najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ obeležava Međunarodni dan žena posebnom pogodnosti za sugrađanke. Sve pripadnice ženskog pola mogu ostvariti besplatan upis u biblioteku 9. i 10. marta.
Akcija je organizovana povodom 8. marta, s ciljem da se podstakne čitanje i omogući lakši pristup knjigama i kulturnim sadržajima.
T. D.
Organizovani skrining na rak dojke u Kikindi sprovodi se od kraja septembra 2025. godine, a do kraja decembra urađene su 153 mamografije. Pregledi se realizuju u okviru programa prevencije u Severnobanatskom okrugu, sa ciljem ranog otkrivanja malignih promena. Od 29. septembra do 31. decembra na pregled je pozvano 510 žena. Deo njih je odbio pregled, pojedine žene se nisu javile na telefon, a deo je u prethodne dve godine obavio mamografiju ili je u međuvremenu preminuo.
Prema rečima dr Tatjane Pecarski, načelnice Odeljenja za kontrolu i prevenciju bolesti, dosadašnji odziv može se smatrati solidnim za početnu fazu programa.
–Ukupno je urađeno 153 mamografije, što je u proseku oko 50 pregleda mesečno. To je dobar rezultat za start organizovanog skrininga, iako uvek ima prostora za veći odziv – ističe dr Pecarski.
Od pregledanih žena, šest je upućeno na dopunsku dijagnostiku zbog sumnjivih nalaza, kod jedne je utvrđena je benigna promena, kod dve je potvrđen maligni tumor, dok se za preostale još očekuju rezultati.
–Očekujemo veći odziv tokom 2026. godine i postepeno prevazilaženje uočenih organizacionih izazova – dodaje dr Pecarski koja i ovim putem apeluje na sugrađanke koje budu pozvane da se odazovu na pregled, naglašavajući značaj prevencije i ranog otkrivanja bolesti:
–Skrining može da spase život. Prema procenama, oko pet odsto žena koje će se pregledati u 2026. godini imaće sumnjive nalaze koji zahtevaju dalju dijagnostiku – navodi sagovornica.
Skrining na rak dojke u Severnobanatskom okrugu najpre je pokrenut u opštini Senta 2013. godine, dok su ostale opštine okruga, među kojima je i Kikinda, u program uključene od septembra prošle godine. Program je namenjen ženama koje dobijaju poziv na pregled, sa ciljem da se bolest otkrije u ranoj fazi, kada su mogućnosti lečenja značajno veće.
T. D.
Od 1. januara 2026. godine žene u Srbiji suočiće se sa novim uslovima za odlazak u starosnu penziju. Prema važećem Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, starosni uslov za žene ponovo se pomera naviše. Za odlazak u punu starosnu penziju morati da imaju navršenih 64 godine života i najmanje 15 godina staža.
Ovo je deo postepenog povećanja granice koje će trajati do 2032, kada će uslovi za muškarce i žene biti izjednačeni. Oni koji žele raniji odlazak mogu koristiti prevremenu penziju sa 60 godina života i 40 godina staža, ali uz trajno umanjenje od najviše 20,4%.
Za punu starosnu penziju postoje dve mogućnosti 65 godina života i 15 godina staža (opšti uslov za sve, važi već sada, ali žene su u prelaznom periodu) i 45 godina staža, bez obzira na godine života, pol ili kategoriju osiguranja.
Pravo na prevremenu penziju imaju svi koji ispune 60 godina života i najmanje 40 godina staža.
Dana 25. novembra 1918. godine, sazvana je Velika narodna skupština u Novom Sadu na kojoj je proglašeno prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Za poslanice u Skupštini izabrano je i sedam žena.
Ulaskom u Skupštinu ove žene su, pored nacionalnog oslobođenja, najavile i jedno moderno i liberalno doba, ulazak u 20. vek.
Iako u tadašnjoj državi žene nisu imale pravo glasa, Bunjevke i Srpkinje su se za njega, na trenutak izborile. 757 delegata iz 211 opština, je izabrano voljom naroda na velikim zborovima u tim oblastima, nezavisno od nacionalne, klasne i polne pripadnosti. Jedini uslov je bio da je delegat navršio 20 godina.
Do tada su u Austrougarskoj pravo glasa imali samo muškarci koji su plaćali porez. U 211 političkih opština izabrano i sedam žena koje su se isticale društvenim i humanitarnim aktivizmom u svojim sredinama: Milica Tomić, Mara Malagurski Đorđević, Katica Rajčić, Olga Stanković, Anastazija Manojlović, Manda Sudarević i Marija Jovanović.
One su pre sto šest godina svojim pravom glasa na Velikoj narodnoj skupštini utrle put emancipaciji žena u ovom delu Evrope. Iako su nosile evropski duh i postavile temelje rodnoj ravnopravnosti, o njima i njihovim delima danas se malo zna.
Ostoja Vojinović
Iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje podsećaju građane da će, u skladu sa Zakonom o PIO, od 1. januara važiti novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju.
Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2023. godini 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.
Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2023. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života, a ženama najmanje 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života. U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto.
Pomeranje uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju predviđeno je do 2024. godine, kada će za ostvarivanje ove vrste prava za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.
U Kikindi je, sedmi put, gostovao karavan ‘Izađi mi na teglu” – gastronomsko takmičenje u pravljenju ajvara. Na gradskom trgu nadmetalo se devet ekipa, a najbolje su bile članice udruženja „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela. Drugoplasirano je Udruženje građana ”Dora”, a treće mesto zauzelo je Udruženje žena ”Novi Kozarci”. U finalu u Beogradu, 8. oktobra, nastupiće članice prvoplasirane i drugoplasirane ekipe.
”Ovakve manifestacije veoma su važne, ne samo zbog druženja, već i zbog očuvanja tradicije našeg naroda i da se stari recepti nikada ne zaborave. Veliku ulogu u tome imaju i udruženja žena u gradu i selima. Naše udruženje se bavi očuvanjem tradicije i starih recepata, a ajvar je svakako jedno od tih starinskih jela. U finalu ćemo praviti po istom receptu, trudićemo se kao i danas, pa ćemo videti kakav će biti rezultat”, rekla je Ljiljana Keri iz pobedničke ekipe.
Jedan od članova žirija bio je i rukovodilac Odseka za poljoprivredu Grada, Dalibor Oličkov,
”Čast nam je što smo i ove godine među 15 lokalnih samouprava u zemlji u kojima se organizuje ova manifestacija. Bilo je vrlo teško odabrati najbolji jer su svi ajvari bili ukusni. Ekipama koje će učestvovati u finalu čestitam i želim da ponove uspeh od pre dve godine, kada su predstavnici Kikinde bili pobednici državnog takmičenja”, rekao je Oličkov.
„Izađi mi na teglu“ najveći je gastronomski karavan na Balkanu. Već devet godina organizuje ga Asocijacija „Bašta mašta“ iz Beograda. U prethodnih osam sezona, karavan je obišao 190 gradova i napunio 40 hiljada tegli. Za takmičare je obezbeđeno više od 90 tona paprike.
Zanimljivo je da je, podstaknuto uspešnim plasmanom, više od 30 domaćinstava započelo sopstvenu proizvodnju ajvara. Karavan u toku jedne sezone pređe oko 20 hiljada kilometara. Svake godine kreće iz Ruskog Krstura, kao nastavak programa „Dani paprike“. Na finalu na Kalemegdanu, proglašavaju se najbolji – kralj i kraljica „srpskog kavijara“.
„Izađi mi na teglu“ ove godine je pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, lokalnih samouprava i sponzora.
