sredstva Архиве | Кикиндски портал

Решавају горући проблем: Град ће финансирати ангажовање онколога у Општој болници

Jelena Trifunović June 23, 2026

Чак 225 онколошких пацијената који се лече у Општој болници Кикинда и убудуће ће примати терапију у свом граду, јер ће се пред одборницима Скупштине града наћи одлука о обезбеђивању средстава за ангажовање специјалисте онкологије.

На овај начин Град настоји да превазиђе проблем недостатка онколога и обезбеди континуитет лечења до повратка лекара са специјализације почетком 2027. године.

Наиме, одборници Скупштине града на наредној седници заказаној за 30. јун разматраће Одлуку о обезбеђивању и исплати финансијских средстава за ангажовање специјалисте онкологије у Општој болници Кикинда, чиме би требало да буде обезбеђен континуитет лечења онколошких пацијената.

Општа болница Кикинда тренутно нема запосленог онколога, док се лекар који је на специјализацији из интернистичке онкологије у установу враћа тек у јануару 2027. године. Због тога здравствене услуге онколошким пацијентима пружа специјалиста из Сенте на основу уговора о допунском раду.

У болници 225 онколошких пацијената прима терапију, а руководство установе упозорило је да без наставка ангажовања онколога не би било могуће обезбедити адекватно збрињавање пацијената.

Проблем је настао након ступања на снагу новог Правилника о уговарању здравствене заштите за 2026. годину, којим је ограничен износ који Републички фонд за здравствено осигурање може да издваја за лекаре ангажоване по основу допунског рада. Због тога је кикиндска болница затражила додатна средства како би се обезбедило даљe ангажовање онколога који долази из Сенте.

Болница се претходно обратила и Покрајинском секретаријату за здравство за финансијску подршку, али је добила одговор да не постоји могућност обезбеђивања тражених средстава. Након тога Савет за здравље града Кикинде предложио је да се проблем реши средствима из градског буџета.

Према образложењу предложене одлуке, Општа болница је првобитно затражила 1,64 милиона динара, док је касније потребан износ коригован на нешто више од два милиона динара. Коначну висину средстава утврдиће Градско веће након усвајања одлуке.

У образложењу се истиче да је ангажовање и финансирање специјалисте онкологије од изузетног значаја за грађане Кикинде и да предложена мера има за циљ очување доступности здравствене заштите и стабилности онколошке службе до повратка лекара са специјализације наредне године.

Кикиндске занатлије подржало Министарство привреде: Набавка опреме и репроматеријала

Aleksandra Djuran June 5, 2026

Председник Владе Србије Ђуро Мацут и потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић уручили су 46 решења у оквиру програма подршке развоју старих и уметничких заната и послова домаће радиности. Влада за овај програм издвојила више од 13 милиона динара. Међу онима који су добили средства су и суграђани: Мирна Рацков, опанчарка, Смиљка Булатовић која се бави труковањем, Оливера Хас Арађански и Санела Хас Милованов које се баве алварским занатом, Жељко Зељковић, сапунџија и Љубица Ердељан.

Средства су намењена за набавку опреме и репроматеријала што ће омогућити сертификован занатлијама да буду конкурентнији на тржишту, а да притом сачувају аутентичност својих производа.

-Од грнчара и опанчара, преко ткаља, сарача и казанџија, до произвођача сувенира и уметничких предмета, сви су чувари вештина које су стваране генерацијама. Наш је задатак да обезбедимо да те вештине имају будућност. Србија која чува своје корене јесте Србија која сигурно гради своју будућност -додао је овом приликом премијер Мацут.

Министарка Месаровић је прецизирала да држава подржава људе који чувају историју и традицију наше земље:

-У времену глобализације и масовне производње, када се често губи аутентичност и вредност ручног рада, људи који се баве старим занатима чувају нешто што нема цену, а то су дух, традиција и препознатљивост Србије.

Субвенције града привредницима: Улагање у унапређење производње

Aleksandra Djuran May 21, 2026

У Градској кући потписани су уговори са власницима малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су на конкурсу локалне самоуправе аплицирали за средства, а испунили су услове. Уговоре је доделио градоначелник Младен Богдан, а између осталих, подстицај је добила и фирма „Артис 1973“ која послује у Руском Селу и запошљава 15 радника.

-Бавимо се производњом интегралних грисина, овсених и протеинских чоколадица – истакла је Јована Кулизић, комерцијални директор. – И у ранијем периоду имали смо подршку од града, а овога пута одобрено нам је 200.000 динара за линије „екструдер“ и за сушење интегралних грисина. Послујемо четири године.

