свечана академија Архиве | Кикиндски портал

Свечана академија и изложба у Музеју: 80 година од колонизације

Redakcija Kikindski January 20, 2026

У Свечаној сали Народног музеја у Кикинди, у петак, 23. јануара, са почетком у 18 часова, биће одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације, под називом „Колонизација 1945–1948. године у Војводини“. Догађај је намењен свима који желе да се упознају са историјским, правним и друштвеним аспектима једног од најзначајнијих послератних процеса на овом простору.

О колонизацији и њеним последицама говориће др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. У оквиру програма учествоваће и КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

Посетиоци ће имати прилику да погледају и изложбу посвећену Бранку Ћопићу, у организацији Културног центра Нови Сад, која тематски допуњује причу о послератном времену и сеобама становништва.

Свечана академија поводом 107 година од ослобођења Кикинде

Aleksandra Djuran November 20, 2025

Поводом обележавања 107 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка Српске војске у град у Културном центру организована је свечана академија под називом „Одлучујуће победе српске војске 1918-те“.

Генерал мајор Милорад Ступар, саветник председника Србије за војна питања и председник Удружења ратних добровољаца Србије 1990-1999. окупљенима је представио историјске чињенице о ослобађању Војводине 1918. године, као и шта је претходило уједињењу Војводине са Краљевином Србије.

-Банат је ослободила Моравска дивизија, Бачку је ослободила Дунавска дивизија, а Срем Дринска дивизија прве армије. Међу војницима је била и 21.000 српских добровољаца из Срема, Бачке, Баната, Босне и Далмације који су се предавали на руском фронту. У Румунији су формиране прва и друга добровољачка јединица која се борила на страни Румуна, па у Добруџи постоји и споменик српском војнику. После тога су ове јединице пребачене на Солунски фронт који је пробијен 15. септембра 1918. године српском војском. Српска војска, поред тога што је ослободила Војводину, омогућила је и да се остваре политички захтеви српског народа да се уједине. Опредељење је било припајање Србији. – рекао је генерал мајор Ступар.

Стање у јужној Угарској у то време представио је пензионисани пуковник Сретен Егић.

Окупљене је поздравио и председник Скупштине града Душан Попесков.

-Дан ослобођења Кикинде је изузетно важан датум у нашој историји. Ниједан народ на кугли земаљској није дао толики данак у крви у борби за слободу. Наша дужност, као потомака, је да се сећамо и да не дозволимо да се забораве храброст и јунаштво наших предака – додао је Попесков.

А.Ђ.

Свечана академија поводом 180 година Народне библиотеке „Јован Поповић”

Aleksandra Djuran November 18, 2025

Народна библиотека „Јован Поповић” у уторак, 18. новембра, низом догађаја обележила је 180 година постојања и рада. Једна од најстаријих установа културе као Српска читаоница отворена је 1. маја 1845. године и од тада до данас није мењала своју намену. Током готово два века постојања, библиотека је чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.

Свечану академију поводом значајног јубилеја уприличеној у Библиотеци увеличали су гости и представници културног и друштвеног живота града. Све присутне поздравила је Наташа Баштовановић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и верске заједнице која је истакла важност ове установе културе. И градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима, рекао је да Народна библиотека као установа културе дубоко уткана у идентитет нашег града.

-Народна библиотека „Јован Поповић“ је један од најсветлијих стубова културе Кикинде. Хвала свима који су 180 година чували књигу и дух знања у нашем граду. У годинама пред нама наш задатак је да очувамо и унапредимо рад најстарије установе културе на овим просторима. Уз тек 250 књига, руком писане новине „Кикиндско звоно“ и снажну жељу за просвећивањем, положени су темељи који су одолели ратовима, селидбама и времену. Из те читаонице настала је јавна библиотека, а од 1952. године носи име Јована Поповића, писца и нашег суграђанина. Од 2.500 књига 1945. до више од 195.000 данас, од једне просторије до девет огранака и статуса матичне библиотеке Севернобанатског округа , ово је прича трајања, раста и преданости – навео је градоначелник Богдан.

Осим неговања писане речи Библиотека је ту да знање чини доступним, прецизирала је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић.

