najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Iđošu već godinama deluje Udruženje žena, koje posvećeno čuva i predstavlja tradiciju svog kraja, od običaja i starih recepata do kulturne baštine. Njihov pekmez od ludaje postao je prepoznatljiv znak njihove veštine i čuvanja tradicije na jedinstven način.
Tu je i Udruženje vinara i vinogradara Šasla, poznato po negovanju vinogradarstva i proizvodnji kvalitetnih vina. Zajedno doprinose prepoznatljivosti Iđoša u širem okruženju.
Za razliku od voćara koji ove godine neće moći da se pohvale velikom rodnošću, vinogradari imaju razloga za optimizam. Manjak kiše zaslužan je što je i manje patogena među čokotima u odnosu na prethodne godine. Ipak, vinogradari i vinari ne oslanjaju se samo na nebesa, nego je potreban i niz koraka koje moraju sami da preduzmu da bi se postiglo ono čuveno agrarno „3 k“ – kvalitet, kvantitet i kontinuitet.
S obzirom da je svaki korak u uzgoju vinove loze veoma važan, osvrnućemo se na početak kalendarske godine i proces rezidbe, pa pitamo Bogdana Stepanova, dugogodišnjeg proizvođača vina iz Iđoša da li je zimus bilo izmrzavanja pupoljaka?
– Nije, bilo je kasnih prolećnih mrazeva, ali nisu naneli velike štete vinogradima. Međutim, bilo je posle malo problema zbog oprašivanja i bez obzira što je relativno dobro cvetalo i ponelo, deo cvetova zbog loših vremenskih prilika nije oprašen. To za posledicu negde ima rehuljavost grozdova, odnosno manji broj zrna u grozdu. Kod nas u vinogradu to nije bio slučaj i ova godina je za sada odlična. Doduše ono koliko mi radimo, a to su nešto preko dva hektara, skoro sve je pod zalivnim sistemom, a i kiša koja je nedavno pala nam je dosta pomogla. Nadamo se još jednoj dobroj kiši pre berbe i to će za vinograd biti dovoljno – kaže Stepanov, dodajući:
– Naši vinogradi su blizu kuće, a to je velika prednost, jer možemo maltene u sat da reagujemo kad je u pitanju prskanje i zaštita loze. Zato nemamo bolesti u vinogradu. Međutim, čujem da se kod kolega, kod kojih je udaljeniji vinograd od kuće, pojavila pepelnica. Ova dugotrajna suša je ipak napravila podlogu za neke vrste bolesti, a s druge strane, ne valja ni preobilna kiša. Mora se voditi računa o svakom detalju- kaže Stepanov, dok se njegova supruga Jelena nadovezuje da je pored nabrojanog važna i međusobna solidarnost kolega vinara, navodeći da je član Udruženja iđoških vinogradara „Šasla“, a članstvo u udruženju im je u početku pomagalo u razmeni iskustava i odabiru sorti prilikom zasnivanja vinograda.
– U međuvremenu moj suprug i ja smo kao registrovana vinarija prevazišli hobi proizvodnju i više smo sad okrenuti tehnološkom procesu i puštanju vina u promet, tako da je sad naše iskustvo dobro došlo nekim novim članovima udruženja – ponosna je Jelena.
Kao što je poznato, severnobanatsko područje ima vrlo malo rastresite zemlje. Uglavnom su to rit i slatina i nešto malo peščanih delova na kojima su uglavnom vinogradi, pa je u skladu s tim i izbor sorti vrlo važan.
–Dugo su se gajile stare, autohtone sotre kod nas, u kupasto-peharastom obliku uzgoja, ili što bi stari rekli „na čokot“. To je niski oblik uzgoja i te sorte su preživljavale zimu zahvaljujući zagrtanju. Tu se radila oštra rezidba na dva okca i spuštanje jednog zimskog lastara. Kada se kasnije prešlo na špalirni, to jest, visoki uzgojni oblik, izmrzavanje je postalo problem i mnoge od starih sorti su izgubile značaj koji su imale. Međutim, pomenuto polaganje i zagrtanje rezervnog lastara kod starih sorti je bio ozbiljan fizički posao, tako da su naši vinogradari morali da se okrenu visokom uzgoju- navodi naš sagovornik dodajući da se novoformirani vinogradi uglavnom oslanjaju na francuske sorte – šardone, karbone sovinjon, ima i frankovke. Uz njih tamjanika kao i grašac, italijanski i rajnski rizling, kaže Stepanov.
