старо језеро

beli-lokvanji-(2)

Старо језеро красе бели локвањи који се налазе на два места у делу некадашњег базена. Иницијатива да се водена биљка заснује на омиљеној зеленој оази потекла је од суграђана.

-Пре три године суграђани су нам понудили локвање које имају у својим језерима у двориштима, како би никли и на Старом језеру – сазнајемо од Мирославе Наранчић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и развој. – Ризом биљке је постављен у глинену подлогу и тако спуштен на дно језера. Већ на пролеће 2024. године укорењена и адаптирана биљка је на површини језера  избацила свој први лист.

Локвањи се, како појашњава наша саговорница, постављају у дубину, у глинене посуде.

-Имали смо и помоћ од запослених у „Тери“ од које смо добили глину неопходну за размножавање локвања. Прве године они нису били приметни и мали број суграђана приметио је новину у некадашњем олимпијском базену – додаје Наранчић.

Бели локвањ се раширио и ове године заокупља пажњу суграђана. Цвета и изгледа јако лепо. Мирослава Наранчић напомиње да суграђани не треба да дирају биљку која је заштићена врста у флори Србије.

Цвет локвања је симбол нежности и чедности, а део имена потиче из грчке митологије у којој постоји прича о томе како се једна од нимфи преобратила у локвањ. Поред тога што лепо мирише, биљка има и лековита својства те се користи и у козметичке сврхе.

А.Ђ.

fizicka-aktivnost-(12)

Међународни дан физичке активности обележен је на Старом језеру у организацији Туристичке организације, Дома здравља, ЗЗЈЗ и Црвеног крста.  Др Бранислав Хачко, шеф Одсека за промоцију здравља у ЗЗЈЗ додао је да је физичка неактивност један је од водећих фактора ризика на глобалном нивоу.

-Време и живот су показали да физичка активност унапређује наше здравље. Поразно је да свега једна трећина људи на нашој кугли земаљској физички активна. Забрињава и истраживање из 2022. године да је свега 16 процената девојчица у нашој земљи физички активно. Наша је дужност да промовишемо кретање које доводи ка бољем здрављу. Оно је најједноставнији лек, лева и десна нога су два наша најбоља лекара.

Организатор је Туристичка организација, в.д. директорица Јасмина Орашанин истакла је да је 22 групе промовисало физичку активност и здраве стилове живота:

-Брига о здрављу је заједничка одговорност свих нас и хвала свим који су се одазвали и подржали овај догађај.

Оливера Вучковић Попов, главна сестра Дома здравља и координаторка Школе за труднице подсетила је да је назив кампање „Кретањем до здравља“.

– Циљ је да се подигне свест о значају редовног кретања и физичке активности за здравље појединца и друштва, да подстакне људе свих узраста да се више крећу. Уједно овакви догађаји повезују породицу која је главни циљ сваког окупљања – рекла је Вучковић Попов.

Обележавање је подржала и локална самоуправа, а заједно са бројним суграђанима били су и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Маријана Мирков, као и председница Спортског савеза града Јелена Чуданов.

-Већ пету годину заредом окупимо се на простору Старог језера да би обележили овај дан. Свакодневне обавезе нам одузимају пуно времена, тако да смо заборавили да мислимо на себе и своје здравље и свој дух. Управо овакви догађаји су ту да нас подсете шта је најважније, а то је здрав живот – додала је Маријана Мирков.

Учествовали су чланови школице „Champ 07“, Савет за здравље, Градско удружење пензионера, одред извиђача „Прока С. Плави“, „Сова“,  спортско удружење „Сунце“, АДЗНМ „Гусле“,  балет за одрасле КЦ, Спортико кидс, КСЦ „Језеро“, АК „Партизан“, ГЖОК „Кикинда 0230“, КК „Велика Кикинда“, РК „Орка“, РК „Гриндекс“, КК „Феникс“, ЏК „Партизан“, ФК „Кикинда“, ОК „Северни Банат“, маме које су прошетале са децом у колицима.

А.Ђ.

