Najprepoznatljiviji ambasador srpske trube  Dejan Petrović i njegov Big Bend zaokružiće raznovrsnu muzičku ponudu 37. „Dana ludaje“. Jedinstvenim kombinovanjem srpske izvorne muzike sa poznatim svetskim hitovima, ovi muzičari sa sobom donose posebnu magiju, a njihove nastupe, gde god bili, prati oduševljenje i ovacije publike.

Sin poznatog majstora trube Miće Petrovića, na pozornici je prvi put zasvirao još kao šestogodišnjak. Sa 12 je već imao svoj orkestar, a 2006. godine, na Saboru trubača u Guči, dobija najprestižnije priznanje i postaje najmlađi dobitnik „Majstorskog pisma“.

Širom sveta nastupa i postaje poznat po izvođenju srpske tradicionalne muzike koju kombinuje sa modernim elementima. Sarađivao je  sa brojnim slavnim umetnicima. Osvojio niz prestižnih nagrada. Da Dejan Petrović i Big Bend nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, uveriće se publika u nedelju na gradskom trgu.

 -U Kikindu dolazimo sa velikim srcem, punim ljubavi i dobre muzike. Publici bismo poručili da dođu u što većem broju i lepom raspoloženju i da zajedno napravimo jedno prelepo veče za pamćenje- kaže Dejan Petrović.

Uz mnogo posvećenosti i rada, uspesi su se nizali, pa ne čudi da je vrsnom muzičaru koji je u prepoznatljivom maniru uspeo da spoji „starke i opanke“, teško da izdvoji najdraže trenutke u karijeri.

-Iskren da budem, to je jedno od težih pitanja za mene, baš iz tog razloga što je bilo dosta lepih trenutaka i što često neki sledeći nadmaši onaj prethodni. Tako mi je, na primer, pre 12 godina, kada sam proglašen za „Prvu trubu“ na prvom međunarodnom takmičenju trubača u Guči, to bio jedan takav trenutak. Godinu dana nakon toga usledio je prvi solistički koncert u Sava Centru, pa par godina nakon toga prvi nastup na Egzitu, i uvek se ti najdraži trenuci smenjuju, a karijera, hvala Bogu još traje, pa ni sad ne bih mogao izdvojiti i odlučiti se za neki poseban trenutak, ali ću ih nekada sigurno rezimirati.

Dejan je četvrta generacija trubača u svojoj porodici. Vlasnik titule „Prva truba sveta“ voli da sluša različite žanrove, u zavisnosti od raspoloženja ili okruženja.

-Volim podjednako i domaću tradicionalnu, a i stranu muziku, često i samo instrumentalnu.

Potvrđuje da trubači nisu imuni ni na tamburaški štimung i vojvođanski melos.

-Iako nisam iz ravničarskih krajeva, veoma mi se sviđa tamburaški melos i muzika, jer svi ti tamburaški orkestri imaju neku posebnu energiju isto kao sto trubački orkestri imaju neki „vajb“ koji ljude ne ostavlja ravnodušnim.