severnobanatski okrug

zastitnik-pacijenata-(2)

Кикинда је била домаћин састанку  покрајинске омбудсманке доцент др Драгане Ћорић са саветницима за заштиту права пацијената и ресорним члановима већа у Кикинди и општинама Кањижа, Сента, Ада, Чока и Нови Кнежевац.

Овом приликом разговарано је о здравственој заштити и здравственом осигурању, као и о притужбама пацијената.

-Ове године је 10 година од доношења Закона који је установио институцију заштитника пацијента. У оквиру здравственог система заштитник пацијената помаже грађанима да остваре своја права у оквиру здравствене заштите. Кроз разговоре са представницима свих локалних самоуправа желимо да утврдимо реално стање, где има или нема заштитника пацијената и са којим проблемима се суочавају како заштитници пацијената тако и здравствене установе. Пошто обиђемо све округе даћемо препоруке и мишљења. Пацијенти се највише жале на папирологију која је неуједначена, недостатак информација и на хронични недостатак медицинског особља, како лекара тако и других, што онемогућава да добију најбољу здравствену заштиту – рекла је др Ћорић.

Борис Ступар, заштитник права пацијената за наш град навео са чим се суочава:

-Овај посао обављам од 2013. године и жалбе грађана поделио бих на два сегмента. На онај на који можемо да утичемо попут квалитет рада доктора, љубазност, понашање, стручне грешке. Други сегмент је онај на који не можемо да утичемо као што је недовољан број термина за заказивање који издају лекари специјалисти и гужве које се стварају услед недостатка доктора. Месечно има, у просеку десетак притужби – истакао је Ступар.

На основу досадашње искуства, препозната је потреба јачања система заштите права пацијената. Закључак је и да су константно отворени конкурси за пријем лекара и другог медицинског особља, али  да се на њих нико не јавља.

-Циљ је да урадимо опсежну анализу и да дамо препоруке које ће бити у интересу свих – закључила је др Драгана Ћорић.

А.Ђ.

 

hacko-1

Иако подаци Института „Батут“ показују да Севернобанатски округ има један од најкраћих очекиваних животних векова у земљи и висок број оболелих од малигних болести, стручњаци истичу да постоје и охрабрујући помаци. Како објашњава др Бранислав Хачко, специјалиста социјалне медицине, у последњим годинама уочено је смањење смртности од кардиоваскуларних болести у првим, критичним часовима по пријему у болницу – што је резултат боље организације здравствене службе, модерне дијагностике и брже интервенције.

-У нашој средини, половина становништва умире од болести срца и крвних судова. На првом месту је инфаркт миокарда, на другом мождани удар. Оно што охрабрује јесте да се исход лечења у првим часовима значајно побољшао, захваљујући развијеним коронарним јединицама, савременој дијагностици и доброј комуникацији са вишим нивоима здравствене заштите – објашњава др Хачко.

Он додаје да се у Општој болници у Кикинди пацијенти стабилизују и уколико је потребно, упућују у Институт у Каменици, где у првих 48 сати могу добити стент – што често представља разлику између живота и смрти.

Према речима др Хачка, најчешћи узроци смрти у Севернобанатском округу су управо хронична, масовна, незаразна обољења – болести срца и крвних судова и малигне болести. Код мушкараца доминирају тумори бронха, плућа и дебелог црева, док су код жена најчешћи карциноми дојке, дебелог црева и репродуктивних органа.

-Инфективне болести се добијају, а незаразне узимају. То значи да су оне директна последица нашег стила живота: начина исхране, физичке активности, стреса, квалитета животне средине – каже др Хачко.

Он наглашава да постоје два типа фактора ризика: непроменљиви (старост, пол и наслеђе) и променљиви (начин живота и утицај средине). Док на прве не можемо утицати, други су у великој већини у нашим рукама.

Једна од кључних порука овог разговора односи се на разлику између здравственог васпитања и промоције здравља.

-Здравствено васпитање покушава да промени навике појединца који већ има здравствене проблеме, али дугорочно, то не доноси велике резултате. Промоција здравља третира здравље као извор живота, а не као објекат лечења. Уместо да људима причамо о болести, треба да их учимо како да живе здраво – објашњава др Хачко.

Он сматра да је највећа добит од улагања у здравствену промоцију код најмлађих – у предшколском и школском узрасту, док још нису дошли у контакт са факторима ризика.

-Ако дете нaучимо да је лепо бити активан и удисати свеж ваздух и привлачно бити у форми, не морамо му причати о притиску и инфаркту – истиче он.

Иако систем здравствене заштите у Србији има добру структуру, савремену опрему и доступност услуга, највећи проблем остаје недостатак медицинског кадра.

