spomenik

фарбање-споменика-јајету-4

У духу Великог петка и у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, мештани Мокрина и ове године су улепшали улаз у село – осликавањем препознатљивог споменика јајету, симбола традиције и идентитета овог места.

Као део 36. Васкршњих свечаности, у јутарњим часовима организована је акција фарбања споменика, у којој су учествовали најмлађи чланови Културно-уметничког друштва „Мокрин“, уз подршку самосталног уметника Милоша Србљина. Пре самог осликавања, деца су, заједно са уметником, очистила и припремила површину споменика, показујући да заједништво и брига о свом месту почињу од малих, али значајних корака.

Како истичу из КУД-а, циљ ове активности није само очување традиције, већ и подстицање деце да буду активни чланови заједнице.

-Желимо да деца осете да припадност КУД-у не значи само долазак на пробе, већ и учешће у животу села и допринос заједници. Важно је да знају да су урадили нешто значајно – поручио је председник управног одбора Радослав Прибиш.

Ове године, горњи део споменика обојен је у традиционалну црвену боју, док је доњи остао у препознатљивој плавој, са натписом „Мокрин, добродошли“, који госте дочекује већ на самом улазу у село.

Лепо време и добро расположење допринели су да све протекне у најбољем реду, а најмлађи учесници нису крили задовољство што су дали свој печат једној овако лепој и значајној манифестацији.

Иначе, културно-уметничко друштво „Мокрин“ броји око 180 чланова, распоређених у шест фолклорних секција, од најмлађих до најстаријих – што сведочи о снази заједништва и очувању културног наслеђа. У оквиру Васкршњих свечаности, већ у понедељак у 19 часова у Дому културе биће одржан и традиционални ускршњи концерт, на којем ће се представити чланови свих генерација.

Т. Д.

Партизански-одред-(10)

Код споменика на Симићевом салашу данас је обележена 84. годишњица страдања већине припадника Великокикиндског партизанског одреда. Комеморативном скупу присуствовали су чланови Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), Ветерани Посебних јединица полиције, председник Скупштине града Душан Попесков са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Како је подсетио Саво Орељ, председник градског СУБНОР-а, на данашњи дан, пре тачно 84 године, вођена је крвава борба у којој је страдало 17 Кикинђана.

– Подизањем устанка у Србији, 7. јула, дат је сигнал свима који су били спремни да пруже отпор окупатору. Већ 28. јула, двадесетдвојица Кикинђана формирају партизански одред на локацији код Ливнице. За команданта је изабран Угљеша Терзин, а за политичког комесара Рада Трнић Попа. У наредним данима успешно су извели две диверзије – једну на Симићевом салашу, другу на железничком чворишту према Новом Милошеву – казао је Орељ.

Због боље локације и већих шанси за безбедност, одред се премешта на Симићев салаш. Домаћини, Ника Симић са сином и неколико помоћних радника, прихватају борце и обезбеђују им храну и уточиште. Ипак, међу становништвом било је и оних који су сарађивали са окупатором. Немачка полиција добија дојаву да су уочени људи у униформама, а касније им додатно помажу признања двојице заробљених чланова Одреда, једног курира и једног члана Комунистичке партије из Покрајине задуженог за омладину. Они су на путу према Кикинди ухапшени и мучени, и на крају су одали локацију на којој се налазе њихови саборци.

У раним јутарњим сатима, на данашњи дан, преко 350 немачких војника извршило је напад на Симићев салаш. У жестокој борби страдало је 11 бораца. Убијена су и четири војника Вермахта, а више их је рањено.

У том тренутку, заменик команданта био је са групом бораца недалеко од салаша, на обуци. Када су чули пуцњаву, вратили су се и успели да прихвате преживеле саборце. Немци су већ упали на салаш, и митраљеским рафалима покосили кукурузишта и конопљу у којима су се партизани крили. Погинули су бачени у заједничку гробницу.

Из освете, Немци су стрељали Лазара Симића, сина домаћина, као и петорицу помоћних радника који су помагали Одреду. На месту данашњег споменика налази се седамнаест обележја – за погинуле борце и стрељане цивиле.

– Главнина малобројног одреда је уништена. Преживели су се касније прикључили Мокринском одреду, који је заједно са Кумановачким и другим одредима убрзо формирао Севернобанатски партизански одред – истакао је Орељ.

У знак сећања и поштовања према храбрим Кикинђанима који су се усудили да пруже отпор фашистичком окупатору, на спомен-обележје су положени венци.

С. В. О.

јаје-мокрн

Споменик јајету на улазу у Мокрин, традиционално је на Велики петак, осликано.

Ове године част су имали чланови Културно-уметничког друштва „Мокрин“ и мештанин Милош Србљин, сазнајемо од председника Савета МЗ Мокрин Горана Ристића.

