школа

бвс-скола-радови-(1)-(1)

Захваљујући средствима из градског буџета, у Основној школи „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу распуст је искоришћен за замену старе школске расвете, а уједно је први пут постављена и расвета у дворишту.

– Расвета у дворишту није постојала и са почетком нове школске године ђаке ће дочекати функционалније двориште – сазнајемо од директорке школе Сенке Хелдрих. – У самом објекту стара расвета замењена је ЛЕД панелима, тако да ће и услови за учење и рад бити бољи.

Летњи период запослени су искористили за санацију оштећених делова у учионицама. Ходници, али и поједине учионице су окречени.

– Са почетком нове школске године осликаћемо део дворишта. Градимо мању летњу позорницу и намера нам је да осликамо један зид који ће додатно оплеменити овај простор. На овај начин обогатићемо ваннаставне активности које имамо у оквиру једносменског рада. Уграђене су и тракасте завесе у четири учионице у којима су биле потпуно оштећене – наводи наша саговорница.

И у претходном периоду улагало се у ову образовну установу.

– Оно што је потребно урадити јесте замена постојећег котла на гас, што је значајна инвестиција. Котао је стар и готово је немогуће доћи до резервних делова када се поквари. Осим школе, и вртић се греје на овај котао – појаснила је Сенка Хелдрих.

Школа „Славко Родић“ нову школску годину почиње са 108 ученика, од којих је 14 првака.

свети-скола-поцетак-(3)

Школска година 2026/2027. има свој календар, а ђаке у Војводини очекује нешто ранији зимски распуст него њихове вршњаке у централној Србији. Ево када се завршавају полугодишта, када су распусти и који су важни датуми за основце и средњошколце.

За основце од првог до седмог разреда школска година завршава се 11. јуна 2027. године, а прво полугодиште у Војводини трајаће до 23. децембра 2026. године. У централној Србији прво полугодиште завршава се нешто касније – 30. децембра.

Војвођански ђаци у школске клупе после зимског распуста поново се враћају 11. јануара 2027. године.

КАДА СУ РАСПУСТИ?

Током школске године ученици ће имати пет распуста:

  • Јесењи: од 11. до 13. новембра 2026.
  • Зимски: од 24. децембра 2026. до 8. јануара 2027.
  • Сретењски: од 15. до 19. фебруара 2027.
  • Пролећни: од 30. априла до 4. маја 2027.
  • Летњи: почиње 14. јуна 2027. године.

Поред распуста, школама у Војводини предвиђена су и два ненаставна дана – 26. и 29. марта 2027. године.

ОСМАКЕ ЧЕКА МАЛА МАТУРА

Један од најважнијих датума за будуће средњошколце свакако је 14, 15. и 16. јун 2027. године, када је заказана мала матура.

А школску годину обележиће и једна посебна прилика – школе ће у свој годишњи план рада уврстити једнодневну посету ученика специјализованој изложби „Експо 2027“.

Посете ће бити организоване у периоду од 17. маја до 25. јуна 2027. године.

Другим речима – ђаке очекује школска година са доста наставе, али и неколико добро распоређених пауза које ће им сигурно бити међу најважнијим датумима у календару.

Тихомир-Фаркас-(1)

У новој школској години у школске клупе сешће 435 првака, а најмлађе школарце сачекаће бесплатни уџбеници, опрема за физичко и пригодни поклони. Град је, као и претходних година, обезбедио средства како би првацима почетак школовања био што безбрижнији, а додатну подршку донеле су и компаније које су се укључиле у акцију.

Члан Градског већа задужен за образовање Тихомир Фаркаш истиче да је циљ да најмлађи ученици од првог дана имају све што им је потребно.

– За све прваке спремни су пригодни поклони. Град је, као и претходних година, обезбедио бесплатне уџбенике за све ученике првог разреда, као и опрему за физичко. Да почетак школовања буде још лепши, побринули су се и донатори, па ће прваци добити додатне поклоне захваљујући подршци „Плазме”, „Универекспорта” и „Експа” – каже Фаркаш.

