трибина Архиве | Кикиндски портал

Фијаско трибина Ђиласоваца: Мало људи, још мање одговора

Jelena Trifunović Април 26, 2026

Ђиласова сарадница, Мариника Тепић, запутила се јуче у Кикинду да би, пред једва педесетак окупљених, одржала трибину о корупцији.

Међутим, функционерка Странке слободе и правде (и некадашња секретарка за спорт и омладину у Пајтићевој Покрајинској Влади), избегла је теме које јој нису одговарале, па је више пута поновљено питање репортера ТВ Информер Владимира Савића, који је пратио овај догађај- о томе да ли има стан у Букурешту остало без одговора и без икаквог објашњења.

Међутим, то није било једино питање које је остало без одговора.
– Драго ми је што је тема корупција. Хтео бих да питам, када ће Милешевић вратити паре Кикинђанима? – упитао је један од присутних током трибине, којој је присуствовао и сам Милешевић.

-Биће прилике па ћете питати господина лично. Ако имате питање за мене лично, волела бих да га чујем- рекла је Тепићева, избегавајући да да било какав одговор или коментар на ову тему.

Током трибине, неколико присутних покушало је да омета екипу Информера у извештавању, уз добацивања, док је Савића једна жена полила водом, а Тепићева је истакла да „правда за коју се бори” укључује и одузимање фреквенције Информеру.

Репортер Информера у Кикинди је потом разговарао и са градоначелником Младеном Богданом који је са активистима СНС био на Градском тргу, у сусрету са грађанима.

– Окупили смо се данас да разговарамо са народом, да саслушамо наше суграђане, да причамо са њима о програму и плановима за Кикинду. То је суштина сваког нашег скупа. Изузетно ми је жао што смо данас сведочили једном другачијем скупу и ружном сликом која је послата из нашег града, и то од стране оних који се највише позивају на демократију и слободе. Физички напад на новинаре и медије не приличи ником ко претендује да се озбиљно бави политиком. Осуђујем сваки такав напад и још једном поручујем да то није Кикинда. Кикинда је миран, питом и безбедан град, такви су и људи који у њему живе- рекао је Богдан.

КОМЕНТАРИ НА ИКСУ

Велики број коментара корисника на друштвеним мрежама односио се управо на слабу заинтересованост Кикинђана да чују шта то Тепићева има да им поручи:

“Више се клинаца скупи на баскету испред зграде”, “Алибаба и 50 разбојника доведени су да глуме становнике Кикинде, па су глумили важност док није дошло питање о стану у Букурешту…”, “Држи жена трибину, а половина окупљених дошла је из Београда…”, “Да није било Информер-а, Н1 би нас обавестио да је било неколико хиљада присутних…”.

Иначе, Информер је био једина телевизија која је пратила овај догађај, па је Тепићева на својим налозима управо њихов снимак и поделила.

У Новим Козарцима у петак: Свечана академија поводом 80 година од колонизације

Jelena Trifunović Оцтобер 22, 2025

Поводом значајног јубилеја- 80 година од колонизације, у Новим Козарцима у петак ће бити уприличена Свечана академија. Поред трибине о колонизацији у организацији Месне заједнице Нови Козарци и Матице српске, на свечаности ће наступити певачка група КУД „Петар Кочић“ и ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“.

На трибини ће говорити др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас.

Први пут биће додељена признања заслужним појединцима и удружењима, за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Посетиоци ће бити у прилици и да погледају изложбу Културног центра Нови Сад посвећену Бранку Ћопићу.

Свечана академија биће одржана у просторијама Удружења возача у Новим Козарцима, са почетком у 18 сати.

Кикинда домаћин значајног скупа о подршци родитељима у транзицији деце

Aleksandra Djuran Оцтобер 10, 2025

У Кикинди је организована трибина „Подршка родитељима у транзицији деце“ коју је, под покровитељством града, организовало удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“. Скуп је окупио стручну јавност, родитеље, васпитаче, студенте са циљем да се скрене пажња на проблеме, да се чују искуства и потраже решења.

Предавачи су били Милица Перић, државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију, др Жељко Попадић, директор сектора за лекове и фармакологију, Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-У оквиру нашег Министарства постоји сектор који се бави само ретким болестима у који нису укључени само пацијенти, него и читава породица – истакла је Милица Перић. – Када постоји било која болест, оболи читава породица, што смо препознали. Желим да похвалим удружење „Деца са ахондроплазијом Србије“ чији чланови су допринели да особе које имају ову болест да се оне више не гледају као патуљци и да им се неко подсмева. Прошле године оформљен је регистар пацијената са ретким болестима и до сада их има више од 15.000. Прилагођавање школских клупа и табла за децу са ахондроплазијом је наредни корак који ћемо учинити. Истакла бих и Алиментациони фонд, као нову меру, који обухвата све породице. Обично један родитељ не може да се носи са проблемом ретке болести и на крају мајка остане сама и често је без алиментације. Системски смо уредили ову област за коју сматрамо да је веома важна.