 

 

fizicka-aktivnost-(2)

Поводом обележавања Међународног дана физичке активности, у Кикинди ће у понедељак, 11. маја, бити организована манифестација „Кретањем до здравља“. Програм ће се одржати на Старом језеру у термину од 17 до 19 часова.

Грађани ће имати прилику да се упознају са различитим облицима рекреације и спорта, као и да активно учествују у бројним садржајима које припремају локална удружења, клубови и институције. Циљ манифестације је промоција здравих стилова живота и значаја редовне физичке активности за све генерације.

У програму учествују Градско удружење пензионера Кикинда, Извиђачки одред „Прока С. Плави“, Sova Gym, АДЗНМ „Гусле“, Спортско јога удружење „Сунце“, Спортски клуб „СНАП 07“, Балет за одрасле у организацији Културног центра Кикинда, Sportiko Kids, КСЦ „Језеро“, Атлетски клуб „Партизан“, Спортски савез Кикинде, Ронилачки клуб „Орка“, РК „Гриндекс“, ГЖОК „Кикинда 0230“, КК „Велика Кикинда“, Карате клуб „Феникс“, Џудо клуб „Партизан“, ОФК „Кикинда“ и ОК „Северни Банат“.

Организатори позивају све суграђане да се придруже, проведу време у природи и направе корак ка здравијем начину живота.

Т. Д.

009

Старо језеро или популарно – Штеванчева бара једина  је природна водена површина у нашем граду. Састоји се од 5,1 хектара површине и још средином 19. века планирано је да се бара исуши, међутим то никада није спроведено у дело. И током прошлог, 20. века, у више наврата донета је одлука да се простор исуши и урбано уреди за пливање и друге спортске активности. Како је језеро остатак некадашње речице Галадске, која је као огранак реке Мориш, протицала кроз Кикинду, ставови су били да се сачува.

Уређење простора започето је најпре 1932. године, а четири године касније од два јутра настало је језеро које је служило као резервоар за вишак воде, а зими је било омиљено клизалиште. Два артешка бунара ископана су 1940. и град је тако добио простор који ће користити као реку. По завршетку Другог светског рата језеро је продубљено и настављени су радови на његовом уређењу. Постављена је пумпа за одвод воде, а терен око језера насут је са око 30 центиметара изнад највишег забележеног нивоа воде.

 

Шездесетих година прошлог века Штеванчева бара је коначно уређена и добила је статус градског купалишта. У оквиру бетонске шкољке језера изграђен је пливачки базен олимпијских димензија и гледалиште са око хиљаду места. Купалиште је оивичено бетонским потпорним зидовима, док је дно остало природно муљевито. Неколико година касније, 1962, и дно је очишћено и постављен је тампонски слој шљунка. Годину дана касније језеро је почело да се користи као купалиште и било је омиљено стециште Кикинђана. Након великих поплава и промена у дотоку воде популарна Штеванчева бара изгубила је своју првобитну функцију.

За овај простор у неколико наврата рађена је урбанистичка документација на нивоу детаљног урбанистичког плана. Прва је урађена 1981, па је 1984. и 1985. године допуњена. После изградње тадашњег Спортског рекреативног центра „Језеро“ 1978. године који је имао отворене и затворене пливачке базене, простор Старог језера, почео је полако да замире.

Тако је било све до 2006. године када Старо језеро доживљава ревитализацију. У протеклих 20 година бројне су реконструкције и обнављања зелене оазе. Осим шкољке самог језера, уређени су и ободни канали. Зелене површине су зановљене и засађене су младице, а пошумљавање се обавља сваке године.