Када је реч о распореду ученика по школама, помогла је рејонизација која се практикује већ неколико година, наводи Фаркаш. Вишегодишња пракса у планирању уписа допринела је и томе да не буде технолошких вишкова.

 

 

мацак-црњански-1

У дворишту Средње стручне школе „Милош Црњански“ већ годинама живи један необичан „становник“ – мачка коју сви знају под именом Црњански. Иако формално није део наставног кадра, ова црна лепотица постала је нешто много више – права школска маскота и тихи сведок свакодневице ученика.

Како прича Миња Балинт, ученица друге године смера архитектонски техничар, име је настало спонтано, али сасвим логично.

– Наш разредни старешина Вања Томашев се досетио имена. Мачка је црне боје, а школа носи име Милоша Црњанског, па је то некако било савршено. То је мачка, али у улози мачора – кроз осмех објашњава Миња.

Иако нико са сигурношћу не зна када се тачно појавила, једно је извесно – Црњански је ту већ годинама.

– Кад сам ја дошла у први разред, она ме је већ „дочекала“. Сада сам друга година и она је сваког дана ту. Сигурно је већ три-четири године у школи – каже ученица.

Њено присуство ученици су брзо прихватили, а временом су је и заволели. Иако није претерано наклоњена мажењу и углавном „гледа своја посла“, Црњански зна када је време за дружење.

– Најчешће нам прилази за време великог одмора, кад жели да јој дамо нешто да једе – прича Миња.

Дане проводи у школском дворишту, не напуштајући свој „терен“. Ретко улази унутра, и то углавном на позив ученика. Један такав тренутак остао је посебно упамћен.

– Унели смо је једном на новогодишњу радионицу. Сви су је мазили, хранили, правили смо јој машнице… било је баш лепо – присећа се Миња.

Брига о овој необичној „ученици“ подељена је међу свима. Нема једног задуженог, али зато има много добрих намера.

– Понекад јој дајемо грануле, а често делимо са њом и ужину – додаје она.

Временом, Црњански је постао више од случајног госта – данас је, како ученици кажу, и незванично маскота школе. Њено присуство уноси посебну топлину у школске дане и подсећа на важност бриге и емпатије.

– Мени је јако драга јер је стално ту. Обрадује ме кад је видим. Драго ми је што су је сви прихватили – искрено каже Миња.

Судећи по свему, Црњански ће још дуго остати део школског живота, тихи сапутник генерација које долазе. Јер, не уче се све лекције из уџбеника – неке се науче управо у школском дворишту, уз једну црну мачку која је пронашла свој дом.

Т. Д.

 

музицка-скола

Концертом најуспешнијих ученика и свечаном доделом диплома вечерас је заокружено 11. школско такмичење Музичке школе, које је и ове године показало колико талента расте у Кикинди. Сала Народног музеја била је испуњена до последњег места, а публика је награђивала сваки наступ снажним аплаузом.

На сцени су се смењивали млади извођачи, сигурни, концентрисани и изнад свега — талентовани. Атмосфера је била топла и подржавајућа, а сваки излазак на сцену доносио је нову енергију и искрену радост.

Директорка школе Маргита Детари истакла је да је овогодишње такмичење донело значајну новину.

– Ове године смо укључили и ученике другог циклуса, од четвртог до шестог разреда, што раније није био случај. Имамо чак 383 ученика, што говори о великом интересовању за музичко образовање – рекла је Детари.

На такмичењу је учествовало 78 ученика, а како наглашава директорка — сви су победници.

– Разликују се само по броју бодова. Неки ученици су добили и више признања јер су наступали у више области – додала је она, напомињући да ће најуспешнији представљати школу на републичком такмичењу као и на републичком фестивалу у Суботици 7. маја.

Руководилац тима за школско такмичење и заменица директора Ева Француски Арањош објаснила је да је концепт такмичења осмишљен тако да буде доступан свој деци.

– Ово није наступ само за најбоље ученике. Желели смо да свако дете осети атмосферу такмичења, да се мотивише и стекне самопоуздање. Оцењивали смо меморију, стил, сценски наступ, ритам, темпо и укупан утисак – навела је она.