Ове године држава је издвојила 10,2 милијарде динара за оболеле од ретких болести што је за три милијарде више у односу на 2024. То су и највећа средства обезбеђена у Републичком фонду до сада.

-Лечи се више од 930 особа које имају више од 40 дијагноза – навео је др Жељко Попадић. – Када је реч о ахондроплазији тренутно имамо 12 пацијената на лечењу и постоји још 18 захтева за које очекујем да ће врло брзо бити решени. Поменути пацијенти добијају најсавременију и најновију терапију за ахондроплазију и од ње не постоји ништа боље. Припрема буџета за наредну годину је у току и никада нисмо имали ситуацију да су средства мања у односу на претходну, тако да очекујемо и више новца.

Наташа Качавенда мајка је детета са аутизмом које користи услуге Ресурсног центра ОШ „6.октобар“ и она је говорила о свом искуству:

-Имамо часове код логопеда и дефектолога, али похађа редовну школу и други је разред школе „Жарко Зрењанин“ у инклузивној настави. Са поласком у вртић мој син је почео социјализацију у правом смислу те речи, одлично сарађујемо са школама. Теже смо дошли до личног пратиоца и сматрам да је то подршка која треба да буде више заступљена – напоменула је Наташа Качавенда.

Инклузивно образовање захтева велику пажњу и добро осмишљен систем који ће деци понудити свеобухватну подршку.

-Локална самоуправа је ту да пружи додатну помоћ породицама који имају децу у инклузивном образовању, да их оснажи, повеже их са релевантним институцијама. Наш град, годинама уназад у оквиру социјалне политике, подржава и уводи нове мере, у складу са потребама. Особама у инклузивном систему обезбеђен је превоз до средње школе у Зрењанину, имају личног пратиоца којих је тренутно 39 и друге мере које су осмишљене на предлог деце и родитеља – додала је Мелита Гомбар.

На трибини су обухваћене и теме о важности подстицајне средине за развој, транзицији из породичне средине у вртић, механизмима успешне транзиције, о инклузији у пракси.

А.Ђ.

Банатско Велико Село обележило 80 година од колонизације: Изложба и предавање стручњака „Матице српске“

Aleksandra Djuran Септембер 26, 2025

Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село уприличена је изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“. О теми су говорили др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова „Матице српске“, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар „Матице српске“ и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.

-Пре 80 година нова социјалистичка власт после Другог светског рата колонизовала је партизанске породице ради насељавања Војводине – истакао је овом приликом др Милан Мицић. – Током 10 месеци у Војводину је стигло 250.000 људи у 114 места и то је највећи колонизациони подухват у историји Војводине, а истовремено и најорганизованији и најхуманији по условима. Колонизоване су партизанске породице из целе ондашње Југославије и тачно су добијене квоте колико која Република где насељава. Становници Босне и Херцеговине населили су део око Бачке Паланке и 29 троугла између Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића. Банатско Велико Село састављено је од три Солтура, Светог Хуберта и Шарловила. Поменута насеља формирана су 1770. и 1771. године и у њима су живели Французи из околине Меца. На овај простор стигли су колонисти из Босанске Крајине, из околине Дрвара, Босанског Петровца и највише из Бихаћа.

Пре доласка породице су писале молбе за насељавање и дошле су организовано. Тада су им додељене куће и земљиште с тим да један део породица није могао да издржи у новој средини, није им одговарао начин живота, пејзаж, клима тако да су се те породице враћале у Босанску Крајину.

-Они који су остали прошли су кроз прилагођавање, учили су да живе новим начином живота у рада. Комунистичке власти извршиле су колективизацију земље и имовине и формиране су сељачке радне задруге. Оне су биле начин да се колонисти брже прилагоде животу у равници, али и да се на идеолошки политички обликују у складу са интересима комунистичких власти – закључио је Мицић.

На трагу жеље да следи мисију коју „Матица српска“ већ два века спроводи на овим просторима, а која се огледа у очувању богатог српског историјског наслеђа, град Кикинда је пре неколико година потписао споразум са овом важном установом, подсетила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је присуствовала догађају.