Печењара „Рашевић КИ“ добила је 190.000 динара, напоменуо је власник Жељко Рашевић:

-У плану је куповина машине пунилица за кобасице, за млевење меса и фуруне за печење меса. Помоћ нам пуно значи, а са новом опремом повећаћемо капацитет производа и себи олакшати свакодневни рад. Радимо већ четири године и ово је први пут да конкуришемо за средства.

Субвенције су намењене за унапређење производње. На конкурс је пристигло 34 захтева, а подстицаји су одобрени власницима 21 фирме, прецизирао је градоначелник Богдан.

– Желимо да вам помогнемо да купите алате и машине неопходне за рад ради побољшања услова и квалитета посла. Локалне фирме нам пуно значе и верујем да ће вам средства помоћи. Увек можете да рачунате на нашу подршку – прецизирао је Младен Богдан.

Право на подстицаје за развој предузетништва имала су микро, мала и средња предузећа до 100 запослених, а за ову меру опредељено је три милиона динара динара, и то за суфинансирање набавке машина и опреме, нове и половне до седам година старости. Најмањи износ средстава који је одобрен је 75.000 динара, а највећи је 400.000 динара.

А.Ђ.

Добротворни концерт у суботу: За изградњу звоника

Aleksandra Djuran April 17, 2026

У Храму светих Козме и Дамјана, у суботу, 18. априла у 19 часова, биће организован Васкршњи концерт. Догађај је добротворног карактера јер ће се прикупљати средства намењена изградњи звоника.

У програму учествују црквени хор „Свети Роман Мелод“ из Суботице, дечији хор „Свети Јован Шангајски“, црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“ из Кикинде и гуслар Иван Гаврилов. Беседу говори јереј Стефан Глигић из Вршца.

Здравственим установама у Кикинди опредељено 58,5 милиона динара за нову медицинску опрему

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Покрајински секретаријат за здравство донео је одлуку о додели средстава на конкурсу за финансирање односно суфинансирање изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини. За три здравствене установе у Кикинди одобрено је укупно 58,5 милиона динара.

Општа болница, по основу поменуте одлуке, набавиће 4К видео лапароскопски стуб са сетом за лапароскопију и сетом за хистероскопију за који је одобрено 17,2 милиона динара, ултразвук за радиологију у износу од 10,3 милиона, оптички кохерентни томограф у износу од 9,2 милиона, апарат за анестезију за који ће бити издвојено 6,1 милион, апарат за интраоперативно спашавање крви у износу од четири милиона, транспортни респиратор вредан 1,8 милиона динара и бронхоскоп од 1,5 милиона динара. Укупан износ на који Општа болница може да рачуна је 50,3 милиона динара.

По истом конкурсу Дому здравља припало је укупно 4,3 милиона динара. За набавку осам комада аутоклава за стоматолошку здравствену заштиту опредељено је 3,8 милиона динара, а за седам компресора за стоматолошку здравствену заштиту 545 хиљада динара.

Заводу за јавно здравље за набавку апарата за паразитолошки преглед фецеса који користи напредну АИ технологију и дигиталну микроскопију са припадајућим подацима одобрено је 3,8 милиона динара.

А.Ђ.

Предузетници, микро, мала и средња привредна друштва и задруге могу да конкуришу за средства на конкурсу Министарства привреде

Aleksandra Djuran March 30, 2026

Министарство привреде расписало је Јавни позив за доделу бесповратних средстава по Програму о распореду и коришћењу средстава за подршку развоју привредних субјеката и одржавању постојећег броја запослених у 2026, а укупно расположива средства за реализацију овог програма су 50 милиона динара.

Право да се пријаве на овај позив имају предузетници, микро, мала и средња привредна друштва и задруге који су регистровани у Агенцији за привредне регистре (АПР). Јавни позив је отворен до утрошка средстава, а најкасније до 30. априла.

У позиву је наведено да привредни субјекти, односно корисници који задовоље услове програма могу остварити право на финансијску подршку у виду бесповратних средстава у износу до 50 одсто вредности улагања, а не више од три милиона динара.

Преостали износ улагања финансираће се из сопствених средстава корисника или кредита Фонда за развој Републике Србије са роком отплате до пет година, грејс периодом од годину дана и каматном стопом од 2,5 одсто на годишњем нивоу, а уз одговарајућа средства обезбеђења и уз примену валутне клаузуле.

