српска нова година

Кикинда-Нова-година-(3)

Српска нова година обележава се вечерас, у ноћи између 13. и 14. јануара и означава почетак године по јулијанском календару, који користи Српска православна црква.

Разлика између јулијанског и грегоријанског календара износи 13 дана и настала је услед различитог начина рачунања преступних година, што је довело до тога да се Нова година по старом календару обележава 14. јануара. У Србији се овај датум традиционално назива Српска нова година и обележава се више као обичај него као званичан празник и за многе има пре свега породични и верски значај.

Због актуелне епидемиолошке ситуације и повећаног броја респираторних инфекција, већина грађана ће празник обележити у ужем кругу породице, без већих окупљања и организованих прослава на јавним местима. Исто тако, неће бити организованог дочека на градском тргу нити ватромета.

Празнични дани се настављају сутра, 14. јануара, када се обележава празник Светог Василија Великог, који многе породице у Србији славе као крсну славу.

 

деда-мраз
Уочи Српске нове године, у кикиндском Народном позоришту, Удружење Српских ратних ветерана уприличило је доделу пакетића деци, уз позоришну представу  „Тајна чуперкових вилењака” коју су приредили васпитачи вртића “Плави чуперак” ПУ „Драгољуб Удицки.
Дванаесту годину за редом удружење српских ратних ветерана Кикинде дели деци и унуцима члановима овог удружења пред пакетиће.
– Ове године смо поделили 175 пакетића деци и унуцима  ратних ветерана Кикинде као и породицама погинулих Кикинђана у ратовима деведесетих година. Желео бих у име органиузатора да се захвалим Градској управи као највећем донатору ове манифестације, затим Народном позоришту Кикинде на уступљеном простору, хуманитарном удужењу Банка Хране, Туристичкој организацији Кикинде као и свима који су помогли и омогућили да се ова лепа традиција настави и ове године. Посебно се захваљујемо и ПУ „Драгољуб Удицки” и васпитачима вртића „Плави Чуперак” на дивној позоришној представи коју су подарили нашим најмлађим суграђанима- наводи Владимир Радојчић, председник извршног одбора СРВ Кикинде.
Обрезање-Исуса

Данас је први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару Српске православне цркве означен је црвеним словом и као мрсан дан.

Осмог дан по рођењу би Исус Христос донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израелу још од времена Аврамова. Том приликом нададоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврило Пресветој Богородици.

Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско, а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце.

Православна црква обележва овај празник, а у зависности од календара по којем рачуна време, то је код старокалендарских цркава (српска, руска…) 1. јануара по црквеном-јулијанском.

Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи верници СПЦ прослављају и као крсну славу, а како се обележава првог јануара по јулијанском календару, одатле и назив за јулијанску нову годину – Василица.

Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је у време цара Константина и у Атини је 15 година учио филозофију, реторику и астрономију.

Крштен је у реци Јордан и био је епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година.

Као велики поборник православља, пун моралне чистоте и верске ревности, Василије се назива Великим, а у црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике.

У многим крајевима је остао обичај да се на овај дан понове многи обичаји карактеристични за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.

У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским местима пале ватре на раскршћима, а као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица”.

Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка, а многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе.

У неким крајевима постоји веровање да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.

По народним веровањима, Српску нову годину ваља дочекати будан, па су многе девојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати.

Постојало је и веровање да ће душа онога ко умре између Божића и Малог Божића отићи у рај.

(Насловна слика: “Обрезање Исуса Христа” Андреа Мантење)

Пакетици-ветерани-(10)

Уочи Српске нове године, Удружење Српски ратни ветерани, по 11. пут, организовало је данас поделу пакетића деци својих чланова. Ове године даривано је чак 150 малишана, а догађај је уприличен уз подршку Града Кикинде, Туристичке организације, Народног позоришта и Предшколске установе.

– Ово је једна од наших најлепших акција, јер деца треба да знају и да буду поносна што су њихови родитељи били на бранику отаџбине – истакао је председник Удружења, Владимир Радојчић.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Пакетиће су добила деца до 14 година, као и деца са посебним потребама, без обзира на узраст. Пре саме поделе поклона, малишани су уживали у представи „Новогодишње шумске жеље,“ коју су припремили васпитачи вртића „Мики“. Публика је била одушевљена, а осмаци попут Александре Кљајић радо су поделили своје утиске.

– Волим да добијем пакетић, увек је леп, а представе су сваке године јако занимљиве – каже Александра.

Међу најмлађима био је и шестогодишњи Стефан Познан који је у Позориште дошао с татом Душком. С нестрпљењем је очекивао свој поклон.

– Ово ми је други пут да добијам пакетић овде. Радујем се јер сигурно има слаткиша и играчака, можда чак и аутића на даљински – рекао нам је Стефан.

