sredstva

ЗЗ-1920x1080-ЦИР

На овогодишњем конкурсу програма друштвене одговорности „Заједници заједно“, компанија НИС  изабрала  је 40 пројеката установа од јавног значаја које су добиле могућност да, изградњом  соларних електрана на својим објектима, допринесу коришћењу потенцијала енергије Сунца у производњи зелене енергије. Овогодишњи циклус спроводи се под слоганом „Заједно за зелену енергију“, а у реализацију изабраних пројеката у  13 градова и општина обухваћених програмом, биће уложено 144,5 милиона динара. Кикинди је припало укупно 18, 9 милиона динара

У ОШ „Васа Стајић“ Мокрин за изградњу соларне електране снаге инвертора 50 киловата биће уложено 8,1 милиона динара. Ову школу похађа 400 ученика.  Исту суму добиће и Спортски центар „Језеро“ такође за изградњу соларне електране снаге инвертора 50 киловата. Ова спортска установа поседује 80 инсталираних соларних панела који се користе за грејање санитарне воде и воде у затвореним базенима. Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ односно вртићу „Невен“ у Мокрину 2,7 милиона динара утрошиће се за  изградњу соларне електране снаге инвертора 10 киловата. „Невен“ је највећи сеоски вртић на територији града са шест васпитних група.

У жељи да пружи подстрек у коришћењу обновљивих извора енергије и производњи зелене енергије, као и рационализацији потрошње енергије и стварања еколошки одговорног амбијента, НИС је прва компанија у нашој земљи која је расписала конкурс намењен пројектима изградње соларних електрана на објектима установа које послују у различитим областима од суштинске важности за друштво.

Институционални партнери компаније НИС у овогодишњем програмском циклусу су Министарство рударства и енергетике и Министарство заштите животне средине Републике Србије.

 

 

 

Председница-Гојковиц-доделила-уговоре-за-одрзавање-и-опремање-здравствених-установа-у-АП-Војводини-04

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре о финансирању и суфинансирању изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини, за шта је из покрајинског буџета издвојено 1,36 милијарди динара. Општој болници опредељена су  34 милиона 423 хиљаде динара а Дому здравља 4,7  милиона динара. Покрајинска влада само у последњих осам година за сектор здравства издвојила више од 27 милијарди динара.

-Верујем да ће свака болница, дом здравља, институт или завод, знати у најбољој мери да искористи опредељена средства и пре свега да их стави у службу пацијената. Од 2016. године, потпуно смо изменили слику здравства у нашој покрајини у позитивном смислу – изјавила је Гојковићева.

 

Општа болница набавиће сет хируршких инструмената са уролошким бужијама, сет лапароскопских инструмената, сет опреме за стерилизацију , волуметријски и шприц пумпи са пратећом опремом и то: инфузионе шприц пумпе – 25 комада, радне станице за инфузионе пумпе – девет комада, систем за апликацију ТИВА у операционој сали и инфузионе сталке за радне станице –  девет комада, парни стерилизатор транскутаног билирубинометра, нЦрар уређај за неонатологију, аспираторе у са једном боцом – четири комада, са две боце-шест комада, транспортних – четири комада и са вакум погоном – два комада и електрохируршку јединицу.

 

-Средства су увек добро дошла, а Дом здравља ће у наредном периоду купити две стоматолошке столице, два аутоклава и четири пакерице за централну стерилизацију – истакла директорица Дома здравља др Биљана Марковић.

 

А.Ђ.

ловци-идјос-(1)

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду  расподелио је средства за суфинансирање израде и реализације програма и пројеката развоја ловства, опреме, истраживања и израде и реализације пројеката ради унапређивања стања популације дивљачи и њених станишта на територији АП Војводине и друге намене у складу са Законом о дивљачи и ловству.

За набавку одраслих јединки дивљачи по 400.000 динара одобрено је удружењима „Фазан“ из Нових Козараца, „Фазан“ из Башаида, „Наково“ из Накова и „Старе баре“ из Иђоша. По истом основу 396.000 динара је добило и удружење „Кикинда“. Ловачком удружењу „Перјаница“ из Мокрина 400.000 динара одобрено је за набавку пољске јаребице.

 

Ловци из Сајана и Иђоша окупљени су у једном удружењу и имају 85 чланова, сазнајемо од Веселина Веселинова, председника.