-Није проблем у стручности, већ у бројности. Имамо врхунску дијагностику, модерне лабораторије и добро опремљене просторе, али немамо довољно лекара. Потребно је створити услове да млади лекари остану у овој средини и да се фаворизује квалитетна едукација као вредност – наглашава др Хачко.

Здравствена политика, по његовим речима, треба да буде усмерена на јачање здравственог потенцијала сваког појединца. То подразумева улагање у превенцију, здравствену писменост и мотивацију за промену животних навика.

-Свако јутро треба да почнемо питањем: шта ћу данас да урадим за своје здравље? Да ли ћу појести нешто здраво, прошетати, удисати свеж ваздух, засадити дрво, насмејати се, бити захвалан… Све то јача наш здравствени потенцијал и чини друштво отпорнијим – поручује др Хачко.

 

pozar

Имајући у виду период веома топлог и сувог времена које погодује настанку и развоју пожара на отвореном простору који се веома брзо шире, могу захватити велике површине, и представљају реалну опасност за животе и здравље наших грађана и проузроковати велике материјалне штете, Сектор за ванредне ситуације МУП апелује на све наше грађане да буду одговорни и поштују закон и буду веома опрезни приликом употребе отвореног пламена, а уколико примете пожар одмах о томе обавесте ватрогасно-спасилачку јединицу на број телефона 193.

Подсећају грађане да је Законом о заштити од пожара и другим законима забрањено спаљивање траве и ниског растиња на отвореном простору, остатака стрних усева, спаљивање смећа, као и ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме. За непоштовање ових законских одредби запрећене су и прописане новчане казне. Казне за физичка лица која прекрше одредбе овог Закона крећу се од 10.000 до 50.000 динара, док казне за спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака и смећа за физичка лица износе 10.000 динара, а за правна од 300.000 до 1.000.000 динара.

На територији Севернобанатског округа, у периоду од 1. јануара до 17. јуна ове године, регистровано је укупно 188 пожара, од којих је 125 било на отвореном простору. Површина која је била захваћена овим пожарима је 1013 хектара. У истом периоду прошле године регистровано је укупно 229 пожара и то 186 на отвореном простору.

Уколико дође до пожара потребно је што пре обавестити ватрогасну службу на број телефона 193.

Сектор за ванредне ситуације ће у наредном периоду, заједно са другим линијама рада Министарства унутрашњих послова, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, појачати надзор и обилазак терена ради проналажења неодговорних грађана који не поштују законске одредбе и њиховог процесуирања, а све у циљу смањења броја пожара на отвореном простору и повећања безбедности наших грађана.

SBUO

Синхронизоване активности локалних самоуправа ради боље безбедности у саобраћају биле су тема данас одржане седнице Савета Севернобанатског управног округа (СБУО) у Чоки.

– Безбедност у саобраћају у фокусу је свих локалних самоуправа које припадају Округу, а ми, као Град, морамо да будемо стожер и пример у подизању свести суграђана о значају правилног понашања у саобраћају, као и да у томе помогнемо другим локалним самоуправама – рекао је градоначелник Кикинде, Младен Богдан.

Према статистици, изнесеној на седници, безбедност у саобраћају мало је лошија ове у односу на претходну годину, али је на нивоу 2021. и 2022. године, навео је градоначелник.

– Ипак, у наредном периоду морамо што више да радимо на едукацији свих учесника у саобраћају, треба да се оформе посебни оперативни тимови на нивоу Савета у свим локалним самоуправама Севернобанатског округа и да се прати стратегија Агенције за безбедност у саобраћају. Најважније је да заштитимо најугроженије групе, а то су деца – да не буде ниједно погинуло дете до 2030. године, што је основни циљ, као и да се обрати пажња на најстарије учеснике у саобраћају, да се, кроз програме, активности и мере апелује да се поштују прописи, да њихово непоштовање у целом друштву буде сагледано као непожељно, што је посебно важно за младе возаче. У Кикинди су, као најугроженија група, препознати бициклисти – навео је Богдан и додао да је Град већ спровео неколико активности у сарадњи са Агенцијом и Институтом за безбедност у саобраћају са циљем едукације бициклиста, али и других учесника у саобраћају који их угрожавају. Следећа акција градског Савета је већ сутра, када ће, као и ранијих година, у вртићима бити подељена бустер-седишта за децу у аутомобилима, најавио је Богдан.

Небојша Јованов, начелник СБУО, оценио је да је састанак био изузетно продуктиван и да су договорене координисане активности.

