zzjz

plavva-banja

И ове купалишне сезоне, многи суграђани, поред отворених базена, посећују купалишта у околини града. Из тог разлога, Завод за јавно здравље од јуна до септембра сваког месеца узоркује воду и на Пескари, Коћу, ободном каналу око Старог језера, Старом језеру и на Плавој бањи, каже др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље.

– Ове године смо узорковали воду у јуну и јулу. Што се тиче микробиолошког квалитета, Плава бања је најбоља, вода за купање је задовољавајућа, у другој је класи, а и трећа је дозвољена за купање. Видећемо да ли ће тако и остати. Такође је задовољавајући квалитет воде у ободним каналима и на Пескари. Међутим, Коћ је у четвртој групи, тако да није препоручљив за купање, поготово што тамо нема могућности за туширање – наводи др Брусин Белош.

Што се хемијског састава тиче, ради се о специфичним водама.

– Посебно се истиче Бања, која би могла да припадне реду минералних вода. Међутим, нека озбиљнија испитивања у том смислу нису до сада предузета. У питању је висока концентрација соли, и то не хлорида као у морској води, него сулфата, и ова вода би могла, у одређеним околностима, да буде чак и лековита – додаје наша саговорница.

Када су у питању отворени базени у Кикинди и у Банатском Великом Селу, од почетка сезоне узет је 101 узорак и сви су били исправни, истиче др Брусин Белош.

С. В. О.

krpelj-a

У Заводу за јавно здравље (ЗЗЈЗ) је доступно тестирање крпеља по налогу изабраног лекара о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање.

Како је објаснила др Татјана Пецарски, начелница Одељења за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ Кикинда, најчешће се ради о контроли крпеља на присуство бактерије која изазива лајмску болест, али се обављају и тестирања људи и на неке друге узрочнике које крпељи могу пренети.

– Важно је нагласити да нам је сазнање да је крпељ заражен или не битно за препоруку о превентивном давању антибиотика код особа кога је крпељ ујео, да би се спречило оболевање од лајмске болести – каже др Пецарски. – Симптоми се не јављају одмах, а један од сигнала који указују на могуће инфекције јесте прстенасто црвенило око места убода.

Ови инсекти постају активни с доласком пролећа, а сезона њихове највеће активности траје од марта до октобра, осим у данима са изузетно високим температурама, када се повлаче у хладовину и губе активност.

– Од почетка године до сада, од анализираних донетих крпеља, ниједан није био инфициран бактеријом која може да изазове лајмску болест – додаје др Пецарски. – Битно је да пацијенти не отклањају сами крпеља. То треба да уради лекар, у амбуланти или Хитној служби.

Уколико је крпељ био причвршћен за тело дуже од 24 сата, већа је вероватноћа да је, евентуално, пренета инфекција. Зато се препоручује преглед тела и одеће одмах након боравка у природи, као и провера кућних љубимаца, јер се крпељи могу пренети и преко њих. Пожељно је користити и заштитна средства против инсеката, како код људи, тако и код животиња.

У Заводу су доступни и серолошки и PCR тестови, анализа се врши по налогу лекара, али, како истиче наша саговорница, најбитнија је превенција.

С. В. О.

antibiotici

О неправилној и често неоправданој употреби антибиотика, као и опасностима које она носи за наш портал говорила је др Наташа Недељков Тешин, специјалиста микробиологије са паразитологијом, начелница Центра за микробиологију Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.

– Антибиотици, који се користе у лечењу бактеријских болести, све више се користе неправилно, а често и неоправдано. Ова примена односи се како на оралну употребу, тако и на примену антимикробних лекова локално у виду масти, кремова, капи и слично. Такође, велики број људи не користи антибиотике на правилан начин, не придржавајући се упутства лекара. Често их користе краће или дуже, дозе и фреквенција употребе често није по инструкцијама лекара и фармацеута.  Неопходно је да се ове навике искорене што пре.

Како се, у здравственој пракси, препознаје разлика између вирусне и бактеријске инфекције и када су антибиотици заиста потребни?

Пре почетка примене антимикробног лека неопходно је да лекар, по потреби, уради додатне микробиолошке и биохемијске анализе, како би утврдио етиолошки узрок болести и, на основу тих резултата, одредио даљу терапију. Антибиотици се користе искључиво за лечење инфекција изазваним бактеријама, као и код вирусних инфекција које су се накнадно закомпликовале бактеријским узрочником, што се назива „бактеријска суперинфекција”. Вирусне инфекције (највећи проценат инфекција је без симптома и знакова болести) лече се симптоматском терапијом (лекови за снижавање температуре, против болова, за лакше искашљавање…). Само лекар може проценити о каквој инфекцији је реч.

