Poslednje večeri proslave slave grada letnjeg Svetog Nikole u Narodnom pozorištu nastupili su braća Teofilović. Ratko i Radiša pevaju u duetu, dvoglasu, koji je specifičan jer je orijentisan na traganje ka zvuku.
-Ove godine obeležavamo 30 godina rada i pred kikindskom publikom izveli smo presek onoga što smo radili tokom tri decenije. Kada neko ukleše duboke emocije, ljubav, patnju, život u pesmu i objedini kroz melodiju, stihove i ritam, tada ona dobija kvalitet koji traje. Tragamo za arhaičnim zvukovima koji probude sve slojeve koje svaki čovek nosi u sebi – istakao je Ratko Teofilović.
Dugo godina Teofilovići su pevali u horu i kako kažu muzika je pronašla njih.
-Pre dvanaest godina bili smo u vašem gradu i vežu nas lepe uspomene. Muziku koja već postoji objedinjujemo i stvaramo na svoj način. Oživljavamo prošlo vreme u sadašnjem trenutku. Najviše pesama je sa juga, zapadne i istočne Srbije, sa Kosova i Metohije, čime se uvek predstavljamo publici – kazao je Radiša Teofilović.
Braća blizanci ističu da uvek stvaraju i da se rado druže sa publikom. Od momenta kada su počeli da nastupaju nisu menjali muzički pravac koji se odnosi na tradiciju i a kapela pevanje. Za sebe tvrde da su pozitivni entuzijasti koji su zaljubljeni u ono što rade.
Druge večeri i centralnog dana proslave Slave Grada na bini ispred Gradske kuće nastupili su, Kikinđanima već dobro poznati Dejan Petrović i njegov „Big bend“. Uprkos kiši koja je pomerila koncert za pola sata, veliki broj sugrađana na trgu uživao je u sjajnom nastupu maestralnog orkestra pod vođstvom višestruko nagrađivanog, izuzetno talentovanog trubača. Petrović nije krio zadovoljstvo zbog ponovnog susreta sa ovdašnjom publikom.
– Ovo nam je treći nastup u vašem gradu. Publika je fantastična, dobijamo povratnu energiju i jako uživamo da sviramo ovde. Sviramo sve ono što ljudi i očekuju od nas, taj spoj nespojivog sa trubama, u obradama domaćih i stranih hitova, kao i našu autorsku muziku – rekao je Petrović.
Za apsolutno uživanje bile su, na zvuku trube i srpskog, balkanskog etnosa zasnovane obrade domaćih i stranih hitova. Čuli su se mnogi hitovi narodne muzike, ali i tradicionalne i pesme grupa „ABBA“ i „Eurythmics“, „Idola“, „Riblje čorbe“, Zdravka Čolića, tema iz „Otpisanih“, u autentičnim, izuzetnim, brzim i ritmičnim izvedbama.
Petrović, koji je četvrta generacija iz porodice trubača iz okoline Užica, višestruko je nagrađivan na Saboru trubača u Guči. Pošto je, sa svojim orkestrom osvojio sve nagrade, 2010. godine odlučuje da prekine sa takmičenjem na Saboru i ustupi mesto novim, mladim sastavima.
Već etabliran na samom vrhu srpske trubačke scene, prvobitnoj postavi duvačkih instrumenata priključio je gitaru, klavijature, bubanj, perkusije, vokal. „Big bend“ je učestvovao, sa velikim uspehom, na svim većim festivalima, sportskim i kulturnim događajima širom sveta, predstavljajući srpski melos, i potpuno novi zvuk koji osvaja srca publike na svim meridijanima.
Kikinđanima je, povodom Slave Grada, Petrović poželeo da imaju najvažnije.
– Želim vam ljubavi, zdravlja, sreće, blagostanja i da imamo više poštovanja jedni prema drugima, da gledamo jedni druge u oči. Da se vratimo svom narodu i naciji i da ostanemo ljudi – rekao je.
Kiša je počinjala i prestajala, grmelo je i, od polovine koncerta nad gradom se nadvila oluja koju je zaustavila sjajna energija muzičara i publike koja je, sa ovog događaja, sasvim sigurno, ponela puno srce muzike.
U Gradskoj kući slava je obeležena rezanjem slavskog kolača, a ovom događaju prisustvovali su predstavnici, republičkih i pokrajinskih organa, kao i privrednog, društvenog, političkog, kulturnog i sportskog života grada. Jerej Boban Petrović je istakao da slaveći slavu razvijamo duhovni, fizički, privredni i svaki drugi segment života.