Посебну пажњу публике привукли су најмлађи извођачи, који су на сцени деловали сигурно и без треме.

Један од њих је и једанаестогодишњи Андрија Дукић, који је освојио чак три прве награде — за солфеђо, клавир и хармонику.

– Није ми било тешко да се припремим и немам трему кад свирам. Ова награда ми много значи, јер могу да се похвалим. Сада је време за одмор – рекао је Андрија уз осмех.

Сличне утиске дели и десетогодишња Лејла Јовић, ученица саксофона.

– Осећала сам се пријатно док сам наступала и нисам имала трему. Освојила сам прво место и веома сам задовољна. Желим да будем још боља, а већ овог месеца ме очекује републичко такмичење – казала је Лејла.

На крају вечери, свим учесницима уручене су дипломе, уз дуготрајан аплауз публике која је још једном показала колико подржава младе таленте.

Овај концерт није био само такмичење — већ прослава рада, труда и љубави према музици, која се, судећи по овим младим извођачима, у Кикинди негује са посебном пажњом.

Т. Д.

стаса-радак-7

Сташа Радак, четрнаестогодишња ученица Основне школе „Јован Поповић“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, већ сада корача путем који обећава много. Иза ње су значајни успеси — прва награда на фестивалу „Исидор Бајић“ у Новом Саду и златна медаља на Данима музике у Бачкој Тополи — али, како сама каже, то за њу није крај, већ подстрек.

-Ово доживљавам као награду за све сате које сам уложила, али и као мотивацију за даљи рад. То је круна труда који траје месецима и годинама – каже Сташа за наш лист.

Њен пут ка саксофону почео је, помало неочекивано, са једним концертом. Као ученица петог разреда основне школе, слушала је своју наставницу музичког, Николину Сувајџић, како наступа — и управо тај тренутак био је пресудан.

-Наступ ми се јако допао и одатле је кренула љубав према саксофону – присећа се.

Пре тога свирала је клавир, певала у хору, па чак и наступала у Српском народном позоришту, али тек са саксофоном, како каже, „догодило се оно право“.

-То је као са људима — са неким одмах „кликнеш“. Тако је било и са саксофоном – објашњава она.

Занимљиво је да Сташа трему не осећа током свирања, већ након наступа, док чека резултате. На сцени је, како каже, потпуно своја.

Иако делује да све иде лако, иза сваког наступа стоји велики рад. Сташа свакодневно вежба око сат и по, а у припремама за такмичења и до четири сата дневно. Посебан изазов, каже, није увек сама музика, већ ситуације које долазе са сценом — попут вишесатног ишчекивања наступа, какво је доживела у Бачкој Тополи.

-То су два сата неизвесности, што уме да буде веома напорно. Али и то је део такмичења – додаје.

Велику улогу у њеном развоју има и професорка Николина, која је Сташин таленат препознала још у раним данима.

-Она је од малена била музикална, али оно што је издваја јесте упорност. Таленат без рада не значи много, а код ње постоји и једно и друго – истиче професорка.

Заједно раде не само на техници, већ и на самосталности — да Сташа научи да сама препозна и исправи грешке, као и да неуспехе прихвати као део пута.

-Само небо је граница, ако настави овако – додаје Сувајџић.

И управо тај пут сада улази у нову фазу. Сташу у мају очекује пријемни испит за средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а до тада — нова такмичења и први солистички концерт.

Снови, међутим, већ иду даље.

-Волела бих да наставим школовање у иностранству. Посетила сам једну академију у Швајцарској и оставила је на мене јак утисак – каже она.

Ипак, можда најважнија порука ове младе уметнице није у наградама, већ у једноставној истини коју живи:

-Не треба одустајати. Труд се увек исплати. Сваки сат вежбања се на крају дође на своје.

У томе је, можда, и највећа вредност њене приче — не само у таленту, већ у истрајности. А управо ту, између рада и љубави, рађа се музика која далеко одјекује.

Т. Д.

телефон-скола

У Србији је покренута иницијатива за увођење законског ограничења коришћења мобилних телефона у школама, а искуства из праксе већ постоје у Кикинди. О могућим решењима и досадашњим ефектима говоре директори школа које су самостално уредиле ову област.