Како неправилна употреба антибиотика доводи до развоја антибиотске резистенције?

Бактерије су веома паметне када је у питању преживљавање у присуству антибиотика. Оне су склоне мутацијама које доводе до развоја резистенције (отпорности) на антибиотик. На тај начин настаје резистенција на један, два или више антибиотика, када говоримо о мултирезистентним сојевима.

Које су краткорочне, а које дугорочне последице прекомерног коришћења антибиотика по организам?

Антибиотици, нарочито уколико се неправилно користе, могу изазвати различита нежељена дејства – од мучнине, дијареје, осетљивости на сунце, па све до оштећења тетива, нерава и тешких алергијских реакција. Од рођења детета организам настањује велики број различитих микроорганизама, нарочито бактерија, што називамо микробиота. Највећи број бактерија чини микробиоту црева. Коришћењем  антибиотика ми уништавамо нашу микробиоту или такозване добре бактерије које спречавају размножавање патогена, утичу на формирање имуног система, нарочито у цревима, имају многе метаболичке функције и тако даље.

Које инфекције више не реагују на стандардне антибиотике због њихове прекомерне употребе?

Постоје многи бактеријски сојеви који су отпорни на дејство антибиотика. Такав један сој је бактерија Staphylococcus aureus или MRSA. Она је резистентна на све доступне пеницилине и цефалоспорине, а изазива различит спектар инфекција. Од гнојних инфекција коже, поткожног ткива, ока, уха до инвазивних инфекција као што су сепса, менингитис …

Да ли је могуће да организам створи такву резистенцију на антибиотике да они више уопште немају дејство?

Резултат некритичне употребе антибиотика, као и некритична примена у болничким срединама, је пораст отпорности бактерија на примену антибиотика у терапији. Антибиотици и други антимикробни лекови престају да буду ефикасни, па је инфекције тешко или немогуће лечити, чиме се повећава ризик од ширења болести, развоја тешког облика болести, па и смрти. Ова отпорност постала је алармантна последњих неколико деценија, нарочито у југоисточној Европи, где спада и Србија. Крајњи исход отпорности су смртни случајеви најтежих, хоспитализованих пацијената који су оболели од инфекција изазваних отпорним микроорганизмима и за чије лечење више не постоје терапијске опције, односно ниједан доступан антибиотик на нашем тржишту не може да уништи бактерију узрочника инфекције. Тај број смртних случајева у целом свету је око пет милиона годишње, а процена је да ће до 2050. он бити 10 милиона за годину дана, по подацима Светске здравствене организације.

На који начин злоупотреба антибиотика утиче на здравље деце и имунитет у каснијем животу?

Употребом  антибиотика, уништавамо нашу микробиоту, нарочито микробиоту црева. Она има кључну улогу у формирању имуног система деце, а да би се обновила након антибиотске терапије, потребне су и године. Зато се, заједно са антибиотицима, у терапији користе и пробиотици.

Каква је ситуација у Србији у погледу свести о правилној употреби антибиотика? Да ли се пацијенти довољно едукују о томе?

Мислим да пацијентима треба више скретати пажњу о важности правилне употребе антибиотика у току терапије. Такође је неопходна контрола њихове употребе у пољопривреди, сточарству и ветерини. То је, такође, начин на који се резистенција међу бактеријама шири.

Које мере можемо предузети као појединци и друштво како бисмо спречили злоупотребу антибиотика?

Свако од нас може дати мали допринос. Слушањем савета лекара, упутстава фармацеута, прањем руку и одржавањем хигијене. На тај начин дајемо свој допринос спречавању настанка бактеријске резистенције и ширењу резистентних сојева бактерија у популацији.

Србија у врху земаља по антибиотској резистенцији

Улога микробиолошке лабораторије при ЗЗЈЗ Кикинда је да спроводи тестирање осетљивости изолата на антибиотике, према интернационално прихваћеним методама, и да прати резистенцију бактерија на њих, каже др Недељков Тешин.

– Када је наша земља у питању, статистика је поражавајућа. Србија је, са државама региона, у врху земаља по проценту резистентних сојева бактерија на антибиотике. По том питању, најбоље котиране су скандинавске земље, где је и употреба антибиотика најстроже контролисана – каже др Тешин.