Zanimljivo je da se naši vinogradari ne odriču ni tradicionalnih sorti poput Hamburga, koji je pretežno konzumna sorta.
-Hamburg uvek daje dobar rod. Nekad ponese i 5 kilograma po jednom čokotu, zahvalan je jer on za vinogradare donese prve pare u sezoni. Dakle, uzgajivači ga prodaju u konzumne svrhe, potom od njega se pravi dobar roze, a ljudi ovde u Banatu vole da vino miriše i bude lagano, a sve što ne ode u vino, otići će u lozovaču, a rakija od hamburga je jedna od najkvalitetnijih rakija s ovog područja.
-S tim u vezi, dodaje Bogdanova supruga, veoma bi bilo korisno kad bi se u Kikindi otvorila jedna vinoteka u kojoj bi u svakom momentu kupci mogli da se snabdeju kvalitetnim vinima, ne samo lokalnim, već i regionalnim. Takav jedan objekat bi bio ne samo ekonomski, nego i i turistički koristan – uverena je Jelena.
N. Savić
Vladimira Radlovića, veterinara, koji se bavi vinogradarstvom i vinarstvom posetio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sugrađanin koji u Mokrinu ima vinariju ima i značajan broj nagrada. Na pitanje ko mu je tehnolog Radlović je otkrio da sve sam radi i da je sve počelo sa jednim bureta vina 2006. godine.
Od 2020. kada je i zvanično vinarija registrovana, Radlović je osvojio više inostranih i domaćih nagrada. Crveno vino ocenjeno je kao najbolje na Balkanu, a dobio je i zlatne medalje za kaberne u Bergamu u Italiji.
-Sarađujem sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu i zajedno pravimo lepe stvari. Proizvodim 15.000 litara vina godišnje i vrlo brzo moram da udvostručim količinu. Imam crna i bela vina, imam vinograd u zakupu i podižem novi na 1,5 hektara. Sadiću sortu „morava“. Grožđe kupujem u Levaču i na Fruškoj Gori za belo vino, a u Župi imam zakupljen vinograd. Drago mi je što sam imao priliku da ugostim predsednika Aleksandra Vučića u svojoj vinariji – kazao je Radlović.
Naša vina rastu, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Kina veliko izvozno tržište pošto za četiri godine ističu dažbine koje se sada plaćaju pri izvozu.
-Nakon toga više neće biti naplate carine i u svim oblastima možemo da izvozimo naše proizvode. Drago mi je što postoji ovakva vinarija. Kako bi napredovali svi koji se bave ovom granom poljoprivrede mogu da računaju na subvencije kojih ima u različitim ministarstvima, fondovima i agencijama. Cilj nam je da imate dobro vino, ali i da imate degustacioni prostor gde mogu da vam dođu gosti i kupci. Imate jedan od najboljih kabernea, izuzetno je lepo balansiran i ne čudi što ste osvojili veliki broj nagrada – rekao je predsednik Vučić.
Predsednika Vučića dočekao je i sedmogodišnji Dragan Mićin, koji nekoliko godina ima žarku želju da upozna predsednika.
-Želim da budem kao on i životna želja mi je da se upoznam sa predsednikom Vučićem. Kad sam imao tri godine gledao sam ga kako priča na televiziji. Pitao sam mamu ko je to i ona mi je odgovorila budući predsednik. Konačno sam ga upoznao i mogao sam da mu se zahvalim na novogodišnjem poklonu koji mi je poslao. Dobio sam njegovu sliku, sa kojom spavam. Rekao sam mu da ga volim i da ću postati predsednik kao i on – rekao nam je Dragan.
Predsednik Srbije Vučić i sam je jedva čekao da upozna, kako je rekao, budućeg predsednika.
-Ovu sliku ću da čuvam. Sada mogu da kažem da sam upoznao budućeg predsednika. Dobio sam i odobrenje da objavim pismo koje mi poslao – sa osmehom je, predsednik Srbije, prokomentarisao susret sa Draganom.
View this post on Instagram
A.Đ.
