severnobanatski okrug Arhive | Kikindski portal

Zaštitnici prava pacijenta sa pokrajinskom ombudsmankom o problemima i žalbama

Aleksandra Djuran May 13, 2026

Kikinda je bila domaćin sastanku pokrajinske ombudsmanke docent dr Dragane Ćorić sa savetnicima za zaštitu prava pacijenata i resornim članovima veća u Kikindi i opštinama Kanjiža, Senta, Ada, Čoka i Novi Kneževac.

Ovom prilikom razgovarano je o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, kao i o pritužbama pacijenata.

-Ove godine je 10 godina od donošenja Zakona koji je ustanovio instituciju zaštitnika pacijenta. U okviru zdravstvenog sistema zaštitnik pacijenata pomaže građanima da ostvare svoja prava u okviru zdravstvene zaštite. Kroz razgovore sa predstavnicima svih lokalnih samouprava želimo da utvrdimo realno stanje, gde ima ili nema zaštitnika pacijenata i sa kojim problemima se suočavaju kako zaštitnici pacijenata tako i zdravstvene ustanove. Pošto obiđemo sve okruge daćemo preporuke i mišljenja. Pacijenti se najviše žale na papirologiju koja je neujednačena, nedostatak informacija i na hronični nedostatak medicinskog osoblja, kako lekara tako i drugih, što onemogućava da dobiju najbolju zdravstvenu zaštitu – rekla je dr Ćorić.

Boris Stupar, zaštitnik prava pacijenata za naš grad naveo sa čim se suočava:

-Ovaj posao obavljam od 2013. godine i žalbe građana podelio bih na dva segmenta. Na onaj na koji možemo da utičemo poput kvalitet rada doktora, ljubaznost, ponašanje, stručne greške. Drugi segment je onaj na koji ne možemo da utičemo kao što je nedovoljan broj termina za zakazivanje koji izdaju lekari specijalisti i gužve koje se stvaraju usled nedostatka doktora. Mesečno ima, u proseku desetak pritužbi – istakao je Stupar.

Na osnovu dosadašnje iskustva, prepoznata je potreba jačanja sistema zaštite prava pacijenata. Zaključak je i da su konstantno otvoreni konkursi za prijem lekara i drugog medicinskog osoblja, ali da se na njih niko ne javlja.

-Cilj je da uradimo opsežnu analizu i da damo preporuke koje će biti u interesu svih – zaključila je dr Dragana Ćorić.

A.Đ.

Dr Hačko: Polovina stanovništva severnog Banata umire od bolesti srca i krvnih sudova

Redakcija Kikindski November 7, 2025

Iako podaci Instituta „Batut“ pokazuju da Severnobanatski okrug ima jedan od najkraćih očekivanih životnih vekova u zemlji i visok broj obolelih od malignih bolesti, stručnjaci ističu da postoje i ohrabrujući pomaci. Kako objašnjava dr Branislav Hačko, specijalista socijalne medicine, u poslednjim godinama uočeno je smanjenje smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u prvim, kritičnim časovima po prijemu u bolnicu – što je rezultat bolje organizacije zdravstvene službe, moderne dijagnostike i brže intervencije.

-U našoj sredini, polovina stanovništva umire od bolesti srca i krvnih sudova. Na prvom mestu je infarkt miokarda, na drugom moždani udar. Ono što ohrabruje jeste da se ishod lečenja u prvim časovima značajno poboljšao, zahvaljujući razvijenim koronarnim jedinicama, savremenoj dijagnostici i dobroj komunikaciji sa višim nivoima zdravstvene zaštite – objašnjava dr Hačko.

On dodaje da se u Opštoj bolnici u Kikindi pacijenti stabilizuju i ukoliko je potrebno, upućuju u Institut u Kamenici, gde u prvih 48 sati mogu dobiti stent – što često predstavlja razliku između života i smrti.