Пре две деценије преко пројекта РЕЦ, који је финансиран од стране шведске организације СИДА, започети су радови на оживљавању Старог језера. После 28 година, колико је простор био напуштен, плански је почео да се обогаћује. Организовано је више акција на партерном озелењавању и уређењу такозваног „новог дела“ Старог језера преко пројекта „Еколејкс“. Спортски центар и Старо језеро повезани су мостићем, постављен је урбани мобилијар, дечије игралиште, направљен је мост и пролаз у комплекс и из Семлачке улице, а све како би простор оживео. Штеванчева бара годинама уназад је место окупљања и уживања за све суграђане, где су омогућене разноврсне активности. Током претходних 20 година Старо језеро препознато је као идеалан и адекватан простор за различите активности и градске манифестације, школе у природи, едукације деце, а све у циљу заштите и очувања природних богатстава града.

Дискотека „Делфин“ је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Генерације педесетих, шездесетих, седамдесетих година прошлог века  сећају се овог места и радо препричавају доживљаје. Сваког лета дискотека поново оживи, на простору где се некада налазила.

На Старом језеру концерт је 2008. године одржао и легендарни Здравко Чолић. Вишесатни концерт који је окупио велики број гледалаца, остао забележен као један од најзначајнијих музичких догађаја на овој локацији.

Површина воденог огледала је 2,6 хектара, а површина самог језера је 1,3 хектара. Дужина ободних канала је 1.360 метара, а ширина од пет до 21 метра. Оживљавање комплекса допринело је промени микроклиме, јер је Кикинда град без реке, добијању новог простора за спорт, рекреацију и забаву и развоју туризма.

А.Ђ.

 

 

 

staro-jezero-konkurs-(5)

Поводом обележавања Светског дана вода на Старом језеру организована је изложба старих и фотографија пристиглих на конкурс Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Мирослава Наранчић, секретарка поменутог Секретаријата истакла је да фотографије приказују језеро какво је некада изгледало и какво је данас.

-Зелена оаза на Старом језеру најпрепознатљивија по језеру. Прошло је тачно две деценије од рекултивације овог простора које је непрепознатљиво у односу на оно какво је некада било. Штеванчева бара је заправо проширење речног тока некадашње реке Галадске и једина је водена површина која се налази 500 метара од градског језгра. Старо језеро је комплекс и чине га ободни канали, језеро, уређене зелене површине и мобилијар за све узрасте. Део је  Блока 9 у оквиру ког су и Велики парк и спортски центар су огроман потенцијал града.

На фото-конкурс на тему „Старо језеро, некад и сад“ пристигла су 44 рада ученика виших разреда основних школа „Свети Сава“, „Фејеш Клара“, „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“. Најбоља три су награђена, а пригодне поклоне уручио је Ђорђе Тешин, члан Градског већа. Прво место припало је Христини Милетин, друго Марку Зубанову и треће Дариу Гребецу.

-За конкурс сам чула у школи и решила да учествујем – сазнајемо од Христине, иначе ученице шестог разреда ОШ „Свети Сава“. – Фотографију је настала у јуну. Њоме је обухваћен поглед са моста и фонтана што ми је и најлепше.

Завод за јавно здравље у континуитету контролише воду у ободним каналима и у самом језеру, рекла је др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију.

-Контрола се обавља једном месечно, а лети два пута. Квалитет је такав да су то воде пете класе. У самом језеру је подземна вода, у ободном каналу је површинска. Повишене су вредности биохемијске потрошње кисеоника и хемијске потрошње кисеоника, што је одраз органског загађења. У води се налазе аератори који побољшавају њен квалитет, посебно лети – навела је  др Брусин Белош.

Изложба фотографија биће постављена и у Културном центру до 3. априла.

А.Ђ.

 

 

staro-jezero-jelke-(5)

На Старом језеру организована је садња у оквиру акције „Најзеленије јелке“.  Оаза у ширем центру града  богатија је за 100 четинара, а озелењавању су учествовали градоначелник Младен Богдан, ученици ССШ „Милош Црњански, као и запослени у  Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Јелке, 80 комада, компаније „Јафа“, од којих је 30 подељен о школама за своја дворишта и околину – истакла је секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић. – Остатак од 50 садница нашло је своје место на Старом језеру, док је исти број четинара обезбедила и локална самоуправа. Део јелки је био до пројекта „Најзеленије јелке“, а новогодишње дрво са рециклажним украсима обогатили су ученици свих основних школе на територији града. Ове године је и две деценије од реконструкције овог простор, који је до тада био запуштен и празан. Сада је Старо језеро омиљено шеталиште свих наших суграђана.