– Акценат је стављен на најугроженије категорије: пешаке, бициклисте, мотоциклисте и старије особе, као и на едукацију деце – рекао је Јованов. – Ми већ спроводимо и обуке пољопривредника које дају резултате јер је сада проблем недовољне осветљености пољопривредних машина много мањи. Један од пројеката је и уређење зона школа, у складу са стратегијом да ниједно дете не страда у саобраћају.

Седници су присуствовали и Мирослав Дучић, члан Градског већа, представници МУП-а, и Милан Илић, саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Србије.

– Наша стратегије налаже и да се преполови број тешко повређених и погинулих у односу на 2019. годину. Представници локалних самоуправа су изнели своје проблеме, а ми подржавамо све активности које су изнесене на данашњој седници. На територији овог округа примећено је да су угрожени учесници у саобраћају бициклисти, а да су посебан проблем возачи пољопривредних машина и трактора који не уклањају блато са точкова и коловоза – истакао је Илић.

Он је изнео и податке да је у саобраћајним незгодама са настрадалима у 40 одсто случајева утицајни фактор било погрешно извођење радње, у 13 одсто – брзина кретања и у 12 одсто случајева алкохолисаност возача.

– Такође, треба стално истицати да употреба појаса може да спаси живот: 80 одсто погинулих на задњем седишту није било везано, а појас није користило стотину погинулих возача, и то само у прошлој години – навео је Илић. – Путно-пружни прелази су, такође, велики проблем. Према нашим подацима, у 95 одсто случајева саобраћајне незгоде на овим местима изазване су људским фактором. Последњим изменама закона прецизирано је да је возач дужан да се заустави пре пружног прелаза како би се уверио да ли је безбедно да прође. Технички фактор, такође, може да допринесе саобраћајној незгоди на прелазу, али у много мањој мери.

Стана Ђембер, председница Општине Чока, напоменула је да је њихово Радно тело за безбедност у саобраћају иницирало овај састанак.

– Хтели смо да разменимо искуства о безбедности у саобраћају. Наша општина сарађује са Агенцијом за безбедност у саобраћају, већ смо имали низ активности, али је потребно да едукујемо грађане и да на томе заједно радe свe локалнe самоуправe Округа како бисмо, што више, побољшали сигурност суграђана – рекла је Стана Ђембер.

На састанку је закључено да ће све општине и Град заједно спроводити стратегију, како би се број страдалих на путевима континуирано смањивао.

С. В. О.

sastanak-korupcija

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, присуствовао је састанку директора Агенције за спречавање корупције Републике Србије Дејана Дамњановића са представницима локалних самоуправа Средњобанатског и Севернобанатског управног округа. Скуп је организован у Зрењанину.

-Овакви састанци за нас представнике локалних самоуправа значајни су јер можемо директно да чујемо препоруке у вези са поступањем према Агенцији за спречавање корупције и да на лицу места добијемо одговоре на дилеме које имамо од стране директора агенције, којем се у име Града Кикинде захваљујем на пруженој подршци и саветима. Размена искустава између локалних самоуправа је важна, као и стална комуникација са Агенцијом због упознавања са процедурама израде потребних планова и поштовања препорука. Наша локална самоуправа је  ажурана у достављању свих потребних извештаја Агенцији и тако ће бити и у наредном периоду – истакао је Младен Богдан.

Излажући појединостима Закона о спречавању корупције, Закона о финансирању политичких активности и Закона о лобирању, Дејана Дамњановић је осталог рекао да су састанаци организовани и на територији других округа те да је разговарано са 60 представника локалних самоуправа, уз очекивање да резултат буде смањен број пријава, прекршаја или кршења закона.

-Ова три закона имају озбиљан број надлежности које припадају Агенцији. Ми водимо рачуна како се функционери односе према свом послу и инсистирамо да њихов рад буде јаван и транспарентан – навео је Дамњановић.

Средњeбанатски округ је седамнаести управни округ у коме је одржан састанак ове врсте са циљем да ближе упознава представнике локалних самоуправе са темама из области пријаве имовине и прихода јавних функционера, сукоба интереса, новог циклуса израде планова интегритета, обуке о етици и интегритету, лобирања, обавеза политичких субјеката.

Као и на претходним састанцима, и овом приликом је отворена дискусија, размењена су искустава учесника, што је у складу са настојањем Агенције да се сарадња са локалним самоуправама перманентно унапређује и постиже циљ усмерен ка спречавању корупције.

