уговори

bicikli-ugovori-2026-(6)

Додела уговора суграђанима који су остварили право на субвенцију за куповину бицикла које је додељује локална самоуправа, организовано је у Градској кући.

Ове године аплицирало је 187, а 174 њих добило је 10.000 динара, а међу њима је и Мира Новаковић која ће бицикл купити унуку:

-Павлу је други рођендан 22. јула и бицикл стиже у право време. Ово је леп гест града и ко може да не буде задовољан? Свака част за ову меру јер је то велика помоћ, посебно пензионерима који желе да обрадују своје најмилије.

Драгану Милованову превозно средство управо је бицикл.

-Имам 72 године, а бицикл који имам је малтене мој вршњак. Сваког дана возим бицикл и сада ћу коначно имати нов – открио нам је Милованов.

Моника Терзин купиће бицикл са помоћним точковима двоипогодишњој ћерки Уни.

-Уна је већ одабрала бицикл и једва чека да почне да га вози. Износ од 10.000 пуно значи јер та сума је половина цене бицикла – појаснила је Моника Терзин.

Све присутне грађане, којима су одобрена средства јер су испуњавали услове конкурса, поздравио је Младен Богдан, градоначелник

-Огромно интересовање свих вас који сте конкурисали за ову меру града, показатељ је колико вам она значи. Поред тога што желимо да допринесемо здравим стиловима живота, возећи бицикл чувамо животну средину. Потрудићемо се да унапредимо начин за конкурисање за ову меру наредне године – прецизирао је Богдан.

Сваке године овај конкурс изазива велико интересовање и пријем захтева отвори се и затвори за један дан. Конкурс расписује Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, подсетио је члан Градског већа Ђорђе Тешин.

 

– За Кикинђане је бицикл традиционално превозно средство, сви их радо возе и ово је начин да помогнемо да дођете до нових двоточкаша. Живимо у равници и то нам је предност, а уједно чувамо животну околину и пропагирамо здрав начин живота – казао је Тешин.

Суграђани који су потписали уговоре треба да оду до продавница из којих су узели предрачуне и регулишу куповину бицикла које су одабрали. Сви који нису потписали уговоре могу то да учине у поменутом Секретаријату.

А.Ђ.

 

 

kuce-na-selu-(1)

Градоначелник Младен Богдан присуствовао је у Београду потписивању уговора за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом, захваљујући којима ће још три породице решити своје стамбено питање и започети ново поглавље живота у Новим Козарцима и Накову.

Кров над главом добио је и Данијел Гатарић из Нових Козараца:

-Имам супругу и дете од годину дана. Пронашли смо кућу у Новим Козарцима и захваљујући помоћи Министарства уселићемо се у свој дом. У склопу куће је и башта где ћемо узгајати воће и поврће.

Програм Министарства за бригу о селу већ је дао значајне резултате на територији Кикинде, где је до сада велики број породица добио свој дом. Током недавне посете Руском Селу, министар Милан Кркобабић истакао је да су усељавање младих породица у празне куће и оживљавање села најбољи показатељ да српско село има будућност.

-Град Кикинда ће, у сарадњи са надлежним Министарством, наставити да пружа подршку свима који желе да покрену поступак за куповину куће на селу, да заснују породицу, раде и граде свој живот. Различити су разлози због којих се људи одлучују да учествују на конкурсу и увек нас радује што млади људи препознају вредности живота у нашим селима – поручио је овом приликом градоначелник Младен Богдан.

stari-zanat-sredstva-(4)

Председник Владе Србије Ђуро Мацут и потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић уручили су 46 решења у оквиру програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности. Влада за овај програм издвојила више од 13 милиона динара. Међу онима који су добили средства су и суграђани: Мирна Рацков, опанчарка, Смиљка Булатовић која се бави труковањем, Оливера Хас Арађански и Санела Хас Милованов које се баве алварским занатом, Жељко Зељковић, сапунџија и Љубица Ердељан.

Средства су намењена за набавку опреме и репроматеријала што ће омогућити сертификован занатлијама да буду конкурентнији на тржишту, а да притом сачувају аутентичност својих производа.

-Од грнчара и опанчара, преко ткаља, сарача и казанџија, до произвођача сувенира и уметничких предмета, сви су чувари вештина које су стваране генерацијама. Наш је задатак да обезбедимо да те вештине имају будућност. Србија која чува своје корене јесте Србија која сигурно гради своју будућност -додао је овом приликом премијер Мацут.

Министарка Месаровић је прецизирала да држава подржава људе који чувају историју и традицију наше земље:

-У времену глобализације и масовне производње, када се често губи аутентичност и вредност ручног рада, људи који се баве старим занатима чувају нешто што нема цену, а то су дух, традиција и препознатљивост Србије.