Износ укупно одобрених средстава, односно бесповратних и кредита по једном захтеву не може бити мањи од 400.000 динара, нити већи од шест милиона динара за све привредне субјекте.

Улагања која се могу финансирати у оквиру овог програма обухватају набавку нове или половне опреме, машина и специјализованих алата за машине, возила не старијих од пет година, као и набавку нове рачунарске опреме и софтверске лиценце који су у функцији обављања делатности.

Финансира се и куповина, инвестиционо и текуће одржавање, изградња, адаптација, санација, реконструкција, доградња производног и пословног простора, као и оперативни трошкови који могу да учествују највише до 40 одсто у структури укупног улагања за које се потражују средства.

Ради се у Накову: У току изградња пешчаких стаза око језера

Aleksandra Djuran March 18, 2026

У Месној заједници Наково започета је изградња пешачких стаза око језера на ободу села. Средства за ову инвестицију, 12, 4 милиона динара, опредељена су на конкурсу за унапређење и развој руралне инфраструктуре и услуга Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Како посао напредује уверили су се градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Бојан Микалачки и Бранислав Чубрило из Савета Месне заједнице.

-Најпре се трасира стаза и на градилишту су машине и радници. У току је уклањање вишка земљишта, а паралелно се поставља и песак на који долази туцаник. Тек када све буде одрађено почеће постављање саме стазе – сазнајемо од Бранислава Чубрила.

Улагања у месне заједнице су један од приоритета, што се и види у сваком селу, прецизирао је градоначелник Богдан и додао:

-Осим стазе која ће се изградити око целог језера у плану је и плато код видиковца који ће допринети проширењу саме терасе која окупља мештане и госте. Сигуран сам да ће овај простор бити место за предах и одмор у природи, не само Наковчанима, него и Кикинђанима, али и становницима осталих месних заједница. И у прошлој и у овој години знатна средства биће издвојена су за свих девет села и то у радове које су нам сами становници месних заједница апострофирали као неопходне. Да је тако види се на терену свакодневно.

Изградиће се 1.600 квадрата стаза од бехатон плоча. Како је на поменутој локацији тло водопропусно пре него што се уграде плоче неопходно је да се постојеће земљиште припреми, као када се асфалтирају путеви.

-Наковчани позитивно реагују, иако је у почетку, када је почела изградња Спортско рекреативног центра било критика. Сада на овом простору имамо језеро, дечије игралиште, терен за балоте и место за предах. Сви мештани радо проводе слободно време у зеленој оази и не само они, него доводе и своје госте – додаје наш саговорник.

Изградња и уређење поменутог простора започела је пре десетак година.

-Оазу у Накову максимално користе и млади и стари. Свакодневно се мајке са децом у колицима шетају око језера, и сада када нема стазе, него је земљани пут. Овај део села постао је место окупљања. Ту је шума подигнута пре више од десет година и температура је нижа за неколико степени у односу на друге делове Накова – открива Чубрило.

Пре само деценију језеро је заправо било стара бара око које је створена огромна дивља депонија.

-Заједничким снагама локалне самоуправе и Месне заједнице, а на захтев мештана, депонија је уклоњена и рекултивисана, а бара је продубљена како би била претворена у језеро. Оно не служи само за риболов, него и за мир и одмор. То су препознали и наше прве комшије из Румуније, из Лунге, који су нам постали редовни посетиоци, као и Кикинђани који бициклистичком стазом долазе до Накова – напомиње Чубрило.

Пошто се заврши изградња стаза, преостаје осветљење. Струја је доведена и половина простора има расвету и исто треба урадити у другом делу.

А.Ђ.

Помоћ града паровима који се одлуче на вантелесну оплодњу

Aleksandra Djuran February 18, 2026

Град Кикинда расписао је јавни позив за доделу накнаде трошкова за вантелесну оплодњу из буџета за 2026. годину за оне који нису обухваћени буџетом Републике Србије. Рок за подношење захтева је од дана објављивања јавног позива до утрошка средстава, односно најкасније до 20. децембра.

Циљ је да се средства из градског буџета усмере ка снажнијој подршци пунолетним и пословно способним женама и мушкарцима односно паровима, у рађању потомства, остваривањем права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу, ради подстицаја рађања и повећања наталитета.