-Овакви сусрети и догађаји су доказ плодоносне сарадње. Задатак „Матице српске“ је био да нам, из угла стручњака, приближи све значајне историјске догађаје и процесе у који спадају и миграције које су карактеристичне за ове крајеве. Ове године обележава се осам деценија од како су Срби из Босне и Херцеговине, Крајине, Лике, дошли и населили ове просторе. Са собом су донели културу, обичаје, менталитет и особености свог краја. У новој средини суочили су се са свим изазовима који су их сачекали. Било је потребно да се адаптирају на околину и на староседеоце. Вечерас је била прилика да чујемо колико је значајна била колонизација те 1945. године и на који начин су утицали на очувању српског народа и националног идентитета и бића – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Овом приликом отворена је и изложба посвећена крајишком писцу Бранку Ћопићу у организацији Културног центра Нови Сад. Поставка је колаж фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених поменутом књижевнику.

Догађају су присуствовали мештани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

А.Ђ.

Дан Раше Попова осми пут у Мокрину

Aleksandra Djuran Јуне 25, 2025

Програм у овкиру Дана Раше Попова одржаће се у четвртак, 26. јуна, у 17 часова у галерији Дома културе у Мокрину, трибином под називом „Био сам срећан коњ“.

Главни део програма на бини почеће у 20 часова, а учесници ће бити: Ратомир Рале Дамјановић, Јово Чулић, Горан Новаков, Бранимир Росић, Гордана Стијачић, Зорица Деспотов, Тоде Николетић, Петра Тодорић, Нађа Савић, Миа Стојшић, Јана Рељин, вртић „Невен“ из Мокрина, ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, Бубњарска секција „Маус“, као и ученици ОШ „Вук Караџић“ из Кикинде.

У част великана установљена је и награда „Раша Попов” за изузетан допринос стваралаштву за децу. Ове године признање ће бити додељено Ратомиру Ралету Дамјановићу, књижевнику, професору, новинару, рецитатору.

Трибина о социјалном статусу пензионера у уторак у Кикинди

Igor Crnogorac Новембер 8, 2024

Удружење пензионера Србије у сарадњи са Савезом пензионера Србије и Синдикалном организацијом пензионера Кикинде организује јавну трибину на тему „Кроз дијалог до социјалне сигурности и достојанствене старости пензионера у Србији“.

Скуп ће се одржати у уторак, 12. новембра, у 12 сати, у Немањиној 1, у Већу Савеза самосталних синдиката, у великој сали на другом спрату.

На трибини ће говорити др Рајко Косановић, руководилац Сектора за економска и социјална питања и др Сања Пауновић, саветник за економска и социјална питања у Савезу самосталних синдиката Србије.

Кикиндски синдикат пензионера позива све заинтересоване да учествују на трибини. Пријављивање је у канцеларији Синдиката пензионера у Немањиној 1 или на број телефона 0230/503-153.

Академик Данило Н. Баста у Народној библиотеци

Igor Crnogorac Оцтобер 28, 2024

Сабрани списи (И-XИВ) академика Данила Н. Басте биће представљени у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 31. октобра, од 19 сати.

На трибини ће, поред аутора, говорити проф. др Јовица Тркуља. Водитељ је уредница програма Библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

С. В. О.

Трибина у ЦСУ о раду са децом са поремећајима у понашању

Igor Crnogorac Оцтобер 14, 2024

У Центру за стручно усавршавање сутра (уторак, 15. октобар), од 18 сати, биће одржана трибина на тему „Рад са ученицима и децом која испољавају поремећаје понашања у колективу и сарадња са родитељима“.

Трибина је намењена наставницима, али из Центра позивају и родитеље који су заинтересовани за ову тему.

302191837-132309459523543-55708077486734178-н

Награда „Раша Попов“ ове године припашће Јовану Јоци Адамову, дечијем композитору

Aleksandra Djuran Јуне 26, 2024

Манифестација „Дан Раше Попова“, седма по реду, организује се данас у Мокрну. Дан рођења Радивоја Раше Попова књижевника, публицисте, глумца и дугогодишњег телевизијског новинара одабран је за подсећање на његова дела.

У част великана установљена је и награда „Раша Попов” за изузетан допринос стваралаштву за децу која ће ове године припасти Јовану Јоци Адамову, дечијем композитору. Досадашњи добитници награде „Раша Попов“ су Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Миња Субота, Бранко Коцкица и Слободан Станишић. Сви они су дуго година сарађивали са Рашом Поповим који је оставио неизбрисив траг у одрастању и образовању многих генерација.

Доделиће се и награде ауторима најбољих песама шестог песничког конкурса „Не дирај ми снове“. У конкуренцији рекордних 550 песама који су пристигли из наше земље, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске, Аустрије, није било лако одабрати победничке радове.

