Тера

Tera 1

У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ настављају процес изградње међународне институционалне и интерсекторске сарадње у региону.

Директор Центра, Александар Липован, потписао је, прошле седмице, споразум о сарадњи са деканицом Академије за умјетност и културу у Осијеку, проф. др Хеленом Саблић Томић, а затим и са заменицом ректора Универзитета „Полис“ у Тирани, др Елоном Карафили, о размени искустава са Одсеком за уметност и дизајн овог универзитета.

Како је у споразумима истакнуто, институције су се сложиле да ће заједнички радити на јачању будуће сарадње и развијању културних, уметничких, научних и наставних искустава ради промоције ових активности и заједничких интереса.

Студенти наведених институција ће практичну наставу у области скулптуре одржавати у Студентском кампу „Тера“. Рад и боравак у Атељеу „Тера“ који има статус споменика културе од значаја за индустријско наслеђе, нуди све расположиве техничке и технолошке услове за преношење знања и четрдесет година интегрисаног искуства у раду са глином. У додатку скулпторске праксе, студенти имају прилику и да се упознају са основама РеОрг метода, интернационално признатог иновативног начина реорганизације и оптимизације музејских депоа.

Поред редовних активности у склопу програма, професори ових институција одржаће и и јавне мастерклас часове, предавања, презентације истраживања или пројеката заинтересованој јавности у Кикинди.

Важно је напоменути да се споразум о сарадњи са албанским партнером ослања на Меморандум о разумевању о културној сарадњи на Западном Балкану који регулише видове сарадње у области културе између институција три стране: Републике Србије, Републике Албаније и Републике Северне Македоније. Кроз заједничке позиве за финансирање пројеката, регулише лакшу мобилност уметника у оквиру програма Отворени Балкан. Све институције су заинтересоване да заједнички учествују са овим програмом на конкурсу Креативне Европе.

Позицију Центра „Тера“ и Кикинде као регионалног и европски препознатог центра за студенте уметничких академија утемељио је и промовисао професор Слободан Којић, оснивач и дугогодишњи директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Northward

Нови фестивал кратких играних и анимираних филмова, „Кикиндски кратки метар“, најављен је у недељу летњим биоскопом у простору Атељеа Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

У полуотвореном простору будућег стамбеног објекта „Тере“, филмска публика имала је прилику да види изабрана остварења кратких играних филмова који су учестовали на некадашњем „Лоу баџет“ фестивалу. „Кикиндски кратки метар“ заправо је наставак овог, првог у граду, филмског фестивала који се одржавао у тадашњем Дому омладине.

– Фестивал кратког играног филма „Лоу баџет“ одржавао се од 2000. до 2009. године и био је посебан по томе што је покренут искључиво са сопственом продукцијом. Основао га је сценограф Бранко Комадина са својом невладином организацијом „Диштрикт 0230“. Био је такмичарског карактера, много младих, средњошколаца, снимило је тада своје прве филмове, што нам је и био циљ. Имао је своју концепцију, са помало „треш“ иконографијом. Радило се са мало средстава и учествовали су и филмови из других градова. Кикиндска  годишња продукција била је пет-шест краткометражних играних остварења – каже Ненад Миладински Келе, екслузивни монтажер овог фестивала.

Организатори, покретачи новог фестивала су „Тера“ Фото/кино клуб и новоосновано Удружење „Нортворд медија“ из Кикинде.

– Замислили смо да учествују краткометражни и филмови средњег метра, играни и анимирани, свих жанрова. На дводневном програму други дан ће бити резервисан за тематска остварења, а ове године то ће сигурно бити хорор филмови. Желимо да пружимо прилику свима који имају пасију према овој врсти уметности, да их подстакнемо и подржимо – објашњава директор Удружења, Златко Милошев.