-За ових 180 година наша установа прошла је кроз ратове и разарања, али када постоји племенит циљ којем тежите, ништа није тешко. Сигурна сам да је то био мотив и наших оснивача који су се одрекли своје имовине у корист других људи. Трудимо се да чувамо пламен знања, да га учинимо доступним свима и да негујемо свест о целоживотном учењу. Сви ми који радимо у овој установи посвећени смо свом послу. Наша зграда је предивна, али она захтева константна улагања у чему имамо помоћ града, покрајине и републике – прецизирала је Дуња Бркин Трифуновић.

Академији је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Од оснивања до данас Народна библиотека мењала је свој назив и простор, али од првих дана до данас остала је мисија да се негује култура читања и образовања. Ово је јубилеј свих Кикинђана јер је ова установа храм знања подједнако важан за најмлађе и најстарије суграђане. Хвала свима који су деценијама чували и сачували наше благо – додала је Маријана Мирков.

Први пут уручене су захвалнице библиотекарима без којих ниједна Библиотека не би постојала, тако да су награђене Марица Миљановић, Љиљана Марковљев и Марија Танацков. Нису заборављени ни највернији читаоци, као ни пријатељи установе.

На сајту Народне библиотеке објављена је дигитална збирка Јована Поповића, а у наредном периоду она ће бити обогаћена новим садржајима. У плану је и раздвајање дечијег и омладинског одељења јер је тинејџерима потребан сопствени кутак.

A.Ђ.

Поводом 80 година од колонизације свечана академија и додела признања у Новим Козарцима

Aleksandra Djuran October 24, 2025

Поводом значајног 80 година од колонизације, у Новим Козарцима je уприличена Свечана академија коју су организовали Месна заједница Нови Козарци и Матица српска. На трибини су говорили др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас. Како је истакао Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице, програм је био подељен на више делова.

-Нисмо заборавили ни заслужне појединце и удружења, те смо им поделили признања за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Циљ је да се сетимо времена када су наши преци после Другог светског населили ове крајеве. Оставили су своја огњишта, пошли у непознато како би изградили нови живот – навео је Чавка.

На свечаности су наступили певачка група КУД „Петар Кочић“ и ученици ОШ „Иво Лола Рибар“, а организована је и изложба Културног центра Новог Сада посвећена Бранку Ћопићу.

У Новим Козарцима недавно је, у оквиру обележавања значајног јубилеја, одржан и пригодан програм крај споменика колонистима у овом месту који је израдио Здравко Мандић и назвао га је „Своме роду и потомству“. Споменик је постављен 1988. и од тада до недавно није урађена значајнија реконструкција и заштита.

-На споменику су поља у којима су уклесани називи места из којих су се доселили наши преци из Босне и Херцеговине. Величина поља означава колико је људи дошло из ког места и сада је после више деценија поново засјао правим сјајем – појаснио је Чавка.

Признања су додељена постхумно Влади Протићу, Стеви Јарчевићу, Љубану Марину и Милораду Мајкићу. Појединачне награде припале су професору др Мањулов Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару и Драги Јанковићу. Признања су припала и свим удружењима у селу који су их својим радом протеклих деценија заслужили: удружењу жена „Нови Козарци“, ФК „Слобода“, Карате бодибилдинг клуб „Слобода“, КУД „Петар Кочић“, Ловачко удружење „Фазан“, Риболовачко удружење „Златни караш“, Галерија „Здравко Мандић“, коњичко удружење „Зеленац“, удружење пензионера и Добровољно-ватрогасно друштво.

Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.

У Новим Козарцима у петак: Свечана академија поводом 80 година од колонизације

Jelena Trifunović October 22, 2025

Поводом значајног јубилеја- 80 година од колонизације, у Новим Козарцима у петак ће бити уприличена Свечана академија. Поред трибине о колонизацији у организацији Месне заједнице Нови Козарци и Матице српске, на свечаности ће наступити певачка група КУД „Петар Кочић“ и ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“.

На трибини ће говорити др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине и мр Павле Орбовић, историчар из Градског музеја Врбас.

