У намери да најсавременијим методама сачува вредне историјске изворе, Историјски архив Кикинда доставио је својој матичној установи, Архиву Војводине, повеље царице Марије Терезије из 1774. године о проглашењу Велике Кикинде за варошицу и о установљењу Великокикиндског привилегованог дистрикта.
– У Архиву Војводине биће урађени скенирање, обрада и израда копија ових докумената. Повеље су највеће драгоцености које Архив чува. Копије на пергаментном папиру биће израђене поводом 250 година од установљења Дистрикта. Средства за овај посао обезбедио је Град Кикинда – каже в. д. директор кикиндског Историјског архива, Срђан Сивчев.
Вредна донација из матичне установе
Приликом ове посете, директор Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, поклонио је Архиву у Кикинди 200 примерака најновијих издања те установе.
– У питању су ексклузивни наслови, капитална дела из историографије, књижевности, географије, антропологије, објављена у протеклих неколико година, која ће значајно обогатити наш библиотечки фундус – оцењује Сивчев.
Поклањање издања Архива Војводине део је акције „Време даривања“ којом су обухваћене све установе културе у Војводини. Крајем јануара, др Кузмановић и народни посланик Миленко Јованов посетили су Народну библиотеку у Кикинди. Тада је овој установи поклоњено 300 наслова – издања Архива Војводине и књига из личне библиотеке директора Кузмановића.
Књига „Кузман Рацковић – живот и дело“, историчара Срђана Сивчева и Драгана Белеслића из Клуба историчара, представљена је вечерас у препуној сали Културног центра.
Биографија Кузмана Рацковића
Кузман Рацковић, правник по струци, адвокат, а затим чиновник у Великокикиндском дистрикту: сенатор, судија, и врховни судија од 1861. до 1863. године, био је и велики добротвор.
Његова породица била је међу првима које су досељене у Велику Кикинду. Живео је од 1790. до 1869. године. Суграђани су га поштовали јер се борио за боље услове живота и национално питање Срба који су у Аутроугарској монархији били мањина.
– О овом дародавцу и задужбинару из 19. века веома се мало знало и ту смо и пронашли мотив за писање књиге – каже Драган Белеслић. – Истраживали смо годину дана у различитим фондовима Историјског архива. Прича о Кузману Рацковићу истовремено је и приказ времена и прилика у којима су људи живели од друге половине 18. до краја 19. века – рекао је историчар Драган Белеслић, који је написао први, биографски део књиге.
Хуманитарни рад Рацковића
О задужбинарству Рацковића истраживао је и писао историчар Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.
– Кузман и његова супруга Ана најпознатији су по фондацији, односно заклади, како се то тада звало. Заклада је установљена 1869. године, на основу Кузмановог тестамента. Прва Виша девојачка школа основана је захваљујући том новцу. Сама зграда Школе почела је да се гради 1890. и отворена је 1895. године. Потом је ту била Женска основна школа, затим Државна основна школа. Од 1953. године до данас, у тој згради се налази Основна музичка школа. Из закладе су, такође, исплаћиване стипендије сиромашним ученицима. Према расположивим подацима, од 1905. до 1910. године, 125 ученика добијало је по 50 аустроугарских круна месечно – каже Сивчев.
Он истиче, такође, да је главни мотив истраживања било указивање на чињеницу да је Кикинда, поред Меланије Николић Гајчић, имала и Рацковиће, о којима се врло мало знало.
Подршка Града
Новац за издавање књиге Клуб историчара добио је од локалне самоуправе, по конкурсу за Удружења грађана. Град је препознао значај и величину подухвата који су предузели ови млади историчари, рекао је на промоцији Младен Богдан, председник Градског парламента.
– Срђан и Драган заслужују велике похвале што су обрадили овако важну тему. У књизи је освежено сећање на значајну личност нашег града, великом задужбинару и добротвору о којем се не зна много и који је неправедно пао у заборав. Пружамо пуну подршку овим историчарима. Они су се ухватили у коштац са нечим са чиме се њихови претходници нису усуђивали то да учине – рекао је Богдан. – Добротворни рад је и данас значајан сегмент наших ангажмана. Желимо да, колико смо у могућности, помогнемо сваком суграђанину.
Богдан је истакао да ће Град подржати сваког ко се, на овакав начин, одужује великим људима. Изразио је уверење да ће Клуб историчара разматрати и радити на томе да се пронађу нове теме, како би се још више знало о историји нашег града.
У Историјском архиву започели су акцију „Књига на дар“ како би своја издања учинили доступним младим суграђанима. Поклони су прво уручени Основној школи „Јован Поповић“.
– Наша идеја је да се Архив представи јавности и да дарујемо школске библиотеке, како би наставници могли да користе ове књиге у наставном процесу. То су, углавном, издања са историографским и социолошко-географским садржајем о Кикинди и Северном Банату. Један од мотива је да приближимо ђацима локалну историју и олакшамо наставницима креирање наставе. Као историчар стално апелујем на то да се ђаци што више упознају са локалном историјом јер од тога све почиње – рекао је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.
Лепу иницијативу из Архива продржала је и локална самоуправа.
– Ово је заиста великодушна иницијатива поклањања књига на српском и на мађарском језику, што ме веома радује. Циљ је да се негује љубав према историји и књижевности у деци. Драго ми је да је Архив започео ову сарадњу и надам се да ће бити настављена – изјавила је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, која је присуствовала акцији.
Издања Архива значајно ће допринети раду јер је много деце заинтересовано за изучавање историје града и околине, рекла је наставница српског језика, Рената Вујадинов, захваљујући на поклону.
– Наши ученици нису имали прилике да читају ове књиге. Користићемо их и на секцијама и у редовној настави јер више предмета има додира са историјом. Такође и на часовима српског језика на којима учимо о књижевницима са наших простора.
После школе „Јован Поповић“, запослени у Архиву поклоне су однели и у Основну школу „Свети Сава“. Акција „Књига на дар“ наставља се наредних дана, како би сви основци и средњошколци на територији Града добили вредна и капитална издања еминентних истраживача локалне историје.
Срђан Сивчев, мастер историчар, именован је за вршиоца дужности директора Историјског архива у Кикинди на данашњој седници градске скупштине. Сивчев који је у протекле две и по године био шеф напредњака у градској скупштини, данас је поднео оставку на одборничко место.
-Подносим оставку да бих избегао сукоб интереса. Желео бих да се захвалим својој одборничкој групи, градоначелнику и члановима Већа, као и одборницима опозиције са којима сам имао фер односе упркос неслагањима. Желим вам успешан рад -рекао је Сивчев.
Градоначелник Никола Лукач захвалио се Сивчеву на успешној сарадњи и добро вођеној одборничкој групи и исказао уверење да ће квалитетно обављати нову дужност. Сивчев је у Историјском архиву запослен од 2016. године, а на руководећем месту замениће дугогодишњег директора Милана Срдића којем је истекао мандат.
Да су Сивчева стручност и образовање препоручили за нову функцију потврђује и његова радна биографија. Аутор је бројних стручних радова, чланака и монографија из историографије и архивистике: Биоскопи и филмски живот у Великој Кикинди 1905-1941, Биоскопи и филмски живот у Великој Кикинди 1944-1991, Јевреји у Великој Кикинди, Националне и националнистичке организације у Великој Кикинди 1918-1941, Присаједињење Велике Кикинде 1918. године у светлу Велике Кикинде -перспективе и изазови, Графити у Кикинди- порука и сведочанство времена. Стални је сарадник Матице српске и председник Клуба историчара Кикинда.
На данашњем заседању локалног парламента констатована је још једна оставка. Након што је именован за начелника Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић је поднео оставку на место члана Градског већа у ком је у протекле две и по године био задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације. Градоначелник Никола Лукач захвалио му се на сарадњи и изузетним резултатима.
– Посвећеност, марљивост и изузетан рад је показивао и са својим тимом успео да реализује успешне пројекте и трасира пут многим другим пројектима. Настављамо сарадњу на заједничким циљевима, од путне инфраструктуре до стратешких пројеката за северни Банат и Град Кикинду – истакао је Лукач.
Градска скупштина је на данашњој седници дала зелено светло да се парцела у Блоку Д у Микронасељу понуди на продају инвеститорима заинтересованим да ту отворе ритејл парк. Више потенцијалних улагача исказало је интересовање да изгради мањи тржни центар на грађевинском земљишту у улици Јована Јовановића Змаја, где се налазе остаци темеља стамбене зграде започете пре 23 године за младе парове и припаднике војске и полиције. Да подрже предложено решење, одборнике је позвао градоначелник Никола Лукач.
– Перспектива коју сви стварамо, реализујући капиталне пројекте од брзе саобраћајнице до граничног прелаза и индустријских зона, па до инвеститора који желе да дођу овде потврђује да град настоји да задржи људе и да добијемо нова радна места. Настојимо да комунално и инфраструктурно побољшамо ситуацију у граду и то радимо заједно са покрајином и републиком, а инвеститори ће овде сигурно пронаћи партнера. Обезбеђујемо потенцијалне локације и за станоградњу. У претходној години у Кикинди је било преко 70.000 ноћења, туристи овде имају шта да виде. Кикинда крупним корацима иде напред, градимо бољу будућност- поручио је први човек града.
Члан Градског већа Саша Танацков је указао да је било покушаја да се простор понуди за наставак изградње станова или стамбено пословног објекта, али да заинтересованих улагача није било што је потврдио и конкурс у јуну 2020. године када је парцела била понуђена по цени од 160.000 евра.