-Radost je ovako proslaviti slavu, uz podršku našeg grada. Blagodat Božija se izliva svakodnevno na nas koji smo se okupili u velikom broju i na Svetoj Liturgiji i litiji. Što više volimo Kikindu i ono što ona ima , to će nam naš grad više dati – dodao je jerej Petrović.
Okupljene je pozdravio gradonačelnik Nikola Lukač.
-Okupili smo se da ,kao velika porodica, proslavimo slavu i da se svi zajedno podsetimo pravih vrednosti kao što su poštovanje, posvećenost, tolerancija. Sve nas čuva Sveti Nikola, kao i mudrost predaka koji su pre 250 godina zaboli krst u našem gradu, i sabrane oko slave nas opominju da čuvamo jedni druge, ali i našu Kikindu i da je učinimo još boljim mestom za život. Naši mladi kumovi i njihovi vršnjaci su naša pokretačka snaga i motiv da još više radimo, gradimo i uspešno rešavamo probleme koje naša sredina ima i više decenija – istakao je prvi čovek grada.
Kumovi slave bili su uspešni gimnazijalci Milica Tomić, koja je osvojila dve zlatne medalje na Svetskom takmičenju u istraživačkim radovima u prirodnim naukama i najbolji mladi astrofizičar Andrej Popović.
-Počastvovana sam što sam pozvana da, kao kuma, uveličam slavu našeg grada. Ona nas sve okuplja na jednom mestu i čini da se osećamo kao velika i snažna porodica – navela je Milica.
I Andrej je istog mišljenja.
-Drago mi je što sam među velikim brojem uspešnih mladih ljudi odabran da budem kum slave. Ovo je, ujedno, način da se zahvalim mom gradu i svim ljudima na dugogodišnjoj podršci koja je puno doprinela da ostvarim uspehe na takmičenjima – saznali smo od Andreja.
Obeležavanje slave grada prati i bogat program. U utorak je gostovao glumac Nenad Jezdić sa predstavom „Knjiga o Milutinu“, večeras je koncert Dejana Petrovića, a sutra, 23. maja od 19 sati u Narodnom pozorištu je nastup braće Teofilović.
A.Đ.
IVANA MUNĆAN UMESILA NAJ KOLAČ
Organizovano je i takmičenje za najbolji slavski kolač i ove godine u konkurenciji je bio 31 kolač. Prema oceni stručnog žirija, predsednice Nade Krstonošić, kuvara Radovana Subina i Branislave Zarić, prošlogodišnje pobednice, titulu za najbolji kolač osvojila je Ivana Munćan (30).
-Prvi put sam slavski kolač pravila za Božić i sada drugi put. Recept i način na koji se izrađuje kolač naučila sam od svekrve koju je naučila njena svekrva. Receptura se prenosi sa kolena na koleno. Nisam očekivala da će biti najbolji, a najvažniji sastojci su ljubav i volja i pošto je nagrađen sada će puno češće biti na mojoj trpezi – saznali smo od Ivane Munćan.
Za najlepši izgled nagrađen je slavski kolač Doma učenika „Nikola Vojvodić“, dok je kolač najlepšeg ukusa napravila Ljiljana Keri iz Banatskog Velikog Sela. Sve učesnice takmičenja su dobile zahvalnice.
Crkvenu slavu grada, letnjeg Svetog Nikolu zajednički proslavljaju Grad i Srpska pravoslavna crkva. Obeležavanje je počelo službom u pravoslavnom hramu Svetog oca Nikole kojoj su prisustvovali građani i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.
Litija je prošla centralnim ulicama grada. U svečanoj povorci, predvođenoj je sveštenstvom i čelnicima Grada, sa krstovima, horugvama i ikonama, koja je praćena je molitvom za druge, okupio se znatan broj sugrađana. Čast da nose ikonu Svetog Nikole pripala je rukometašima „Kikinde Grindeks“.
Tokom litije izgovarane su molitve za Kikindu i pevane su crkvene pesme, tropari, posvećeni prazniku. U prošlosti, litija je služila i za prestanak kiše, suše, rata, neke zarazne bolesti. Stoga su u crkvi građanima deljeni strukovi pšenice kako bi rod „hlebnog“ zrna bio što bogatiji.
U litiji je bila i Kosana Tatomir iz Iđoša.
