Akreditovani program stručnog usavršavanja pod nazivom „Pomozimo detetu da prevlada depresiju“ realizovan je za zaposlene u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ u Kikindi. Cilj tribine bio je da se vaspitači upoznaju sa karakteristikama dečije depresije, njenim uzrocima, simptomima i mogućnostima prevazilaženja.

Autor i voditelj tribine bila je psiholog Branka Grahovac, koja je tribinu započela testom samoprocene simptoma depresije kod samih učesnika-vaspitača.

– Test ne dijagnostikuje depresiju, već ukazuje na simptome na koje treba obratiti pažnju i, takođe, služi za samoanalizu. To je bio osnov za diskusiju kroz niz pitanja o prepoznavanju i reagovanju na ponašanja koja mogu da ukazuju na depresiju – objasnila je.

Ona je naglasila da depresija može biti prisutna kod predškolske dece, ali da se simptomi često preklapaju sa drugim stanjima.

– Manje od jedan odsto dece ovog uzrasta zaista razvije depresiju, ali je važno da se prepoznaju simptomi koji mogu da prerastu u depresiju u kasnijem uzrastu – navela je i predstavila simptome u ovom, ranom uzrastu, među kojima su emocionalni poremećaji, anksioznost, povećanje agresije, poremećaj koncentracije, pasivnost, nestabilnost i nemir, hiperaktivnost, izolacija i različite somatske tegobe poput bolova u stomaku.

Dodala je da se depresija može manifestovati i kod beba: prestanak dobijanja na težini, problemi sa jelom i spavanjem, dete često plače, vrišti, izostanak psihomotornog razvoja, nedostatak interesovanja za dešavanja u okolini, odsustvo komunikacije.

– Simptomi depresije kod adolescenata uključuju probleme sa apetitom, poteškoće sa spavanjem, lošije ocene u školi, teškoće u komunikaciji, pad interesovanja za hobije i druženje, gubitak energije, manjak samopouzdanja i razmišljanje o smrti. Depresiju kod adolescenata je teže prepoznati jer su promene raspoloženja česte u tom uzrastu – napomenula je.

Posebna pažnja posvećena je faktorima rizika i zaštitnim faktorima mentalnog zdravlja kod dece. Prema rečima predavača, ključnu ulogu u prevenciji imaju roditeljska podrška, otvorena komunikacija, podsticanje samopouzdanja i zdrave navike.

– Važno je uključiti se u život deteta, pokazati mu naklonost, izdvojiti vreme za razgovor, ali i izbeći preteranu kontrolu kako bismo podstakli njegovu nezavisnost. Utvrđivanje porodičnih pravila takođe je bitno, kao i promovisanje zdravih navika, smanjenje konflikata u domaćem okruženju, izbegavanje negativnih reakcija na ponašanje deteta, pomoć u prepoznavanju emocija i konstruktivnom rešavanju  sukoba – poručila je Branka Grahovac i navela zaštitne faktore.

– To su roditeljska briga za dete, samopouzdanje, samopoštovanje, socijalne veštine, efikasne strategije suočavanja sa stresom, vera i religioznost.

Tribina je realizovana u saradnji sa Centrom za stručno usavršavanje, a zbog velikog interesovanja, održana je u sali Visoke škole strukovnih studija.

S. V. O.