Како је наша средина најнепошумљенија у Србији, циљ локалне самоуправе је да промени ову неславну статистику.

-Имамо 1,16 одсто пошумљених површина и да би достигли два процента потребне су деценије – прецизирао је градоначелник Младен Богдан. – Сваке садне сезоне град се максимално труди да повећа број младица у граду, у селима, али и на осталим локацијама. У овом значајном послу имамо помоћ донатора, али и компанија које су друштвено одговорне и донирају средства за програм пошумљавања и заштиту животне средине. У свакој акцији пошумљавања укључујемо основце и средњошколце јер је то најбољи начин да их научимо да чувају и негују зеленило које имамо.

Овом приликом први човек града подвукао је да локална самоуправа чува свако стабло, а посебно ретка дрва.

-Радимо све што је у нашој моћи и против смо инсинуација и ширења лажи. Све што се ради у складу је са важећим законима и прописима. Не постоји план да било које стабло вадимо и уништавамо, него је наш циљ да свако дрво сачувамо и одржимо што дуже у животу. Све оне који нас прозивају нисмо видели на оваквим акцијама, нити су их покренули како би допринели лепшој и бољој животној средини – додао је Младен Богдан.

У оквиру пројекта „Зелена дела“ град и компанија „Јафа“ прошле године реализовали су и пројекат „Еко кутак“.

А.Ђ.

ozelenjavanje

Око 450 украсних дрвенастих и жбунастих садница посађено је данас на потезу Старог језера у оквиру донаторске акције компаније Essity из Аустрије. У садњи су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“, представници града и стручне службе за зеленило.

Акција је организована на делу између паркинга КСЦ „Језеро“ и моста према Старом језеру, са циљем попуњавања зелених површина и унапређења квалитета животне средине.

Ученици осмог разреда ове школе прикључили су се акцији у оквиру наставе екологије. Како је истакла наставница Александра Ћазић Киурски, ово није први пут да школа учествује у сличним активностима.

-Ученици су дошли да припомогну садњи нових младих садница како би оставили младом нараштају нешто у амaнет. Они воде рачуна и о садницама у школском дворишту, а на часовима екологије и биологије уче како да се брину о животној средини. Веома су еколошки освешћени и расположени за овакве активности – навела је наставница.

Ученици истичу да им овакве акције значе и лично.

-Мислим да је важно да озеленимо град због кисеоника и јер је здраво. Није било напорно и баш је забавно, лакше него што сам мислила – рекла је ученица Уна Малогajски, додајући да планира да се и убудуће више ангажује.

Њен школски друг Немања Фејеш каже да често борави на Старом језеру и да му је важно да простор буде уређен:

-За мене овај пројекат значи много због кисеоника и зато што слободно време најчешће проводим овде.

Садња се реализује из донације компаније Essity, а ово је друга година заредом да та компанија финансијски подржава озелењавање у Кикинди. Према речима Миодрага Радовановића, инжењера шумарства ЈП „Кикинда“, прошле године у Руском Селу засађен је парк на површини од два хектара.

-Ове године на ред је дошло попуњавање површина на Старом језеру које наши суграђани доста користе. Поред овог парка, трудимо се да попуњавамо све зелене површине у урбаном делу и околини села- навео је Радовановић.

Акцији је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, који је нагласио значај сарадње са донаторима.

-Ова донација вредна је око милион и осамсто хиљада динара. Посадили смо око 450 садница на радост ђака и наших суграђана. Циљ није само лепши изглед града, већ здравија средина за живот – поручио је градоначелник.

Т. Д.

labudovi-staro-jezero-(2)

Старо језеро постало је оаза за лабудове. Ових дана права атракција је јато од 17 јединки који се шепуре и привлаче пажњу. Почетком новембра било их је десетак и свакодневно се број ових птица повећавао.