С. В. О.

 

 

rak-mesec-borbe

Mарт је месец борбе против рака, посвећен је едукацији, подизању свести и пружању подршке оболелима и њиховим породицама.

Према последњим обрађеним и објављеним подацима Института за јавно здравље Србије ,, Др Милан Јовановић Батут”, као узрок смрти становништва Севернобанатског округа у 2022. години, тумори се налазе на другом месту са 19 одсто у односу на укупан број преминулих, после болести система срца и крвних судова.

-У нашем округу током 2022. године од свих малигних тумора оболеле су 1.104 особе, 561 мушкарац и 543 жене. Исте године од рака је умрло 451 особа оба пола, 249 мушкараца и 202 жене. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали и умирали од рака плућа, дебелог и завршног дела црева и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, дебелом и завршном делу црева, плућима и грлићу материце, који су и најчешћи узрок смртног исхода од рака. Малигни тумори плућа и бронха су водећа локализација у оболевању и умирању код мушкараца, односно трећи по учесталости узрок оболевања и први узрок умирања међу женама са дијагнозом рака – истакла је др Ана Ђурин специјалиста социјалне медицине Завода за јавно здравље.

Током 2022. године у округу су од рака бронха и плућа оболеле 192 особе , међу којима је 134 мушкарца и 58 жена, а умрло је 111 особа , 67 мушкараца и 44 жене.
Рак дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању, а на другом месту у умирању код жена са дијагнозом рака на нашем округу. Малигни тумори дебелог и завршног дела црева, колоректални карцином у Севернобанатском округу друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно друга по учесталости у оболевању и трећа по учесталости локализација рака у умирању од малигних тумора код жена Трећи по учесталости малигни тумор у оболевању и умирању међу мушкарцима у нашем округу је на простати. Рак грлића материце у 2022. години био је четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и шеста по учесталости локализација рака у умирању међу женама из нашег округа .

-Број новодијагностикованих случајева рака код особа оба пола на нивоу су већих вредности у односу на просечне стопе инциденције од малигних тумора за Републику Србију од 2020. до 2022. године. Исто тако стопе смртности од водећих малигних болести код код особа оба пола нашег округа су веће од истих за Републику Србију у све три поменуте године. Исти подаци су и за регион Покрајине – додаје наша саговорница.

У Србији су донети национални програми за организовани скрининг рака дојке, рака грлића материце и колоректалног рака (рак дебелог и завршног дела црева), који би требало у наредном периоду значајно да смање умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно у узнапредовалој фази када је теже успешно лечење и проценат преживљавања оболелих је мали.

А.Ђ.

 

 

svetski-dan-rak-(1)

Светски дан борбе против рака обележава се данас, 4. фебруара, и пре 25 година установила га је Светска здравствена организација. Он се обележава уз подсећање на значај здравих стилова живота, скрининга, раног откривања болести и благовременог лечења у спречавању настанка малигних болести.

-У 2023. у Севернобанатском округу водећи карциноми са смртним исходом код мушкараца су били на првом месту карцином плућа, на другом дебелог црева и на трећем простате. Код жена су то били карцином дојке , карцином плућа и карцином дебелог црева. Од тумора је преминуло 457 особа у северном Банату и то 249 мушкараца и 208 жена, што је нешто ниже у односу на 2022. годину. У претпрошлој години од малигних болести регистровано је 786 оболелих у читавом округу. У Кикинди је карцином регистрован код 323 пацијента, од тога код 168 мушкараца и 155 жена – истакла је др Ана Ђурин из Завода за јавно здравље.

Процене говоре да се чак 40 одсто малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак. Њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који ће значајно смањити оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скринингу рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Папа тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола од 50. до 74 . године, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Нова трогодишња кампања под називом „Јединствено повезани“ започета је ове, 2025. године, и има за циљ постављање пацијената и њихових јединствених потреба у средиште пажње јавноздравствених напора, а са циљем расветљавања индивидуалног аспекта борбе са малигним болестима. Фокус прве године нове кампање је, на окупљању појединаца који би поделили лична искуства и тиме пружили реалну основу за слоган – приказивање стварних, личних искустава пацијената и свих укључених.

А.Ђ.

 

 

grip

Први случај грипа у Кикинди je потврђен 6. децембра и регистрован је раније у односу на претходне сезоне.

