У духу Великог петка и у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, мештани Мокрина и ове године су улепшали улаз у село – осликавањем препознатљивог споменика јајету, симбола традиције и идентитета овог места.
Као део 36. Васкршњих свечаности, у јутарњим часовима организована је акција фарбања споменика, у којој су учествовали најмлађи чланови Културно-уметничког друштва „Мокрин“, уз подршку самосталног уметника Милоша Србљина. Пре самог осликавања, деца су, заједно са уметником, очистила и припремила површину споменика, показујући да заједништво и брига о свом месту почињу од малих, али значајних корака.
Како истичу из КУД-а, циљ ове активности није само очување традиције, већ и подстицање деце да буду активни чланови заједнице.
-Желимо да деца осете да припадност КУД-у не значи само долазак на пробе, већ и учешће у животу села и допринос заједници. Важно је да знају да су урадили нешто значајно – поручио је председник управног одбора Радослав Прибиш.
Ове године, горњи део споменика обојен је у традиционалну црвену боју, док је доњи остао у препознатљивој плавој, са натписом „Мокрин, добродошли“, који госте дочекује већ на самом улазу у село.
Лепо време и добро расположење допринели су да све протекне у најбољем реду, а најмлађи учесници нису крили задовољство што су дали свој печат једној овако лепој и значајној манифестацији.
Иначе, културно-уметничко друштво „Мокрин“ броји око 180 чланова, распоређених у шест фолклорних секција, од најмлађих до најстаријих – што сведочи о снази заједништва и очувању културног наслеђа. У оквиру Васкршњих свечаности, већ у понедељак у 19 часова у Дому културе биће одржан и традиционални ускршњи концерт, на којем ће се представити чланови свих генерација.
Т. Д.
Како је подсетио Саво Орељ, председник градског СУБНОР-а, на данашњи дан, пре тачно 84 године, вођена је крвава борба у којој је страдало 17 Кикинђана.
– Подизањем устанка у Србији, 7. јула, дат је сигнал свима који су били спремни да пруже отпор окупатору. Већ 28. јула, двадесетдвојица Кикинђана формирају партизански одред на локацији код Ливнице. За команданта је изабран Угљеша Терзин, а за политичког комесара Рада Трнић Попа. У наредним данима успешно су извели две диверзије – једну на Симићевом салашу, другу на железничком чворишту према Новом Милошеву – казао је Орељ.
Због боље локације и већих шанси за безбедност, одред се премешта на Симићев салаш. Домаћини, Ника Симић са сином и неколико помоћних радника, прихватају борце и обезбеђују им храну и уточиште. Ипак, међу становништвом било је и оних који су сарађивали са окупатором. Немачка полиција добија дојаву да су уочени људи у униформама, а касније им додатно помажу признања двојице заробљених чланова Одреда, једног курира и једног члана Комунистичке партије из Покрајине задуженог за омладину. Они су на путу према Кикинди ухапшени и мучени, и на крају су одали локацију на којој се налазе њихови саборци.
У раним јутарњим сатима, на данашњи дан, преко 350 немачких војника извршило је напад на Симићев салаш. У жестокој борби страдало је 11 бораца. Убијена су и четири војника Вермахта, а више их је рањено.
У том тренутку, заменик команданта био је са групом бораца недалеко од салаша, на обуци. Када су чули пуцњаву, вратили су се и успели да прихвате преживеле саборце. Немци су већ упали на салаш, и митраљеским рафалима покосили кукурузишта и конопљу у којима су се партизани крили. Погинули су бачени у заједничку гробницу.
Из освете, Немци су стрељали Лазара Симића, сина домаћина, као и петорицу помоћних радника који су помагали Одреду. На месту данашњег споменика налази се седамнаест обележја – за погинуле борце и стрељане цивиле.
– Главнина малобројног одреда је уништена. Преживели су се касније прикључили Мокринском одреду, који је заједно са Кумановачким и другим одредима убрзо формирао Севернобанатски партизански одред – истакао је Орељ.