У ОШ „Јован Поповић“ мобилни телефони се не користе током боравка ученика у просторијама школе већ трећу годину заредом. Према речима директорице Јелене Крвопић, ученици по доласку у школу предају телефоне у кутије за одлагање које има сваки разред, а уређаји им се враћају након завршетка наставе.

-Мотив нам је био то што смо приметили да је савремена технологија, иако неопходна, децу у великој мери отуђила једне од других. Желели смо да их вратимо међусобној комуникацији, да се током одмора чује жамор у школи и школском дворишту – истиче Крвопић.

Она наводи да је одлуци претходила детаљна процедура – родитељски састанци, Савет родитеља и Школски одбор – и да није било значајнијег отпора.

-Ученици су правило врло брзо прихватили. Данас је то саставни део њиховог школског живота, до те мере да сами подсећају наставнике ако се догоди да телефони не буду прикупљени – каже директорица.

Према њеним речима, безбедност ученика није била доведена у питање. Родитељи су потписали писану сагласност, а у случају потребе контакт са породицом остварују одељенске старешине или други наставници. Изузетак од правила односи се на паметне сатове код ученика првог и другог разреда, док у вишим разредима ни та врста уређаја није дозвољена.

Са друге стране, у Техничкој школи „Михајло Пупин“ примењује се делимично ограничење. Директорица Миланка Халиловић истиче да ученицима средњих школа не треба у потпуности забранити ношење мобилних телефона, јер се они понекад користе у наставне сврхе, као и због чињенице да велики број ученика путује из околних места.

-Код нас већ две године постоји правило да ученици пре уласка у учионицу одложе све личне ствари у торбу, укључујући и мобилне телефоне и паметне сатове. Телефон могу да користе само ако наставник то изричито дозволи – наводи Халиловић.

Искуства школа у Кикинди показују да различити модели регулисања употребе мобилних телефона у образовним установама већ функционишу у пракси. Управо такви примери могли би да послуже као основ за даљу расправу о законским решењима која се најављују на републичком нивоу.

Т. Д.

сколе-средства

Измене и допуне Каталога уџбеника за школску 2026/2027. годину објављене су на сајту Министарства просвете, чиме је од 27. фебруара званично започео поступак избора уџбеника у основним школама широм Србије, па тако и у Кикинди.

Према Закону о уџбеницима, школе имају рок од најмање осам, а највише 15 дана да изаберу уџбенике који ће се користити у настави наредне школске године. У пракси, већина школа одређује краћи интерни рок за достављање понуда издавача, како би наставничка већа благовремено донела одлуке.

Избор уџбеника врше стручна већа наставника, а одлуку усваја наставничко веће школе. За сва одељења истог разреда и предмета бира се уџбеник једног издавача, а избор обично важи четири године, осим у случају измена наставних програма или нових одобрења.

Након доношења одлуке, школе су у обавези да у року од 30 дана обавесте Савет родитеља и надлежну школску управу. Ова процедура омогућава транспарентност и благовремено информисање родитеља о уџбеницима које ће ученици користити.

Каталог уџбеника садржи искључиво издања која је одобрило Министарство просвете, што значи да школе могу бирати само из тог званичног списка.

За родитеље у Кикинди овај период значи да ће у наредним недељама добити информације о уџбеницима за следећу школску годину, што је важно за планирање трошкова и набавку школског прибора.

Измене каталога и почетак избора уџбеника сваке године представљају важан корак у припреми нове школске године и организацији наставе.

музицка-наставници-концерт-(5)

У свечаној сали Народног музеја у Кикинди у четвртак, са почетком у 18 часова, биће одржан концерт који традиционално организује неформална група музичара са ученицима и наставницима Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. Публици ће бити представљен разноврстан програм под називом „Права уметност остаје за вечност“.

На концерту ће наступити наставници и ученици школе, као и гости, у више инструменталних и вокалних извођења.

