школа

macak-crnjanski-1

У дворишту Средње стручне школе „Милош Црњански“ већ годинама живи један необичан „становник“ – мачка коју сви знају под именом Црњански. Иако формално није део наставног кадра, ова црна лепотица постала је нешто много више – права школска маскота и тихи сведок свакодневице ученика.

Како прича Миња Балинт, ученица друге године смера архитектонски техничар, име је настало спонтано, али сасвим логично.

– Наш разредни старешина Вања Томашев се досетио имена. Мачка је црне боје, а школа носи име Милоша Црњанског, па је то некако било савршено. То је мачка, али у улози мачора – кроз осмех објашњава Миња.

Иако нико са сигурношћу не зна када се тачно појавила, једно је извесно – Црњански је ту већ годинама.

– Кад сам ја дошла у први разред, она ме је већ „дочекала“. Сада сам друга година и она је сваког дана ту. Сигурно је већ три-четири године у школи – каже ученица.

Њено присуство ученици су брзо прихватили, а временом су је и заволели. Иако није претерано наклоњена мажењу и углавном „гледа своја посла“, Црњански зна када је време за дружење.

– Најчешће нам прилази за време великог одмора, кад жели да јој дамо нешто да једе – прича Миња.

Дане проводи у школском дворишту, не напуштајући свој „терен“. Ретко улази унутра, и то углавном на позив ученика. Један такав тренутак остао је посебно упамћен.

– Унели смо је једном на новогодишњу радионицу. Сви су је мазили, хранили, правили смо јој машнице… било је баш лепо – присећа се Миња.

Брига о овој необичној „ученици“ подељена је међу свима. Нема једног задуженог, али зато има много добрих намера.

– Понекад јој дајемо грануле, а често делимо са њом и ужину – додаје она.

Временом, Црњански је постао више од случајног госта – данас је, како ученици кажу, и незванично маскота школе. Њено присуство уноси посебну топлину у школске дане и подсећа на важност бриге и емпатије.

– Мени је јако драга јер је стално ту. Обрадује ме кад је видим. Драго ми је што су је сви прихватили – искрено каже Миња.

Судећи по свему, Црњански ће још дуго остати део школског живота, тихи сапутник генерација које долазе. Јер, не уче се све лекције из уџбеника – неке се науче управо у школском дворишту, уз једну црну мачку која је пронашла свој дом.

Т. Д.

 

muzicka-skola

Концертом најуспешнијих ученика и свечаном доделом диплома вечерас је заокружено 11. школско такмичење Музичке школе, које је и ове године показало колико талента расте у Кикинди. Сала Народног музеја била је испуњена до последњег места, а публика је награђивала сваки наступ снажним аплаузом.

На сцени су се смењивали млади извођачи, сигурни, концентрисани и изнад свега — талентовани. Атмосфера је била топла и подржавајућа, а сваки излазак на сцену доносио је нову енергију и искрену радост.

Директорка школе Маргита Детари истакла је да је овогодишње такмичење донело значајну новину.

– Ове године смо укључили и ученике другог циклуса, од четвртог до шестог разреда, што раније није био случај. Имамо чак 383 ученика, што говори о великом интересовању за музичко образовање – рекла је Детари.

На такмичењу је учествовало 78 ученика, а како наглашава директорка — сви су победници.

– Разликују се само по броју бодова. Неки ученици су добили и више признања јер су наступали у више области – додала је она, напомињући да ће најуспешнији представљати школу на републичком такмичењу као и на републичком фестивалу у Суботици 7. маја.

Руководилац тима за школско такмичење и заменица директора Ева Француски Арањош објаснила је да је концепт такмичења осмишљен тако да буде доступан свој деци.

– Ово није наступ само за најбоље ученике. Желели смо да свако дете осети атмосферу такмичења, да се мотивише и стекне самопоуздање. Оцењивали смо меморију, стил, сценски наступ, ритам, темпо и укупан утисак – навела је она.

