veliki četvrtak

veliki-cetvrtak

Православни верници данас обележавају Велики четвртак – дан када се сећамо Тајне вечере, последње Христове вечере са апостолима, на којој је установио Свету тајну причешћа. Посебност ове године је у томе што се Ускрс прославља истовремено у православној и католичкој традицији, па је и Велики четвртак заједнички дан дубоке духовне припреме за вернике оба обреда.

У православној цркви, Велики четвртак се сматра најприкладнијим даном за причешће. Верује се да се на овај дан, када је Христос својим ученицима опрао ноге као симбол смирења и љубави, све прашта искреном вернику који се са покајањем и молитвом обрати Богу. Причешће на Велики четвртак је вековима дубоко укорењено у народној побожности, а многи верници се припремају исповешћу и постом како би се тог дана сјединили са Христом.

У манастирима се Велики четвртак обележава посебним богослужењима. Рана литургија Светог Василија Великог служи се уз посебну молитвену сабраност. У неким манастирима и већим храмовима очуван је и обред прања ногу, где игуман симболично пере ноге дванаесторици браће, по узору на Христа. Тај чин сведочи о понизности, служењу и љубави према ближњима.

У вечерњим часовима служи се једно од најемотивнијих богослужења у току године – служба страдања Христовог, током које се чита дванаест јеванђељских одломака о Христовом хапшењу, мукама и распећу. Верници тада остају у тишини и молитви.

У појединим крајевима Србије, домаћице ујутру на Велики четвртак фарбају прва ускршња јаја, обично црвена, као симбол Христове проливене крви. Прво обојено јаје се зове „чуваркућа“ и чува се током целе године, верујући да доноси здравље и заштиту дому. Овај обичај, иако народни, дубоко је повезан са литургијским смислом дана.

Католици такође обележавају Велики четвртак свечаним мисама и обредима у знак сећања на установљење Евхаристије. У католичким црквама врши се обред прања ногу и Света тајна Причешћа има централно место. Након вечерње мисе, олтар се оголи, а Пресвети Сакрамент преноси на посебно место, где верници остају у тихој молитви.

Без обзира на обред или традицију, Велики четвртак заједнички је дан позива на љубав, праштање и духовну припрему за највећи хришћански празник – Ускрс. За многе је управо овај дан прилика да се повуку у тишину, да размисле о себи и да у светлости вере корачају ка Васкрсењу.

tajna-vecera

По календару Српске православне цркве данас је Велики четвртак. Обележава се у знак сећања на Тајну вечеру када је Исус са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа. Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.

На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем Богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа. У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. На овај дан обележава се и сећање на чудесну молитву у Гетсиманском врту на обронццима Маслинове горе, где се, знајући за сва страдања која му предстоје, син Божији молио Оцу.

На Велики четвртак, до краја вечери стигао је Јуда и предао Христоса војницима. Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости, већ се богослужења најављују тепалима. Те ноћи када су Христа одвели, чак је и Петар поклекао и три пута га се до зоре одрекао.

Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта, а свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу.

На Велики четвртак, у појединим крајевима, већ почиње фарбање ускршњих јаја. Међу ускршњим празницима, црвеним словом у календару обележени су Велики петак, Васкрс, Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак.