најчитанији портал Севернобанатског округа
У Иђошу већ годинама делује Удружење жена, које посвећено чува и представља традицију свог краја, од обичаја и старих рецепата до културне баштине. Њихов пекмез од лудаје постао је препознатљив знак њихове вештине и чувања традиције на јединствен начин.
Ту је и Удружење винара и виноградара Шасла, познато по неговању виноградарства и производњи квалитетних вина. Заједно доприносе препознатљивости Иђоша у ширем окружењу.
За разлику од воћара који ове године неће моћи да се похвале великом родношћу, виноградари имају разлога за оптимизам. Мањак кише заслужан је што је и мање патогена међу чокотима у односу на претходне године. Ипак, виноградари и винари не ослањају се само на небеса, него је потребан и низ корака које морају сами да предузму да би се постигло оно чувено аграрно „3 к“ – квалитет, квантитет и континуитет.
С обзиром да је сваки корак у узгоју винове лозе веома важан, осврнућемо се на почетак календарске године и процес резидбе, па питамо Богдана Степанова, дугогодишњег произвођача вина из Иђоша да ли је зимус било измрзавања пупољака?
– Није, било је касних пролећних мразева, али нису нанели велике штете виноградима. Међутим, било је после мало проблема због опрашивања и без обзира што је релативно добро цветало и понело, део цветова због лоших временских прилика није опрашен. То за последицу негде има рехуљавост гроздова, односно мањи број зрна у грозду. Код нас у винограду то није био случај и ова година је за сада одлична. Додуше оно колико ми радимо, а то су нешто преко два хектара, скоро све је под заливним системом, а и киша која је недавно пала нам је доста помогла. Надамо се још једној доброј киши пре бербе и то ће за виноград бити довољно – каже Степанов, додајући:
– Наши виногради су близу куће, а то је велика предност, јер можемо малтене у сат да реагујемо кад је у питању прскање и заштита лозе. Зато немамо болести у винограду. Међутим, чујем да се код колега, код којих је удаљенији виноград од куће, појавила пепелница. Ова дуготрајна суша је ипак направила подлогу за неке врсте болести, а с друге стране, не ваља ни преобилна киша. Мора се водити рачуна о сваком детаљу- каже Степанов, док се његова супруга Јелена надовезује да је поред набројаног важна и међусобна солидарност колега винара, наводећи да је члан Удружења иђошких виноградара „Шасла“, а чланство у удружењу им је у почетку помагало у размени искустава и одабиру сорти приликом заснивања винограда.
– У међувремену мој супруг и ја смо као регистрована винарија превазишли хоби производњу и више смо сад окренути технолошком процесу и пуштању вина у промет, тако да је сад наше искуство добро дошло неким новим члановима удружења – поносна је Јелена.
Као што је познато, севернобанатско подручје има врло мало растресите земље. Углавном су то рит и слатина и нешто мало пешчаних делова на којима су углавном виногради, па је у складу с тим и избор сорти врло важан.
–Дуго су се гајиле старе, аутохтоне сотре код нас, у купасто-пехарастом облику узгоја, или што би стари рекли „на чокот“. То је ниски облик узгоја и те сорте су преживљавале зиму захваљујући загртању. Ту се радила оштра резидба на два окца и спуштање једног зимског ластара. Када се касније прешло на шпалирни, то јест, високи узгојни облик, измрзавање је постало проблем и многе од старих сорти су изгубиле значај који су имале. Међутим, поменуто полагање и загртање резервног ластара код старих сорти је био озбиљан физички посао, тако да су наши виноградари морали да се окрену високом узгоју- наводи наш саговорник додајући да се новоформирани виногради углавном ослањају на француске сорте – шардоне, карбоне совињон, има и франковке. Уз њих тамјаника као и грашац, италијански и рајнски ризлинг, каже Степанов.
Занимљиво је да се наши виноградари не одричу ни традиционалних сорти попут Хамбурга, који је претежно конзумна сорта.
-Хамбург увек даје добар род. Некад понесе и 5 килограма по једном чокоту, захвалан је јер он за виноградаре донесе прве паре у сезони. Дакле, узгајивачи га продају у конзумне сврхе, потом од њега се прави добар розе, а људи овде у Банату воле да вино мирише и буде лагано, а све што не оде у вино, отићи ће у лозовачу, а ракија од хамбурга је једна од најквалитетнијих ракија с овог подручја.
-С тим у вези, додаје Богданова супруга, веома би било корисно кад би се у Кикинди отворила једна винотека у којој би у сваком моменту купци могли да се снабдеју квалитетним винима, не само локалним, већ и регионалним. Такав један објекат би био не само економски, него и и туристички користан – уверена је Јелена.
Н. Савић
Владимира Радловића, ветеринара, који се бави виноградарством и винарством посетио је председник Србије Александар Вучић. Суграђанин који у Мокрину има винарију има и значајан број награда. На питање ко му је технолог Радловић је открио да све сам ради и да је све почело са једним бурета вина 2006. године.
Од 2020. када је и званично винарија регистрована, Радловић је освојио више иностраних и домаћих награда. Црвено вино оцењено је као најбоље на Балкану, а добио је и златне медаље за каберне у Бергаму у Италији.
-Сарађујем са Технолошким факултетом у Новом Саду и заједно правимо лепе ствари. Производим 15.000 литара вина годишње и врло брзо морам да удвостручим количину. Имам црна и бела вина, имам виноград у закупу и подижем нови на 1,5 хектара. Садићу сорту „морава“. Грожђе купујем у Левачу и на Фрушкој Гори за бело вино, а у Жупи имам закупљен виноград. Драго ми је што сам имао прилику да угостим председника Александра Вучића у својој винарији – казао је Радловић.
Наша вина расту, истакао је председник Вучић и додао да је Кина велико извозно тржиште пошто за четири године истичу дажбине које се сада плаћају при извозу.
-Након тога више неће бити наплате царине и у свим областима можемо да извозимо наше производе. Драго ми је што постоји оваква винарија. Како би напредовали сви који се баве овом граном пољопривреде могу да рачунају на субвенције којих има у различитим министарствима, фондовима и агенцијама. Циљ нам је да имате добро вино, али и да имате дегустациони простор где могу да вам дођу гости и купци. Имате један од најбољих кабернеа, изузетно је лепо балансиран и не чуди што сте освојили велики број награда – рекао је председник Вучић.
Председника Вучића дочекао је и седмогодишњи Драган Мићин, који неколико година има жарку жељу да упозна председника.
-Желим да будем као он и животна жеља ми је да се упознам са председником Вучићем. Кад сам имао три године гледао сам га како прича на телевизији. Питао сам маму ко је то и она ми је одговорила будући председник. Коначно сам га упознао и могао сам да му се захвалим на новогодишњем поклону који ми је послао. Добио сам његову слику, са којом спавам. Рекао сам му да га волим и да ћу постати председник као и он – рекао нам је Драган.
Председник Србије Вучић и сам је једва чекао да упозна, како је рекао, будућег председника.
-Ову слику ћу да чувам. Сада могу да кажем да сам упознао будућег председника. Добио сам и одобрење да објавим писмо које ми послао – са осмехом је, председник Србије, прокоментарисао сусрет са Драганом.
View this post on Instagram
А.Ђ.