Посебну пажњу публике привукли су најмлађи извођачи, који су на сцени деловали сигурно и без треме.

Један од њих је и једанаестогодишњи Андрија Дукић, који је освојио чак три прве награде — за солфеђо, клавир и хармонику.

– Није ми било тешко да се припремим и немам трему кад свирам. Ова награда ми много значи, јер могу да се похвалим. Сада је време за одмор – рекао је Андрија уз осмех.

Сличне утиске дели и десетогодишња Лејла Јовић, ученица саксофона.

– Осећала сам се пријатно док сам наступала и нисам имала трему. Освојила сам прво место и веома сам задовољна. Желим да будем још боља, а већ овог месеца ме очекује републичко такмичење – казала је Лејла.

На крају вечери, свим учесницима уручене су дипломе, уз дуготрајан аплауз публике која је још једном показала колико подржава младе таленте.

Овај концерт није био само такмичење — већ прослава рада, труда и љубави према музици, која се, судећи по овим младим извођачима, у Кикинди негује са посебном пажњом.

Т. Д.

stasa-radak-7

Сташa Радак, четрнаестогодишња ученица Основне школе „Јован Поповић“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, већ сада корача путем који обећава много. Иза ње су значајни успеси — прва награда на фестивалу „Исидор Бајић“ у Новом Саду и златна медаља на Данима музике у Бачкој Тополи — али, како сама каже, то за њу није крај, већ подстрек.

-Ово доживљавам као награду за све сате које сам уложила, али и као мотивацију за даљи рад. То је круна труда који траје месецима и годинама – каже Сташа за наш лист.

Њен пут ка саксофону почео је, помало неочекивано, са једним концертом. Као ученица петог разреда основне школе, слушала је своју наставницу музичког, Николину Сувајџић, како наступа — и управо тај тренутак био је пресудан.

-Наступ ми се јако допао и одатле је кренула љубав према саксофону – присећа се.

Пре тога свирала је клавир, певала у хору, па чак и наступала у Српском народном позоришту, али тек са саксофоном, како каже, „догодило се оно право“.

-То је као са људима — са неким одмах „кликнеш“. Тако је било и са саксофоном – објашњава она.

Занимљиво је да Сташа трему не осећа током свирања, већ након наступа, док чека резултате. На сцени је, како каже, потпуно своја.

Иако делује да све иде лако, иза сваког наступа стоји велики рад. Сташа свакодневно вежба око сат и по, а у припремама за такмичења и до четири сата дневно. Посебан изазов, каже, није увек сама музика, већ ситуације које долазе са сценом — попут вишесатног ишчекивања наступа, какво је доживела у Бачкој Тополи.

-То су два сата неизвесности, што уме да буде веома напорно. Али и то је део такмичења – додаје.

Велику улогу у њеном развоју има и професорка Николина, која је Сташин таленат препознала још у раним данима.

-Она је од малена била музикална, али оно што је издваја јесте упорност. Таленат без рада не значи много, а код ње постоји и једно и друго – истиче професорка.

Заједно раде не само на техници, већ и на самосталности — да Сташа научи да сама препозна и исправи грешке, као и да неуспехе прихвати као део пута.

-Само небо је граница, ако настави овако – додаје Сувајџић.

И управо тај пут сада улази у нову фазу. Сташу у мају очекује пријемни испит за средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а до тада — нова такмичења и први солистички концерт.

Снови, међутим, већ иду даље.

-Волела бих да наставим школовање у иностранству. Посетила сам једну академију у Швајцарској и оставила је на мене јак утисак – каже она.

Ипак, можда најважнија порука ове младе уметнице није у наградама, већ у једноставној истини коју живи:

-Не треба одустајати. Труд се увек исплати. Сваки сат вежбања се на крају дође на своје.

У томе је, можда, и највећа вредност њене приче — не само у таленту, већ у истрајности. А управо ту, између рада и љубави, рађа се музика која далеко одјекује.