-Већ скоро десетак година пред Васкрс се осликава споменик јајету. Сваки пут је други мотив, тако да ће у наредних годину дана доњи део споменика красити Лала који поздравља пролеће. Искористио бих прилику да још једном позивем све да у недељу дођу у Мокрин и буду део јубиларног, 35. Светског првенства у туцању фарбаним васкршњим јајима – истакао је Ристић.

арсеније

У порти храма Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу, уприличено је откривање и освећење споменика патријарху и вођи велике сеобе Срба Арсенију ИИИ Чарнојевићу, рад Душана Беловића, учитеља у пензији из Руског Села. Свечаност је, поред градоначелника Николе Лукача са сарадницима, представника Округа и Месне заједнице, окупила истакнуте званице- министра за рад, запошљавање борачка и социјална питања Николу Селаковића, народног посланика Миленка Јованова, генерала Милорада Ступара, представнике Удружења ратних добровољаца 1912-18, њихових потомака и поштовалаца, као и велики број мештана.

Министар Селаковић истакао је значај изградње и неговања културе сећања поручивши да чувајући народ, чувамо и будућност.

– Крајем 17. века српски народ који се нашао у чељустима великих сила и борби великих царстава, задесила је огромна невоља преточена у велику сеобу Срба која је била бежање од сигурне смрти, бола и патње ка трагању за слободом. На чело тог народа који је, између осталог, свој дом нашао и овде, на северу Баната, стао је патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић. Ово је било једно од села колонизованих након Балканских и Првог светског рата, у којима су српски ратни добровољци из северне Далмације. Лике, Херцеговине, Босанске Крајине, Кордуна, Баније, али и друге стране океана одазвавши се позиву своје матице, пробили Солунски фронт и као добровољци, од краља Петра и краља Александра добили овде своје поседе- подсетио је министар Селаковић и истакао:

– Вредна је лекција коју смо научили из те страшне историјске епохе, а то је, да је у тешким временима, најважнији циљ сваког од нас ко се налази на одговорној функцији, да чувамо слободу, независност, Србију, али и да чувамо наш народ. Спасавајући Србе од сигурне турске одмазде, патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић је спасавао наду да ћемо једног дана обновити државу, што смо и учинили. То данас зна и државно руководство на челу са председником Вучићем када на сваки могући начин се трудимо да сачувамо српски народ на Косову и Метохији, јер без народа, свака наша борба је узалудна- поручио је министар Селаковић.

Како је указао, данас се обележава и годишњица најстаријег борачког удружења у Србији –Удружења српских ратних добровољаца од 1912 до 1918, њихових потомака и поштовалаца које слави 120 година од оснивања.

Слобода је најскупља српска реч, слободу смо бранили и гинули за њу, рекао је градоначелник Никола Лукач.

– Велико ми је задовољство и част што сам присуствовао откривању споменика једној историјској личности чија је храброст и одважност изузетно значајна за Србе и Србију. Рускоселци, Град, Министарства и СПЦ заједнички смо подигли овај велелепни споменик да нас подсећа на ту храброст, али и значај слободе у нашем народу- како се она чува, бори за њу и да се сећамо свих који су дали животе да бисмо ми данас  уживали  у слободи. Споменик нас опомиње да чувамо једни друге, православље, српство и да у се у миру боримо за бољи живот- поручио је Лукач.

Свету архијерејску литургију служио је владика банатски Никанор, који је заједно са присутним свештенством освештао споменик.

– Овај величанствени споменик подсећа нас на још величанственију личност Арсенија ИИИ Чарнојевића, праоца овог места, уз којег се данас сећамо и наших великих и цењених војсковођа и родољуба који су дали своје животе. Свој однос према Србији морамо мењати ми сами. Чувајмо себе у Србији која нам гарантује слободу, све хоће да учине да униште то што јесмо –истакао је владика банатски Никанор.

У порти рускоселског Храма налази се гробница породице Чарнојевић, то су даљи сродници патријарха Арсенија, подсетио је протонамесник Слободан Дивљаков.

– Ово је врло важан дан за нас. Сећање на велике људе и вредности које они носе не мењају се, без обзира на технолошки напредак. Српска православна црква баштини вредности да човек кроз пожртвовање и љубав за друге чини вредна и дивна дела– рекао је Дивљаков.

У свечаном програму наступили су хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина и  АДЗНМ „Гусле”.

 

мокрин (2)

Откривање спомен-обележја Мокринчанима погинулим у ратовима деведесетих биће уприличено у четвртак 25. маја у 11 часова на Варошком тргу у Мокрину.

Споменик подижу Српски ратни ветерани Кикинда, месни одбор Мокрин, заједно са породицама погинулих и Месном заједницом Мокрин.

-У жељи да одамо почаст погинулим борцима и у складу са нашим опредељењем да негујемо сећање на страдале суграђане, колеге из месног одбора у Мокрину иницирале су да подигнемо ово спомен обележје. Споменик је рад вајара Милана Рамаија- рекао је Кикиндски портал Владимир Радојчић, председник скупштине Српских ратних ветерана Кикинде.

 

error: Content is protected !!