Подршку овој хуманитарној акцији пружила је, и овога пута, локална самоуправа.

– Град сваке године помаже организацију обезбеђивањем пакетића. Ово је најмање што можемо да учинимо за ратне ветеране и њихову децу – нагласио је члан Градског већа, Жељко Раду.

Скупу је присуствовао и председник Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих Војводине и члан Удружења Српски ратни ветерани, Иван Кљајић.

– Сваке године се трудимо да обрадујемо што више деце – навео је Кљајић. – Ово није само подела поклона, већ начин да покажемо захвалност и бригу према породицама ратних ветерана.

Председник Резервних војних старешина и, такође, члан Удружења Српски ратни ветерани, Милан Вејин, истакао је важност пажње коју борци добијају.

– Ова акција је доказ да се води рачуна о борцима. Захваљујући држави, њихов статус сада је знатно унапређен – оценио је Вејин.

Овакви догађаји нису само прилика за даривање већ и за подсећање на вредности заједништва и поштовања према онима који су бранили своју земљу. Уз радост деце, још једном је потврђено да овакве акције имају немерљив значај за породице и заједницу.

С. В. О.

нова-година

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики. Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, „василицу“.

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василицу“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић. Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

мелизми-црква-(3)

Женска певачка група „Мелизми“ уочи православне Нове године организовала је концерт у храму Светог Николе. Ова година у знаку је јубилеја, истакла је овим поводом Биљана Мандић из ове групе.

-Основани смо пре две деценије и наша жеља била је да први концерт у овој години одржимо у нашој цркви која обележава 250 година постојања. „Мелизме“ водим из љубави, сакупљајући најлепше ствари из живота и уз подршку Културног центра. Овај концерт посвећујемо нашој дугогодишњој сарадници Љиљани Панцел, која више није са нама и којој желимо да искажемо дужно поштовање. Наступ је и израз захвалности нашим породицама, јер су увидели значај онога што радимо. Иза нас је велики број снимљених документарних филмова у којима приказујемо обичаје, али и наступа у земљи и иностранству где смо представљали наш град на најлепши начин – навела је Биљана Мандић.

Концерту духовних, празничних и традиционалних песама присутвовали су суграђани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Женска певачка група „Мелизми“ увек нас пријатно изненади својим наступима. Тако је било и у храму Светог Николе где су се спојили православље и традиционална песма нашег народа. Поносни смо на сва наша културно-уметничка друштва и певачке групе јер су они доказ да смо као заједница успели да очувамо традицију и да је на прави начин пренесемо на млађа поколења – додала је Маријана Мирков.

Од почетка до данас део „Мелизама“ било је више од 40 жена. Пријатељи групе су и музичари Марко Ступар и Стефан Бошков.

А.Ђ.

фиреwоркс-1880045_1280

Православна Нова година, или  другачије Српска Нова година, празник је који се слави 13. јануара, као почетак нове године по Јулијанском календару. Самим тим поново се подиже празнична атмосфера после дочека Нове године. У данашње време све више грађана слави Српску Нову годину па се широм градова организују прославе.

Званично 1919. године држава Србија прелази на рачунање времена по Грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала грегоријански календар, она је наставила да обележава празнике на тадашњи начин. Овако је први пут прослављена “Српска Нова година”.

Након 1923. године па све до данас прослава Нове године и Српске Нове године су дефинитивно два празника која се обавезно прослављају у кафанама, клубовима и ресторанима. Иако није званичан празник, Срби врло радо славе Православну Нову годину. Обе Нове године су и те како повод за добро дружење и славље.

На овај дан обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овај дан понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб – „василица”. Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

 

Срећна српска нова година 2023

Свима који прослављају Нову годину по јулијанском календару портал Кикиндски честита празник и жели добро здравље, много радости и успеха!

Највећи број суграђана Српску нову годину дочекао је у кругу породице, али ни организовани дочеци у угоститељским објектима нису изостали.

Српска православна црква данас прославља Мали Божић јер се тада завршавају божићне свечаности и Светог Василија Великог. Према народном веровању, на данашњи дан не треба се свађати, јер ће људе у противном целе године терати баксуз, а у неким крајевима се сматра да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.

Обичај је на данашњи дан умесити василице, обредни хлеб Малог Божића, назван по светом Василију. Такође, верује се, да поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

ИМГ_3778 (Ларге)

У суботу, 14. јануара, верници старокалендарских православних цркава обележавају Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива и српска Нова година. Тога дана обележавају се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики.

Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима спаљују остаци бадњака и меси обредни хлеб “василица”. Нову годину обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска.

Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама, као што су: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске.

Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији.

Традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у појединим деловима Галске заједнице у Шкотској.

error: Content is protected !!