свечаност

slava-grada-2026-(3)

Уз резање славског колача и у присуству представника локалне самоуправе, гостију, суграђана у Градској кући обележена је слава Летњи Свети Никола. Ове године кумови су били успешни ученици и спортисти Хелена Грујић, Милан Панић, Алекса Коцкар, Сташа Радак, Илијана Лазичић и Драгана Гавриловић.

Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана је истакао да је радост је овако прославити славу.

-Храмовна слава слави се одувек, али данас је то било уз саборност заједништва свештенства, Градске управе, народа и највеће радости деце. На нама је велика одговорност, јер ми, Кикинђани, имамо на кога да се угледамо на заштитника нашег града Светог Николу. Желим да се захвалим многобројним ђацима који су били део Литије који су на овај начин учили шта је Литија и зашто је она – поручио је протојереј Петровић.

Окупљене је поздравио градоначелник Младен Богдан.

-Ми смо данас у Кикинди једно и сви се окупили да заједно, уједињени и јединствени, као породица прославимо славу. Летњи Свети Никола је део наше историје и треба да га обележавамо сваке године чиме одајемо поштовање онима који су градили, волели и бранили наш град. Она је и наше сабирање, време када показујемо колико смо јединствени пред најтежим изазовима и да тежимо ка истом циљу да развијамо нашу земљу и наш град. Посебно желим да се захвалим нашим ратним ветеранима, кумовима храмовне славе, који су бранили и бране нашу отаџбину. Своје животе су ризиковали, бранећи наше – истакао је први човек града.

Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је било рекордних 31 колач. Према оцени стручног жирија, председника кувара Радована Субина, Биљане Кикић, заменице градоначелника Биљане Кикић и представника Дома ученика „Никола Војводић“  нај колач умесила је Марија Накрајкућин (67), пензионерка.

-Рецепт за славски колач пренела ми је бака Дара Микалачки која има 90 година. Живела сам код ње и она је научила да месим тесто. Рецепт је већ 40 година исти увек исти брашно, квасац, млеко, маслиново уље и три жуманца. Најважније је како се ради руком, а потребно је да тесто премесите више пута и да га оставите да кисне.

Награду за најукуснији славски колач добила је Косана Татомир из Иђоша, док је титула најлепшег припала Боји Ољачи из Нових Козараца.

А.Ђ.

os-sveti-sava-9

Поводом Дана Светог Саве и Дана школе, у ОШ „Свети Сава“ у Кикинди одржана је свечана приредба, уз резање славског колача и доделу диплома најуспешнијим ученицима. У програму су учествовали ђаци различитих разреда, а свечаности су присуствовали наставници, родитељи и гости.

Директорка школе Гордана Рацков истакла је да је програм припремљен у складу са школском традицијом обележавања школске славе и Дана установе.

-Припремили смо кратак, пригодан програм, уз резање колача заједно са вероучитељем и плакеташима, а на крају смо доделили дипломе ученицима који су остварили запажене резултате на ликовним конкурсима, у лепом писању и на школским такмичењима – укупно 55 диплома – навела је Рацков.

Посебну радост изазвао је билборд са фотографијама носилаца плакете „Свети Сава“ – четворо ученика који су остварили изузетне резултате у учењу и на такмичењима. Како је објаснила директорка, ова пракса уведена је као подстицај ученицима да имају скроз одличан успех или освоје једно од прва три места на републичким такмичењима.

Међу награђеним ученицима били су и близанци Андрија и Вукашин Дукић из одељења V3, који су освојили по две дипломе са такмичења: из српског језика и математике.

-Није нам било тешко, припремали смо се кратко. Андрија више воли математику, а ја српски – навео је Вукашин.

Урош Вујадинов (VII 2) освојио је прва места на такмичењима из српског и математике и треће место на ликовном конкурсу.

-Дуго сам се припремао, а највише волим математику – казао је Урош.7

У уметничком делу програма наступила је ученица четвртог разреда Милица Лињачки, која је са хором извела песму „Све што расте, хтело би да расте“ и рецитовала стихове посвећене Светом Сави.

-Ово ми је први пут да учествујем у приредби и била сам веома узбуђена – рекла је Милица.

Свештеник Мирослав Бубало подсетио је на значај Светог Саве као првог архиепископа и на духовно и државотворно наслеђе које је оставио. Он је објаснио симболику славског колача као знака јединства и заједништва и поручио да је „дух Светог Саве дух заједништва и љубави према свом народу“.

 

mora-karolj-1-1

У Основној школи „Мора Карољ“ у Сајану 22. децембра одржана је приредба „Улагање у будућност“, посвећена најмлађима и значају образовања као темеља сваког друштва. Догађај је окупио ученике, родитеље, наставнике и представнике институција, уз јасну поруку да улагање у децу значи улагање у заједницу.