А.Ђ.

policija (2)

Стање безбедности на подручју Полицијске управе у јануару ове године, било је повољно, оцењују у Полицијској управи Кикинда. Приоритет у раду била је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

На подручју Полицијске управе у Кикинди, у јануару 2024. године, регистровано је 124 кривичних дела  што је смањење од 17,88 одсто у односу на исти период претходне године. Из области општег криминала је регистровано 108 кривичних дела или 14,96 процената мање, из области привредног криминала, откривено је 12 кривичних дела што је за  за два мање у односу на исти месец лане, док је у области високотехнолошког криминала евидентирано је једно кривично дело и из еколошког криминала три кривична дела.

У јануару је 11 лица ухваћено у извршењу кривичног дела, а од укупно 43 регистрована кривична дела са непознатим извршиоцем, расветљенo je 48,84 одсто кривичних дела. Поднето је 11 кривичних пријава због сумње да су извршена кривична дела неовлашћено држање опојних дрога. Регистровано је и пет кривичних дела насиља у породици и изречено је укупно 49 хитних мера  од којибг је 36 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 13 привремено удаљење могућег учиниоца из стана. Регистровано је 40 кривичних дела против имовине  и то: 20 крађа, 19 тешких крађа и једна превара.

На територији Севернобанатског округа у јануару 2024. години није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Број регистрованих прекршаја у јануару ове године је 21, што је мање за 34,37 одсто у односу на исти период 2023. године.

Фото: службена ФБ страница МУП-а

У области безбедности саобраћаја у јануару 2024. године евидентирано је укупно 25 саобраћајних незгода, што је мање за 3,85 процената у односу на 2023. годину. У саобраћајним незгодама није било погинулих, шест особа задобило тешке и 12 особа лаке телесне повреде. Откривено је укупно 835 прекршаја по саобраћају. У контроли саобраћаја откривено је 85 прекршаја због управљања возилом под дејством алкохола, 311 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила, 134 прекршаја због некоришћења сигурносног појаса, 5 прекршаја због употребе мобилних телефона током вожње и три прекршаја због управљања возилом под дејством психоактивних супстанци.

У јануару 2024. године, према страним држављанима предузете су 393 мере, док је у истом периоду 2023. години према страним држављанима предузета 231 мера. Током јануара реализовано је 16 дислокација ирегуалрних миграната, где је укупно дислоцирано 76 миграната из. „дивљих кампова“ и смештено у регуларне прихватне центре КИРС-а.

Из Полицијске управе подсећају власнике оружја, који нису заменили старе обрасце оружаних листова за оружане листове са чипом, да су у обавези да то учине до 5. марта ове године. Такође, апелују на грађане да користе могућност електронског заказивања термина за израду докумената, путем Euprave.gov.rs, као и услугу онлајн замене возачке дозволе.

Dučić palata Srbija (2)

Стање и инспекцијским службама у Србији веома је тешко и неопходна је измена Закона о инспекцијском надзору. Ово је најважнији закључак Координационе комисије за инспекцијски надзор на седници одржаној у Палати Србије у Београду.

Седници, којом је председавао министар државне управе и локалне самоуправе Александар Мартиновић, први пут су присуствовали и начелници округа, каже за „Кикиндски портал“ начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић.

– Констатовали смо да је стање тешко, сложено, да је старосна структура инспектора неповољна – просечна старост је 59 година. Нема их довољно – наш округ годину је започео са 24, а завршиће је са само 17 инспектора. Поређења ради, на почетку 2011. године било их је 46. Тешко се запошљавају нови кадрови јер процедуре за добијање дозволе трају и до годину дана, а да бисте добили самосталног инспектора, потребне су и три године – објашњава Дучић.

Он додаје да су проблем и плате, као и услови рада и непријатне ситуације на терену.

– Дешава се да инспектори одлазе након примања у радни однос. Проблем је мотивисати људе са завршеним Медицинским или Ветеринарским факултетом да се запосле као инспектори.Ипак, у Севернобанатском управном округу, у 2022. години инспекцијске службе су обрадиле 10.070 предмета.

– То не значи да су сви предмети и закључени, али подаци показују да их је толико обрађено – каже Дучић.

На седници у Палати Србија министар Мартиновић пренео је да је премијерка Ана Брнабић упозната са ситуацијом и да је активно укључена у праћење стања.Анализирани су предлози и дата мишљења о годишњим плановима инспекцијских надзора републичких инспекција за 2023. годину. Разматрани су и извештаји о раду за прошлу годину, контролне листе и донесен је нови пословник о раду.

Новина је, каже Дучић, формирање радне групе за праћење, усклађивање и вршење инспекцијског надзора у непрофитним организацијама.

Министар Мартиновић најавио је активно учешће свих начелника управних округа у раду Координационе комисије и јачање везе Министарства државне управе и локалне самоуправе са њима.

 

 

error: Content is protected !!