Т. Д.

telefon-skola

У Србији је покренута иницијатива за увођење законског ограничења коришћења мобилних телефона у школама, а искуства из праксе већ постоје у Кикинди. О могућим решењима и досадашњим ефектима говоре директори школа које су самостално уредиле ову област.

У ОШ „Јован Поповић“ мобилни телефони се не користе током боравка ученика у просторијама школе већ трећу годину заредом. Према речима директорице Јелене Крвопић, ученици по доласку у школу предају телефоне у кутије за одлагање које има сваки разред, а уређаји им се враћају након завршетка наставе.

-Мотив нам је био то што смо приметили да је савремена технологија, иако неопходна, децу у великој мери отуђила једне од других. Желели смо да их вратимо међусобној комуникацији, да се током одмора чује жамор у школи и школском дворишту – истиче Крвопић.

Она наводи да је одлуци претходила детаљна процедура – родитељски састанци, Савет родитеља и Школски одбор – и да није било значајнијег отпора.

-Ученици су правило врло брзо прихватили. Данас је то саставни део њиховог школског живота, до те мере да сами подсећају наставнике ако се догоди да телефони не буду прикупљени – каже директорица.

Према њеним речима, безбедност ученика није била доведена у питање. Родитељи су потписали писану сагласност, а у случају потребе контакт са породицом остварују одељенске старешине или други наставници. Изузетак од правила односи се на паметне сатове код ученика првог и другог разреда, док у вишим разредима ни та врста уређаја није дозвољена.

Са друге стране, у Техничкој школи „Михајло Пупин“ примењује се делимично ограничење. Директорица Миланка Халиловић истиче да ученицима средњих школа не треба у потпуности забранити ношење мобилних телефона, јер се они понекад користе у наставне сврхе, као и због чињенице да велики број ученика путује из околних места.

-Код нас већ две године постоји правило да ученици пре уласка у учионицу одложе све личне ствари у торбу, укључујући и мобилне телефоне и паметне сатове. Телефон могу да користе само ако наставник то изричито дозволи – наводи Халиловић.

Искуства школа у Кикинди показују да различити модели регулисања употребе мобилних телефона у образовним установама већ функционишу у пракси. Управо такви примери могли би да послуже као основ за даљу расправу о законским решењима која се најављују на републичком нивоу.

Т. Д.

skole-sredstva

Измене и допуне Каталога уџбеника за школску 2026/2027. годину објављене су на сајту Министарства просвете, чиме је од 27. фебруара званично започео поступак избора уџбеника у основним школама широм Србије, па тако и у Кикинди.

Према Закону о уџбеницима, школе имају рок од најмање осам, а највише 15 дана да изаберу уџбенике који ће се користити у настави наредне школске године. У пракси, већина школа одређује краћи интерни рок за достављање понуда издавача, како би наставничка већа благовремено донела одлуке.

Избор уџбеника врше стручна већа наставника, а одлуку усваја наставничко веће школе. За сва одељења истог разреда и предмета бира се уџбеник једног издавача, а избор обично важи четири године, осим у случају измена наставних програма или нових одобрења.

Након доношења одлуке, школе су у обавези да у року од 30 дана обавесте Савет родитеља и надлежну школску управу. Ова процедура омогућава транспарентност и благовремено информисање родитеља о уџбеницима које ће ученици користити.

Каталог уџбеника садржи искључиво издања која је одобрило Министарство просвете, што значи да школе могу бирати само из тог званичног списка.

За родитеље у Кикинди овај период значи да ће у наредним недељама добити информације о уџбеницима за следећу школску годину, што је важно за планирање трошкова и набавку школског прибора.

Измене каталога и почетак избора уџбеника сваке године представљају важан корак у припреми нове школске године и организацији наставе.

muzicka-nastavnici-koncert-(5)

У свечаној сали Народног музеја у Кикинди у четвртак, са почетком у 18 часова, биће одржан концерт који традиционално организује неформална група музичара са ученицима и наставницима Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. Публици ће бити представљен разноврстан програм под називом „Права уметност остаје за вечност“.

