zdravlje na dlanu Архиве | Кикиндски портал

(ВИДЕО) Како да смањимо утицај стресогених фактора: Гост подкаста је др Горан Абрахам

Jelena Trifunović February 1, 2024

Како утицати на смањење стреса и стресогених фактора који доводе до различитих болести, била је тема о којој смо у најновијој епизоди подкаста Кикиндског портала разговарали са др Гораном Абрахамом, председником Удружења „Здравље на длану”.

У нашем подкасту погледајте који су то савети за смањење стреса- почев од исхране, хидратације па до многима омиљеног напитка којим започињу дан- шољице кафе.

ШТА ЈЕ ХРВ?

ХРВ преглед је неинвазивнa дијагностикa здравственог стања људског организма. Heart rate variability је заправо посебан начин мерења фреквенције срца. Сам преглед подсећа на ЕКГ с тим да се штипаљке стављају на руке.

– Аутономни нервни систем је као централни компјутер у аутомобилу, има улогу у примању информација и утицаја фактора из спољашње и унутрашње средине и успостављању равнотеже у зависности од дејства фактора. Уколико они делују дугорочно, долази до смањене способности аутономног нервног система да одржи равнотежу, те настају симптоми и обољења- наводи др Абрахам.

ХРВ анализа је доступна и у Кикинди. Намењена је здравим особама које осећају хронични умор, слабост или малаксалост, хроничним болесницима, као и спортистима, ради утврђивања утренираности, опоравка, прављења плана тренинга. Прегледе обавља др Абрахам у Специјалистичкој ординацији „„Блажић Диабет Кор” (контакт 0603942999, 061 173 4138).

Предавање др Абрахама: здравље из бундеве

Igor Crnogorac September 14, 2023

„Здравље на длану, лудаја на тањиру“ назив је предавања које је вечерас, у дворишту Народне библиотеке, одржао др Горан Абрахам, оснивач Удружења „Здравље на длану“.

Идеја је да се скрене пажња на значај употребе лудаје у исхрани, као аутохтоне врсте на географском подручју на којем се она узгаја, како бисмо доринели унапређењу и одржавању свог здравља, каже др Абрахам.

– Данас је помодарство да људи једу различите врсте биљака и намирница са других поднебља, као што су чиа семенке, авокадо и слично, водећи се идејом да је то здравије од оног што је одгајано на овом подручју – објашњава др Абрахам. – Наука је доказала да су, у процесу варења, апсорпција, искористљивост хранљивих материја из намирница које нису с овог поднебља, због наше генетике, мање него када једете намирнице са географског подручја на којем сте одрасли. Желим да представим хранљиве вредности лудаје, да покажем да је веома здрава и да је треба користити у свакодневној исхрани.

Додаје да је, из народне медицине познато да је бундева добар лаксатив, извор Ц витамина и да је добра за вид. Модерна медицина доказала је да је богата витаминима А, Ц, Б, калијумом, фосфором, калцијумом, влакнима. Сви суплементи који се користе у превенцији бенигне хиперплазије простате направљени су на бази бундевиног семена, напомиње др Абрахам.

Поред доктора Абрахама, о узгоју ове биљке говорио је професор Владимир Крстоношић, одгајивач и произвођач.

Промоцијом здравих навика „Здравље на длану“ прославило десетогодишњицу рада

Igor Crnogorac June 24, 2023

Удружење „Здравље на длану“ данас је на тргу организовало своју прославу рођендана, десет година постојања. У представљању здравих стилова живота помогли су најмлађи, полазници Спортске школице Удружења „Растимо заједно“ и чланови спортских клубова.

Председник и оснивач Удружења „Здравље на длану“, др Горан Абрахам, истакао је значај здравих навика.

– Хтели смо да покажемо да постоји удружење које се бави унапређењем здравља и продужењем животног века грађана. Деца у основним школама већ имају озбиљних проблема са деформитетима. Промењен је стил живота, живимо убрзаним темпом који нас одваја од здравих навика. Данашњи човек стари 50-70 пута брже у односу на пре 50 година. Свакодневно имамо више стресогених фактора, организам се више бори, брже стари и болести се јављају у ранијем добу. Данас имамо велики број деце која су гојазна, претендују да имају неко обољење, имају повишен крвни притисак, деформитете, поремећај хормона. Сваки пети пар у Србији има проблем са стерилитетом, што је последица лоше исхране, а кардиоваскуларна обољења су, са 60 одсто, заступљена код младих људи – рекао је др Абрахам.