Међу учесницима су Срђан Стојановић (виолина) са композицијом „Прича срца мог“, Ксенија Батанчев, наставница соло певања, са делима „Три пут ти чукна“ Коњовића и руском народном песмом „Уралска рјабинушка“, као и Стеван Срдић, наставник гитаре.

Публика ће чути и Владимира Ковачевића (клавир) са композицијом „Чаробњак из Оза“, Вању Бадрљички, ученицу соло певања, са песмом „Киша“ групе Пребанда, као и трио две виолине и клавир.

У програму су и Јована Вујанић (саксофон) са делом „Серенаде варие“ Робера Клериса, Никодин Гајски (гитара), Матија Француски (кларинет) са композицијом „Дивертименто ил Троваторе“ Луиђија Басија, као и Душан Дакић, наставник соло певања, са композицијом „Елегиа“ (Царусо).

Предвиђени су и наступи дуа – виолина и клавир са композицијом „Неw Yорк, Неw Yорк“, као и певачког дуа Дакић–Батанцев са песмом „Све док је твога благог ока“ И. Бајића. У програму учествују и Дана Чубрило (поезија), Љиљана Шивчев (клавир) и Сташа Радак (саксофон) са делом „Анданте ет аллегро“ Андреа Шајлеа.

 

Тихомир-Фаркас

Ускоро почиње обнова једне од најлепших и најстаријих школских зграда у граду – ОШ „Фејеш Клара“. Захваљујући усвојеном ребалансу буџета и обезбеђених, из покрајинске касе, 100 милиона динара почетних средстава, град покреће јавну набавку, а реконструкција ове школе једна је од највећих инвестиција у области образовања у последњих неколико година. Укупна вредност радова процењена је на око 400 милиона динара.

– Кренули смо у поступак јавне набавке и све иде динамиком коју смо планирали. „Фејеш Клара“ ће бити обновљена у потпуности, а радови ће обухватити сваки сегмент – од конструкције и инсталација до унутрашњег уређења. Циљ је да ученици и наставници добију савремену, безбедну и лепу школу, достојну свог дугог образовног наслеђа – рекао је члан Градског већа задужен за образовање Тихомир Фаркаш гостујући у подкасту Кикиндског портала.

У току су припреме за прерасподелу одељења и обезбеђивање привремених учионица. Простор са пијачне стране зграде већ је у плану да прихвати млађе разреде, док ће се за више разреде тражити најбоље привремено решење.

– Имамо пет учионица које би у две смене могле да обухвате десет одељења нижих разреда. Ради се о простору који ће бити адекватно опремљен. За ученике старијих разреда тражимо додатни простор, али тај део организације је мање захтеван, јер је број одељења мањи него у средњим школама које су у реконструкцији – објаснио је Фаркаш, уз подсећање да је због радова у згради Гимназије и Економске школе, настава за ученике организована у школама „Јован Поповић” и „Вук Караџић”.

Како истиче, и реконструкција зграде „Фејеш Клара“ захтеваће посебну пажњу јер је реч о објекту који је под заштитом државе. То значи да ће се радови изводити по строго прописаним стандардима, уз очување изворног изгледа фасаде и архитектонских детаља.

– Ради се о школској згради од посебног значаја, тако да све мора бити урађено у складу с прописима. Када све буде завршено, добићемо школски објекат који ће спајати дух старог и стандарде новог времена – наглашава Фаркаш.

Ако све административне и техничке процедуре буду текле по плану, први радови могли би да почну већ до краја ове календарске године.

– Трудимо се да убрзамо све што је могуће, али све фазе једноставно морају да прођу законом прописану процедуру. Уколико све буде по плану, може се десити да ђаци зимски распуст дочекају у привременим просторијама, али што пре почнемо, пре ћемо завршити – додао је Фаркаш.

Он је упутио и позив ученицима, родитељима и наставницима да својим идејама и разумевањем помогну да се овај период лакше преброди. Потпуна обнова једине двојезичне школе у Кикинди, неће донети само нови изглед, већ и боље услове за учење, боравак и рад.

– Сви ћемо се мало стрпети, али вреди. Када реконструкција буде завршена, бићемо заиста поносни- закључује Фаркаш.