У летњем биоскопу „Тере“, као подсећање и најава, приказано је 15 изабраних остварења са „Лоу баџет“ фестивала. Теме ових филмова и данас су актуелне иако носе печат свог времена, сматра Игор Грандић, графички уредник и организатор активности „Тере“.

– Мислим да је ова пројекција испунила очекивања публике, ја сам веома задовољан. Ми немамо биоскоп, а и када га буде било, у њему се сигурно неће приказивати продукција коју одликују непосредност, локални карактер и да се, са мало средстава, извуче највише могуће. То је љубав према филму, што је у оваквој врсти израза и најважније – оценио је Грандић.

ponovRADI BIOSKOPB (1)

„Тера“ Фото/кино клуб и „Нортворд медиа“ организују нови фестивал краткометражних филмова под називом Кикиндски кратки метар, што је, како се најављује, наставак некадашњег „Лоу баџет фестивала“.

Први фестивал је ревијалног карактера, а пре пројекције филмова биће уприличена трибина-округли сто, на којем ће бити представљена генеза настанка новог фестивала и представљени планови.

Фестивал ће се одржати у Атељеу „Тере“ у недељу, 16. јула, од 21 сата. Након пројекција биће организована прослава отварања (лаунџ парти).

Tera atelje

У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ поштују одлуку организатора манифестације „Музеји за 10 – Музеји Србије“ и отказују свечаности најављене за „Ноћ музеја“.

Свечана отварања најављених изложби неће се одржати, али ће саме изложбе бити уприличене, по претходном плану.

О најављеним изложбама и другим програмима „Тере“ прочитајте на нашем порталу: https://kikindski.rs/u-maju-u-teri-izlozbe-radionice-muzicki-programi-i-noc-muzeja/.

tera skulpture

Уметнички савет Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” одабрао је шесторо уметника који ће учествовати на овогодишњем Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера”. Током јула, у Кикинди ће стварати реномирани уметници из Шпаније, Албаније, Хрватске и Србије.

Ледиа Костандини, академска уметница из Тиране, дипломирала је 2006. на одсеку монументално сликарство на Академији уметности у Тирани. Радила је као професор на ПОЛИС Универзитету за дизајн и архитектуру у Тирани.

Вајар Никола Ненадић из Ријеке у ликовном изразу препознат је по изради скулптура од кованог метала, камена и дрвета за које је и више пута награђиван на разним ликовним манифестацијама широм Европе. Дипломирао на Академији у Венецији. Запослен је као виши асистент на вајарској катедри Академије примењених уметности у Ријеци.

Скулптуре у теракоти ствараће и Шпанац Јорге Беда Морцило Јулиани. Похађао је Школу примењених уметности и уметничких заната у Мадриду, а дипломирао вајарство на Школи примењених уметности и уметничких заната у Сарагоси.

Учесник престижног уметничког симпозијума биће и Саша Панчић, добитник бројних награда.  Препознат је као аутор који у раду користи искуства и тековине авангарде и високог модернизма као јасна полазишта за сопствени уметнички експеримент. Дипломирао је сликарство, а магистрирао цртеж на Факултету ликовних уметности у Београду.

Професор емеритус Универзитета уметности у Београду Чедомир Васић је на уметничкој сцени од 1969. године. Као стипендиста Фулбрајтовог програма на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и Лос Анђелесу студирао је видео у класи проф. Мицуруа Катаоке и компјутерску уметност код проф. Џона Витнија. Мултимедијални уметник изузетно богате и живописне каријере за свој рад је добио значајна признања.

На 42. вајарском сазиву учествоваће и Мирољуб Стаменковић, редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду. Поред вајарства, примењеног вајарства, медаљерства, бави се конзервацијом и заштитом културних добара. Као конзерватор и дугогодишњи сарадник Народног музеја из Београда рестаурирао је и конзервирао многа дела која припадају највишем рангу културне баштине Србије.

