sveti nikola

slava-grada-2026-(3)

Уз резање славског колача и у присуству представника локалне самоуправе, гостију, суграђана у Градској кући обележена је слава Летњи Свети Никола. Ове године кумови су били успешни ученици и спортисти Хелена Грујић, Милан Панић, Алекса Коцкар, Сташа Радак, Илијана Лазичић и Драгана Гавриловић.

Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана је истакао да је радост је овако прославити славу.

-Храмовна слава слави се одувек, али данас је то било уз саборност заједништва свештенства, Градске управе, народа и највеће радости деце. На нама је велика одговорност, јер ми, Кикинђани, имамо на кога да се угледамо на заштитника нашег града Светог Николу. Желим да се захвалим многобројним ђацима који су били део Литије који су на овај начин учили шта је Литија и зашто је она – поручио је протојереј Петровић.

Окупљене је поздравио градоначелник Младен Богдан.

-Ми смо данас у Кикинди једно и сви се окупили да заједно, уједињени и јединствени, као породица прославимо славу. Летњи Свети Никола је део наше историје и треба да га обележавамо сваке године чиме одајемо поштовање онима који су градили, волели и бранили наш град. Она је и наше сабирање, време када показујемо колико смо јединствени пред најтежим изазовима и да тежимо ка истом циљу да развијамо нашу земљу и наш град. Посебно желим да се захвалим нашим ратним ветеранима, кумовима храмовне славе, који су бранили и бране нашу отаџбину. Своје животе су ризиковали, бранећи наше – истакао је први човек града.

Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је било рекордних 31 колач. Према оцени стручног жирија, председника кувара Радована Субина, Биљане Кикић, заменице градоначелника Биљане Кикић и представника Дома ученика „Никола Војводић“  нај колач умесила је Марија Накрајкућин (67), пензионерка.

-Рецепт за славски колач пренела ми је бака Дара Микалачки која има 90 година. Живела сам код ње и она је научила да месим тесто. Рецепт је већ 40 година исти увек исти брашно, квасац, млеко, маслиново уље и три жуманца. Најважније је како се ради руком, а потребно је да тесто премесите више пута и да га оставите да кисне.

Награду за најукуснији славски колач добила је Косана Татомир из Иђоша, док је титула најлепшег припала Боји Ољачи из Нових Козараца.

А.Ђ.

SVETI-NIKOLA-3

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Процењује се да готово половина православаца у Србији слави Светог Николу. Ранијих година важила је изрека да ко не слави светог Николу, онда иде у госте.

Свети Никола је био чудотворац, заштитник деце, морепловаца, сирочади, морнара, сиромашних, путника, трговаца, чак и лопова.

Слава Светог Николе пада у време великог божићног поста. Традиција је да се за Никољдан припремају посна јела.

 

Будући да је познат Свети Никола и као заштитник деце, од давнина је постојао обичај да се на дан када се овај свеатц слави деца дарују орасима, јабукама и слаткишима. Током ноћи, док деца спавају, Свети Никола би има оставио дарове у ципеле или покрај прозора. Деца би, нарочито за тај дан, очистила своје ципеле и ставила их близу кревета како би се ујутру прво њима обрадовала.

На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра. Заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Припремају топове за паљбу одајући почаст своме заштитнику. На овај начин славу је обележавао и кнез Милош Обреновић.

У Византији је на Светог Николу био обичај да се на тај дан амнестирају затвореници. У народу постоји веровање да ће ономе ко данас опрости дуг следећа година бити богата и плодна. Постоји и веровање да данас не треба никога подсећати на дуг, нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник.

 

 

crkva-fasada-(1)

Православни храм Светог оца Николе у центру града у протеклом периоду  делом је реконструисан. Скела која је била постављена око једне од најстаријих зграда у Кикинди размонтирана је, чиме је и окончан посао планиран у овој години.  Протојереј Мирослав Бубало подсећа да је ове године значајан јубилеј, два и по века од завршетка изградње здања.

-Стекли су се услови да се уради најозбиљнија реконструкција храма у протеклих 50 година. Најпре смо заменили постојећи цреп, и реконструисали дотрајале делове на крову и на крају смо санирали постојећу фасада – каже наш саговорник.

Како на цркви није било одговарајућег црепа он је пуцао на крову што је узроковало прокишњавања. Стога је је подашчан кров и стављена непропусна фолија како би се дошло до трајног решења. Фасада је санирана и окречена са материјалима које је одобрио надлежни Завод за заштиту споменика културе из Суботице.

-Оспособљен је и сат у звонику који није радио пет, шест година. Сада смо у експерименталној фази, проверавамо разлику у тачности, као и да ли на рад сата имају утицаја временске прилике. Механизам је старији и има осцилација у односу на високе и ниске температуре. Решили смо погон сата и сада га пратимо. Жеља нам је да сат поново има механизам за избијање, да се поново чује на сваких 15 минута, како је то било некада – открио је протојереј Бубало.

Финансијер радова је кикиндска Православна црквена општина.

-Неопходни су и мањи радови у унутрашњости цркве. На појединим местима избила је влага и шалитра и то би требало санирати. У плану је и да поставимо топлотну пумпу која би загревала део храма који има подно грејање, као и да се замени део оштећених плочица – појаснио је протојереј Мирослав Бубало.