 

 

 

preduzetnici-novac-2026-(2)

У Градској кући потписани су уговори са власницима малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су на конкурсу  локалне самоуправе аплицирали за средства, а испунили су услове. Уговоре је доделио градоначелник Младен Богдан, а између осталих, подстицај је добила и фирма „Артис 1973“ која послује у Руском Селу и запошљава 15 радника.

-Бавимо се производњом интегралних грисина, овсених и протеинских чоколадица – истакла је Јована Кулизић, комерцијални директор. – И у ранијем периоду имали смо подршку од града, а овога пута одобрено нам је 200.000 динара за линије „екструдер“ и за сушење интегралних грисина. Послујемо четири године.

Печењара „Рашевић КИ“ добила је 190.000 динара, напоменуо је власник Жељко Рашевић:

-У плану је куповина машине пунилица за кобасице, за млевење меса и фуруне за печење меса. Помоћ нам пуно значи, а са новом опремом повећаћемо капацитет производа и себи олакшати свакодневни рад. Радимо већ четири године и ово је први пут да конкуришемо за средства.

Субвенције су намењене за унапређење производње. На конкурс је пристигло 34 захтева, а подстицаји су одобрени власницима 21 фирме, прецизирао је градоначелник Богдан.

– Желимо да вам помогнемо да купите алате и машине неопходне за рад ради побољшања услова и квалитета посла. Локалне фирме нам пуно значе и верујем да ће вам средства помоћи. Увек можете да рачунате на нашу подршку  – прецизирао је Младен Богдан.

Право на подстицаје за развој предузетништва имала су микро, мала и средња предузећа до 100 запослених, а за ову меру опредељено је три милиона динара динара, и то за суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости. Најмањи износ средстава који је одобрен је 75.000 динара, а највећи је 400.000 динара.

А.Ђ.

 

 

stipendije-(10)

Додељивање уговора за стипендије и подстицаје уприличено је у Градској кући. Ове године, градоначелник Младен Богдан потписао је укупно 304 уговора са младима који су стекли право да добију средства.

Међу стипендистима је и Теодора Мајсторовић, студенткиња прве године Факултета техничких наука у Новом Саду, смер примењено софтверско инжењерство .

-Средства увек добро дођу, посебно студентима, Почео је испитни рок и сваки излазак на испит се плаћа, тако да ћу новац искористити како бих пријавила што више предмета. Стипендија ће уједно олакшати и нашим родитељима и веома сам захвална граду што мисли на нас – истакла је Теодора.

Михаило Танацков је на мастеру информационих технологија, модул софтверско инжењерство. На факултету је Техничких наука „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

-Стипендија ми пуно значи. И ову, као и претходне, утрошићу на куповину неопходних уџбеника. Исто тако средства добро дођу за свакодневне трошкове  – казао нам је Михаило.

Присутнима се обратио први човек града који је додао да се локална самоуправа потрудила да се уговори, за које је издвојено 20 милиона динара, потпишу што пре.

-Драго ми је што имамо велики број успешних студената и пожелео бих вам да наредних година будете још успешнији. Нама, који водимо град, је важно да имамо квалитетне младе и образоване људе који ће знањем, које ће стећи студирањем, а потом и искуством помоћи да се наша средина развија. Наш задатак је обезбедимо што боље услове како бисте се вратили и градили вашу будућност у Кикинди – прецизирао је градоначелник Богдан.

Градска управа и на овај начин показује опредељење да подржава образовање, рекао је овом приликом Тихомир Фаркаш, члан Градског већа:

-Наша жеља била је да што више младих добије стипендије и подстицаје. То је награда свим студентима који су се трудили и постигли одличне резултате. Ово је и подстрек да наставе тако и убудуће, а ми ћемо се трудити да створимо окружење које ће их привући да се након завршених студија врате у родни град.

Одобрено је 223 стипендије, док је подстицаје добио 81 студент.

А.Ђ.

 

 

dodela-kuca-2026

Члан Градског већа Бојан Микалачки присуствовао је јучерашњем потписивању уговора у оквиру програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа, где је укупно 111 младих породица широм Србије обезбедило свој дом, од чега 17 на територији Кикинде.

– Свако ново домаћинство у нашим селима значи живот више – нову децу, нову енергију и сигурнију будућност. Наш циљ је да села око Кикинде буду места у којима се остаје и у која се људи враћају- истакао је Микалачки.

Нови домови биће насељени у чак 41 јединици локалне самоуправе. Мада Војводина предњачи, интересовање је константно и у осталим деловима земље.