Терин Уметнички савет чине: мр Слободан Којић, магистар вајарства, оснивач и директор Центра за ликовну и примењену уместност „Тера”, Верица Немет, кустоскиња-историчарка уметности, Сава Степанов, самостални ликовни критичар из Новог Сада, др Сања Којић Младенов, музејски саветник Музеја савремене уметности Војводине Нови Сад и Игор Смиљанић, академски вајар, докторанд ликовних уметности и виши стручни сарадник на вајарском одсеку новосадске Академије уметности.

 

332163530_996661971305263_4265814035561447221_n

У Галерији „Тера” синоћ је отворена изложба „Регистровани” мултимедијалне уметнице из Новог Сада Тијане Јеврић. Рад представља звучну еко-мапу Дунава, у форми аудио-визуелне инсталације у простору у којој се корисник, путујући кроз различите локације на обали реке, блиско упознаје са амбијентом и простором. Рад је осмишљен као база података одређених места и тренутака. Поставља се питање – шта ми као људи остављамо иза себе у савременом добу? Да ли су то забележени алгоритми наших кретања, комуникације, активности и осећања? Да ли је то наша задужбина или заоставштина? Који је садржај информација које остају после нас?

Фото: Тера

-Предавао ми је професор Владан Јолер који се бави дигиталним медијима попут фејсбука и других, и доста смо разговарали о томе како смо сви ми људи, заправо регистровани, сва наша кретања се бележе. Тако је настао мултимедијални рад -наводи уметница.

Уметнички рад Тијане Јеврић (26) базиран је на истраживању све јачег утицаја медијске културе као произвођача друштвене „стварности” и самосвести. Испитује кретање појединца унутар виртуелног простора. Медији којима се користи су сајт-специфик и аудио-визуелне инсталације у простору.

Фото: Тера

Тијана Јеврић је завршила Нове ликовне медије на Академији уметности у Новом Саду, на којој је на мастер студијама у оквиру истог програма. Презентовала је своје уметничке радове у Србији и иностранству, између осталог у Културном центру Србије у Паризу, Музеју савремене уметности Војводине, Арс Електроника – Аустријском културном, образовном и научном институту у Линцу. Добитница је награде за најбољи уметнички рад из дисциплине Нови медији (2020), Најбоље уметничко решење Инклузивне Галерије (2021).

Учествовала је и била аутор на неколико радионица у земљи и иностранству. Имала је шест пројекција ауторских краткометражних филмова на неколико филмских фестивала и три документарна филма у оквиру фестивала Арс Електроника 2021. године.

Тренутно је графички дизајнер у галерији Бел Арт, Галерије на Штрафти, фестивала савремене уметности Дунавски дијалози. Живи и ради у Новом Саду.

Studio Valjevo

Изложбу „Тера- Скулптуре” коју чини двадесет радова у теракоти из колекције Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” посетиоци Интернационалног уметничког студија  “Радован Трнавац Мића” у Ваљеву у прилици су да погледају до краја године.

Поставку чини приказ уметничких дела насталих на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти чији су аутори еминентни академски вајари из Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Француске, Холандије, Турске, Јужне Кореје и Јапана.

Пред публиком су дела Слободана и Мирославе Којић, Ане Бешлић, Мрђана Бајића, Драгане Илић Кажић, Игора Смиљанића, Бранка Ружића, Ивана Кожарића, Косте Ангели Радованија, Мојице Смерду, Франческа Ровиела, Антонија Ди Томаза, Еугенија Риналда, Паоле Гаспарото, Златка Гламочака, Јероена Меијера, Семе Окан Топач, Чунг Бовон, Јуко Хихаре и Кохта Сакаиа.

Захваљујући Споразуму о дугорочној сарадњи са Интернационалним студијом из Ваљева започела је размена уметничких продукција насталих у оквиру годишњих програмских активности две установе културе.

-Овакве сарадње доприносе презентацији и промоцији савремене ликовне уметности као и интернационалних колекција које установе баштине- наводе у ЦЛПУ „Тера“.

Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ угостио је више од 350 уметника из целог света који су оставили на поклон 243 уметничка дела. Одабрана дела из уметничке колекције кикиндској публици биће представљена на изложби чије је отварање заказано за 2. децембар у Галерији „Тера“.

Милован Даговић

Тачно две деценије након што је учествовао на Симпозијуму скулптура у теракоти „Тера“, академски уметник Милован Даговић Даго враћа се у Кикинду. Овога пута у истоименој галерији његова изложба осликава пут пун препрека и безнађа који обухвата период од изгнанства из ратног Сарајева 1992.године до садашњег времена.

Трагичност савременог друштва огледа се у великом раслојавању, непоштовању и кршењу свих друштвених и правних норми обичног човека. Постајемо драматично и трагично постојање људске цивилизације иза које се чује само крик измрцвареног човека, наводи уметник који је у Кикинди излагао први пут за време бомбардовања 1999.године.

 – Сва та прича везана за линију и цртеж је мој свакодневни начин живљења и опстајања,а поготово у том периоду, ако се говори о ликовном језику и структури. Овде изложени радови су настали у протекле две године. Иако сам пре свега вајар, цртеж је за мене најосновније изражајно средство,  тако је и линија почетак свега- прича Даговић.

-У Кикинди сам 2002. учествовао на вајарском симпозијуму. Тада сам овде био први пут, са вајарима из Италије, Шпаније, колегиницом из Београда. Равница је оставила на мене утисак. Живео сам неко време и у Сомбору, а данас у Суботици. Равница је саставни део и ове ликовне слојевитости- указује уметник чију изложбу „Трагови идентитета“ посетиоце Галерије „Тера“ могу погледат до краја новембра.

Даговић нуди свеже ликовно умеће и због финог сопственог кодекса повезивања конструктивизма и фигуративности, пластичног и пиктуралног, фантастичног у духу несхватљиве сурове стварности, оценила је историчарка уметности Радмила Савчић.

Милован Даговић Даго рођен је у Ужицу 1954. године. Уметничку школу и Академију ликовних уметности, на одсеку вајарства, завршио је у Сарајеву, где је и магистрирао. Члан је УЛУС-а. Радио је као професор у Уметничкој школи у Ужицу. Излагао је колективно и самостално у Србији и иностранству.

 

 

У оквиру програма изложбе вајарских радова студената Факултета ликовних уметности са Цетиња под називом “Terra(c)otto” која је јуче отворена у Куслевовој кући у Подгорици, данас ће у Музеју и галерији Подгорице бити одржано мастер клас предавање проф. Слободана Којића.

Изложени радови студената плод су успешне сарадње Центра за ликовну и примењену уметност Тера у Кикинди са Факултетом ликовних уметности на Цетињу. У оквиру сарадње, осам студената мастер студија прошло је кроз радионицу технике вајања скулптуре у теракоти. У мају ове године, прошли су кроз десетодневну практичну наставу у Атељеу Тера који нуди све расположиве техничке и технолошке услове за преношење знања и четрдесет година интегрисаног искуства у раду са глином.

Мастеркласове на тему скулптуре у теракоти водио је мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор Центре Тера и бивши професор Факултета ликовних уметности на Цетињу и др Ивана Радовановић, доцент Факултета ликовних уметности на Цетињу.

Сарадња ове две институције обновљена је 2021. године, уз подршку Универзитета Црне Горе, а од ове године уз учешће Престонице Цетиње и Туристичке организације Цетиње. Она је наставак ранијег споразума о сарадњи у области ликовних уметности, едукације, музеолошке праксе и интеркултуралног дијалога који је потписан пре 12 година и трајао је до 2015. године.

Изложба вајарских радова у Куслеовој кући у Подгорици отворена је до 31. октобра.

 

 

error: Content is protected !!