срђан срдић Архиве | Кикиндски портал

(ВИДЕО) НЕКИ НОВИ КЛИНЦИ- Успех је са нама

Jelena Trifunović December 8, 2024

Неки нови клинци је едукативан серијал у продукцији Кикиндског портала који афирмише креативне потенцијале деце и квалитетно провођење слободног времена.

У савременом добу преплављеном јутјуберима и тик ток изазовима, када за децу мањкају квалитетни медијски садржаји, а доминира свакодневна и прекомерна употреба мобилних телефона, представљамо како у свом граду могу на квалитетан начин да употпуне слободно време, бирајући њима блиске активности.

Регионални центар за таленте „Душан Васиљев“ у Кикинди већ осам година окупља даровите, оне који желе да знају боље и више.

У 11 области рада сваке године ангажовано је стотинак ученика. Ово је место на којем се развијају потенцијали.

Пројекат је реализован захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама

Објављено Срдићево реиздање „Сагоревања“, за чији је синопсис награђен стипендијом Фонда „Борислав Пекић“

Igor Crnogorac November 6, 2024

Издавачка кућа „Партизанска књига“ објавила је реиздање књиге прича Срђана Срдића „Сагоревања“ у едицији „Ретрополис“, у којој су књиге које дуже време нису доступне читаоцима.

Првобитно објављена 2014, „Сагоревања“ су друга књига прича Срђана Срдића за чији синопсис је претходно награђен стипендијом Фонда „Борислав Пекић“. У књизи се налази девет прича које, на различите наративне начине, третирају проблем идентитета. Књига је преведена и објављена у Енглеској 2018, а у Грчкој 2023. године.

Срђан Срдић, рођен у Кикинди 1977. године, аутор је пет романа („Мртво поље“, „Сатори“, „Сребрна магла пада“, „Љубавна песма“, „Аутосекција“), две књиге прича („Еспирандо“, „Сагоревања“) и књиге есеја („Записи из читања“). Добитник је књижевних признања „Лаза Лазаревић“, „Биљана Јовановић“, „Едо Будиша“, као и стипендије из Фонда „Борислав Пекић“. Срдићеве књиге преведене су на неколико европских језика.

Књига „Сагоревања” се може купити у књижарама и код издавача.

У Библиотеци представљена „Аутосекција“ – Албахарију би се ова посвета веома допала

Igor Crnogorac March 7, 2024

Разговор о књизи „Аутосекција“ Срђана Срдића, делу које је било у најужем избору за овогодишњу НИН-ову награду, уприличен је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

Срђан Срдић, књижевник из Кикинде, запослен у Гимназији на месту координатора окружног Центра за таленте, пише приче и романе и добитник је више награда, између осталих Награде Лаза К. Лазаревић и Стипендије Фонда Борислав Пекић. Доктор је филолошких наука и оснивач Издавачке куће „Партизанска књига“.

Поред Срдића, о књизи – посвети пријатељу Давиду Албахарију, говорили су и Иван Радосављевић, уредник, и Владимир Арсенић, књижевни критичар.

– Књига је изванредна, и мене је изненадила, очекивао сам нешто сасвим друкчије. Мислим да је ово јако значајна књига за нашу књижевност. Камо среће кад би ову књигу прочитали онако како је написана, на начин како треба да се прочита – казао је Арсенић. – Срђан је, на неки начин пастиширајући Давидов стил, урадио савршену посвету, прави пријатељски захват на Давидовим текстовима, пишући истовремено о њему.

Срдић је познат као тежак писац и књига је тешка можда зато што је иронична и што треба разумети његову духовитост, али ће публика добро изаћи на крај са тим, изјавио је Иван Радосављевић.

– Срдић је себи овде поставио један особен задатак и, да би га испунио, он се одрекао неких ствари које иначе карактеришу његову књижевност: избацио је заплет, теме, ликове и остао је само сам чин писања у којем су у први план дошли његова духовитост, виртуозни стил и ироничност и изгледа ми да ће се због тога јако допасти читаоцима – уверен је Радосављевић.

Сам писац испричао је како је, и за њега неочекивано, написао дело потпуно друкчије од онога што је планирао.

