Кикинђани читају више од просечног грађанина Србије. По државном просеку, чланови јавне библиотеке чине три одсто популације, док је у нашем граду тај проценат 3.5. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ сазнали смо још једну занимљивост, а то је избор наслова. Наиме, нови читалачки тренд се променио – амерички наслови место су уступили стручној литератури.
– Сада су најчитаније књиге из области популарне психологије и из историје, али не романсиране, мемоари или биографије, већ стручна литература из ове области – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци. – Наши читаоци проучавају историју – веома је популарно дело „Семпер идем“ Ђорђа Лебовића, такође књиге Луке Мичете. Свакако се више читају дела домаћих писаца – поред историјских, епска фантастика, детективски романи. Читаоци љубавних романа и даље највише траже књиге Јелене Бачић Алимпић, као и Лусинде Рајли, за које увек имамо листе чекања. Међу писцима трилера, најпопуларнији су Ју Несбе и Џејмс Патерсон. Од наших аутора, веома су тражена сва дела Владе Арсића, чије књиге никада нису на полицама, затим дела Мирјане Митровић, Марије Јовановић и Бранислава Јанковића.
Она додаје да је прошле године уочено да су се многи читаоци интересовали за књиге о Покрету Црна рука и о Мајском преврату. Такође, увек је тражена трилогија „Немањићи“ Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића. Дуња Бркин Трифуновић каже да се нови избори читалаца последњих година можда могу повезати са темама ТВ серија и филмова који се снимају код нас.
Млади читаоци, чланови Дечијег одељења Библиотеке, такође имају своје фаворите. Школарци читају лектиру у току распуста, а још млађи имају омиљене сликовнице.
– Најтраженији наслови су: „Аги и Ема“ Игора Коларова, „Лето када сам научила да летим“ Јасминке Петровић, „Ципела на крају света“ Дејана Алексића и „Миш лављег срца“ Рејчел Брајт. Веома су популарне сликовнице с поруком, такозване терапеутске сликовнице које решавају неке проблеме у дечијем узрасту.
Литература се више не набавља само два пута годишње, како је то раније било регулисано. Сада је могуће континуирано обогаћивати фонд током читаве године, пратити нова издања и жеље читалаца, каже наша саговорница. За ове намене користе се сопствена средства, као и новац који Библиотека добија из покрајинских и републичких фондова.
Библиотекари су посебно поносни на чињеницу да имају велики број активних, сталних корисника, као и да сви огранци раде добро, уз напомену да су најбољи у Башаиду и Мокрину у којем је, већ две деценије, активна и, успешна и награђивана, драмска секција.
Цена чланарине дуго се није мењала. На годишњем нивоу је 400 динара за децу и студенте, 500 динара за одрасле, а породична износи 350 динара по члану. Библиотека је и чланица Клуба три плус, па породице са троје и више деце имају додатни попуст и за њих је цена 200 динара по особи.
– Ми смо породица са нашим читаоцима, посебно са децом и старијим корисницима. Знамо њихове навике, жеље и потребе и то нам, свима, много значи – каже Дуња Бркин Трифуновић.
Она подсећа да, упркос новим технологијама, вредност књиге остаје ненадмашна; књиге могу да лече, да нас утеше и да нас натерају да се запитамо, што нам је, свима, понекад потребно. Или, како каже, све то може да се сажме у прецизну мисао писца Нила Гејмана: „Гугл може дати хиљаду одговора, али библиотекар даје онај прави“.