-Zajedništvo je najvažnije i kada smo svi na okupu. Naše želje su uslišene i posle dugog sušnog perioda pala je kiša uoči i na sam dan slave. Ovo je pravi način da se okupe i stari i mladi, da prošetaju ulicama i pomole se za blagostanje. Velika je radost videti sve ovo – rekla je Kosana Tatomir.
I Boja Oljača iz Novih Kozaraca svake godine je u litiji.
-Slava je važan dan za naš grad i ovo je pravi način da svi budu deo obeležavanja. Svečana povorka nas ujedinjuje i podstiče da doprinesemo našoj zajednici, da sarađujemo, družimo se – kazala je Boja Oljača.
Molitvena povorka nosila je poruku mira, ljubavi, istine, radosti.
Pravoslavni vernici obeležavaju danas praznik posvećen prenosu moštiju Svetog Nikole iz Mire u Bari, gde i danas počivaju. Iako kalendarski ne pripada letu, ovaj dan se u narodu naziva i “letnji” Sveti Nikola.
Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešava od njegovih moštiju iz kojih izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici. Ovaj svetitelj je spasavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca.
Veruje se da, svojim moćima, Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i u duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Tokom vekova postao je jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji. Danas ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.
U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na ovaj praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zimski Sveti Nikola koji se obeležava 19. decembra, jedna je od najčešćih slava kod Srba.
Današnji praznik je i slava grada Kikinde. Praznovanje traje tri dana i započelo je sinoć, poklon predstavom građanima, „Knjiga o Milutinu“. Danas će, posle liturgije u Hramu Svetog Oca Nikole, od 10.30, gradom proći svečana litija. U 13 sati, u svečanoj sali Gradske kuće biće upriličeno obredno rezanje slavskog kolača, a zatim i proglašenje najboljeg slavskog kolača po konkursu Turističke organizacije.
Od 14 do 20 sati na Trgu će, na Majskom bazaru, svoje proizvode ponuditi lokalni proizvođači, a od 20 sati, na bini ispred Gradske kuće, nastupiće Dejan Petrović i njegov „Big bend orkestar“. Programi se završavaju sutra, u četvrtak, koncertom braće Teofilović, od 19 sati, u Narodnom pozorištu.
Povodom Slave grada, Letnjeg Svetog Nikole, lokalna samouprava poklonila je sugrađanima antiratnu dramu „Knjiga o Milutinu“ u izvođenju Nenada Jezdića koja je odigrana večeras, u Narodnom pozorištu. Besplatne karte preuzimale su se u Pozorištu i, kako saznajemo, podeljene su za manje od pola sata.
U pitanju je monodrama po tekstu Danka Popovića, književnika iz Aranđelovca, inače zaposlenika Vojnog arhiva u Ministarstvu odbrane. Ovo je njegovo najpoznatije delo koje je doživelo nacionalnu slavu. U njemu, iz prvog lica, Milutin Ostojić, neobrazovan ali mudar seljak iz Koštunića i bivši vojnik u Prvom ratu, kao zatvorenik posle Drugog svetskog rata, optužen da je kulak, govori o tragičnoj sudbini svoje porodice.
Nenad Jezdić je monodramu dugu gotovo dva sata odigrao pred prepunom salom Narodnog pozorišta.
– Uzbudljivo mi je da je igram. Milutin je plemenit junak, on je iz one garniture ljudi koji nose davno zaboravljene vrline. Meni je to dragoceno i imam osećanje i nekog priziva i poslušanja da, bez obzira na dinamiku i na teret igranja monodrame, svaki put izdržim i da, uprkos ovoj zagušljivosti, pljusku napolju i vrelini u sali, odigram da ljudi to osete i verujem i nadam se da jesu – rekao je Jezdić. – I mene menja na neki način i čini me boljim, rasterećuje me i oslobađa i mojih predrasuda i krivog učenja i kolektivne lažne istorije kojoj smo bili izloženi i koju su pisali ili gubitnici ili pobednici. Ovo je stvarna istorija i sudbina čoveka u vihoru sukoba i ratova na ovim prostorima i to je suština svakog sukobljavanja i ratnog stradanja – ono što pojedinac iskusi. Zato je ova predstava toliko uzbudljiva, jer uklanja sa očiju neku maglu i neko pogrešno svetlo i stvara jedan dobar, plemenit, pravi ljudski humani rakurs i pogled na svet i na ta stradanja kojima smo mi ovde, na ovom prostoru, nažalost, skloni.