-Од прве недеље надзора која је почела октобра прошле године до 12. јануара од обољења сличних грипу у Севернобанатском округу регистровано 1.202, а у Кикинди 888 оболелих. Од првог потврђеног случаја грипа до данас, 15. јануара, код 70 особа лабораторијски потврђена инфекција овим вирусом. Највећи број оболелих је у узрасту од пет до 14 година – сазнајемо од сазнајемо од епидемиологa др Татјанe Пецарски, начелницe Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

Акутне респираторне инфекције највише се бележе у узрасту од новорођенчета до четири године, а обољења слична грипу код особа од 15 до 29 година. Др Пецарски наводи да респираторне инфекције највише имају тек рођени до оних од четири године с обзиром на то је то узраст када они стичу имунитет.

-У Севернобанатском округу потврђен је вирус типа АХ1. Треба поштовати мере превенције које се односе на то да болесни треба да остану код куће, да се избегавају већа окупљања, да се конзумира воће богато витаминима, пити доста течности – додаје наша саговорница.

И даље је на снази одлука којом се забрањују посете пацијентима на свим одељењима Опште болнице Кикинда. Истом одлуком уводи се обавезно ношење маски за све пацијенте и запослене, како у стационарном тако и у поликлиничком делу Болнице.

Хумани метапнеумовирус, о којем се пуно прича у последње време, у нашој земљи је присутан више од 20 година. Утврђен је 2001. године у палети респираторних вируса. Овим поводом Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, рекла је да нема разлога за страх од новог вируса и да је епидемијска ситуација у Србији стабилна.

-Код тог вируса нема некаквих значајних тешких манифестација. Ради се или о благим или умереним респираторним симптомима. То су класични симптоми респираторних инфекција као што су повишена температура, затим кашаљ, евентуално цурење носа и управо сви они симптоми који подсећају на прехладу – навела је Јовановић.

А.Ђ.

 

STITNA-ZLEZDA-1

Завод за јавно здравље, за сада, потврдио је грип код 20 особа у Севернобанатском округу. Од тог броја по једна особа је из Чоке и Новог Кнежевца, а 18 их је са територије Кикинде.

-Први случај грипа потврдили смо 6. децембра у Кикинди. Оболели су махом невакцинисане особе, а грип није изазвао веће компликације. Међу онима код којих је потврђен грипа било је и двоје деце од којих је једно од две године, а друго је школског узраста – сазнајемо од епидемиологa др Татјанe Пецарски, начелницe Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље.

Оболења слична грипу и акутне респираторне инфекције у највећој мери региструју се код деце од пет до 14 година, као и код старијих особа.

-Ове године грип је регистрован раније у односу на претходне године – истакла је наша саговорница.

Грип је тек почео и још увек није касно за вакцинацију. На располагању су две вакцине „инфлувак тетра“ и домаћа „торлак флу“ коју је произвео Институт „Торлак“. Да би се постигла заштита неопходно је две до три недеље након вакцинације.

А.Ђ.

hiv

Светски дан борбе против ХИВ-а односно АИДС-а обележава се данас, 1. децембра Ове године слоган је „Исправним путем“, а Светска здравствена организација позива организације и грађане да се залажу за право на здравље бавећи се неједнакостима које ометају напредак у окончању АИДС-а.

-На територији Севернобанатског округа од 1. јануара до 27. новембра ове године регистроване су две особе инфициране ХИВ-ом од којих је код једне асимптоматска инфекција, а друга  има акутну ХИВ инфекцију. Обе особе су мушког пола од 15 до 29 година што се уклапа у слику све већег учешћа младих у новодијагностикованим случајевима у Србији. Умрлих у овој години није било. Поредећи са прошлом годином број инфицираних је исти. Прошле године смо забележили инфекцију код једне мушке особе узраста 47 година код које се развила клинички манифестна ХИВ инфекција и убрзо након постављене дијагнозе оболели је и преминуо. Друга инфекција је асимптоматска и регистрована је код особе женског пола – сазнајемо од др Татјане Пецарски, начелнице Центра за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ.

Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних пацијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање.

-Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости. Сви заинтересовани грађани могу бесплатно да се саветују и тестирају у Заводу за јавно здравље Кикинда, сваког радног дана oд 9 до 15 часова. Тестирање на ХИВ ради се и брзим тестовима а резултат тестирања је познат већ након неколико минута – додала је наша саговорница.

