Копије докумената размењених између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије после Сарајевског атентата, пре почетка Првог светског рата, изложене су, од уторка, у Историјском архиву. Поводом 110 година од почетка Великог рата Архив се придружује акцији Министарства културе и Државног архива Србије у којем су, до 28. јула, изложена оригинална документа.
У три витрине постављени су: Ултиматум Аустроугарске Србији и одговор Краљевске владе, оба на десетак страница, писана на француском језику који се тада користио у међународној дипломатији, и телеграм, са преводом, којим је Аустроугарска објавила рат Србији 28. јула 1914. године.
– Трзавице са почеле још 1912. године, када је Србија победила у Балканским ратовима и од тада се очекивало да ће доћи до окршаја између две државе, али не и да ће се покренути ланац догађаја и савезништава између Антанте и Централних сила, што ће бити кључ отпочињања Првог светског рата – каже директор Историјског архива, Срђан Сивчев. – Тензије су трајале готово две године и само се чекао повод за рат који се и десио када је, на Видовдан 1914, Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и на његову супругу, војвоткињу Софију Чотек. Месец дана је трајала дипломатска борба Србије да се очува мир, да се не улази у рат са Аустроугарском, али је Ултиматум био превише понижавајући за Србију и стављало је у колонијални положај. Све тачке су биле позитивне осим једне – учешће аустроугарских полицијских снага у истрази на територији Краљевине Србије, што је било недопустиво за једну независну државу. Аустроугарска није прихватила одговор на Ултиматум и крвави сукоб је започео. Очекивало се да ће то бити краткотрајна акција, да ће Србија брзо бити сломљена, али су покренути ланци савезништава и тај крвави сукоб је трајао четири године.
На предлог Архива Србије, Унеско је, 2015. године Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији уписао у Међународни регистар „Сећање света“.
У холу Историјског архива документа су доступна до 28. јула, до датума избијања Првог светског рата.
С. В. О.