Први пут биће додељена признања заслужним појединцима и удружењима, за допринос развоју села и постигнуте резултате у различитим областима. Посетиоци ће бити у прилици и да погледају изложбу Културног центра Нови Сад посвећену Бранку Ћопићу.

Свечана академија биће одржана у просторијама Удружења возача у Новим Козарцима, са почетком у 18 сати.

Свечана академија поводом 40 година рада: Додељене плакете „Витез Културног центра“

Aleksandra Djuran May 26, 2025

Културни центар, некадашњи Дом омладине и пионира „Младост“, отворен је 25. маја 1985. године. Значајан јубилеј у овој установи обележен је многобројним активностима, а круна је била свечана академија „40 година младости, љубави и културе“.

-Како су се времена мењала, мењао се и назив саме установе, али основна делатност, производња програма за различити узрасте, није се мењала. Дом омладине постао је Културни центар Кикинда 2009. године – истакао је в.д. директор Марко Марковљев. – Наша установа препозната је по великом броју програма. Ми немамо специфичну делатност, какву имају остале установе културе, јер је наша мисија да стварамо програме који ће спојити све културне делатности којим ће наши суграђани имати већу, лепшу и испуњенију душу.

Ових дана завршена је и реконструкција зграде у коју су први пут уложена значајна средства од самог оснивања.

-У протекле четири године уз помоћ локалне самоуправе, али и на разним конкурсима, успели смо да обезбедимо средства за адаптацију објекта. Зграда Културног центра трећа је најстарија на Градском тргу и и уложено је много. Највише новца било је опредељено за реконструкцију крова, док смо од почетка године радили на реконструкцији унутрашњости. Надам се да ћемо успети у намери да реконструишемо фасаду објекта, што је и најскупља ставка – додао је Марковљев.

Обележавању значајног јубилеја присуствовали су суграђани, као и представници града, на челу са градоначелником Младеном Богданом.

-За ових 40 година значајан број генерација прошао је кроз некадашњи Дом омладине, а данашњи Културни центар. Ова установа изнедрила је велики број талентоване деце и младих, а увек је врата отварала и за уметнике који су дали свој печат и допринос у стварању програма – рекао је градоначелник Богдан. – Културни центар слави 40. рођендан и то је читав један радни век током ког је уложено пуно рада, труда, љубави у креирање садржаја и програма по којима је препознат. Захваљујући помоћи Министарства културе унутрашњост зграда има изглед какав заслужује. У преговорима смо са поменутим Министарством да заједнички уђемо у пројекат уређења дворишта.

Свечану академију пратио је концерт хорова „Атендите“ и „Кикиндијанци“.

ВИТЕЗ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Поводом четрдесетогодишњице додељене су плакете „Витез Културног центра“. Добили су их Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ , Љиљана Богосављев која води креативну радионицу „Чаролија маште“, Ингрида Војводић из Балетске школе, др Биљана Јеремић, диригенткиња хора „Атендите“ и Бранислав Угринов, новинар.

РАДИОНИЦЕ

Свечаној академији претходиле су радионице на Градском тргу . Суграђани су могли да се упознају са креативношћу „Чаролије маште“, као и како функционишу ликовна „Стварам оно што сањам“ и мала ликовна колонија „Сликари Кикинде“.

И ученици Балетске школе одржали су јавни час.

А.Ђ.

Изложба посвећена 250-тој годишњици Великокикиндског привилегованог Дистрикта у знаку златног лава

Aleksandra Djuran November 12, 2024

У Народном музеју у галерија „Нова“ отворена је изложба „Округ златног лава – 250 година Великокикиндског дистрикта“. Музеј се и данас налази у згради која је наслеђе Дистрикта, згради магистрата некадашњег Великокикиндског дистрикта, грађанима позната као Курија тако да ова установа културе на својствен начин баштини наслеђе старо два и по века, истакла је директорица Лидија Милашиновић.

-Назив изложбе произашао је због грба златног лава који се налази на самом објекту Музеја и наша жеља била је да она по свему буде другачија од свега што смо до сада радили. Изложба је отворена до 12. марта и у наредном периоду биће организоване радионице и округли сто. Приказали смо историју Дистрикта, шта је он био и зашто је важан. Састављена је из неколико сегмената обухвата долазак граничара, формирање Великокикиндског округа, револуцију 1848 -49. и укидање Дистрикта 1876. године – рекла је Лидија Милашиновић.

Зграда Курије, је осим Дистричке улице и чињенице да је Кикинда и данас седиште округа једино што се баштини од Дистрикта, а да није везано за експонате у Музеју и архивску грађу.

-Златни лав је кикиндски симбол и нама је важно да сачувамо историју града. Добијањем аутономије од бечке круне добили смо и симболе које смо касније кроз хералдику прилагодили данашњем времену као обележја, знамење и симболе. Позивам све Кикинђане да обићу изложбе и виде историјске чињенице, уметничка дела и артефакте из тог времена јер ће стећи праву слику како је наша средина изгледала пре 250 година. Кикинда је била уважаван град и српски народ стекао је политичку, економску, верску аутономију – казао је градоначелник Богдан.

Одржана је и Свечана академија и концерт Љубице Вранеш и оркестра „Bellezza Serba“ односно „Српска лепота“.

Изложбу, али и публикацију која ће бити ускоро промовисана су подржали Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу информисање, односе са верским заједнима и локална самоуправа.

А.Ђ.

Свечана академија „Наш Душан – човек пева после рата“: отргнуто од заборава, баштини се заувек

Igor Crnogorac March 27, 2024

Централна и завршна свечаност, после низа изузетних културних програма манифестације „Дани Душана Васиљева“, одржана је вечерас у Народном позоришту. На академији су додељена књижевна признања и одигран је позоришни чин „Наш Душан – човек пева после рата“.

Поред добитника Градске књижевне награде „Душан Васиљев“ и гимназијског међународног литерарног конкурса који је за тему имао живот и дело овог писца, свечаности су присуствовали градски челници и многобројне званице из других градова.

– У години у којој обележавамо стогодишњицу његове смрти, све је у знаку Душана Васиљева, целе године ћемо се присећати шта је све учинио песник који је волео своју отаџбину и свој град и који нам је узор јер је оставио дубок уметнички траг. Оставио је дела за будуће нараштаје, из којих можемо да учимо како се воли отаџбина – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Свечана академија одржана је први пут, на дан раног одласка песника, у 24. години живота. Пре уручења награда, образложени су избори жирија.

На књижевни конкурс Града стигла су чак 152 дела. Награда је припала др Милану Мицићу, генералном секретару Матице српске, за књигу прича „Чудо у Банату“.

– Будући да је Мицић и историчар, овде има доста историјских података, и стварних људи и догађаја, али будући да је и приповедач, има и маште и надомдештања непознаница. Књига се може читати и као хроника Баната, али и као приче базиране чак на чуду и на фантастици, што је веза са експресионистичком бајком, чувеним филмом „Чудо у Милану,“ – образложио је потпредседник жирија, Ненад Ђерић, директор Српског народног позоришта. О награди су још одлучивали и књижевници Радован Влаховић и Ђорђе Писарев.

Сваки дан је чудо и сваки живот је чудо, додао је др Милан Мицић.

– Радња је у епохи Душана Васиљева, после Великог рата, када су промењене државе, постављене нове границе на подручју Баната, и стигле нове идеологије. Банат је мој завичај, моја инспирација, а Кикинда је град са сликама мог одрастања и сазревања као човека, књижевника и историчара. За мене је у Банату највећа инспирација најчистије и најдубље небо. Трагови и знакови на земљи и на банатској води су најгушћи – истакао је.

Професорица књижевности у Гимназији, Дубравка Војводић, истакла је да су на конкурс пристигли радови из Србије и Румуније жанровски веома шаролики.

– Издвојило се десет радова и међу њима прича ученице првог разреда, Тисе Фелбаб. На другом месту је дивна песма коју је написала такође ученица првог разреда, Петра Павловић, из београдске Филолошке гимназије, а на трећем је поема Филипа Влашковића, ученика ужичке гимназије. Надам се да је овај конкурс само почетак нове традиције у Гимназији – истакла је професорица Војводић.