Од ове године максималан износ средстава који се одобрава по кући повећан на 1.500.000 динара, али пракса показује да је могуће пронаћи и повољније некретнине. Овога пута најјефтинија кућа, површине 95 квадрата, купљена је за мање од 600 хиљада динара у Српском Крстуру, у општини Нови Кнежевац.

roatry-stipendije-(2)

Студенти прве године Андреј Поповић, Никола Бунић, Павле Гојковић и Исидора Јаконић  овогодишњи су стипендисти Ротари клуба Кикинда. И ове године ротаријанци су наставили праксу да новчано помогну младим суграђанима који су остварили одличне успехе у средњој школи и који су уписали жељене факултете међу првима на листи.

Андреј Поповић био је ђак генерације Основне школе „Ђура Јакшић“ и Гимназије „Душан Васиљев“, а познат је по научном раду и значајним признањима које је остварио из астрофизике и математике.

-Уписао сам Математички факултет у Београду, модул примењена математика, смер математика. Положио сам све испите из првог семестра и просек ми је 10. Ова година је потпуно другачија у односу на претходне јер немам такмичења на која треба да се фокусирам, него сам све своје снаге усмерио на учење. Ово је година прилагођавања, а већ наредне године планирам да напишем нови научни рад са менторком Милесом Срећковић са Електротехничког факултета у ком ћу обухватити астрофизику и математику – истакао је Поповић и додао да му стипендија значи да и да му је драго што је одбран на конкурсу Ротари клуба.

Никола Бунић завршио је средњу Пољопривредну школу у Зрењанину, смер ветеринарски техничар као носилац „Вукове“ дипломе.

-Бруцош сам на Ветеринарском факултету у Новом Саду, смер ветеринарска медицина. Био сам други на листи на факултету и полако, али сигурно остварујем свој сан. Стипендија ће ми пуно значити јер свака помоћ добро дође, поготово ако сте студент – сазнајемо од Бунића.

Павле Гојковић био је ђак генерације Техничке школе „Михајло Пупин“, а и као студент веома је успешан.

-Студент сам Факултета техничких наука у Новом Саду на смеру софтверско инжењерство и информационе технологије. Прву годину уписао сам на буџету, а стипендија је одличан стимуланс за даљи рад и напредак – додао је Гојковић.

Једина дама је Исидора Јаконић, ученица генерације Економско – трговинске школе у којој је завршила смер економски техничар.

-Наставила сам да изучавам економију. Студенткиња сам прве године Економског факултета у Новом Саду. Имала сам максималан број поена на пријемном испиту, а успела сам и да положим све испите из првог семестра. Хвала Ротари клубу што мисли на нас, а стипендија је, за мене, обавеза да будем још боља – открила нам је Јаконић.

Уговоре је уручио Марко Ђурђулов,председник Ротари клуба Кикинда и власник Земљорадничке задруге „Житопромет“ која стипендира једног од студената и то Николу Бунића с обзиром на то да је уписао факултет који је уско повезан са пољопривредом.

-Од свих који су се пријавили, одабрали смо најбоље. Важно је да нису само добри ученици и студенти, него да се баве и другим активностима, да су свестране личности. Надам се да ће стипендија нашег клуба бити додатни мотив да ови успешни млади људи постану још успешнији. Пожелео сам им да се по завршеном школовању врате у Кикинду и помогну да родни град буде боље место – казао је Ђурђулов.

Ротари клуб већ двадесетак година стипендира бруцоше, а до сада је новчана помоћ издвојена за њих стотинак.

А.Ђ.

stari-zanati-ugovoti-macut-mesarovic-(1)

Кикиндски предузетници, њих осморо који се баве старим занатима добили су средства на конкурсу Министарства привреде за куповину материјала или машина. Жељку Зељковићу, сапунџији, Данијели Јеринкић која се бави ткањем, Невенки Бошњаков која се бави восакрством, Смиљки Булатовић, која се бави труковањем, сестрама Оливери и Санели Хас које се баве бомбонџијским занатом Љубици Ердељан, грнчарки и Мирни Рацков, опанчарки, уговоре су доделили председник Владе Србије професор др Ђуро Мацут  и потпредседница Владе и министарком привреде Адријана Месаровић.  Средства су додељена у оквиру програма подстицаја развоја предузетништва кроз финансијску подршку за женско предузетништво и за развој старих и уметничких заната и послова домаће радиности.

У Палати Србије овом приликом излагало је и 12 предузетника из земље међу којима су представљени и опанци из радионице „Маце папучарице“ из Кикинде власнице Мирне Рацков која је и говорила у име оних који су уговоре добили за старе занате.

-Од самог почетка, 2009. године, фирма се бави израдом традиционалних опанака и обуће за фолклор, уз поштовање принципа ручне израде и занатског умећа које се не учи из књига, већ се стиче радом, стрпљењем и посвећеношћу. Данас у  понуди имамо више од 40 модела опанака, као и балетанке и ципеле за фолклорне пробе, затим чизме и обућу за игре из Војводине. Хвала свима на подршци коју пружају женама предузетницама и свима који се труде да сачувају производњу, занат и традицију. За нас који радимо ручно и стварамо својим рукама, ова подршка значи охрабрење да нисмо сами и да наш рад има вредност – навела је Мирна Рацков.