На концерту ће наступити наставници и ученици школе, као и гости, у више инструменталних и вокалних извођења.

Међу учесницима су Срђан Стојановић (виолина) са композицијом „Прича срца мог“, Ксенија Батанчев, наставница соло певања, са делима „Три пут ти чукна“ Коњовића и руском народном песмом „Уралска рјабинушка“, као и Стеван Срдић, наставник гитаре.

Публика ће чути и Владимира Ковачевића (клавир) са композицијом „Чаробњак из Оза“, Вању Бадрљички, ученицу соло певања, са песмом „Киша“ групе Пребанда, као и трио две виолине и клавир.

У програму су и Јована Вујанић (саксофон) са делом „Serenade varie“ Робера Клериса, Никодин Гајски (гитара), Матија Француски (кларинет) са композицијом „Divertimento il Trovatore“ Луиђија Басија, као и Душан Дакић, наставник соло певања, са композицијом „Elegia“ (Caruso).

Предвиђени су и наступи дуа – виолина и клавир са композицијом „New York, New York“, као и певачког дуа Дакић–Батанцев са песмом „Све док је твога благог ока“ И. Бајића. У програму учествују и Дана Чубрило (поезија), Љиљана Шивчев (клавир) и Сташа Радак (саксофон) са делом „Andante et allegro“ Андреа Шајлеа.

 

Tihomir-Farkas

Ускоро почиње обнова једне од најлепших и најстаријих школских зграда у граду – ОШ „Фејеш Клара“. Захваљујући усвојеном ребалансу буџета и обезбеђених, из покрајинске касе, 100 милиона динара почетних средстава, град покреће јавну набавку, а реконструкција ове школе једна је од највећих инвестиција у области образовања у последњих неколико година. Укупна вредност радова процењена је на око 400 милиона динара.

– Кренули смо у поступак јавне набавке и све иде динамиком коју смо планирали. „Фејеш Клара“ ће бити обновљена у потпуности, а радови ће обухватити сваки сегмент – од конструкције и инсталација до унутрашњег уређења. Циљ је да ученици и наставници добију савремену, безбедну и лепу школу, достојну свог дугог образовног наслеђа – рекао је члан Градског већа задужен за образовање Тихомир Фаркаш гостујући у подкасту Кикиндског портала.

У току су припреме за прерасподелу одељења и обезбеђивање привремених учионица. Простор са пијачнe стране зграде већ је у плану да прихвати млађе разреде, док ће се за више разреде тражити најбоље привремено решење.

– Имамо пет учионица које би у две смене могле да обухвате десет одељења нижих разреда. Ради се о простору који ће бити адекватно опремљен. За ученике старијих разреда тражимо додатни простор, али тај део организације је мање захтеван, јер је број одељења мањи него у средњим школама које су у реконструкцији – објаснио је Фаркаш, уз подсећање да је због радова у згради Гимназије и Економске школе, настава за ученике организована у школама „Јован Поповић” и „Вук Караџић”.

Како истиче, и реконструкција зграде „Фејеш Клара“ захтеваће посебну пажњу јер је реч о објекту који је под заштитом државе. То значи да ће се радови изводити по строго прописаним стандардима, уз очување изворног изгледа фасаде и архитектонских детаља.

– Ради се о школској згради од посебног значаја, тако да све мора бити урађено у складу с прописима. Када све буде завршено, добићемо школски објекат који ће спајати дух старог и стандардe новог времена – наглашава Фаркаш.

Ако све административне и техничке процедуре буду текле по плану, први радови могли би да почну већ до краја ове календарске године.

– Трудимо се да убрзамо све што је могуће, али све фазе једноставно морају да прођу законом прописану процедуру. Уколико све буде по плану, може се десити да ђаци зимски распуст дочекају у привременим просторијама, али што пре почнемо, пре ћемо завршити – додао је Фаркаш.

Он је упутио и позив ученицима, родитељима и наставницима да својим идејама и разумевањем помогну да се овај период лакше преброди. Потпуна обнова једине двојезичне школе у Кикинди, неће донети само нови изглед, већ и боље услове за учење, боравак и рад.