Прва лауреаткиња, Тиса Фелбаб, рекла је да јој је награда веома значајна.

– Први пут сам се такмичила на озбиљнијем литерарном конкурсу. Читала сам доста Васиљевих дела, идем у гимназију која носи његово име и све је то од велике важности за мене – нагласила је Тиса. – Мој рад је инспирисан његовом песмом из које сам узела један стих. Није био једноставно, али када сам почела да пишем, речи су се само излиле и већ тада сам знала како ћу рад завршити.

Након церемоније доделе, публика је имала прилику премијерно да гледа позоришни приказ живота Васиљева. У режији Драгана Остојића, играли су Анђела Киковић, Стефан Остојић и Владимир Максимовић.

„Наш Душан – човек пева после рата“ је јединствено сценско дело које, обједињујући више медија, доноси потресну, убедљиву, драматичну сагу о породичним и друштвеним околностима песника. Јасна, тачна и снажна емоција хуманисте, књижевника, човека Васиљева, са сцене је стигла у изворном, исконском облику, оном који препознајемо у сваком времену и у било којим околностима и која нас, суштински, чини људима. И то је легат Васиљева који баштине Кикинђани.

С. В. О.

Програми „Дана Душана Васиљева“

Igor Crnogorac March 25, 2024

Представа „Облаци“ – псеудобиографија и фантазмагорија о Душану Васиљеву, на репертоару је Народног позоришта у уторак, 26. марта, од 20 сати, као део програма „Дани Душана Васиљева“ којим Град обележава сто година од смрти песника.

За среду, 27. март, за 19 сати, такође у Народном позоришту, заказане су Свечана академија под називом “Наш Душан – човек пева после рата“ и додела књижевних награда.

Свечаном академијом и доделом плакета најбољима обележен Дан школе „Свети Сава“

Aleksandra Djuran January 28, 2024

Свечано, у Народном позоришту, запослени и ученици Основне школе „Свети Сава“ обележили су Дан школе и школску славу. Богат музичко – сценски програм припремили су учитељи, наставници и ђаци, а међу великим бројем добрих ученика истакло се шесторо најбољих ученика осмог разреда: Огњен Орашанин, Лара Адамов, Сташа Блажић, Никола Андрић, Ана Војводић и Јована Карић.

Захваљујући преданости учитеља и наставника Сташа Блажић успела је да са најбољим оценама савлада задато градиво, али и да се издвоји из појединих предмета.

-Подједнако волим друштвене и природне предмете, тако да сам успехе остварила на такмичењима из српског језика, математике, хемије. Пуно знања стекла сам и у оквиру школских пројеката у којима сам учествовала. Планирам да упишем природни смер Гимназије „Душан Васиљев“ – открила нам је Сташа.

И Огњену Орашанину основна школа остаће у најлепшем сећању.

-Трудио сам се и успео у томе да остварим одличан успех током досадашњег школовања, а имао сам и резултате на такмичењима. Пронашао сам се у решавању задатака тако да сам био први из математике, а и енглески за мене није страни језик, јер сам освојио високо друго место. Основна школа остаће ми у најлепшем сећању – сазнајемо од Огњена.

Ове године Дан школе обележен је многобројним активностима те су ученици имали прилике да учествују у турнирима у таблићу, шаху, на ликовном конкурсу, такмичењу у лепом писању, да се опробају у угледним часовима и иконописању.

-У све активности укључили смо и друге школе, а посебно бих истакла спортски турнир организован у Спортском центру „Језеро“. Доделом плакета „Свети Сава“ нашим најбољим ученицима желимо да честитамо на труду и иницијативи коју су показали током основног школовања и да им на овај начин покажемо да су они понос наше школе – додала је директорица Гордана Рацков.

Свечаној академији су присуствовале колеге из других школа и родитељи, али и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелинда Гомбар.

-У име Града и лично име свим ученицима и просветним радницима честитам школску славу уз жељу да остварују што боље успехе и резултате. Ово је прилика да се још једном подсетимо на првог српског просветитеља и да негујемо праве вредности – напоменула је Валентина Мицковски.