ХИВ остаје главни глобални проблем јавног здравља, пошто је до данас однео око 42,3 милиона живота. Трансмисија је присутна у свим земљама широм света. Данас са приступом ефикасној превенцији, дијагнози, лечењу и нези, укључујући и опортунистичке инфекције, ХИВ инфекција је постала хронично здравствено стање којим се може управљати, што омогућава људима који живе са овом болешћу да воде дуг и здрав живот.

А.Ђ.

jelena-fabrika-vode-topaz-enhance-6x

Сјајни резултати рада Кикиндске фабрике воде!

Анализе хемијске и микробиолошке исправности воде за пиће која је прерађена у новоизграђеном постројењу ЈП „Кикинда” показују да је вода на чесмама здравствено безбедна и исправна.

Најновији извештаји ЗЗЈЗ Кикинда детаљно предочавају какав је квалитет сирове воде у бунарима и потом какав је добијен након прераде у Кикиндској фабрици воде. Сирова вода у бунарима, која је хемијски неисправна, после третмана савременом и комплексном технологијом у постројењу за пречишћавање, постаје исправна и безбедна за пиће односно њен квалитет одговара важећем Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће.

У наставку преносимо извештаје Завода за јавно здравље.

Како се наводи у најновијем извештају ЗЗЈЗ, током ОКТОБРА узорковано је 74 узорака воде за пиће у нашој Општини од којих 44 у граду Кикинди, a 30 узорака је узорковано у селима Општине. Oд 44 узорка воде за пиће из града Кикинде, 26 узорака узето из бунара (сирова вода), 3 узорка из резервоара фабрике воде, 15 узорака је узето из водоводне мреже.

Проценат микробиолошке неисправности сирове воде износи 0% (0% претходног месеца) неисправних узорака за град, а проценат микробилошке неисправности пречишћене воде из резервоара и дистрибутивне мреже у граду је такође 0% (0% претходног месеца). У селима је проценат микробиолошке неисправности био 0% (претходног месеца 7.84%).

Хемијска исправност пречишћене воде за пиће у граду је таква да је од укупно 18 узетих узорака воде за пиће из резервоара и водоводне мреже, сви узорци су хемијски исправни и одговарају Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће (Сл. лист СРЈ 42/98, 44/99 и Сл. гл. РС 28/19).

Просечна концентрација утрошка КМnО4 у узорцима узетим у граду у водоводној мрежи износи 4.18 mg/l (МДК-максимално дозвољена концентрација 12 mg/l). Просечна концентрација амонијака у водоводној мрежи у граду износи 0.03 mg/l,(МДК 0.5 mg/l). Просечна вредност боје у граду износи 5.0 ºCоPt скале (МДК 5 ºCоPt скале).

Хемијска исправност воде за пиће у бунарима (сирова вода) је таква да је од 26 узетих узорака свих 26 је неисправно због повећане боје, повећаног утрошка КМnО4 (индиректан параметар садржаја органских материја) и повећане концентрације амонијака. Просечна концентрација утрошка КМnО4 у узорцима узетим у граду у сировој води износи 26.38 mg/l (МДК 12 mg/l). Просечна концентрација амонијака у граду у сировој води износи 2.2 mg/l,(МДК 0.5 mg/l за град). Просечна вредност боје у граду у сировој води износи 34.42 ºCоPt скале (МДК 5 ºCоPt скале).

Сличне резултате показује и извештај за СЕПТЕМБАР.

ЧЕСМОВАЧА ИСПРАВНА, ПОТВРДИО И СЕПТЕМБАРСКИ ИЗВЕШТАЈ

Током СЕПТЕМБРА месеца узорковано је 117 узорака воде за пиће у нашој Општини од којих 66 у граду Кикинди, a 51 узорак је узоркован у селима Општине. Oд 66 узорка воде за пиће из града Кикинде, 28 узорака узето из бунара (сирова вода), 3 узорка из резервоара фабрике воде, 15 узорака је узето из водоводне мреже и 20 узорака из школа и вртића граду. Од 51 узорка из села, 18 узорака је из школа и вртића.

Проценат микробиолошке неисправности сирове воде износи 0% неисправних узорака за град, а проценат микробилошке неисправности пречишћене воде из резервоара и дистрибутивне мреже у граду је такође 0%.