Манифестацију прати и трибина која ове године има назив „Језик светлости – језик људи: Раша Попов кроз очи песника“. Скуп је инспирисан цитатом Раше Попова који је био посебно посвећен деци. Овом приликом биће представљен је и штампани зборник манифестације „Под Рашиним шеширом“, а током централне манифестације наступиће дечији писци, основци и предшколци.

А.Ђ.

Кампања „На матуру без аутомобила“ – да млади никада не страдају у саобраћају

Igor Crnogorac Маy 23, 2024

Агенција за безбедност саобраћаја Србије и Савет за безбедност саобраћаја Града данас су, за матуранте кикиндских средњих школа, одржали трибину у кампањи „На матуру без аутомобила“. У свечаној сали Градске куће ђаци су упознати са опасностима неодговорног понашања у саобраћају.

– У трећем разреду средње школе у Зрењанину доживео сам саобраћајну незгоду на мотоциклу, ударио сам главом о ивичњак, повредио сам главу и кичму. Стекао сам трајни инвалидитет, од тада сам у колицима. Годину дана сам се лечио у болници и изашао сам за матуру. Уместо да бирам одело и ципеле као моји вршњаци, бирао сам инвалидска колица како бих уопште могао да одем на матурско вече. Моја порука младима је да се безбедно понашају у саобраћају, како би досањали своје снове. Ја сам се бавио спортом, био сам фудбалер, хтео сам да градим каријеру. Мислио сам тада да сам најпаметнији, да ништа не може да ми се деси, да сам довољно јак, да било какав пад са мотора не може да проузрокује последице. Кад су ме други упозоравали, само сам одмахивао руком, нисам схватао да ми желе добро. Тога дана нисам носио кацигу јер нисам схватао да она не служи томе да не платим казну, него да може да ми сачува живот. Страдао сам при брзини од само 30 километара на сат, био сам кренуо на базен у близини, нисам се заштитио. Овде смо да покажемо младима факторе који утичу на безбедност у саобраћају и шта са собом носе последице саобраћајних незгода. Мислим да млади уопште немају перцепцију да су ту укључени и породица и пријатељи, да ми не постојимо само као јединка и да последице не сносимо само ми – испричао је матурантима Милан Срдић из Агенције за безбедност саобраћаја.

Кампања „На матуру без аутомобила“ започета је 2014. године када је смртно страдала група матураната крагујевачке гимназије. Агенција за безбедност саобраћаја подржала је ученике и професоре те школе и покренула одржавање трибина које се одвијају у свим локалним самоуправама које се одазову позиву из Агенције да се, уочи одржавања матурских вечери, младима предочи значај одговорног понашања у саобраћају, каже Никола Новаковић из Агенције.

– Кампања је изазвала позитиван ефекат код матураната. Годишње у саобраћају изгубимо око сто младих живота, а повреди се око 5.100 – каже Новаковић. – Зато смо овде, да скренемо матурантима пажњу да те вечери када је прослава матуре, али и сваког другог дана, ставе сигурносни појас, да не користе мобилни телефон у току вожње, да обрате пажњу на ограничење брзине и да не возе под дејством алкохола. Ефекти трибина са едукацијама су видљиви. Статистика показује да је у саобраћају прошле године погинуло 89 младих, а 2022. њих 127. Међутим, нећемо се зауставити пре него што дођемо до тога да нам млади уопште не страдају у саобраћају.

Савет за безбедност саобраћаја Града активан је у набавци опреме за безбедно учешће ђака у саобраћају, сарађује са Саобраћајном полицијом и школама и помаже у едукацији младих о томе колико је важно одговорно понашање у саобраћају.

– И овога пута, још једном, апелујемо на младе возаче, нарочито у периоду прослава матура, да буду пажљиви и обазриви и да на матурске вечери иду без аутомобила. Град ће инсистирати код такси удружења да у току матурских вечери буде више возила у саобраћају, како би матуранти имали безбедну алтернативу – рекао је Небојша Јованов из Савета за безбедност.

На трибини су матурантима показани и тестови за мерење количине алкохола у крви, и имали су прилику да пробају „пијане наочари“, са којима се стиче доживљај вожње под дејством алкохола и наркотика. Предочене су им све опасности које их вребају у саобраћају и последице које са собом носи неозбиљно и неодговорно учешће у саобраћају.

Кампањом ће, ове године, бити обухваћено око десет хиљада ђака у 60 локалних самоуправа. Град Кикинда је једна од њих и редовно сарађује са Агенцијом ради што веће безбедности својих младих суграђана.

С. В. О.