Povezivanje arhiva svih zdravstvenih institucija u jedinstveni sistem podataka, uspostavljanje eKartona i Registra genetičkih i biomedicinskih podataka ključne su novine koje donosi novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama.
Uvođenjem eKartona prvi put će, na jednom mestu, biti objedinjena istorija bolesti i lečenja građana iz domova zdravlja, bolnica, državne i privatne prakse, a pristup eKartonu će imati izabrani lekar, specijalista na koga bude preneto ovlašćenje, hitna medicinska služba, lekarska komisija odnosno lekar kome pacijent da pristup, objavio je NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj), koji je učestvovao u izradi nacrta Zakona.
To će ubrzati put kroz zdravstveni sistem, sprečiti ponavljanje analiza i vraćanje kod lekara opšte prakse po nove upute, što će sveukupno doprineti efikasnijim rezultatima lečenja.
Svi informacioni sistemi u zdravstvu, biće međusobno povezani u jedinstveni Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem, RIZIS, koji će osim eKartona, sadržati i informacione sisteme RFZO-a (Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje), Batut-a (Instuta za javno zdravlje Srbije), ALIMS -a (Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije) i druge koji su u planu da se uspostave.
„Jedna od ključnih novina jeste eKarton, koji omogućava da vaš izabrani lekar, bez prekucavanja ogromne dokumentacije, ima uvid u sve aspekte lečenja i može da prati koji su vam lekovi prepisani, laboratorijske nalaze, otpusne liste i izveštaje specijalista. Ujedno, u svoj eKarton imaće uvid i svi pacijenti i neće morati više da nose svu dokumentaciju od lekara do lekara, rekla je programska direktorka NALED-a i izvršna direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, Jelena Bojović.
Pored toga, druga jako bitna novina je, kaže, uspostavljanje Registra genetičkih i biomedicinskih podataka koji otvara vrata za razvoj moderne dijagnostike, rano otkrivanje genetički uslovljenih bolesti, razvoj personalizovane medicine.
U Srbiji se genetičke analize već sprovode na 11 instituta.
Uspostavljanjem Registra, pre svega, se omogućava sigurno čuvanje ovih osetljivih informacija u Državnom data centru, a kada se objedine sa zdravstvenim podacima imaće mnogo veći potencijal za unapređenje dijagnostike, prevencije i lečenja pacijenata koji boluju od mnogih naslednih i retkih bolesti, razvoj personalizovanih terapija i boljitak javnog zdravlja uopšte.
Sledeće godine će kod nas započeti i projekat dobrovoljnog DNK skrininga, odnosno jedna vrsta pilot programa za razvoj personalizovane medicine.
Korišćenjem naprednih tehnologija u genetičkim analizama, cilj je da se kod ispitanika uradi analiza genetskih karakteristika na razvoj najčešćih oboljenja kao što su rak i kardiovaskularne bolesti, određene retke bolesti i genetička analiza osetljivosti na određene lekove, čime se može značajno unaprediti efikasnost terapije.
Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u zdravstvu, usvojila je Narodna skupština, prošle nedelje, na predlog Ministarstva zdravlja, a Nacrt je izrađen uz podršku NALED-a, u okviru projekta „Srbija na dohvat ruke – Digitalna transformacija za razvoj“ koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Kancelarije za IT i eUpravu.
(Izvor: RTV)