– Сви ћемо се мало стрпети, али вреди. Када реконструкција буде завршена, бићемо заиста поносни- закључује Фаркаш.

deca-na-putu

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је, поводом почетка нове школске године, апеловао на све учеснике у саобраћају да од 1. септембра обрате пажњу на ђаке прваке.

“Почиње нова школска година, повећава се број учесника у саобраћају, посебно пешака. Велики број деце први пут креће у школу, и управо су они ти на које треба усмерити више пажње и научити их основним правилима безбедног понашања у саобраћају”, наводи се у објави.

„Батут“ подсећа на податке Агенције за безбедност саобраћаја који показују да је у Србији 2023. године погинуло 12 деце, а 1.370 повређено у саобраћају.

Деца су највише смртно страдала у својству пешака (5), а дечаци два пута чешће страдају у саобраћају у односу на девојчице, посебно када су у питању деца школског узраста.

Како би се спречило повређивање деце у саобраћају, неопходно је да се и деца и возачи придржавају правила, одређених савета и препорука у циљу повећања безбедности у саобраћају.

Наводе да децу родитељи и старатељи треба да уче основним саобраћајним појмовима и знацима, као и како да препознају опасну ситуацију и да избегну ризик, али и да ђаци прваци треба да познају пут од куће до школе, због чега се препоручује да неколико пута заједно са родитељима прођу руту до школе, уз детаљна објашњења свих тачака опасности раскрсница, семафора, места са слабом видљивошћу или интензивним саобраћајем.

„Батут“ указује на то да ђаци треба да знају да се улица прелази искључиво када је на семафору упаљено зелено светло за пешаке и да се, уколико нема семафора, улица прелази на обележеном пешачком прелазу тако што се погледа прво лево, затим десно, поново лево, па тек онда пређе улица и то само ако су возила на безбедној удаљености, а ако нису, треба сачекати да сва возила прођу.

Додају да је важно да деца знају да се улица никада не претрчава и да је тротоар најсигурније место за кретање пешака који, ако се крећу тротоаром, треба да ходају десном страном, а када поред коловоза нема тротоара треба да ходају левом страном улице, тако да им возила долазе у сусрет.

Осим тога наводе да деца никада не треба да истрчавају на улицу за другаром, лоптом или неком другом играчком и да не прелазе улицу између паркираних возила, јер су деца често нижа од возила и возачи их не могу уочити.

Такође, ђаци никада не треба да ходају улицом са слушалицама у ушима и не треба да користе мобилни телефон док прелазе улицу, а да би се заштитили у саобраћају у условима смањене видљивости препоручује се ношење светле одеће, коришћење рефлектујућих материјала на одећи и школским торбама.

Посебно издвајају да је за ђаке најважније да изаберу пут до школе на којем има најмање улица и раскрсница.

„Батут“ је упутио и апел возачима да обрате посебну пажњу на ђаке прваке који као пешаци учествују у саобраћају.

Наводе да је потребно да возачи смање брзину вожње и подсећају да, према Закону о безбедности саобраћаја, у насељеним местима, возачи не смеју да се крећу брзином већом од 50 км на час, а у зони школе брзином већом од 30 км на час.

Додају да возачи не треба да возе под дејством алкохола, јер употреба алкохола повећава ризик од настанка саобраћајне незгоде, која може довести до озбиљног повређивања и смрти. Осим тога, забрањено је и кажњиво користити илегалне психоактивне супстанце.

Такође, не треба возити под дејством лекова који смањују психофизичке способности и због тога увек треба прочитати упутство о леку и обратити посебно пажњу на део који се односи на способност управљања возилима.

Подсећају да не треба користити мобилне телефоне током вожње, као и да је возач обавезан да заустави возило уколико су пешаци деца и да их пропусти без обзира на то да ли постоји светлосна или нека друга сигнализација.

