Četvorodnevni stonoteniski tunir pod nazivom „WTT Youth Contender”, svetskog ranga, za mlade od 11 do 19 godina održan je u Zrenjaninu, a nastupile su i dve članice kikindske Galadske, Lena Terzić (u dva uzrasta, do 13 i do 15 godina) i Tuzlanka Nađa Đulović (do 15 i do 17), a predstavljale su svoje države Srbiju odnosno Bosnu i Hercegovinu.
– Za Terzić ovo prvi veliki međunarodni turnir i iskustvo za budućnost, a obe su pružile dobre partije. Leni žreb nije išao na ruku, u oba uzrasta imala je rivalke trenutno najbolje devojčice iz Srbije, Rumunije i Bugarske, a ostvarila je jednu pobedu protiv Bugarke, što nije bilo dovoljno za prolaz dalje pa je u obe konkurencije ispala u grupi dok je Đulović u oba uzrasta stigla među 16 najboljih – kaže Nenad Đukić, član uprave Galadske i još uvek igrač ovog kluba.
Inače, u Kikindi su osim naše Tuzlanke Nađe, s kojom tokom cele godine kontinuirano rade kikindski stonoteniski stručnjaci, bili i mladi igrači iz Banje Luke, takođe reprezentativci Bosne i Hercegovine na takmičenju u Zrenjaninu: Olivera Kecman, Đorđe Čelić i Nikša Vesović. Svi su trenirali skupa na mini-pripremama i iz našeg grada išli na turnir u gradu na Begeju.
D. P.
Зрењанин
Svetski dan gajdi, 10. mart, obeležen je u Zrenjaninu, a ovom događaju prisustvovali su i članovi Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.
Ispred udruženja građana „Banatske gajde“, guslar Vanja Ilijev organizovao je svečanost u kojoj su četrnaestogodišnji gajdaš „Gusala“ Stefan Bilić i članice starije dečje grupe kikindskog društva.
Ilijev je dugogodišnji saradnik „Gusala“ i publika ga zna po nastupima koje održava tokom Međunarodnog festivala narodnih orkestara, a u okviru etno kampa organizovao je i predavanja o ovom tradicionalnom instrumentu, navela je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.
-„Gusle“ su jedan od nosilaca elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa jer je Sviranje na gajdama, upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije – dodala je Magdalena Popov.
Zvuk gajdi vodi duboko u prošlost u korene naroda. Veoma dragoceno je to što na Balkanu postoje i danas se prave primitivni tipovi gajdi koje su svirali i naši preci. U prošlosti su se na gajdama svirala kola i ora i bile su verni prijatelji pastira, pored frula i kavala. Pastiri su bili oni koji su ih najčešće i pravili idući za ovcama.
Na saborima gajdaš bi obično stao u sredinu kola i svirao dok se kolo vilo oko njega, on bi se pak okretao licem čas jednima čas drugima, pokazujući svoje uživanje (merak). U narodu se kaže duva u gajde.
A.Đ.
Na turniru „8. mart” u Zrenjaninu, mladim džudokama kikindskog Partizana, u odgovarajućim težinskim kategorijama i nekoliko uzrasta, pripalo je devet medalja. Plasmani: Nikola Isakov (zlato), Mateja Džakula, Siniša Popeskov (srebra), Noa Balaž, Katarina Isakov, Ivan Kovačev, Filip Srejin, Anja i Mia Mortvanski (bronze).
D. P.
Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, prisustvovao je sastanku direktora Agencije za sprečavanje korupcije Republike Srbije Dejana Damnjanovića sa predstavnicima lokalnih samouprava Srednjobanatskog i Severnobanatskog upravnog okruga. Skup je organizovan u Zrenjaninu.
