žitište Arhive | Kikindski portal

Izložba Dragane Karanović Luka u Žitištu

Redakcija Kikindski November 26, 2025

Kao uvertira pred promociju zbornika nagrađenih radova sa književnog konkursa “Banatsko pero”, Kikinđanka Dragana Karanović Luka imala je u ponedeljak 24. novembra izložbu svojih slika u Žitištu.

Tradicionalni konkurs literata, koji već 25 godina zaredom organizuje tamošnja biblioteka, bio je prilika da se Žitištani i njihovi gosti iz cele Srbije upoznaju i s Draganinim likovnim stvaralaštvom. Ovdašnjoj javnosti Dragana Karanović Luka poznata je najpre kao vrstan rukometni trener, a kad je u pitanju likovno izražavanje, otkriva da je ovom umetnošću počela da se bavi tek nedavno- pre četiri godine.

-Ovaj događaj u Žitištu ću posebno pamtiti, jer mi je to bila prva samostalna izložba i imam samo reči hvale za domaćine – kaže Dragana Karanović i dodaje: -Slikam akril na platnu, a kad je u pitanju likovni pravac, jedan moj kolega, nastavnik likovnog, kaže da ga podseća na pro-impresionizam. Dakle, impresionizam, ali sa elementima realizma. Od motiva na mojim slikama, prisutni su kako urbani, tako i prirodni motivi, a često slikam i cveće.

Što se tiče kolorita, navodi da uglavnom bira tople, svetle tonove, jer one zrače, šire pozitivnu energiju, predstavljaju svežinu i radost.

-Ljubav prema slikanju postoji još iz detinjstva. Nisam do nedavno imala priliku da se posvetim slikarstvu, jer sam se intenzivno bavila sportom. Iako su te sportske aktivnosti i dalje prisutne u mom životu, nalazim vremena i za ovaj, kod mene relativno novi slikarski hobi. Veoma mi je drago što je publika u Žitištu pozitivno reagovala na moje radove – navodi naša sagovornica.

Možda kao kuriozitet i ujedno najveća pohvala za jednog umetnika jeste da je Dragana pred ovu izložbu morala da potražuje svoje slike iz privatnih zbirki, jer nema “na legeru” svoja platna, s obzirom da joj stalno poručuju, a ona sama ne stiže da naslika onoliko radova koliko bi poštovaoci njenog opusa želeli da imaju u svojoj kolekciji.

N. Savić

Proizvođači „vatrene vode” potvrdili klasu: Iz Žitišta doneli priznanja

Jelena Trifunović June 29, 2025

Da su Kikinđani uspešni u destilisanju voća i proizvodnji rakije, potvrdili su i na Memorijalnom međunarodnom festivalu rakije „Aleksandar Tucić“, koji se osmi put održava u Žitištu.

U okviru tradicionalnog Pele festa, upriličeno je i nadmetanje za najbolje žestoko piće u više kategorija.
Sa ukupno 176 učesnika i 421 uzorkom iz 11 zemalja, proizvođači „vatrene vode“ sa teritorije našeg Grada poneće kući pregršt priznanja.

U klasi obojenih šljivovih rakija starosti od 3 do 7 godina Dragan Knežević iz Bašaida je osvojio zlato za tri svoje rakije iz ove starosne kategorije, a i u kategoriji rakija starosti preko 7 godina, takođe mu je pripalo zlato.

Zoran Malbašić iz Novih Kozaraca uzeo je zlato, a takođe i veliko srebro među neobojenim lozovima rakijama. Među neobojenih kajsijevačama zlatnom medaljom okitio se Kikinđanin Milan Domazet dok je za neobojenu dunjevaču Mirko Subotić iz Kikinde dobio veliko srebro.