-Никада у оволиком броју није било лабудова на Старом језеру. Претходних година имали смо пар, мужјака и женку. Нови становници Кикинде су питоми и воле да позирају – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Хране има довољно, за шта се брину запослени у поменутом Секретаријату.

-Свакодневно их обилазимо и ми, али и суграђани који их хране. Скренула бих пажњу на то да се лабудови хране зрнастом храном, мешавином житарица и уљарица, као и воденом биљном вегетацијом. Не треба им давати хлеб, кекс, грицкалице, кокице, те и овим путем желим да скренем пажњу на то. Исто тако њима прија пажња, али не и узнемиравање. Позивам суграђане да уживају док их посматрају и да их заједно пазимо – додала је наша саговорница.

Наши гости припадају врсти црвенокљуних лабудова, грбац. За њих су специфични изглед кљуна и врата.

-У јату има младунаца од шест и седам месеци, које препознајемо по сиво браон боји. Лабуд тек када напуни две године постаје бео. Лабуд је најкрупнија и најлепша птица из породице пловуша. У јату има и три доминантна мужјака – прецизира Мирослава Наранчић.

Наредне недеље биће постављено и плутајуће острво на језеру које ће представљати гнездо. Оно ће се налазити у ободном каналу.

А.Ђ.

Casni-krst-(5)

Отворено је пријављивање за традиционално пливање за Часни крст, које ће бити одржано на Богојављење, 19. јануара. Као и претходних година, пливање ће бити организовано на две локације — на Старом језеру у Кикинди у 12 часова и на језеру Стрелиште у Новим Козарцима у 11 часова.

Сви учесници су у обавези да обаве лекарски преглед код изабраног лекара и да доставе извештај о прегледу, као и да потпишу изјаву да у пливању учествују добровољно и на сопствену одговорност. За малолетне пливаче неопходна је и писана сагласност родитеља или старатеља.

На Старом језеру у Кикинди, пливање ће почети у 12 часова, а организатор је Ронилачки клуб „Орка“ уз подршку Српске православне цркве, Културног центра и локалне самоуправе. Пријаве су отворене до 17. јануара а обављају се путем телефона 063/384-792 (Слободан Богосављев).

Пливање у Новим Козарцима организује Српска православна црквена општина Нови Козарци под покровитељством Месне заједнице. Учесници ће се окупити у просторијама ФК „Слобода“, одакле ће, заједно са литијом, кренути ка језеру Стрелиште, где ће бити одржано пливање за Часни крст. Пријаве су отворене од 4. до 14. јануара, а заинтересовани се могу пријавити код надлежног пароха, јереја Николе Момирова, на број телефона 064/446-37-31. Документација се предаје у канцеларији Црквене општине у Новим Козарцима, у улици Краља Петра Првог број 69.

Симболика пливања за Часни крст дубоко је укорењена у хришћанској традицији — плива се у знак сећања на крштење Исуса Христа у реци Јордану, а дистанца од 33 метра подсећа на број година које је Христос проживео на земљи. За многе учеснике, ово је пре свега духовни чин и лични изазов, а не такмичење, због чега се и ове године очекује велики одзив верника и грађана.

labud-6

У кругу кикиндске фирме Зопас данас је пронађен млади лабуд који се исцрпљен од свог вероватно првог дужег лета, спустио у двориште предузећа. Нажалост, уместо одмора, наишао је на псе који су могли да угрозе његов живот. Међутим, захваљујући брзој реакцији портира фирме, ова прича добила је срећан крај.

Након дојаве, реаговала је ветеринарка Mирјана Пилиповић, која је одмах контактирала Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој града Кикинде. Млади лабуд је пажљиво ухваћен без повреда, и пребачен у ветеринарску амбуланту на преглед, где је утврђено да је исцрпљен али потпуно здрав.

После кратког опоравка, лабуд је враћен у природу, тачније на Старо језеро, где ће Кикинђани моћи и да га виде наредних дана.

error: Content is protected !!