Свечаност је реализована у сарадњи Националним саветом мађарске националне мањине и Савеза „Rakoci“. Посебан сегмент био је посвећен ученицима који започињу школовање, којима су уручени симболични поклони као подршка и подстрек на њиховом образовном путу. Поклони су обезбеђени уз подршку Владе Мађарске и државног секретаријата за националну политику Кабинета премијера Мађарске, посредством фонда „Betlen Gabor“.

Догађају су присуствовали и представници политичког и друштвеног живота, међу којима су били др Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара, председник Националног савета мађарске националне мањине Арпад Фремонд и председник Савеза „Rakoci“ Чонгор Чаки. Свечани програм обогатили су ученици, који су се представили песмом, рецитацијама и игром.

Школа је недавно добила и значајну институционалну подршку за унапређење услова рада. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине обезбедио је 10.4 милиона динара за реконструкцију крова фискултурне сале, чиме ће бити створени безбеднији услови за наставу физичког васпитања и друге активности.

-Школа планира да у наредном периоду, у складу са могућностима, настави са улагањима у инфраструктуру, укључујући и обнову фасаде, са циљем да се додатно унапреди изглед и функционалност школског објекта – истакла је директорица школе, Лидиа Кикић Бари.

lovci-r-selo-(1)

Ловачко удружење „Зец“ из Руског Села обележило је век постојања. Удружење има 55 чланова који су увек ради да учествују у активностима које се организују у селу.

-Не постоји кућа у Руском Селу која није изнедрила неког ловца – истакао је председник ловаца Душан Томић. – Газдујемо на површини од око 5.000 хектара ловне површине и ловимо на теренима које смо пошумили у сарадњи са локалном самоуправом. У ловишту имамо срнећу дивљач, зеца и фазана. Трофејне срндаће ловимо са ловцима из Аустрије и Немачке који долазе као туристи. Најстарији члан има 79 година и драго нам је што нам се у протеклих пар година придружило више младих.

 

Поред Рускоселаца обележавању су се придружили и пријатељи из читаве Србије са којима имамо одличну сарадњу, а овом догађају присуствовао је и градоначелник Младен Богдан који је поздравио присутне.

-Век постојања је значајна годишњица и честитам вам на томе што сте све ове године одржали удружење. Драго ми је што је овом приликом издата и монографија удружења која сведочи о свим догађајима, али и људима који су били део ловачког удружења. Ловци су често погрешно схваћени, а истина је да они чувају и воле природу. Имате и имаћете подршку локалне самоуправе која је ту да подржи све добре иницијативе, а посебно оне које долазе са села – прецизирао је први човек града.

Oвом приликом додељене су захвалнице члановима и пријатељима удружења. Управо друштво формирано давне 1925. године најстарије је у селу, напоменуо је председник Савета Месне заједнице Душан Марјановић.

-Значајан јубилеј како за њих, али и за нас као Месну заједницу. Са ловцима имамо одличну сарадњу, као и са осталим удружењима у селу. Окупљају и најмлађе, али и најстарије мештане и чланство је постало традиција у појединим породицама. Значајно је што се у оквиру друштва пропагира, првенствено, чување природе, ловишта и животиња. Млади уче да хране дивљач, да припремају појилишта, да чувају оно што је природа дала – навео је Марјановић.

У току је ловна сезона на срнећу дивљач, зеца и фазана. Ове године Ловачко удружење подмладило је чланове Управног одбора који ће донети новине, а уједно су и гарант да ће оно још друго трајати

Str-107-Poledjina-spomen-ploce-(2)-(2)

Поводом осам деценија од колонизације у суботу, 27. септембра у Новим Козарцима биће одржана манифестација „Сусрети на козарачким стазама – 80 година заједништва“.

Код споменика колонизацији у центру села у 14 сати биће организован програм. Споменик посвећен колонистима постоји једино у Новим Козарцима и ове године он ће бити реконструисан односно урадиће се заштита и чишћење. Аутор споменика је академски сликар Здравко Мандић који га je назвао „Своме роду и потомству“.

У 15 сати почеће „Питијада“, такмичење у прављењу пите кромпируше. Она се организује 15. пут, а ово надметање настало је на иницијативу покојног професора Милорада Мајкића. Козарчанке су надалеко познате по својим питама. Рецепти се преносе са колена на колено, а у Крајини, одакле су Нови Козарци насељени, кромпируша је традиционално јело. И ове године правиће се пита за Гиниса.

