Broj pacijenata sa respiratornim infekcijama uobičajen je za jesenju sezonu i, pored hroničnih bolesnika, oni u velikom broju pune čekaonice. U Drugoj zdravstvenoj stanici Doma zdravlja, u proteklih mesec dana, imali su 120 pacijenata sa virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih organa.
– Od kako je počelo hladno vreme, pojavile su se i respiratorne infekcije. Više se boravi u zatvorenom prostoru, veća je koncentracija ljudi na jednom mestu, u vrtićima, školama, i infekcije se brzo prenose sa osobe na osobu – direktnim putem, kapljično ili dodirom, ili indirektno, preko kontaminiranih predmeta – kaže dr Snežana Injac iz ove zdravstvene stanice. – Imamo i bakterijskih i virusnih infekcija. Naši pacijenti često samoinicijativno počinju da uzimaju antibiotike, što ne bi smeli bez saveta lekara, jer njihova preterana upotreba dovodi do rezistencije bakterija. To znači da, kada nam budu potrebne velike doze antibiotika, oni neće delovati.
Doktorka Injac ukazuje i na to da nije uvek potrebno, sa prvim simptomima, dolaziti u ambulantu.
– Pacijenti koji imaju povišenu temperaturu, bolove u kostima, zglobovima, curenje bistrog sadržaja iz nosa, treba da uzimaju simptomatsku terapiju: antipiretike za snižavanje temperature i antitusike za kašalj. Ukoliko je kašalj suv i slabo produktivan, to ukazuje na virusnu infekciju i tada su potrebni mirovanje, izolacija, uzimanje dosta tečnosti, posebno toplih napitaka. Međutim, ako se jave bol u grlu, problemi sa sinusima, gušenje, bronhitis, upala pluća, ili se neka virusna infekcija superponira sa bakterijama, pacijenti počinju obilno da iskašljavaju prebojeni sadržaj, žućkast, zeleni sekret i to je već bakterijska infekcija. Tada se, po nalogu lekara, uključuje antibiotska terapija – objašnjava dr Injac.
Dobra vest je da grip, u ovoj sezoni, nije registrovan, kao ni kovid.
– Kovid već neko vreme daje mnogo blažu kliničku sliku nego što je to bio slučaj na početku pandemije. Simptomi su veoma visoka temperatura, otežano disanje, gušenje, opšta slabost, malaksalost, i onda radimo pi-si-ar test, rendgen pluća i laboratorijsku analizu krvi. Kod običnog gripa takođe se javlja jako visoka temperatura, i preko 40 stepeni, i ovaj virus odjednom obori čoveka, toliko da ne može ni da dođe do lekara – navodi dr Injac i podseća da je imunizacija protiv sezonskog gripa veoma važna.
– Vakcinacija se uvek posebno preporučuje hroničnim bolesnicima i pacijentima starijim od 65. godina. Ukoliko, i pored vakcine, dobiju grip, klinička slika će biti blaža i preduprediće se nastanak komplikacija. Mi preporučujemo svima da se vakcinišu, posebno onima koji rade u zatvorenim kolektivima, zdravstvenim radnicima, svima koji mnogo borave u prostoru sa velikim brojem ljudi.
Preporuka je da se ova imunizacija izvrši svake godine jer uvek cirkulišu novi sojevi virusa gripa. Imunitet se stvara tri do šest nedelja, a zaštita traje od od šest do 12 meseci.
U ponudi su dve vakcine: četvorovalentna „influvak“ i trovalentna „torlakflu“. Samo u ovoj ambulanti, od početka imunizacije protiv sezonskog gripa, od 6. oktobra, vakcinisano je više od 700, uglavnom starijih sugrađana.
S. V. O.