(Извор: РТВ)

škola nakovo

Пилот пројекат „Свако дете има право да одраста здраво” почеће да се реализује од септембра у 95 основних и средњих школа у Србији.

Пројекат реализују Министарство просвете, Министарство за омладину и спорт и Министарство здравља, а њиме је предвиђено да ученици основних школа имају пет часова недељно наставе физичког и здравственог васпитања, а ученици у средњој школи четири часа недељно.

Међу школама које ће учествовати у овом пројекту је и Основна школа „Петар Кочић” у Накову. Додатни часови физичког и здравственог васпитања одвијаће се за око 5.000 ученика у 194 одељења, од чега су 172 одељења основних и 22 одељења средњих школа.

Идеја је да се повећа број часова фискултуре и тиме утиче на повећање укупне физичке активности ученика и унапређивање здравственог стања ђачке популације, што дугорочно осигурава и унапређење здравља нације.

Резултати најновијих студија показују да свако пето дете има лоше држање тела, свако четврто је гојазно, док се чак 70 одсто школараца не бави спортским активностима ван школе. Нарушавање здравственог статуса деце огледа не само у повећању процента постуралних поремећаја (крива кичма, равни табани), већ и значајном повећању процента дијабетеса и хипертензије.

 

 

 

zatvor-transformed

Дечак (13) који је направио масакр у својој основној школи „Владислав Рибникар” на Врачару већ шест дана налази се на посебном одељењу у једној психијатријској установи, а како Курир сазнаје његова мајка ниједном није изразила жељу да га види.

Дечак је, да подсетимо 3. маја у школи коју је похађао убио осморо својих другара и припадника обезбеђења Д.В. (51), а ранио њих шесторо и наставницу историје Т. С. (54).

Инспирација за злочин

Тринаестогодишњи дечак је, како је Курир писао, инспирацију за злочин налазио у америчким филмовима које је гледао и књигама.

– Приликом претреса стана заплењени су његов компјутер и телефон, а тада је откривено и да је он добро промислио пре масакра и да је претраживао како може дете од 13 година бити кривично одговорно. Он је на саслушању полицијским инспекторима испричао и који филмови су му били најбољи извор идеја – подсећа извор Курира.

Под надзором

– Он је смештен у психијатријској установи и о њему воде речуна лекари који свакодневно прате његово стање, а објекат је и под надзором Управе криминалистичке полиције. Нико од његове најближе породице није ниједном дошао да га обиђе, нити је за то изрази жељу – каже извор Курира близак дечаковој породици.

Како пише овај лист, једина особа која је дошла у установу због дечака је била његова рођака која га није посетила, већ је само дошла и запосленима предала ствари за њега.

– Отац му је у притвору па он и нема могућност да га види, а мајка се ниједном није отишла, нити је питала да оде код њега – каже саговорник Курира.

Како пише овај лист, дечак и даље пита пита „Да ли му се људи диве и да ли је популаран”.

Kисић: Неће бити пуштен

Министарка Дарија Кисић рекла је да је дечак тренутно у здравственој установи, на дечјој психијатрији.

– Свакодневно смо у контакту са породицом дечака. Кратак је временски период прошао од трагедије, и биће се дуго у контакту. И тако је у сваком појединачном случају. Не може да се деси да овај дечак буде пуштен. Он је у здравственој установи. Када је у питању угрожавање околине или потенцијално угрожавање околине, читав низ релевантних актера је укључен. Није ништа тако једноставно. Говорило се много превенцији, али како у овом случају превенирати када нисмо пронашли узроке? Дете је из социјално компетентне породице високобразованих родтеља који лепо зарађују, и то показују све процене центра за социјални рад. Тиршова је због санирања ране на усни пре две године, због потенцијалног вршњачког насиља, обавестила полицију и по дифолту се одмах укључио центар за социјални рад и обавио надзор. Као што је дуго постојао низ окидача који су довели до овога, и процене вештака различитих области трајаће дужи временски период – рекла је Дарија Кисић за телевизију К1.

error: Content is protected !!