Zanimljivo je da je pisac, posle prvog izdanja knjige koja ih je, inače, imala 40, izrazio želju da se roman prilagodi za pozorište. Zvezdara teatru eksplicitno je predložio da Milutina igra Danilo Bata Stojković. Tada se predstava nije radila, da bi, više od tri decenije kasnije, 2021. godine, izašla premijera u adaptaciji Egona Savina, sa Jezdićem kao Milutinom koji je uvek igra na kartu više i do sada je doživela više od 200 izvođenja. U žižu interesovanja dospela je ovih dana jer ekipi predstave nije dozvoljen ulazak na Kosovo, na zakazano gostovanje u Severnoj Mitrovici.
Izvođenju u Kikindi prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima. Publika je nagradila Jezdića ovacijama, a od gledalaca su se čule samo reči hvale za trud koji je glumac uložio u izvođenje ove monodrame.
Povodom slave Grada letnjeg Svetog Nikole, 22. maja, i ove godine lokalna samouprava organizuje takmičenje za najbolji slavski kolač, najbolji izgled slavskog kolača i najbolju strukturu i ukus slavskog kolača.
Poziv da učestvuju upućen je građanima, udruženjima građana i ostalim zainteresovanim pojedincima. Prijavljivanje je najkasnije do 17. maja na brojeve telefona 426-300 i 064/857-40-44.
Slavski kolači predavaće se na sam dan slave Grada od 10 do 11 sati u Svečanoj sali Gradske kuće.
Grad Kikinda danas svečano obeležava svoju slavu, Letnjeg Svetog Nikolu. Uz prisustvo velikog broja vernika, među kojima su bili i predstavnici lokalne samouprave, jutros je održana svečana liturgija u Hramu Svetog Oca Nikole. Zatim je, po tradiciji, litija sa velikim brojem građana prošla pored Gradske kuće i ulicama u centru grada.
Proslava je nastavljena u svečanoj sali Gradske kuće u kojoj je obred rezanja slavskog kolača vodio protonamesnik Slobodan Divljakov, starešina hrama u Ruskom Selu. Prisutnim zvanicama, predstavnicima privrednog, društvenog, kulturnog i sportskog života grada, svim građanima, slavu je čestitao gradonačelnik, Nikola Lukač.
– Želim svima zdravlje, pre svega, i mnogo lične i porodične radosti i da svi budemo bolji ljudi. Sve ćemo učiniti da zadržimo osmehe na licu mladih i da zajednički gradimo što bolju budućnost u Kikindi i Srbiji. Da sve izazove koji su stavljeni pred nas, zajedno prevaziđemo, u interesu svih, našeg naroda, naše Kikinde i naše divne države Srbije – rekao je gradonačelnik.
Četiri uspešne maturantkinje, Snežana Miolić iz Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Tijana Grbić iz Ekonomsko-trgovinske škole, Sonja Psodorov iz SSŠ „Miloš Crnjanski“ i Radmila Trajkovski iz Tehničke škole, bile su kume slave.
– Meni je velika čast što sam, sa ove tri sjajne devojke, kuma slave svog grada. Želim svima da je proslavimo u sreći, zdravlju, miru i blagostanju. Ja se stvarno nadam da ću se posle završetka studija vratiti i u svom gradu započeti nešto novo – rekla je Tijana Grbić.
U nastavku programa, dodeljene su zahvalnice i nagrade za najbolji slavski kolač, na takmičenju koje Grad organizuje već 12 godina. U Gradsku kuću stigla su 25 slavska kolača koja su napravile žene, članice udruženja iz grada i sela. Žiri koji su činili Snežana Narančić Janjilović, Radovan Subin i predsednica, profesorica Nada Krstonošić, dodelio je nagrade najuspešnijima.
Za najlepši, izabran je kolač koji je umesila Marija Nakrajkućin. Kolač Slavice Beleslin iz Udruženja žena „Kikinda“ proglašen je za najukusniji. Apsolutno najbolji, kolač najlepšeg ukusa, izgleda i strukture, stigao je iz Doma učenika srednjih škola „Nikola Vojvodić“, a umesile su ga Vesna Tizić i Branislava Zarić. Dom učenika je, prethodne dve godine, osvajao priznanja za najukusniji kolač, rekao je sekretar Doma, Nikola Krnić, koji je preuzeo nagradu.
Slava grada Kikinde ujedno je i slava Hrama Svetog Oca Nikole i obeležava se od 1769, kada je započeta njegova izgradnja. Nakon Drugog svetskog rata obeležavanje slave je obustavljeno. Obnovljeno je 2006, a od 2017. godine Grad i Crkvena opština zajedno obeležavaju slavu, uz svečanu litiju.
