најчитанији портал Севернобанатског округа
Народна библиотека „Јован Поповић“ обележава Међународни дан жена посебном погодности за суграђанке. Све припаднице женског пола могу остварити бесплатан упис у библиотеку 9. и 10. марта.
Акција је организована поводом 8. марта, с циљем да се подстакне читање и омогући лакши приступ књигама и културним садржајима.
Т. Д.
Организовани скрининг на рак дојке у Кикинди спроводи се од краја септембра 2025. године, а до краја децембра урађене су 153 мамографије. Прегледи се реализују у оквиру програма превенције у Севернобанатском округу, са циљем раног откривања малигних промена. Од 29. септембра до 31. децембра на преглед је позвано 510 жена. Део њих је одбио преглед, поједине жене се нису јавиле на телефон, а део је у претходне две године обавио мамографију или је у међувремену преминуо.
Према речима др Татјане Пецарски, начелнице Одељења за контролу и превенцију болести, досадашњи одзив може се сматрати солидним за почетну фазу програма.
–Укупно је урађено 153 мамографије, што је у просеку око 50 прегледа месечно. То је добар резултат за старт организованог скрининга, иако увек има простора за већи одзив – истиче др Пецарски.
Од прегледаних жена, шест је упућено на допунску дијагностику због сумњивих налаза, код једне је утврђена је бенигна промена, код две је потврђен малигни тумор, док се за преостале још очекују резултати.
–Очекујемо већи одзив током 2026. године и постепено превазилажење уочених организационих изазова – додаје др Пецарски која и овим путем апелује на суграђанке које буду позване да се одазову на преглед, наглашавајући значај превенције и раног откривања болести:
–Скрининг може да спасе живот. Према проценама, око пет одсто жена које ће се прегледати у 2026. години имаће сумњиве налазе који захтевају даљу дијагностику – наводи саговорница.
Скрининг на рак дојке у Севернобанатском округу најпре је покренут у општини Сента 2013. године, док су остале општине округа, међу којима је и Кикинда, у програм укључене од септембра прошле године. Програм је намењен женама које добијају позив на преглед, са циљем да се болест открије у раној фази, када су могућности лечења значајно веће.
Т. Д.
Од 1. јануара 2026. године жене у Србији суочиће се са новим условима за одлазак у старосну пензију. Према важећем Закону о пензијском и инвалидском осигурању, старосни услов за жене поново се помера навише. За одлазак у пуну старосну пензију морати да имају навршених 64 године живота и најмање 15 година стажа.
Ово је део постепеног повећања границе које ће трајати до 2032, када ће услови за мушкарце и жене бити изједначени. Они који желе ранији одлазак могу користити превремену пензију са 60 година живота и 40 година стажа, али уз трајно умањење од највише 20,4%.
За пуну старосну пензију постоје две могућности 65 година живота и 15 година стажа (општи услов за све, важи већ сада, али жене су у прелазном периоду) и 45 година стажа, без обзира на године живота, пол или категорију осигурања.
Право на превремену пензију имају сви који испуне 60 година живота и најмање 40 година стажа.
Дана 25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина у Новом Саду на којој је проглашено присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. За посланице у Скупштини изабрано је и седам жена.
Уласком у Скупштину ове жене су, поред националног ослобођења, најавиле и једно модерно и либерално доба, улазак у 20. век.
Иако у тадашњој држави жене нису имале право гласа, Буњевке и Српкиње су се за њега, на тренутак избориле. 757 делегата из 211 општина, је изабрано вољом народа на великим зборовима у тим областима, независно од националне, класне и полне припадности. Једини услов је био да је делегат навршио 20 година.
До тада су у Аустроугарској право гласа имали само мушкарци који су плаћали порез. У 211 политичких општина изабрано и седам жена које су се истицале друштвеним и хуманитарним активизмом у својим срединама: Милица Томић, Мара Малагурски Ђорђевић, Катица Рајчић, Олга Станковић, Анастазија Манојловић, Манда Сударевић и Марија Јовановић.
Оне су пре сто шест година својим правом гласа на Великој народној скупштини утрле пут еманципацији жена у овом делу Европе. Иако су носиле европски дух и поставиле темеље родној равноправности, о њима и њиховим делима данас се мало зна.
Остоја Војиновић
Из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање подсећају грађане да ће, у складу са Законом о ПИО, од 1. јануара важити нови услови за остваривање права на старосну и превремену старосну пензију.
Граница за одлазак у старосну пензију код жена помера се за два месеца, тако да је услов за жене у 2023. години 63 године и шест месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања. Код мушкараца и даље важе исти услови – 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Закон прописује померање старосног услова за жене све до 2032. године када ће услови за оба пола бити изједначени, 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Осим овог основа за старосну пензију, осигураници оба пола могу то право остварити са навршених 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота.
За остваривање права на превремену старосну пензију, од 1. јануара 2023. године мушкарцима ће бити потребно 40 година стажа осигурања и 60 година живота, а женама најмање 40 година стажа осигурања и 59 година и шест месеци живота. У овом случају пензија се трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец пре навршених година живота прописаних за стицање права на старосну пензију у тој календарској години, а максимално 20,4 одсто.
Померање услова за одлазак у превремену старосну пензију предвиђено је до 2024. године, када ће за остваривање ове врсте права за оба пола бити потребно 60 година живота и 40 година стажа осигурања.
У Кикинди је, седми пут, гостовао караван ‘Изађи ми на теглу” – гастрономско такмичење у прављењу ајвара. На градском тргу надметало се девет екипа, а најбоље су биле чланице удружења „Орхидеја“ из Банатског Великог Села. Другопласирано је Удружење грађана ”Дора”, а треће место заузело је Удружење жена ”Нови Козарци”. У финалу у Београду, 8. октобра, наступиће чланице првопласиране и другопласиране екипе.
”Овакве манифестације веома су важне, не само због дружења, већ и због очувања традиције нашег народа и да се стари рецепти никада не забораве. Велику улогу у томе имају и удружења жена у граду и селима. Наше удружење се бави очувањем традиције и старих рецепата, а ајвар је свакако једно од тих старинских јела. У финалу ћемо правити по истом рецепту, трудићемо се као и данас, па ћемо видети какав ће бити резултат”, рекла је Љиљана Кери из победничке екипе.
Један од чланова жирија био је и руководилац Одсека за пољопривреду Града, Далибор Оличков,
”Част нам је што смо и ове године међу 15 локалних самоуправа у земљи у којима се организује ова манифестација. Било је врло тешко одабрати најбољи јер су сви ајвари били укусни. Екипама које ће учествовати у финалу честитам и желим да понове успех од пре две године, када су представници Кикинде били победници државног такмичења”, рекао је Оличков.
„Изађи ми на теглу“ највећи је гастрономски караван на Балкану. Већ девет година организује га Асоцијација „Башта машта“ из Београда. У претходних осам сезона, караван је обишао 190 градова и напунио 40 хиљада тегли. За такмичаре је обезбеђено више од 90 тона паприке.
Занимљиво је да је, подстакнуто успешним пласманом, више од 30 домаћинстава започело сопствену производњу ајвара. Караван у току једне сезоне пређе око 20 хиљада километара. Сваке године креће из Руског Крстура, као наставак програма „Дани паприке“. На финалу на Калемегдану, проглашавају се најбољи – краљ и краљица „српског кавијара“.
„Изађи ми на теглу“ ове године је под покровитељством Министарства трговине, туризма и телекомуникација, локалних самоуправа и спонзора.
