најчитанији портал Севернобанатског округа
Пољопривредна стручна служба сутра, 31. октобра у 11 часова организује предавање „Прерада воћа и поврћа на газдинствима као извор додатних прихода“.
Покровитељ је Покрајински фонд за развој пољопривреде, а одржаће се у просторијама ПСС у улици Краља Петра Првог 49.
Ове године неће бити воћа на територији града. Како сазнајемо од саветодавца Пољопривредне стручне службе Јелене Кљајић, 8. априла, измерен је мраз који је довео до штете на свим воћним врстама.
– У различитим деловима територије града забележени су и различити минуси. Поменутог дана, 8. априла, на аутоматској метеоролошкој станици забележено је минус 7 степени, што је и најнижа температура, те је у овом делу атара и највећи проценат измрзнутог воћа – напомиње наша саговорница.
Највише је страдала и најосетљивија воћка.
-Сада дефинитивно могу да кажем да кајсије нема на целом терену. Све су измрзле и то на свим потесима наше територије. И дуња и крушка су у потпуности измрзла, трешњу је мраз уништио у 95 одсто случајева, док је измрзло и 90 процената брескве. Са друге стране најбоље је прошла вишња код које је стање шаролико, тако да је штета од 20 до 80 процената. Када је реч о јабукама измрзавање зависи од сортимента. Највише је страдала сорта „ајдаред“ која је била и највише отворена. Код осталих сорти штета је од 50 до 90 одсто. Шљива је такође уништена у 90 одсто воћњака. У деловима где је било минус, 3,4 степена постоји шанса да буде минималног рода – прецизира Јелена Кљајић.
Воће је у периоду јаког мраза било у различитим развојним фазама.
-Дуња, која је потпуно страдала, била је у фази затвореног пупољка јер је осетљива, вишња је била у белим балонима, трешња и шљива су биле у цвету, јабука је била затворена, крушка је била у пуном цветању. Бресква је већ прецветала, а кајсија је имала мале плодове, величине нокта, који су и најосетљивији на ниске температуре – појаснила је Кљајићева.
На температурама од минус 4,5 па наниже ниједан третман, попут задимљавања воћњака, није могао да помогне да не дође до најгорег. Слична ситуација је била и 2012. године и тада је све цветало у исто време и тако је измрзло.
Воћари треба да наставе да прате здравствено стање у својим засадима и да сходно томе раде третмане како би и сачували родне потенцијале воћа за наредну годину.
А.Ђ.
Градска кућа и ове године на Бадње вече, отворила је врата коринђашима који су шаљивим песмицама домаћинима су пожелели срећно Бадње вече, добро здравље и родну годину. Више стотина малишана стрпљиво је чекало да коринђају градоначелника Младена Богдана и његове сараднике. Заузврат су добили воће и слаткише.
Међу њима је био и дванаестогодишњи Вања Радин.
-Ја сам мали Бата, отворте ми врата, да вам видим јелку и пољубим ћерку – овако је Вања коринђао. -И прошле године био сам у Градској кући и свидело ми се како изгледа, па сам дошао опет. Коринђам у својој улици код комшија и сакупим пуно слаткиша. Овом обичају се највише радујем.
Анђела Мирков (14) такође, воли да коринђа.
-Прво дођем код градоначелника, а после тога идем у комшилук и код другара. Накупим слаткиша и трудим се да их распоредим, да их не поједем све за једно вече.
Коринђање је обичај који је опстао још једино на северу Баната, те је и наш задатак да га сачувао, рекао је овом приликом градоначелник Богдан.
-Важно нам је да коринђање преносимо на све генерације. Годину у Градској кући почињемо тако што дарујемо нашу децу. Деца нам уносе радост, али и дају мотивацију и снагу и енергију да у свим данима који нам долазе радимо још боље и више. – додао је први човек града.
Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм
Песмице које деца рецитују су шаљиве и кратке. Не постоји дете у Кикинди и околини које не зна бар две рецитације и радо коринђа. Неке од рецитација које се говоре старе су више од сто година. Преносе се са генерације на генерацију, а неке се и мењају сходно савременом добу.
А.Ђ.