– У току сајма књига у Београду дошла ми је на памет идеја о томе шта се дешава када не можете да реализујете ствар у књижевности, кад из којекаквих разлога не можете да урадите оно што сте замислили – објаснио је Срдић. – Друга ствар се тиче чињенице да нешто што се зове аутофикција и што је изразито популарно не само код нас јесте књижевна форма која мене прилично иритира и нервира и не видим ниједан разлог да се неко са читалачке стране бави нама који смо аутори књижевних текстова, мислим да смо ми крајње незанимљиви у односу на књижевност. Трећа ствар је да је мој деценијски пријатељ, Давид Албахари прошлог лета преминуо и схватио сам да се ми нисмо опростили на живота достојан начин, тако да сам желео да ово буде посвета њему као човеку и нашем односу који је трајао десетак година – пре свега на бази анегдота које су се дешавале нама и ширем кругу људи.

Давид Албахари био је јако духовит човек и сматрао сам да би се овакав опроштај њему допао, закључио је Срдић. У холу Народне библиотеке промоцију, односно разговор о „Аутосекцији“ пратио је велики број пријатеља и поштовалаца Срдићевог рада.

С. В. О.

Разговор о Срдићевој „Аутосекцији“ у Библиотеци

Igor Crnogorac March 5, 2024

Народна библиотека „Јован Поповић“ ће у четвртак, 7. марта, од 19 сати, бити домаћин разговора о књизи „Аутосекција“ Срђана Срдића. Осим аутора, о овој посвети Давиду Албахарију, са којим је Срдић друговао више деценија, говориће Иван Радосављевић, уредник књиге и Владимир Арсенић, књижевни критичар.

Роман Срђана Срдића у финалном избору за најбољу књигу године

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Роман „Аутосекција” кикиндског писца Срђана Срдића, нашао се у финалу избора за доделу
НИН-ове награде. У финалу се налази се укупно пет, од првобитних 188 романа, а поред романа
Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге” из Кикинде, за најзначајније српско књижевно
признање номиноване су и књиге „Песма о три света” Владимира Пиштала (Агора), „Пакрац” Владана Маријевића (Лагуна), „У земљи Фрање Јосифа” Љубомира Кораћевића (КОВ) и „Послије забаве” Стева Грабовца (Имприматур).

Роман „Сребрна магла пада” Срђана Срдића је у јануару 2018. већ био део финалног избора као један од пет најбољих романа објављених у току 2017. Име овогодишњег добитника НИН-ове награде биће познато у понедељак, 29. јануара.

Роман „Аутосекција” Срђана Срдића у најужем избору за НИН-ову награду

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Роман „Аутосекција“ Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге“ ушао је у најужи избор за НИН-ову награду за најбољи роман године. Од укупно 188 романа примљених на конкурс, одабрано је 12 од којих ће се бирати најбољи.

Ово је пети пут да је Срдићев роман у најужем избору за ову књижевну награду, а исто толико књига је и објавио наш суграђанин. Уредник издања, Иван Радосављевић, описује књигу као „забавну мимо сваког очекивања, исповедну мегатираду у чији аутофикцијски вртлог, бујицу, писац увлачи сопствене лекаре, колеге писце, домаће и стране, тупаве критичаре, самураје и локалне псе (па чак и једног, несретног, уредника са високим војним чином), не би ли раскринкао и јасно изложио погледу и разумевању (сопственом, колико и читаочевом) суморни тоталитет своје ситуације”.

Актуелни сазив НИН-овог жирија чине Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев, Виолета Стојменовић, Тамара Митровић и Горан Коруновић, председник. Најужи избор биће познат за седам дана, а у понедељак, 29. јануара, око поднева, биће саопштено име 70. добитнице или добитника НИН-ове награде.

Роман Срђана Срдића „Аутосекција” у ширем избору за НИН-ову награду

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Роман „Аутосекција“ Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге“ ушао је у шири избор за НИН-ову награду за најбољи роман године. Од укупно 188 романа примљених на конкурс, одабрано је 38 који су ушли у шири избор.

-Ово се дешава пети пут, објавио сам исто толико књига и сви моји романи ушли су у најужи избор, од 15 дела, која су номинована за НИН-ову награду. Видећемо шта ће се десити и, без обзира на све, задовољан сам што је роман ушао и у шири избор. Роман „Аутесекција“ читаоци су одлично оценили, али мени су претходне две књиге „Сребрна магла пада“ и „Љубавна песма“ најдраже. Оне су изискивале знатно више труда, напора, рада и знања да би биле написане и субјективан сам када су оне у питању – рекао је Срдић.