Право на накнаду трошкова имају парови уколико су држављани Републике Србије са пријављеним пребивалиштем најмање шест месеци на територији града, који имају здравствену заштиту преко Републичког фонда за здравствено осигурање, да је, и поред одговарајућег лечења, констатована неплодност и то како код жена које нису рађале (примарни стерилитет), тако и код жена које су рађале, али немају живо дете, или имају једно и више деце, а немају услова да природним путем остваре поновно зачеће (секундарни стерилитет). Предност ће имати парови који немају дете.

Претходних година, у просеку, двадесетак парова конкурисало је за овај вид помоћи.

Захтев са потребном документацијом може се послати поштом или предати на писарници Градске управе на адресу Град Кикинда – Градска управа, Комисија за остваривање права на накнаду трошкова вантелесне оплодње, улица Трг српских добровољаца 12, 23.300 Кикинда

Захтев послат факсом или email-ом неће бити прихваћен. Комисија неће враћати документацију која је прилог уз захтев. Све додатне информације могу се добити путем броја телефона 0230/410-109.

Јавно предузеће „Кикинда“ добило средства за подизање шума у Кикинди и Банатском Великом Селу

Aleksandra Djuran December 11, 2025

На основу одлуке о додели средстава из Годишњег програма коришћења средстава из буџетског фонда за шуме АП Војводине за 2025. годину, Јавном предузећу „Кикинда“ одобрено је 902.500 динара за реализацију пројеката пошумљавања на територији града. Укупна вредност пројекта је два милиона и 93 хиљаде динара, а остатак средстава обезбедиће кикиндско јавно предузеће.

Средства су додељена на конкурсу за подизања нових шума, а биће утрошена за пошумљавање три хектара у Банатском Великом Селу, где ће бити засађен багрем и 1,5 хектара у Кикинди, на којима ће бити засађен храст лужњак.

-Као управљач шумама на територији града, ЈП „Кикинда“ има значајну улогу у очувању шумских екосистема, који доприносе заштити земљишта, побољшању микроклиме и обогаћивању биодиверзитета у северном Банату. Пошумљавање ће бити изведено у најповољнијем периоду за садњу, од децембра до фебруара, када се постиже најбољи пријем садница и дугорочна стабилност засада. Избор багрема и храста лужњака у складу је са природним условима и циљем подизања отпорних и трајних шумских заједница- истичу у ЈП „Кикинда“.

Ова улагања представљају важан корак ка одрживом управљању шумама и јачању зелене инфраструктуре у Кикинди. ЈП „Кикинда“ наставља да спроводи активности обнове и заштите шума у сарадњи са Покрајинском владом и надлежним институцијама, у корист садашњих и будућих генерација.

Пошумљеност на територији града је око један одсто и наша средина спада међу најнепошумљеније у нашој земљи. Стога је свако стабло које се засади важно јер је циљ да се површине под шумама увећају.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Чисти се депонија у Мокрину: Најављена оштрија контрола и постављање видео надзора

Aleksandra Djuran November 27, 2025

У Мокрину је у току чишћење дивље депоније на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ 15 година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Апел да се отпад не одлаже на ободу села још једном су упутили градоначелник Младен Богдан и председник Савета МЗ Мокрин Горан Ристић који су обишли радове. И поред свих напора, на лицу места затекли су људе који су на депонију бацали велику пластичну бурад.

-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село и у току је њено чишћење. Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. И пре три године из градског буџета уложено је 11 милиона динара за њено уређење. У плану је да поставимо камере и на тај начин санкционишемо све који бацају отпад у овом делу села и станемо на пут овом руглу.

У чишћење депоније које је у току биће утрошено 12 милиона динара. Новац су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

-Непрописно одлагање смећа је дугогодишњи проблем у Мокрину. Знатна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу. Осим домаћинстава и поједине фирме допринеле су да се овај простор претвори у еколошки проблем. Несавесни мештани угрожавају животну околину у месту у ком живе – истакао је први човек града.

Најављене су и оштрије контроле.

-Пољочуварска и инспекцијске службе биће присутније на терену, а позивам и све мештане да се сви заједно потрудимо да живимо у лепшем окружењу. Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад и тиме угрожавају животну околину. На територији града организује се сезонско одвожење кабастог отпада, а започели смо и са примарном селекцијом све у циљу да се смеће одлаже по прописима – закључио је Младен Богдан.

Завршетак радова очекује се за десетак дана. Сав отпад са депоније у Мокрину који се уклони са депоније најпре се убацује у мобилно постројење у којем се комунално смеће одваја од земље и грађевинског отпада. Комунални отпад потом се одвози на депонију у Кикинди.

А.Ђ.