Хемијска исправност пречишћене воде за пиће у граду је таква да је од укупно 38 узетих узорака воде за пиће из резервоара и водоводне мреже, сви узорци су хемијски исправни и одговарају Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће. Просечна концентрација утрошка КМnО4 у узорцима узетим у граду у водоводној мрежи износи 4.14 mg/l (МДК-максимално дозвољена концентрација 12 mg/l). Просечна концентрација амонијака у водоводној мрежи у граду износи 0.036 mg/l,(МДК 0.5 mg/l). Просечна вредност боје у граду износи 5.0 ºCоPt скале (МДК 5 ºCоPt скале).

Хемијска исправност воде за пиће у бунарима (сирова вода) је таква да је од 28 узетих узорака свих 28 је неисправно због повећане боје, повећаног утрошка КМnО4 (индиректан параметар садржаја органских материја) и повећане концентрације амонијака. Просечна концентрација утрошка КМnО4 у узорцима узетим у граду у сировој води износи 26.46 mg/l (МДК 12 mg/l). Просечна концентрација амонијака у граду у сировој води износи 2.26 mg/l,(МДК 0.5 mg/l за град). Просечна вредност боје у граду у сировој води износи 33.57 ºCоPt скале (МДК 5 ºCоPt скале).

АНАЛИЗЕ ПИЈАЋЕ ВОДЕ У СЕЛИМА

Како показује извештај ЗЗЈЗ за октобар, хемијска исправност воде за пиће у селима таква је да је повећана боја у свим узорцима или у 100%, утрошак КМnО4 је повећан у 93.33%, коцентрација амонијака је повећана у 90.0% узорака, концентрација гвпжђа је била повећана у 3.33%. Просечна концентрација утрошка КМnО4 у узорцима узетим у селима износи 24.5 mg/l (МДК 12 mg/l). Просечна концентрација амонијака у селима износи 1.3 mg/l,(МДК 1 mg/l). Просечна вредност боје у селима износи 29.17 ºCоPt скале (МДК 5 ºCоPt скале).

У извештају ЗЗЈЗ за септембар наводи се да је хемијска исправност воде за пиће у селима таква да је повећана боја у свим узорцима или у 100%, утрошак КМnО4 је повећан у 89.58%, а коцентрација амонијака је повећана у 98.83% узорака. Просечна концентрација утрошка КМnО4 у узорцима узетим у селима износи 23.73 mg/l (МДК 12 mg/l). Просечна концентрација амонијака у селима износи 1.33 mg/l,(МДК 1 mg/l). Просечна вредност боје у селима износи 28.85 ºCоPt скале (МДК 5 ºCоPt скале). Проценат микробиолошке неисправности био је 7.84%.

 

Ј. Црногорац

 

 

 

 

komarac

Грозница Западног Нила је сезонско обољење, које се преноси убодом зараженог комарца. На територији Севернобанатског управног округа регистрован је један случај оболевања. Реч је о старијем Кикинђанину који је заражен у августу и који се још увек налази на лечењу у Клиничком центру Војводине. Др Татјана Пецарски, начелница Центра за контролу и превенцију болести ЗЗЈЗ истиче да је преносилац вируса врста комарца која је одомаћена и код нас.

-Симптоми настају 14 дана након убода зараженог комарца, а период инкубације дужи је код особа са ослабљеним имунитетом. Код 80 одсто инфицираних болест протиче без икаквих симптома, а код преосталих 20 процената клиничка слика је блага попут грознице, главобоље, повраћање, а може да се јави и оток лимфних жлезда и осип на кожи груди, леђа или стомака. Код свега један одсто заражених могућ је и развој теших неуроинвазивних облика  односно код једног оболелог на 150 инфицираних може доћи до развоја тешке клиничке слике – навела је др Пецарски.

Болест се прати читаве године, али је највише сумње лети. Пик односно највећи број потврђених случајева је у јулу, августу и септембру.

-Пошто лекар посумња да је пацијент оболео од грознице Западног Нила или кад има грозницу којој је узрок непознат, ми на захтев клиничара радимо тестирање. Ове године тестирали смо осам суграђана, четири мушкарца и четири жене и у седам случајева одбацили смо сумњу. Већина тестираних је радно способна – додала је наша саговорница.

Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра. Превентивне мере за спречавање овог оболевања су систематско и организовано запрашивање комараца, елиминисање места на којима комарци полажу јаја, препоручује се постављање мрежа на прозорима и вратима како комарци не би могли да уђу у затворен простор. Комарци су најактивнији у зору и сумрак.

А.Ђ.

error: Content is protected !!