трибина

ЦСУ (1)

Да су поремећаји понашања, конфликти ђака у школи или породици актуелна тема, а разговори неопходни, показало је предавање, одржано вечерас у препуној сали Градске куће.

Уз подршку локалне самоуправе, трибину под називом „Конфликти у породици и поремећаји понашања ученика у школском окружењу“ организовао је кикиндски Центар за стручно усавршавање (ЦСУ).

– Изузетна посећеност трибине показује одговорност просветних радника – оценио је директор ЦСУ, Дејан Карановић. – Ми смо акредитовали ову трибину јер смо желели да наставницима улијемо додатно самопоуздање.

О поремећајима понашања ученика и ситуацијама насиља у школи, конфликтима у породици као узроку и о примени посебног протокола поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање када постоји сумња или сазнање о насиљу у породици, просветним радницима, педагозима, психолозима и родитељима говориле су дипломирани педагог Данијела Ивановски, директорка ОШ „Васа Живковић“ у Панчеву и Татјана Божић, магистар дефектолошких наука и професор разредне наставе.

– Ово није тема новијег датума, истраживања о томе су рађена још пре тридесет година, а савремена дају исте резултате – рекла је мр Татјана Божић. – Најважнији задатак је да препознамо децу у чијим породицама постоје конфликти и да  направимо тим који ће помоћи детету. Често просветни радници немају довољно времена ни снаге да испитају значај породице и живот детета у њој. Циљ ове трибине јесте да скренемо пажњу на то да смо један тим јер имамо исти циљ, а то је да дете израсте у стабилну и јаку личност. Колеге на трибинама нас најчешће питају како да приђу родитељима када дете има потешкоће. Наш задатак је да сарадња буде на обострану корист и за добробит детета.

Трибини су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио скуп и чланица Градског већа за образовање и културу, Валентина Мицковски.

– Страшни и мучни догађаји прошле године навели су нас да размишљамо о породици као основној ћелији друштва али и о томе како да у образовном систему васпитавамо децу. Насиље је постало део свакодневице и сигурно утиче на све нас, а посебно на децу која би могла да га препознају као пример нормалног понашања. Нема емпатије, саосећања и заштитничког става. Много тога зависи од породице али и од окружења које заједнички креирамо – закључио је Лукач.

Велика заинтересованост за ову значајну и деликатну тему, као и искуства предавача показала су да су овакви стручни скупови и корисни и неопходни.

Учитељство 4

Трибина посвећена 245. годишњици учитељства у Србији одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Декан Учитељског факултета у Сомбору, историчар, проф. др Саша Марковић, претходно је учествовао у представљању ове високе школе средњошколцима у Кикинди.

У вечерњем програму истакнута је чињеница да је у Србији веома рано препознат значај просветитељстрва. Прва српска учитељска школа, „Норма“, основана је 1. маја 1778. године у Сомбору.

– Мисија просветитељства је да спасава и чува идентитет народа у времену безумља и дигитализације – рекао је професор Марковић. – Један од највећих изазова је како да просветитељство и критичко промишљање човек прихвати и да му школство то понуди. Кроз читаву историју политичке елите овде су, углавном, неговале идеју да Срби буду необразовни или полуобразовани, како не би угрожавали виталне интересе оних који владају.

Профитабилни ум, идеја о потрошачком менталитету, такође су супротстављени постепености, трезвеном промишљању и стрпљењу, што је веома важно за младе, али и све мање популарно међу њима, оценио је професор Марковић.

– Просвета данас има много мањи значај него што је то неопходно. Она је једини начин опстанка јер је најважније стварање интелектуалне и сазнајне вредности. Ако не негујемо образовање и не држимо корак у његовој актуелизацији, прети опасност да будемо асимиловани, да изгубимо идентитет у глобализацији. Просвети треба одредити много битнију улогу у друштву, треба  неговати просветне раднике и чувати њихов статус.

Професор Марковић изучава историју образовања, али и политичку и историју идентитета, као и културу и развој политичке мисли на простору Војводине.

Аутор је 12 монографија и данас је кикиндској библиотеци на поклон донео три своја дела: „Српски учитељ у Угарској 1778-1918.“, „Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића“ и „Национално без одијума – поглед без претензија“.

економска 3

У Економско-трговинској школи у понедељак је, после две године паузе због пандемије, одржана трибина под називом „Од ученика Економске школе до успешног стручњака“. За матуранте смера комерцијалиста, трибину су организовали професори економске групе предмета, Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Стручне трибине у овој школи организују се како би се ученици упознали са изазовима и приликама у нашем привредном окружењу. Своја искуства о  трендовима у економији пренели су гости, некадашњи ученици Школе, Дијана Рацков, професор математике, запослена као старији
ревизор у Компанији А1 у Београду, и Томислав Јовановић, дипломирани економиста, менаџер у ДОО „Промедиа“ у Кикинди.

Гости су говорили о својим мотивима да упишу Економско-трговинску школу и закључили да је то био прави избор јер им је обезбедио добру основу за даље школовање, каријеру и будућност, уопште. Истакли су да је веома важно имати економску, односно финансијску писменост.

Препорука бивших ученика матурантима је да треба да студирају, уколико имају амбиција и материјалних могућности, као и да је веома важно да се континуирано усавршавају, да волонтирају у предузећима и организацијама, како би стекли искуство које ће им помоћи приликом запошљавања. Такође је представљено како треба да изгледа савремени ЦВ и како се припремити за разговор за посао.

И ова трибина уприличена је како би ђаци лакше сагледали своје развојне могућности и пронашли сопствене путеве ка успеху, кажу у Економско-трговинској школи у Кикинди.