У оквиру обележавања важне годишњице биће организован турнир у малом фудбалу на који се пријавило 14 екипа сачињених од мештана. Из сваке улице у селу пријављене су екипе, право учешћа имају становници Нових Козараца и  и у турниру ће учествовати око 150 људи.

Годишњица колонизације биће обележена и садњом дрвећа. Током јесење садње на пет локација посадиће се већином платани који су симбол дуговечности, заједништва и снаге. Нова стабла наћи ће своје место у центру села, у два парка и ободу села.

А.Ђ.

 

 

 

FAZAN-BASAID

Ловачко удружење „Фазан“ из Башаида обележило је 100 година рада и постојања. Друштво, окупља педесетак активних чланова и газдује ловиштем површине од око 8.000 хектара. Датум јубилеја везан је за 23. август 1925. године, када је друштво званично регистровано на Савезној скупштини у Суботици.

 

-Јубилеј представља потврду дугогодишње традиције и рада на очувању ловног фонда у катастарским општинама Башаид, Банатска Топола и Ново Милошево у којима негујемо и штитимо срнећу дивљач, зеца, фазана и пољску јаребицу. У сезони су присутне и препелица, грлица, гугутка и голуб гривњаш – истакао је на свечаности председник Зоран Микалачки. – Израдили смо и одржавамо ловачку инфраструктура хранилишта, чеке, прихватилишта за фазане и ловачки дом. Наш циљ је одрживо газдовање и обнова фонда сваке године.

Обележавање стогодишњице употпуњено је полагањем испита за стручног пратиоца у лову, којем је приступило око двадесет кандидата из више војвођанских места.

-Јубилеј ће допринети развоју ловног туризма и даљој афирмацији младих генерација ловаца у локалној заједници. И у годинама које долазе планирамо да додатно ојачамо подмладак кроз обуке и менторство. Наставићемо и са пошумљавањем, унапређењем праћења и излова предатора, као и са развојем ловног туризма – закључио је Микалачки.

Обележавању века постојања, поред чланова Удружења, присуствовали су гости из земље и иностранства, градоначелник Младен Богдан, као и представници Ловачког савеза Војводине. Ово је била прилика да се доделе признања и захвалнице ловцима и свима који су помогли рад „Фазана“.

А.Ђ.

 

slava-grada-(8)

Уз резање славског колача и у присуству представника локалне самоуправе, гостију, суграђана у Градској кући обележена је слава Летњи Свети Никола. Ове године кумови су били успешни спортисти Немања Милић, џудиста, Нина Стојнић, каратисткиња, Теодора Станчић, пливачица и Лука Панић, рукометаш.

Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана је истакао да је радост је овако прославити славу.

-Храмовна слава слави се одувек, али данас је то било уз саборност заједништва свештенства, Градске управе, народа и највеће радости деце. Морамо да будемо свесни шта за наш град крст значи јер је управо крстом започета изградња овог насеља – поручио је протојереј Петровић.

Окупљене је поздравио градоначелник Младен Богдан.

-Ми смо данас у Кикинди једно и сви се окупили да заједно, уједињени и јединствени, као породица прославимо славу. Летњи Свети Никола је део наше историје и треба да га обележавамо сваке године чиме одајемо поштовање онима који су градили, волели и бранили наш град. Са православне и католичке заједно су звонила црквена звона током Литије. Наше посебности, различитости и јединство треба да чувамо, поштујемо и негујемо једни код других  сваког дана. Кикинда је град добрих, поштених и радних људи, који не заборавља своје корене  – истакао је први човек града.

Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је било 25 колача. Према оцени стручног жирија, председника кувара Радована Субина, Иване Мунћан прошлогодишње победнице,  и Ане Чипчић титулу за најбољи колач освојио је Дом ученика „Никола Војводић“. Ова установа се редовно такмичи и до сада је освојила више признања.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Хвала Служби исхране јер је ове године колач правила млађа радница, уз помоћ и искуство старијих. Сваке године неко други прави колач који је жртва Господу, а жртва су молитве. Зато се колач и украшава. Трудимо се негујемо праве вредности у нашој установи и уз Божију помоћ успевамо у томе и зато и побеђујемо – навео је директор Дома ученика Љубомир Васичин.

За најлепши изглед награђен је славски колач Ружице Тркуље, колач најлепшег укуса стигао из Центра за пружање услуга социјалне заштите. Све учеснице такмичења су добиле захвалнице.

А.Ђ.

 

koktel-dl-(2)

Традиционални пријем приређен у Градској кући поводом „Дана лудаје“ на једном месту окупио је пријатеље и госте Кикинде из братских и суседних градова, представнике покрајинске и републичке власти, као и јавног, привредног културног, спортског, живота града.