-Средства која смо добили на конкурсу утрошићемо за фазанске пилиће који се уносе у ловиште пре сезоне лова. То је посао који обављамо у континуитету. Када се лови, лове се само петлови, а женке остају за природан приплод – појашњава Веселинов.

Некада су „Старе баре“ имале 150 ловаца, али је природан одливе и незаинтересованост младих за овај хоби преполовиле чланство.

-Код поменутог Покрајинског секретаријата конкурисали смо и за средства за набавку јаребице.

-Постоји шанса да добијемо неопходан новац. Наш циљ је да се она насели на нашем ловишту први пут. На тај начин повећаћемо станиште које имамо – каже наш саговорник.

И ранијих година за развој ловства „Старе баре“ подржане су од стране Покрајинске владе.

-Наше ловиште протеже се на 11.500 хектара и једно је од већих на територији града. До сада смо средствима Покрајине успели да изградимо волијере за фазане, избушимо бунаре, купимо хранилице за крупну дивљач. Оно што је преко потребно, а за шта ћемо аплицирати на наредним конкурсима јесте новац за бушење једног до два бунара јер су године све сушније, а дивљач не може да опстане без воде – закључио је Веселин Веселинов.

По 50.000 динара за рачунар и читач оружаних листова добила су удружења из Нових Козараца, Мокрина, Кикинде и „Велебит“ из Банатског Великог Села. За куповину двогледа са заштитом од воде и замагљивања, отпорност на ниске температуре „Кикинди“ је припало 170.000 динара, а за набавку уређаја за ноћно осматрање, термовизијску камеру односно за соларне аутоматске хранилице, такође, ловцима из Кикинде припало је 250.000 односно 90.000 динара. И мокринској „Перјаници“ одобрен је новац, 90.000 динара, за соларне аутоматске хранилице, док је 270.000 динара добијено за опрему за пријем и преглед одстрељене дивљачи.

У ТОКУ ЛОВОСТАЈ

Иако је сезона ловостаја за ловце нема одмора. Броје се зечеви и срндаћи и одстрељују предатори. Ловци истичу да је њихов најважнији циљ да се очувају станишта дивљачи и природа која их окружује. Стога апелују на грађане, посебно пољопривреднике да не заоравају путеве поред њива јер се на тим местима сади просо и остала храна за дивљач.

А.Ђ.

 

селаковиц-(14)

Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са Народним музејем и Центром за ликовну и примењену уметност „Тера“, а обишао је и Културни центар за који је поменуто министарство издвојило средства за радове. Заједно са градоначелником Николом Лукачем, чланицом Градског већа Валентином Мицковски, начелником Севернобанатског управног округа Мирославом Дучићем и директорима Лидијом Милашиновић, Александром Липовановим и Марком Марковљевим, министар Селаковић је разговарао о будућој сарадњи.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Уговори су вредни 7,3 милиона динара, али то није све што ћемо у овој години финансирати у Кикинди. Народном музеју одобрено је укупно шест, а „Тери“ 4,5 милиона динара. Од 2021. до 2024. за Кикинду је, из свих конкурсних линија, обезбеђен 81 милион динара за 67 пројеката и та подршка биће настављена и у будућности. Преко конкурса „Градови у фокусу“ ваш град је, нарочито пројектима Културног центра, био стални и лојални партнер нашем министарству. У истом периоду кроз самосталне и заједничке пројекте са министарством Кикинда је издвојила још 107 милиона динара. Када се све сабере то је близу 200 милиона динара који су утрошени за културу – истакао је министар Никола Селаковић.

Титула Националне престонице културе, за коју се град оправдано нада да ће је понети 2027. године, доноси многобројне погодности нашој средини. Питали смо министра зашто је за Србију важно да Кикинда то и постане.

-Било би важно јер ће омогућити да се Србија упозна са богатом културно-историјском баштином овог краја наше државе. Оживело би пуно тога у граду, а Кикинда би у свој својој пуноћи показала читавој земљи шта нуди. Нарочито је значајно за места која се налазе на граници јер тада могу да привуку много више људи. Ако Кикинда  постане престоница културе 2027. то ће бити обострано корисно јер се тада одржава специјализована Светска изложба „Експо“ и државу ће посетити око три милиона људи од којих ће велики број пожелети да дође у Кикинду која ће богатим обичајима приказати оно најбоље што има – одговорио је Селаковић.