-Ovakvi sastanci za nas predstavnike lokalnih samouprava značajni su jer možemo direktno da čujemo preporuke u vezi sa postupanjem prema Agenciji za sprečavanje korupcije i da na licu mesta dobijemo odgovore na dileme koje imamo od strane direktora agencije, kojem se u ime Grada Kikinde zahvaljujem na pruženoj podršci i savetima. Razmena iskustava između lokalnih samouprava je važna, kao i stalna komunikacija sa Agencijom zbog upoznavanja sa procedurama izrade potrebnih planova i poštovanja preporuka. Naša lokalna samouprava je ažurana u dostavljanju svih potrebnih izveštaja Agenciji i tako će biti i u narednom periodu – istakao je Mladen Bogdan.
Izlažući pojedinostima Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o lobiranju, Dejana Damnjanović je ostalog rekao da su sastanaci organizovani i na teritoriji drugih okruga te da je razgovarano sa 60 predstavnika lokalnih samouprava, uz očekivanje da rezultat bude smanjen broj prijava, prekršaja ili kršenja zakona.
-Ova tri zakona imaju ozbiljan broj nadležnosti koje pripadaju Agenciji. Mi vodimo računa kako se funkcioneri odnose prema svom poslu i insistiramo da njihov rad bude javan i transparentan – naveo je Damnjanović.
Srednjebanatski okrug je sedamnaesti upravni okrug u kome je održan sastanak ove vrste sa ciljem da bliže upoznava predstavnike lokalnih samouprave sa temama iz oblasti prijave imovine i prihoda javnih funkcionera, sukoba interesa, novog ciklusa izrade planova integriteta, obuke o etici i integritetu, lobiranja, obaveza političkih subjekata.
Kao i na prethodnim sastancima, i ovom prilikom je otvorena diskusija, razmenjena su iskustava učesnika, što je u skladu sa nastojanjem Agencije da se saradnja sa lokalnim samoupravama permanentno unapređuje i postiže cilj usmeren ka sprečavanju korupcije.
A.Đ.
Žrebom u Zrenjaninu određeni su takmičarski brojevi za predstojeće nadmetanje u Područnoj ligi „Zrenjanin” u kojoj su četiri naša kluba. OFK Stajićevo istupilo je iz lige pa će do ponedeljka jedno mesto biti upražnjeno, a u FSP očekuju da bude popunjeno klubom koji putem licitacije pošalje najizdašniju finansijsku ponudu. Ako pak zainteresovanih ne bude, liga će imati 15 članova.
Parovi prvog kola, 17. i 18. avgusta: Banat (Čenta) – Jedinstvo (Novi Bečej), ŽAK (Kikinda) – zasad nepoznat protivnik/slobodan, 2. oktobar (Kumane) – Mladost (Banatski Despotovac), Delija (Mokrin) – Crvena zvezda (Vojvoda Stepa), Gradnulica (Zrenjanin) – Napredak (Banatska Topola), Vojvodina (Bašaid) – Zadrugar (Lazarevo), Radnički (Jaša Tomić) – MSK (Mihajlovo), Bilećanin (Sečanj) – ŽFK Banat (Zrenjanin).
Delija i Jedinstvo biće domaćini subotom, a u „Komuni”, 8. avgusta, donećemo kompletan raspored Područne lige „Zrenjanin”.
D. P.
U Kulturnom centru u Zrenjaninu otvorena je izložba slika Brace Azarića „Retrospektiva”. U pitanju su 23 rada rađena u tehnici ulja na lesonitu.
O Bracinom slikarstvu govorili su novokozarački bibliotekar Vladimir Dobrijević, pi ar Kulturnog centra Zrenjanina Ankica Dostanić, kao i sam autor, koji je izrazio nadu da će njegove slike bar malo vratiti dušu običnom čoveku, koju mu je, kako kaže, tehnologija oduzela.
Vladimir Dobrijević za Azarićevo slikarstvo navodi da ono nije konzumno ni sladunjavo, ne robuje trendovsko – komercijalnim poimanjima umetnosti, na tragu njemu omiljenog Konjovića i ekspresionizma, autor je došao do sopstvenog izraza. Sadržaji koje on slika su su raznoliki, ali on je prvenstveno slikar pejzaža, likova i motiva iz seoskog života…Braco je slikar ruralne poetike.
Izložba je otvorena do 25. juna.