Да је наша највећа манифестација препознатљива у региону потврдио је и градоначелник Никола Лукач поздрављајући пријатеље нашег града.

-У ова четири дана Кикинда је највећа гостинска соба Европе, а нашу највећу манифестацију подржали су наши драги пријатељи, сарадници, представници државних и покрајинских институција. Сви се заједно са нама труде да наша Кикинда буде онаква каква јесте. Ми смо град добрих људи и широког срца примамо све у нашу Кикинду. Као мултикултурна средине трудимо се да очувамо обичаје, традицију и културу свих народа који живе на овом простору. „Дани лудаје“ су и славље плодова нашег рада, наших вредних Кикинђана, али и празник који окупља породице, пријатеље, школске другове   – истакао је Никола Лукач.

Ближимо се јубиларним, четрдесетим „Данима лудаје“, а како се град развија и напредује тако и ова манифестација постаје боља, навео је народни посланик и шеф посланичке групе у Скупштини Србије Миленко Јованов.

-За годину дана,  од прошле манифестације, имамо воду без боје, укуса и мириса, што смо и обећали суграђанима. И данашњи дан искористићемо да разговарамо о значајним пројектима за наш град и да наставимо даље са побољшањем живота и нашем граду. И овога пута показали смо да смо добри домаћини и сигуран сам да ћемо наредне године, када су 40. „Дане лудаје“, бити јубилеј за Кикинду на многим пољима.  Велики је број гостију који су данас овде и још једном ћемо оставити одличан утисак  – прецизирао је Миленко Јованов.

Међу гостима који  бораве у Кикинди били су и пријатељи из Бугарске,  Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, из Пољске из града Јасло. И делегација братског града Бихаћа радо се одазвала позиву да буде део кикиндске манифестације.

 

-Наша сарадња траје деценијама и велики број Кикинђана пореклом је из  наших крајева, тако да смо и фамилијарно повезани. Негујемо пријатељске везе, културно, спортску и привредну сарадњу и желимо да је унапредимо, да буде још боља. „Дани лудаје“ су одлична прилика да видимо како се једна туристичка манифестација може искористити за најбољу промоцију града – додао је Алмедин Мехари, шеф одсека за мјесне и верске заједнице  Бихаћа.

Из Силистре, посету је узвратила делегација коју је предводио Евгени Георгиев, заменик градоначелника.

-Први пут смо у Кикинди и мало је рећи да сам одушевљен „Данима лудаје“ и њеном организацијом. У разговору са градоначелником Николом Лукачем договарали смо се да проширимо сарадњу на више области за шта постоји обострана жеља. Велике су могућности да размењујемо искуства у културно-уметничким садржајима, у спорту, култури, економској сарадњи – напоменуо је Георгиев.

Помоћник покрајинског секретара за културу за Золтан Кудлик први пут је био на „Данима лудаје“.

-Изузетна туристичка манифестација која спаја мештане и све госте. Кикинда ће 2027. године бити кандидат за престоницу културе и ми ћемо је радо подржати у тој намери. Ову титулу имао је Нови Сад и уколико је и Кикинда освоји то ће бити на понос свим Војвођанима – додао је Кудлик.

А.Ђ.

silistra-poseta-(2)

Поводом Дана града Силистре, делегација локалне самоуправе коју су чинили Миодраг Булајић, посланик у Скупштини АПВ, Младен Богдан, председник Скупштине Града и Александар Аћимов, члан Градског већа задужен за спорт и омладину  посетила је братско место Бугарској. Представници кикиндске локалне самоуправе присуствовали  званичном пријему код градоначелника Александара Сабанова. Овом приликом одржана је Литургија у цркви Светог Петра и Павла, као и свечана седница Скупштине на којој су подељена градска признања заслужним појединцима. Све присутне поздравио је и Младен Богдан.

– Велика је част што сам имао прилику да се обратим представницима власти и институција, народним посланицима, одборницима. Наш домаћин изложио је план за наредни период, а представио је  и шта је урађено у протеклих 10 месеци његовог мандата. Драго нам је да наш братски град Силистра иде у правцу убрзаног развоја. Разговарали смо о проширeњу сарадње којом ћемо обухватити нове области како би се још више повезали, јер постоји заинтересованост са обе стране – рекао је Богдан.

Поред делегације из Кикинде свечаности су присуствовали и представници братских градова из Пољске, Румуније и Украјине.

Гости су имали прилику да обиђу знаменитости, да учествују на централној манифестацији и да присуствују ноћном базару. Младен Богдан, заједно са градоначелником Силистре и директорицом највеће основне школе „Иван Вазов” поздравио је основце приликом почетка нове школске године.

А.Ђ.

error: Content is protected !!