У оквиру прославе јубилеја, 250 година, крајем овог месеца из штампе ће изаћи и књига о цркви Светог Николе коју је написао Тихомир Гајски. Пошто књига угледа светлост дана биће организована и промоција. До краја године у плану је и изложба архивалија, старих предмета, икона и јеванђеља које храм поседује.

ЈУБИЛЕЈ ЧИТАВОГ ГРАДА

-Ово није само јубилеј цркве, него читавог града – наводи протојереј Бубало. – Кикинђани су најпре изградили цркву од цигле па су тек након тога правили своје куће од чврстог материјала.

А.Ђ.

bozic-cesnica-(11)

Велики број верника окупио се у цркви Светог Николе на Божићној литургији. Након причешћа освештана је и ломљена је чесница која је даривана окупљенима.

Протојереј Мирослав Бубало честитао је Божић поздравом мир Божији, Христос се роди.

-Христос се рађа славите, Христос с небеса долази, каже песма и то је разлог што славимо јер нисмо више робови, како стоји у посланици апостола Павла, него смо деца Божија, Христовим усиновљењем – рекао је свештеник Бубало.

Чесница, пречника 1,7 метара направљена је у пекари „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју. У њој је било пет новчића златник и сребрењака и према народном веровању онај ко их пронађе биће срећан читаве године. Најсјанији новчић добио је Никола Сивчев (27) из Кикинде.

-Долазим читаву деценију на Божићну литургију. Увек узмем чесницу и ово је први пут да сам извукао новчић и то златник. Много ми значи и веома сам срећан и сигуран сам да ће ова година за мене бити пуна успеха – истакао је Никола Сивчев.

Један од сребрењака је припао Кикинђанки Андреи Тунић (25).

-Сваке године долазим на Литургију за Божић. Добила сам сребрењак и први пут да сам извукла новчић. Ове године завршила сам факултет тако да се надам да ће ми ово донети срећу у даљем животу – додала је Андреа Тунић.

Суграђанин Мићо Тегелтија први пут је присуствовао Литургији у храму.

-У чесници сам пронашао сребрењак. Верујем да ће и донети срећу – казао је Тегелтија.

Божићној литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, народни посланик Миленко Јованов, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Душан Попесков чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Золтан Тот.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Желим да нам Божић донесе благостање, мир и љубав у наш град и наше домове. Више него икад потребно је да будемо јединствени, да смо заједно, да имамо снаге и помажемо једни друге како би све што желимо и постигли. Свима нама нека од Божића до Божића, свака година буде просперитетнија, боља и успешнија – навео је први човек града.

Божићна литургија служена је и у Храму Светих Козме и Дамјана, а дељена је и чесница.

A.Ђ.

download-(7)

Српска православна црква данас слави Светог Николу, заштитника путника, морепловаца и деце, који је најчешћа крсна слава код Срба. Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

Сматра се да половина Срба слави Светог Николу као крсну славу, док друга половина иде у госте, а том свецу посвећено је и више од 600 цркава.Код читавог хришћанског света Свети Никола се поштује као велики чудотворац.

Људи још током његовог живота, због изузетне личности и духовности, Светог Николу сматрали светитељем. Помагао је народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу и добра дела чинио је тајно.

Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан.

CRKVA-RADOVI-(3)

Православни храм Светог оца Николе у центру града, до краја године, биће реконструисан и употпуности уређен. Поставком скеле започели су радови санације цркве у центру града, а у оквиру 250 година од завршетка изградње здања, истакао је јереј Мирослав Бубало.

-Након три деценије стекли су се услови да се замени постојећи цреп, да се реконструишу дотрајали делови на крову и да се санира постојећа фасада. Радови ће се одвијати у две фазе тако да ће кровна конструкција бити прво урађена, након чега ће уследити сређивање фасаде – каже наш саговорник.

Цреп је мењан деведесетих година прошлог века.

-Кровна конструкција је у солидном стању и здрава је, али смо имали проблема са црепом. Приликом замене постављен је неодговарајући цреп који је пуцао на крову. Током кишног периода, ветра, снега или невремена долазило је до прокишњавања, чак и после замене поломљених црепова. У оквиру радова подашчаћемо кров и ставити непропусну фолију како би дошли до трајног решења – сазнајемо од јереја Бубала.

Финансијер је кикиндска Православна црквена општина из које апелују на суграђане да поведу рачуна приликом проласка поред цркве док трају радови.

У оквиру прославе јубилеја, два и по века, биће штампана монографија, организоваће се освећење цркве, академија, промоција књиге. Вишедневно обележавање планирано је за крај године.

А.Ђ.

Sveti Nikola

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Никољдан је најчешћа слава код српског народа, па се каже да половина слави, а друга половина одлази у госте.

Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године светитељ преминуо. Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.

Рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана.  Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима.

Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.

Свети Никола пада у време великог божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну. У народу се верује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру децу и дели поклоне. У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник. Према традицији, данас никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.

Свим свечарима, Кикиндски жели срећну славу!

error: Content is protected !!