Градоначелник Никола Лукач изразио је задовољство посетом министра Селаковића и захвалио се на помоћи.

-Све што смо урадили даје нам кредибилитет да конкуришемо амо и постанемо Национална престоница културе 2027. Подршка коју имамо од Министарства културе је значајна и сигуран сам да ће је све институције искористити на прави начин и помоћи да капацитете града подигнемо на виши ниво – навео је Лукач.

Министру Селаковићу уручен је лого пројекта „Јаки“ који јача културне капацитете града и том приликом напоменуо је помоћ коју је пружила сада председница Покрајинске владе, доскорашња министарка културе Маја Гојковић, али и залагање народног посланика Миленка Јованова који се труде да увек и на сваком месту на најбољи начин промовишу Кикинду.

Народни музеј средствима Министарства културе реализоваће пет, а „Тера“ четири пројекта .

А.Ђ.

техницка

Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управе, националне мањине и националне заједнице одобрио је средства Техничкој школи за прву фазу санације шест санитарних чворова на три спрата школе. Она ће обухватити замену водоводних и канализационих цеви и санацију три санитарна чвора, сазнајемо од директорице Миланке Халиловић.

-Зграда је изграђена пре 60 година и ниједном није урађена овако обимна санација санитарних чворова и цеви које су дотрајале и у лошем су стању. Врата и прозори на тоалетима су стари колико и школа, оштећени су и пропали су од влаге. Стога је и било важно  да се обезбеде средства за ове радове. Значајну помоћ имали смо од покрајинске посланице Станиславе Хрњак посебно ако се узме у обзир да је за средње школе у Војводини опредељено  укупно 45 милиона динара и да је само седам школа добило финансијску подршку на овом конкурсу – истакла је Миланка Халиловић.

Друга фаза радова обухватиће комплетну санацију још три санитарна чвора и за њу је потребно 4, 3 милиона динара, за шта ће средства бити обезбеђена у наредном периоду. Техничка школа има 700 ученика и највећа је у северном Банату.

А.Ђ.

432431006-802526765241459-7931695238039652204-н

Културном центру Министрство културе на овогодишњем конкурсу „Градови у фокусу“  определило је 10 милиона динара за реконструкцију и осавремењавање фоајеа и претварање у галеријски простор.

Пројекат под називом „ЈАКИ! – Јачање културних капацитета Кикинде“, у петој фази обнове ове установе културе, обухвата реконструкцију и осавремењавање фоајеа Културног центра Кикинда и претварање у галеријски простор. У претходној фази адаптације овог важног објекта културе, реконструисани су кров и фасада Културног центра, што је Министарство подржало средствима од 18 милиона динара.

Министарство је путем конкурса „Градови у фокусу“, који је започео 2016. године, до сада финансирало 169 пројеката са милијарду и 657хиљада динара, чиме се наставља са обновом културних центара, музеја, библиотека, архива, чиме ће, у највећем броју случајева деценијама девастирани објекти добити нови сјај и могућност да се одржавају културни програми најразличитијих форми, а грађани нове и модерне просторе за културни садржај.

А.Ђ.

386609869_694029482752437_8210423347264318888_н

На  конкурсу Министарства културе Историјски архив Кикинда је добио средства на основу два пројекта укупне вредности 700.000 динара. За инсталацију рачунарске мреже унутар канцеларија  ове установе опредељено је 300.000 динара, док је за набавку и монтажу фиксних архивских полица у депоу у Чанадској улици  утрошено 400.000 динара.

Према речима Николе Радосавчева, координатора дигиталних процеса, нова рачунарска мрежа допринеће осавремењивању рада, бољој повезаности и комуникацији, сигурнијем чувању података на серверу, приступу АРХИС-у , архивском информациониом систем Републике Србије, и бржем процесу дигитализације. Половином септембра  замењена е инсталациона мрежа у канцеларијама Историјског архива, а саму инсталацију пратила је замена старих, новим, мрежним уређајима.

-Добијањем средстава, настављено је улагање у смештајне капацитете депоа у Чанадској улици. Срђан Сивче. Министарство културе омогућило је Архиву да започне са инсталацијом архивских полица на спрату депоа који се налази у бившој Земљорадничкој задрузи. Постављањем нових, металних, полица, добили смо још преко потребног простора за смештај архивске грађе – истакао је в.д. директор Срђан Сивчев.

error: Content is protected !!