Četiri decenije slikarstva
Braco Azarić je rođen 1951. godine u Novim Kozarcima. Slikarstvom se bavi više od 40 godina. Učesnik je i organizator mnogobrojnih samostalnih i kolektivnih izložbi i kolonija, u zemlji i inostranstvu.
Upravnik je galerije “Zdravko Mandić” u Novim Kozarcima, i član SULUV-a. Imao je preko 50 samostalnih i preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je i mnogih humanitarnih kolonija. Selektor je brojnih kolonija, na mnogobrojnim konkursima bio je član žirija.
N. S.
Da se može napraviti vrhunska komedija u vlastitoj produkciji dokazalo je kikindsko pozorište, a u to su uverili i Zrenjanince, na nedavnom gostovanju.
Kikinđani, dobro znaju ovaj dramski komad, a ovog puta i posetioci u prepunoj velikoj sali zrenjaninskog teatra „Toša Jovanović” uverili su se da kikindsko Narodno pozorište ima s čime i pred najprobirljiviju publiku. Sa ukusnom scenografijom i bravuroznom glumom, „Ljubavno pismo” je razgalilo egzaltiranu publiku iz grada na Begeju, a sami glumci su na kraju doživeli ovacije.
Podsetimo, pomenuti komad govori o mentalitetu, porodici, komšijama i uopšte promašenim životima. Nastao je po tekstu Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića, a režiju potpisuje maestralni Dragan Ostojić. U podeli su Branislav Knežević, Branislav Čubrilo, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Ružica Nedin, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović i Jovana Berić. S obzirom na to da je u ovoj drami s„ pevanjem, bez pucanja” o mentalitetu i porodici dosta promašenih likova, sam reditelj ukratko podvlači da ova predstava pruža neku vrstu utehe da kada izađete sa predstave kažete sebi: „Nije moj život ni tako loš”.
Zrenjaninci su te večeri mogli da vide čitavu lepezu likova – od žovijalnih do frustriranih i da se dobro i zabave i zamisle. Vladimir Maksimović, akter ove predstave i čest gost Zrenjanina igra lik Momčila.
– Momčilo je, kako je sam pisac rekao, moron. Uz pomoć reditelja Dragana Ostojića i svih kolega, mislim da sam uspeo da napravim dobar lik, jednog dečka koji je izgubljen u traženju samog sebe. On želi da odraste i da bude ozbiljan, ali ga njegov IQ koči u svemu tome i bilo mi je zadovoljstvo da radim ovu ulogu zato što je ovo jedan od onih tekstova u kojima, što se više „otkačite” i što se više prepustite toj igri i čaroliji teatra – to je uloga bolja – kaže Maksimović.
Njegovog oca Olivera tumači Mihailo Laptošević.
– Oliver je i Momčilov otac i Jagodin muž, a uz to i neuspeli ljubavnik svoje kume Fransoaz. Neuspeli je i otac i muž. Voleo bi da je bar malo muško. Njegovo „sofisticirano” biće zarobljeno je u kulturnoj pustinji koja ga okružuje. Da budemo iskreni – on toj pustinji apsolutno i pripada – kaže Laptošević.
Anđela Kiković tumači lepu i mladu devojku Leposavu koja prvi put doživljava čulnu ljubav, a potreba za njenom slobodom se kosi sa njenim krutim vaspitanjem.
Dakle, mnogo je neostvarenih likova u ovom komadu, a među njima i stariji vodnik u penziji Voja Soldatović, koga tumači Branislav Knežević.
– Koliko je Voja sposoban i uspešan vidi se iz toga što do penzije nije dogurao ni do čina zastavnika. Neuspešan u poslu, neuspešan i u životu. Ima mlađu ženu koja se švalera s venčanim kumom i ćerku koju je odgajao kao sina vojnika, neuspešno naravno. Međutim, on sebe vidi sasvim drugačije: kao uspešnog i nadmoćnog na svim poljima, pa i u pokušaju njegove preljube.