У НИН-у ће 11. јануара, бити објављен ужи избор, с кратким приказима романа. Најужи круг и разговор са финалистима биће објављен седам дана после тога, а чланови жирија: Тамара Митровић, Виолета Стојменовић, Жарка Свирчев, Милена Ђорђијевић и Горан Коруновић, председник, саопштиће име добитнице или добитника НИН-ове награде 29. јануара.

„Аутосекцију“ уредник издања, Иван Радосављевић, описује књигу као „забавну мимо сваког очекивања, исповедну мегатираду у чији аутофикцијски вртлог, бујицу, писац увлачи сопствене лекаре, колеге писце, домаће и стране, тупаве критичаре, самураје и локалне псе (па чак и једног, несретног, уредника са високим војним чином), не би ли раскринкао и јасно изложио погледу и разумевању (сопственом, колико и читаочевом) суморни тоталитет своје ситуације”.

„Партизанска књига” и „Банатски културни центар” на Сајму књига

Jelena Trifunović October 27, 2022

После две године паузе због пандемије корона вируса, највећа и једна од најзначајнијих културних манифестација поново окупља љубитеље писане речи.65. Међународни сајам књига у Београду почео је 23. и трајаће до 30. октобра, под слоганом „Пoвратак написаних”. Међу бројним излагачима из земље и иностранства, „Партизанска књига” из Кикинде представља тридесет нових издања из претходне две године, каже књижевник и оснивач ове издавачке куће Срђан Срдић.

-Специфичан случај је то што је Румунија специјалан гост сајма, а ми имамо четири румунска аутора, од којих су сви гости сајма. Реч је о Аугустину Купши који је био и у Кикинди да промовише књигу, затим Вероника Никулеску која је својевремено учествовала на Фестивалу кратке приче, потом Раду Павел Гео и Козмин Перца. Сво четворо били су на Кикинда схорту. Имамо серију програма и представљање њихових књига и савремене румунске књижевности у оквирима програма сајма. Представљамо и финалну годину великог европског пројекта који се зове „Cutting it short“ који промовише савремену европску кратку причу и две овогодишње књиге- „Зечје остврво“ Елвире Наваро и „Русвај“ пољског писца Миколаја Гринберга. Уз сва ова издања, представљамо и два посебно значајна и нова- књигу Хајнриха Бела, немачког нобеловца која никада до сада није била преведена на српски „Сабрано ћутање доктора Муркеа“ и и нови роман Саше Савановић „Ново сада“, уједно и њен први роман за Партизанску књигу- каже Срдић.

Велики број посетилаца Сајма сведочи о томе да су жељни књиге и сусретања, читаоци и писци, културни и јавни радници, сматра Радован Влаховић, писац и директор БКЦ. Међу новим насловима на штанду овог издавача су и ауторова два „Новозенитистичка триптиха” – три романа и три књиге поезије.

– Издања БКЦ-а између два сајма објављена су у едицијама Банат, Есеји, Критике, Огледи, Историја, Колонистичка насеља, Прва књига, Поезија, Проза, Роман, Преводи, Књижевност за децу. Из протекле продукције посебно се издвајају два капитална пројекта у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански”: „Изабрана дела Богдана Чиплића” и „Изабрана зенитистичка дела” . БКЦ је између два сајма реализовао више конкурса за награде које подразумевају објављивање књиге: Награда „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис, Конкурс „Прва књига” (сваке године објављује се три до пет наслова младих аутора по конкурсу у сарадњи са Градом Кикинда) и Књига добитника Грамате Песничке републике (добитници Драгослав Михајловић, Братислав Милановић, Гојко Ђого)-каже Влаховић.

-Када је реч о конкурсу са Градом Кикинда, управо чекамо књигу поезије Светлане Савић „Шљакерај“ која треба да стигне из штампарије, а друге две ће изаћи до краја године. У Едицији Банат објављене су изабране песме за одрасле Раше Попова. У едицији Колонистичка насеља објављено је шест књига аутора и уредника Милана Мицића –истиче Влаховић и додаје да је „после највећих верских празника, Ускрса, Божића и слава, значајан овај празник писане речи“.

Цена појединачне улазнице на Сајам књига је 300 динара, групне улазнице су 200 ( подразумева групу од најмање 20 особа). Цена паркинга по сату је 150 динара. Улазак деце до осам година је бесплатан. Радним данима штандове можете да обилазите од 10 до 20 сати, док је од 28. до 30. октобра радно време до 21 час.