Ово удружење континуирано организује едукације у сарадњи са клубовима и другим удружењима, а једно од предавања биће и на програму „Кикиндског лета“. Такође, подсећа др Абрахам, настављају кампању за здраве ужине у школама у чему ће им, како очекују, помоћи и Град.

У складу са мотом манифестације „Покренимо децу која се не крећу“, десетине малишана из Спортске школице „Растимо заједно“ показала су како вежбају кроз игру. Оснивач Школице, такође и суоснивач Удружења „Здравље на длану“ је професор физичке културе, Бранко Грбанушић. Школица постоји већ 13 година и у њој вежбају предшколци, узраста од 3,5 до шест година.

– Деца су данас доста неактивна о то проузрокује проблеме, мускулатура им је слаба, коштано-мишићни систем такође, 30 одсто деце је гојазно – каже Грбанушић. – Школица је основана са идејом да им надокнадимо физичке активности у игри, на још бољи начин јер ми смо у сали, имамо реквизите. Укључени су сви облици кретања – скакање, трчање, пузање, пењање, сви спортови са лоптом, атлетика, и трудимо се да на време отклонимо проблеме, ако их има.

Школица стално има педесетак полазника, а за септембар су спремни и флајери за родитеље у свим школама, како би им се указало на потребу да деца буду више физички активна. Спортска школица ради у ССШ „Милош Црњански“ и часови, у трајању од једног сата, одвијају се два пута седмично.

Манифестацији су се придружили и мали бубњари Студија “Маус”. Поред промоције и едукације, одржано је и такмичење у скоку у даљ, представљени су примери здраве ужине, као и изложба о десетогодишњим активностима УГ „Здравље на длану“.

Здравим навикама и против метеоропатије

Igor Crnogorac March 28, 2023

Метеоропатија је новији појам и придаје јој се све већи значај. Она се појављује када дође до промена једног или више метеоролошких фактора, температуре, влажности ваздуха, атмосферског притиска или због ветра, кише и грмљавине, ефекта јонизације.

– Метеоропате су људи који, због временских услова, имају одређене нелагодности, тегобе, симптоме, или чак погоршање болести. То могу бити и здрави млади људи код којих су тегобе благе и скоро неприметне и обично се јављају као последица нездравих стилова живота. Деца нису метеопате, осим ако не болују од неких тешких болести – каже за „Кикиндски портал“ др Горан Абрахам, лекар у кикиндској Општој болници и један од оснивача Удружења грађана „Здравље на длану“ које промовише здраве стилове живота.

Супротно неким мишљењима да људи реагују истовремено са променом временских услова, др Абрахам објашњава да се тегобе често јављају непосредно пре или после промена.

– Код здравих и младих људи метеоропатске реакције обухватају: умор, промене расположења, смањену концентрацију, главобоље, реуматске болове, болове на подручју старих повреда и ожиљака, затим несаницу, несвестицу, вртоглавицу, као и срчане тегобе. Код старијих људи и хроничних болесника, међутим, поред ових тегоба, које су јаче изражене, јавља се и погоршање симптома основне болести.

Ипак, нису сви осетљиви на временске прилике. Др Абрахам каже да, према истраживањима, метеоропатске реакције осећа 30 одсто популације. Такође, метеоропатија није датост која не може да се промени.

– Здрави стилови живота основа су за спречавање нежељених симптома код метеоропата. То подразумева здраву исхрану, хидратацију, физичку активност сходно основном здрављу или болести, редован и квалитетан сан, контакт са природом и смањену употребу мобилних телефона, рачунара, телевизије – каже др Абрахам.

Лекари су забележили да се метеоропате жале и на психичке проблеме – депресивна стања, нагле промене расположења и раздражљивост. Таква стања трају дан или два и, са побољшањем временских прилика се и симптоми смањују.

Били метеоропата или не, савете доктора Абрахама, свакако треба послушати. Здраве навике, боравак у природи и избацивање штетних навика сигурно помажу свима, уз препоруку да се примењују сваког дана и постану начин живота.