-Развојем индустрије, расте интересовање за садржаје из области услужних делатности. У протеклих четири, пет година имамо већи број отворених угоститељских објеката. Пратећи тенденцију раста зарада и запослености јављају се инвеститори који желе да отворе трговинске садржаје. Реч је о мини тржном центру формата ритејл парк, који би променио изглед тог дела града и комуналним уређењем простора који се протеже од угла Змај Јовине, улицом Михајла Пупина па до ОМВ пумпе. Тенденција градских власти није продаја земљишта ради продаје, већ да на том простору добијемо садржај неопходан граду и грађанима. Овлашћени проценитељ Министарства финансија је утврдио почетну цену од 260.000 евра што је у односу на вредност од пре три године 100.000 евра више. Понуђачи ће достављати затворене понуде, очекујемо да ће бити веће од почетне цене- рекао је Танацков.
На примедбу одборника ДСС Ладислава Томића да би целисходније било да се на том простору изгради вишеспратница за младе брачне парове уместо тржног центра, одговорили су шеф одборничке групе напредњака Срђан Сивчев и одборник СНС Душан Попесков, као и члан Градског већа Саша Танацков, који је темељно аргументовао опредељење града.
-Чекало се 23 године да се нешто деси и није се десило. Тај део је ругло. Ритејл парк донеће нова радна места. У Војводини имамо неколико типова ритејл парка попут Бига у Зрењанину и Новом саду, Шопија у Суботици, можемо претпоставити да ће се нешто слично и овде отворити. Тржни центар пратиће и нови мобилијар, паркинг места, уређене стазе. Зашто да грађани одлазе у Зрењанин или Суботицу да купују, и да троше гориво, ако могу да купују овде- указао је Сивчев.
Одборник Душан Попесков је напоменуо да парцела у Микронасељу стоји већ годинама у оваквом стању и да ниједна власт није имала решење шта са тим.
-Сад кад смо дошли до решења, ајде да нађемо замерке. Добићемо тржни центар у Микронасељу, што је по мени одлично. Кикинда је пре десет година изгледала скоро попут те парцеле у Микронасељу. СНС је нашла решење за индустрисјке зоне, за довођење инвеститора и нових радних места како бисмо задржали људе овде- истакао је Попесков.
Танацков је објаснио да имена потенцијалних инвеститора град не може да обелодани док се још воде преговори.
-Чак се потписује и изјава о пословној тајни док се воде преговори јер откривање пословне намере може да искористи конкуренција. Оглас када буде објављен, свако у складу са условима може да конкурише. Могу да кажем да потенцијални инвеститори који су исказали интересовање послују у бранши већ неколико година у Србији, такође,раде и у државама у окружењу и у централној Европи.
Танацков: Станоградњу диктира тржиште
– Тржиште одређује инвеститора, мада интензивно радимо на томе да доведемо инвеститоре који ће градити станове. Станоградња у Кикинди јесте замрла, иако тржиште некретнина тражи станове, али чињеница је да за исто улагање у Зрењанину или Суботици потенцијални инвеститори могу да зараде 500 или више евра по квадрату. Ако у Кикинди можете да продате стан за 1.100, 1.200 или 1.300 евра, у Зрењанину ћете га продати за 1.800 евра. Математика је јасна. Власници појединачних стамбених јединица у Микронасељу добиће на цени изградњом ритејл парка. Веома велики трошак је и уклањање стубова који су изграђени, а купац ће о свом трошку уклонити те стубове- истакао је члан Градског већа Саша Танацков.
28. седница Скупштине Града Кикинде заказана је за среду 1. фебруар са дневним редом који садржи 18 тачака. Пред одборницима ће се наћи решење о престанку функције члану Градског већа Мирославу Дучићу који је крајем децембра именован за начелника Севернобанатског управног округа. У Градском већу, Дучић је задужен за област комуналне инфраструктуре и за ванредне ситуације, а после именовања на нову функцију, поднео је оставку.
Скупштина ће се изјашњавати о изменама одлуке о општем уређењу насељених места и комуналном реду, измени одлуке о одвођењу атмосферских вода, као и решењу о образовању радне групе за израду локалног антикорупцијског плана Града Кикинде за период од 2023. до 2026. године.
На дневном реду предстојећег заседања биће и решење о отуђењу катастарске парцеле у Улици Јована Јовановића Змаја из јавне својине града.
Поред измена у надзорним и управним одборима Културног центра, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Центра за стручно усавршавање, пред одборницима ће се наћи и решење о именовању вршиоца дужности директора Историјског архива. Након што Милану Срдићу, истеком мандата престаје функција директора ове установе, предлог је да за в.д. директора буде именован Срђан Сивчев, мастер историчар.
Сивчев је од фебруара 2016. запослен у Историјском архиву. Аутор је бројних стручних радова, чланака и монографија из историографије и архивистике: Биоскопи и филмски живот у Великој Кикинди 1905-1941, Биоскопи и филмски живот у Великој Кикинди 1944-1991, Јевреји у Великој Кикинди, Националне и националнистичке организације у Великој Кикинди 1918-1941, Присаједињење Велике Кикинде 1918. године у светлу Велике Кикинде -перспективе и изазови, Графити у Кикинди- порука и сведочанство времена. Стални је сарадник Матице српске и председник Клуба историчара Кикинда.