UKUPNI POBEDNIK DUNJEVAČA

Za ukupnog pobednika ovog nadmetanja destilata, proglašen je Zrenjaninac Igor Nađ za neobojenu „vatrenu vodu“ od dunje, sakupivši 19,10 od maksimalnih 20 bodova.
Inače, uzorke su ocenjivali Dr Aleksandar Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta, sa svojim saradnicima i rakije su, osim po voćnom poreklu, rangirane u i pet nagradnih klasa: rakije u kvalitetu bronzane medalje su one od 14 do 16 bodova, potom srebrne (16-17.5), zatim velike srebrne (17.5-18), zlatne (18) i velike zlatne medalje (18,5-20).
N.S.

Milivoj Vukojević izlaže u Žitištu

Jelena Trifunović May 15, 2025

Milivoj Vukojević, slikar i strip crtač iz Novih Kozaraca, izložiće u utorak 20. maja svojih dvadesetak likovnih radova u žitištanskoj biblioteci.

Ova izložba predstavlja uvertiru u tamošnji tradicionalni 25. Književni maraton, koji će uslediti nakon otvaranja izložbe. O Vukojevićevom stvaralaštvu govoriće novokozarački slikar Braco Azarić.

Pored pomenute dvojice likovnih umetnika, poziv za učešće od tamošnje biblioteke ove godine dobili su i kikindski umetnici Boris Staparac i Zorica Markov. Program u Žitištu počinje u 18 sati.

Kikinđani pobednici turnira u malom fudbalu u Banatskom Karađorđevu

Jelena Trifunović February 9, 2025

Na prvom Zimskom turniru u malom fudbalu u Banatskom Karađorđevu, pod podržanom pod pokroviteljstvom opštine Žitište, a u organizaciji tamošnjeg Sportskog saveza, kikindska ekipa Prouniverzal osvojila je prvo mesto. Među dvadeset ekipa, nakon uspešno prebrođene grupne faze, Kikinđani su u četvrtfinalu savladali ekipu „BS gradnje“ sa 4:1, u polufinalu su bili bolji od favorizovane zrenjaninske ekipe „Čika Draganovi Mađioničari“ sa 4:3, dok je u finalu savladana ekipa „Vojvoda“, takođe iz grada na Begeju.

Finalni meč je bio iscrljujući. Ljubitelji fudbala mogli su da uživaju u oštroj i dinamičnoj utakmici, prepunoj takmičarskog naboja. Nakon žestoke borbe, meč je završen rezultatom 1:1 u regularnom delu. Pristupilo se izvođenju penal-serije i Kikinđani su sva tri puta bili sigurni, dok su protivnici promašili jedan udarac. Tako je skoro desetodnevno fudbalsko putešestvije za kikindsku ekipu završeno na najbolji mogući način.

Ekipi iz našeg grada, pored pehara, pripao je i novčani iznos od 150.000 dinara, dar Opštine Žitište. Nagradu je uručila predsednica Opštine Žitište Ivana Petrić, poželevši Kikinđanima mnogo uspeha i na narednim turnirima.

Kapiten kikindske ekipe Nebojša Đukić, iako vidno iscrpljen nakon finalnog meča, sumirao je utiske:

– Mi već godinama igramo zajedno i svi smo aktivni fudbaleri, većinom u vojvođanskom takmičarskom rangu. Tako dvojica naših igrača nastupaju za nakovački Polet, dvojica za velikoselsku Kozaru, jedan je u mokrinskom Deliji, a naš golman Boško Krstić je rukometni čuvar mreže, što je za mali fudbal prednost. Iako smo svi u ekipi prevalili tridesetu, još nismo rekreativci, nego smo aktivni fudbaleri i u odličnoj kondiciji, što je i rezultat u Karađorđevu pokazao-podvukao je Đukić, dodajući da je za uspeh, pored fudbalskog znanja, potrebna i hemija u ekipi, a Prouniverzal je upravo taj segment imao, s obzirom da se ovi fudbaleri i privatno druže.