Jovana Berić igra Ružicu, studentkinju i podstanarku kod porodice Soldatović. Ujedno je i Leposavina najbolja prijateljica i potajno je zaljubljena u Momčila. Međutim, kada shvati da joj je ljubav neuzvraćena, pokušava da spoji svoju simpatiju sa svojom najboljom drugaricom i tu pravi zaplet u koji budu umešane obe porodice.
Gordana Rauški i Ružica Nenin briljanto su odigrale svoje role i bravuroznim glumačkim sredstvima upotpunile odličnu podelu. U pojedinim delovima predstave, naročito segmentima s pevanjem, doživele su ovacije.Svemu treba dodati i izvanredno kadrirane snimljene segmente koje povremeno možemo videti u sklopu komada. Rečju, izvanredno režirana predstava, a tome svedoče i reakcije zrenjaninske publike, koja se i aplauzima i smehom odazivala na veliki deo ove dvočasovne predstave-spektakla.
Objektivno govoreći, u zrenjaninskom, kao i u drugim teatrima, nisu sve predstave podjednako ni uspešne ni gledane. „Ljubavno pismo” bi zasigurno bilo u samom vrhu gledanosti da je kojim slučajem postavljeno u produkciji zrenjaninskog teatra. Tamošnja publika je (kao i kikindska) pozorišno edukovana i ne voli šmiranje, nego „glumački prošireno telo”, kako bi to nazvao čuveni kritičar Ranko Munitić.
Majstorstvo kikindskih glumaca prepoznala je publika u Zrenjaninu. O svojim iskustvima s kolegama iz grada na Begeju Vladimir Maksimović kaže:
-Imao sam priliku da se upoznam sa zrenjaninskom publikom kada sam igrao predstavu „Nebeski odred”. Zrenjaninski teatar jako volim i uvek se radujem dolasku. Dođem i kad Zrenjaninci spremaju neku predstavu, da igram karte sa svojim prijateljima koji su tamo zaposleni. Studirao sam sa Dejanom Karlečikom i Stefanom Juaninom. Milan Kolak mi je jedan od najboljih prijatelja – kaže Vlada, dok se Mihailo Laptošević nadovezuje:
-Moja iskustva sa zrenjaninskom publikom su iz pozicije iste te publike. Gledao sam, još od fakulteta, dosta predstava u Zrenjaninu. Svaku koju sam gledao publika je prihvatila raširenih ruku. Radujem se što je i naše „Ljubavno pismo” zrenjaninska publika tako prihvatila – sumira Mihajlo.
Jovani Berić je ovo bilo drugo gostovanje u srednjem Banatu:
– Bilo mi je prelepo i oduševila me je publika i njena otvorenost i gostoprimljivost. Veoma zadovoljna kako je proteklo gostovanje je i Anđela Kiković koja ističe da je i sam rad na ovoj predstavi bio jako uzbudljiv i zabavan.
Doduše, opšti utisak je malo pokvario nečiji uporan i suvi tzv. „veliki” (ranijim generacijama poznat i kao magareći) kašalj iz publike za vreme trajanja predstave, međutim to je opšte mesto u teatru koji je još davnih dana kroz vic opisao legendarni dramaturg Jugoslovenskog dramskog pozorišta Dragoslav Andrić: „Pacijent: Doktore, kašljem! Doktor: Pa, što ste došli kod mene? Pacijent: A gde je trebalo da idem? Doktor: Pa, u pozorište!”
KAD IGRA MINISTARKA
Od mnogobrojnih predstava koje su na repertoaru zrenjaninskog teatra, ubedljivo najbolji odziv kod publike imaju komadi koji se rade po tekstovima domaćih autora. Vrlo gledana je predstava „Šta će biti sa svima nama” Borisa Liješevića, a najgledanija je „Gospođa ministarka” po Nušićevom klasiku, za koju karte planu već u prvih sat vremena prodaje. Glavnu ulogu, Živku ministarku, igra bivša članica kikindskog teatra Jelena Šneblić Živković.
Nemanja Savić
Na 41. međunarodnom turniru „8. mart” u Zrenjaninu, mlade džudoke kikindskog Partizana osvojili su četiri odličja, jedno srebrno i tri bronzana.
