Multimedijalni umetnik Daniel Kovač predstaviće se kikindskoj publici sutra (petak 18. oktobra). Najpre će u biblioteci „Jovan Popović” od 18 časova predstaviti svoje književno stvaralaštvo- autor je četiri zapažena romana, od kojih je jedan bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Istog dana od 20 časova u galeriji Jovana Isakova biće upriličena izložba iz opusa Kovačeve vizuelne umetnosti. Pored nabrojanih disciplina, ovaj umetnik je javnosti poznat i kao gitarista beogradskog rok sastava „Jarboli”.
Uoči susreta sa Kikinđanima, Kovač se za „Komunu” osvrnuo na deo svog stvaralaštva..
Muzika čini dobar deo vaše poetike. Ima je i u Vašim knjigama. Kako zvuk efikasno preneti na papir?
-Ne trudim se oko toga. Pokušavam da razdvojim te stvari – pisanje i muziku. Samo je moj poslednji roman „Objašnjenja nisu potrebna“ značajnije povezan sa muzikom zato što je to bilo neophodno za radnju. Volim da koristim poeziju u prozi i to ponekad radim, ali samo ako ima smisla i ne ruši osnovnu postavku teksta. Tekst i njegova logika su u proznom pisanju jedino važni.
Ima u vašem pisanju i dilandogovske autoironije, je li to prečica do čitalaca, uzimati za motive elemente iz pop kulture?
-Istina je da u mojim knjigama junaci nisu samouvereni i da gaje autoironiju kao zdrav odnos prema stvarnosti. To je zato što smatram da su samouvereni ljudi u današnje vreme bez izuzetka glupaci i opasne budale. Verujem samo onim opreznim koji triput mere pre nego što seku i rade stvari promišljeno i temeljno. Osim neke mistifikacije u vidu auto pop-kulture u poslednjem romanu (naime, u njoj se pojavljuje lik koji se zove Daniel Kovač i član je grupe „Jarboli”, a opet je očigledno da to nisam ja koji u stvarnosti to jesam), u mojim knjigama nema previše pop-kulture, ili je ima samo kad baš mora i ima smisla.
Bili ste u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Jesu li književne nagrade precenjene?
-Bio sam u užem izboru sa prvim romanom „Logika reke pruge i otpada“, ali to je bilo jako davno, kao u nekom prošlom životu. Ne znam previše o nagradama, pa samim tim ni da li su precenjene. Neke sigurno jesu, a neke verovatno i nisu. Pretpostavljam da to zavisi od toga ko je u žiriju i ko tu nagradu dodeljuje.
Bavite se i video produkcijom, slikarstvom, muzikom i književnošću, tesan vam je jedan medij ili jednostavno radeći na jednom, odmarate od ostalih načina kreativnog izražavanja?
-Sve to radim samo iz egzistencijalne nesigurnosti. Odrastanje u sankcijama i ratovima je tome značajno doprinelo. Iz nekog straha da ne postanem mrtav još za života i da ne moram da pravim kompromise i pristanem da radim ono što ne volim ili smatram za nečasno, trudim se da neprekidno radim, smišljam i izvodim razne stvari. U tom procesu, stekao sam iskustvo i zanat, što na kraju i nije ispalo tako loše.
N. Savić