-Iako su borbe na ovom turniru bile iscrpljujuće, a protivničke ekipe su bile mahom sastavljene od prekaljenih majstora fudbala, dokazali smo da Kikinda još uvek ima mnogo dobrih poznavalaca fudbalske igre. Nas u skoroj budućnosti očekuju nova iskušenja, a trudićemo se da i dalje dostojno predstavljamo naš grad- podvukao je Đukić, dodajući da je ovu pobedu posvetio svojoj ćerki, koja ga je pratila na svim utakmicama u Karađorđevu.

Uspeh kikindskog Prouniverzala na ovom Zimskom turniru postigli su Boško Krstić, Zoran i Marko Spahić, Stevan Zeljković, Milan Kenjalo, Miroslav Berbakov, Aleksandar Martinović i kapiten Nebojša Đukić.

N.S.

Rade Ćosić u Žitištu: Čovek to (ipak) može da iskaže

Jelena Trifunović January 29, 2024

Odavno u žitištanskoj biblioteci neki gost nije privukao toliku pažnju čitalačke publike. To je nedavno uspelo pesniku iz Banatskog Velikog Sela Radetu Ćosiću. Ovaj stvaralac se u Žitištu prethodni put predstavio pre dve decenije, a mnogi se i danas sećaju da je tada ostao zapamćen i rado prihvaćen.

Pred više od pedeset poklonika pisane reči, Ćosić je predstavio svoju najnoviju pesničku zbirku „Čovek to ne može da iskaže”. U pitanju je kompilacijska knjiga sastavljena od najboljih momenata iz prethodne četiri objavljene poetske knjige ovog autora.

Pesme je izabrao i pogovor za knjigu napisao kikindski pesnik i novinar Dragan Pop Dragan (Dragan Batinić), a knjigu je izdao Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa.

O knjizi su, pored autora, govorili umetnik i multiinstumentalista iz Velikog Sela Milan Vašalić, u ime domaćina Robertina Vukelić Šijan, direktorka tamošnje biblioteke, kao i Dušan Milićev i Dragutin Vidačić, dok su Ćosićeve stihove nadahnuto kazivali Zdenka Trifunjagić i Ervin Gazdag, kulturni poslenici iz Zrenjanina, dok je za gitarsku pratnju bio zadužen još jedan Velikoselac – Marko Stupar.

Ćosić se u književnosti oglašava isključivo kao liričar, osobenog pesničkog izraza kroz izlomljen i sveden stih, metaforički zgusnutim pesničkim sredstvima. O tome su u svojim osvrtima pisali i Milutin Ž. Pavlov (koji Čoćićevu poeziju naziva suzdržanom), Radivoj Šajtinac (koji ju je označio kao fragmentarnu), Miloš Latinović (egzistencijalističku) i Dragan Batinić (koji je drži za filozofski smirenu).

Te večeri se moglo čuti i od samog Ćosića, kao i od mnogih prisutnih da je upravo Batinić bio na neki način pesnički mentor ne samo ovog pesnika iz Banatskog Velikog Sela, već i niza drugih prisutnih književnih stvaralaca koji su te večeri bili u publici.

Od Milana Vašalića, muiltiinstrumentaliste i Ćosićevog prijatelja mogla se čuti zanimljiva opservacija da je on kao muzičar u mladosti bio fasciniran Džimijem Hendriksom i Džimom Morisonom kao kreativnim stvaraocima, sve dok nije ubrzo uvideo da takvog individualca jake stvaralačke energije ima i u svom mestu, takoreći u komšiluku, u liku Radeta Ćosića. Pritom je napravio i paralelu između sebe i pesnika, naglasivši da su i on i Rade na neki način „džeklondonovske” biografije i da su se u životu bavili i poljoprivredom i pisanjem i ugostiteljstvom.

Nakon uspešne promocije u Banatskom Velikom Selu, a potom i u Žitištu, uslediće Ćosićeve književne večeri i u Somboru, Novom Sadu, Beogradu.