Katarina Isakov, u odgovarajućoj kategoriji, zauzela je drugo mesto, a na deobama trećih pozicija bili su: Nikola Isakov, Nemanja Galić i Anja Mortvanski.
D. P.
Titula „Prestonica kulture Srbije“ predstaviće Zrenjanin kao relevantni nacionalni centar razvoja kulture, a grad će ulaganjem u infrastrukturu i kreativnim radom na polju izgradnje i unapređenja kulture, kao i novim idejama dodatno nadograditi već bogat kulturni život svih građana. Grad Zrenjanin će takođe biti postavljen na kulturnu mapu ovog dela Evrope.
Radna grupa Ministarstva za kulturu, za pripremu i sprovođenje programa “Prestonica kulture Srbije”, donela je predlog odluku da Zrenjanin bude Nacionalna prestonica kulture 2025. godine.
Na osnovu pristiglih prijava, Radna grupa je ocenila da je prijava Grada Zrenjanina dobro smišljena te da pokazuje koherentnost umetničke i dizajnerske vizije projekta utemeljenog na lokalnoj specifičnosti. U obrazloženju se navodi da Zrenjanin svojom kandidaturom, predstavljenom pod umetničkim konceptom “Meandri grada – tokovi kulture” sa idejom prožimanja grada, stvaralaca i publike – ima i detaljno objašnjene strategije, programe i kapacitete grada.
Komisija je ocenila da program koji je planiran da se realizuje u okviru četiri celine: “Banatsko izobilje“, posvećeno multikulturalnosti i tradiciji ovog kraja, “Arhiotipija”, posvećena arhitektonskom nasleđu grada (uključujući i Dragišu Brašovana), “Ambasada kulture”, posvećena međunarodnoj saradnji i edukaciji, i LOKUS, posvećen urbanoj kulturi – nudi više od 50 novih umetničkih projekata, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture. Takođe je navedeno da Zrenjanin kandiduje ukupno 10 infrastrukturnih projekata u kulturi, od kojih se izdvajaju: prenamena srpske zadružne banke u Kuću stvaralaštva sa galerijom za savremenu umetnost, obnova Narodnog pozorišta i Amfiteatra na otvorenom, otvaranje studija za kreativne industrije LOKUS, obnova Trga, manje intervencije u javnom prostoru (urbani džepovi), uređenje kuće Slavka Županskog, uređenje kutka za decu i mlade u Muzeju.
Na Javni poziv za učešće u programu “Prestonica kulture Srbije 2025”, koji je bio otvoren od 15. novembra 2023. do 14. januara 2024. godine, pristiglo je osam prijava iz gradova u Srbiji.
Početak realizacije projekta Zrenjanin – Nacionalna prestonica kulture Srbije, planiran je za 21. mart 2025. godine.
Program „Prestonica kulture Srbije“ takođe doprinosi i ostvarenju ciljeva Ministarstva kulture koji se odnose na uspostavljanje konzistentne kulturne politike koja obuhvata savremeno stvaralaštvo, kreativne i kulturne industrije, zaštitu i unapređenje kulturnog nasleđa, inovativno korišćenje javnih prostora, kao i unapređenje regionalne i međunarodne saradnje.
Ideja za organizaciju Nacionalne prestonice kulture potekla je od nekadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića koji je predložio da se dobra i pozitivna iskustva dobijena prilikom realizacije evropskog projkta Evropska prestonica kulture u Novom Sadu prenesu i na razvoj kulture u gradovima u Srbiji.
(Izvor: Vojvodina info)
Najmlađi plivači Velike Kikinde: Aleksandar Sokolai, Uroš Milićević, Luka Bubulj, Filip Đukić, Lena Bikić, Lena Stojanović, Ognjen Terek, Jovana Sabo, Jovana Savić i Aleksandra Protić, na „Mini Gran pri Kupu Zrenjanina” bili su najupešniji, osvojili su ukupno 27 medalja (13-8-6).