Велики број предузетника који се баве и женским предузетништвом, али и старим и уметничким занатима, добило је подршку за развој и наставак онога чиме се баве, навео је др Ђуро Мацут и додао:

-Држава на овај начин препознаје напоре људи који чувају културни идентитет, културно благо и наслеђе наше земље, али и да подржи жене у напору да буду равноправни чиниоци у економском развоју наше земље.

Адријана Месаровић истакла је да је одобрено  84 захтева предузетницама које долазе из 18 различитих округа у Србији.

– Укупна вредност инвестиција премашује 208 милиона динара, од чега бесповратна средства износе скоро 100 милиона динара. Највише подржаних пројеката долази из услужних и прерађивачких делатности, што показује да жене предузетнице у Србији развијају и традиционалне и савремене привредне гране – прецизирала је министарка Месаровић.

A.Ђ.

ugovori-ogrev-(2)

Комесарка за избеглице и миграције Наташа Станисављевић и министар за јавна улагања Дарко Глишић уручили су представницима јединица локалне самоуправе уговоре којима се обезбеђује 130 милиона динара за набавку хране и огрева за најугроженије избегличке породице.

Граду Кикинди припала су два уговора, један о набавци огрева у износу од 2,4 милиона динара и други о пружању помоћи у храни за најугроженије избегличке и интерно расељене породице у износу од 708.000 динара.

Уговоре је потписао градоначелник Младен Богдан, који је истакао да Кикинда стоји поносно уз сваку породицу која тражи сигурност и нови почетак.

-Србија је наша заједничка кућа, и када сви заједно деламо одговорно и с љубављу, можемо да пружимо конкретну подршку онима којима је најпотребнија и да оставимо трајан траг добре воље и солидарности. Ови уговори омогућују да се обезбеде конкретна средства за основне потребе – огрев за загревање домова током зиме и храна за достојанствен живот, показујући да Кикинда и држава заједно стоје као стуб подршке и наде за све којима је потребна помоћ – навео је Богдан.

У склопу програма солидарности „Огрев и храна за најугроженије“ уручени су уговори за доделу 4.663 пакета хране и 3.550 пакета огревног дрвета, намењени за укупно око 7.200 породица, казала је Станисављевић, док је министар Глишић напоменуо да је  214 уговора који су потписани прилика да многе од угрожених породица реше неке од својих проблема.

Локалне самоуправе расписаће јавне позиве за набавку хране и огрева на које могу да се јаве породице избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији.

А.Ђ.

 

ugovori-seoske-kuce-r-selo-(1)

У Министарству за бригу о селу потписана су још два уговора за куповину кућа у месним заједницама на територији нашег града. Уговоре са корисницима бесповратних средстава потписали министар Милан Кркобабић и градоначелник Младен Богдан.

Сабина Дукаи из Руског Села  наставиће да живу у овом месту, али сада у својој кући.

-Имам троје деце и заједно са њима у наредном преиоду уредићемо наш дом. Купила сам кућу захваљујући средствима у износу од 10.000 евра које сам добила на конкурсу Министарства. У кући има мањих улагања, али све је то безначајно у односу на чињеницу да смо  решили најважније питање, кров над главом – истакла је Сабина Дукаи.

И Рускоселац Александар Микалачки такође ће остати у свом родном месту.

-За сада ћу живети сам, али се надам да ћу у својој кући ускоро имати и супругу и деци. Кућа је у доста добром стању и улагања која планирам су минимална. Мало по мало све ћу скоцкати – додао је Микалачки.

Држава и локална самоуправа настављају да улажу у развој села, оживљавање сеоских средина и стварање услова да младе породице остану и граде своју будућност тамо где су им корени. То је јасан показатељ да Србија мисли на своје људе и на равномерни развој сваког дела земље, истакао је овом приликом градоначелник Богдан.

-Данас заједно полажемо камен темељац за нови почетак ових породица. Свака кућа је знак да народ остаје и гради свој живот с поносом. Заједно ћемо живети, радити и развијати наша села – за нашу децу, за нашу Србију –  рекао је градоначелник Младен Богдан.

Ове године преко програма куповине сеоских кућа са окућницом на територији града 16 особа је добило средства. Од почетка, до данас, откупљено је 145 кућа у месним заједницама. У буџету Министарства за бригу о селу у 2025. години опредељено је 750 милиона динара за ову намену. Могу да конкуришу пунолетни држављани Републике Србије који немају навршених 45 година живота и припадају следећим категоријама: појединац, самохрани родитељ, брачни пар, ванбрачни партнери. Максимални износ бесповратних средстава предвиђен за куповину је 1,2 милиона динара.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!