Prema rečima dr Hačka, najčešći uzroci smrti u Severnobanatskom okrugu su upravo hronična, masovna, nezarazna oboljenja – bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti. Kod muškaraca dominiraju tumori bronha, pluća i debelog creva, dok su kod žena najčešći karcinomi dojke, debelog creva i reproduktivnih organa.

-Infektivne bolesti se dobijaju, a nezarazne uzimaju. To znači da su one direktna posledica našeg stila života: načina ishrane, fizičke aktivnosti, stresa, kvaliteta životne sredine – kaže dr Hačko.

On naglašava da postoje dva tipa faktora rizika: nepromenljivi (starost, pol i nasleđe) i promenljivi (način života i uticaj sredine). Dok na prve ne možemo uticati, drugi su u velikoj većini u našim rukama.

Jedna od ključnih poruka ovog razgovora odnosi se na razliku između zdravstvenog vaspitanja i promocije zdravlja.

-Zdravstveno vaspitanje pokušava da promeni navike pojedinca koji već ima zdravstvene probleme, ali dugoročno, to ne donosi velike rezultate. Promocija zdravlja tretira zdravlje kao izvor života, a ne kao objekat lečenja. Umesto da ljudima pričamo o bolesti, treba da ih učimo kako da žive zdravo – objašnjava dr Hačko.

On smatra da je najveća dobit od ulaganja u zdravstvenu promociju kod najmlađih – u predškolskom i školskom uzrastu, dok još nisu došli u kontakt sa faktorima rizika.

-Ako dete naučimo da je lepo biti aktivan i udisati svež vazduh i privlačno biti u formi, ne moramo mu pričati o pritisku i infarktu – ističe on.

Iako sistem zdravstvene zaštite u Srbiji ima dobru strukturu, savremenu opremu i dostupnost usluga, najveći problem ostaje nedostatak medicinskog kadra.

-Nije problem u stručnosti, već u brojnosti. Imamo vrhunsku dijagnostiku, moderne laboratorije i dobro opremljene prostore, ali nemamo dovoljno lekara. Potrebno je stvoriti uslove da mladi lekari ostanu u ovoj sredini i da se favorizuje kvalitetna edukacija kao vrednost – naglašava dr Hačko.

Zdravstvena politika, po njegovim rečima, treba da bude usmerena na jačanje zdravstvenog potencijala svakog pojedinca. To podrazumeva ulaganje u prevenciju, zdravstvenu pismenost i motivaciju za promenu životnih navika.

-Svako jutro treba da počnemo pitanjem: šta ću danas da uradim za svoje zdravlje? Da li ću pojesti nešto zdravo, prošetati, udisati svež vazduh, zasaditi drvo, nasmejati se, biti zahvalan… Sve to jača naš zdravstveni potencijal i čini društvo otpornijim – poručuje dr Hačko.

MUP apeluje na odgovorno ponašanje: Oprez prilikom upotrebe otvorenog plamena

Jelena Trifunović June 18, 2025

Imajući u vidu period veoma toplog i suvog vremena koje pogoduje nastanku i razvoju požara na otvorenom prostoru koji se veoma brzo šire, mogu zahvatiti velike površine, i predstavljaju realnu opasnost za živote i zdravlje naših građana i prouzrokovati velike materijalne štete, Sektor za vanredne situacije MUP apeluje na sve naše građane da budu odgovorni i poštuju zakon i budu veoma oprezni prilikom upotrebe otvorenog plamena, a ukoliko primete požar odmah o tome obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193.

Podsećaju građane da je Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno spaljivanje trave i niskog rastinja na otvorenom prostoru, ostataka strnih useva, spaljivanje smeća, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume. Za nepoštovanje ovih zakonskih odredbi zaprećene su i propisane novčane kazne. Kazne za fizička lica koja prekrše odredbe ovog Zakona kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, dok kazne za spaljivanje ostataka strnih useva, biljnih ostataka i smeća za fizička lica iznose 10.000 dinara, a za pravna od 300.000 do 1.000.000 dinara.

Na teritoriji Severnobanatskog okruga, u periodu od 1. januara do 17. juna ove godine, registrovano je ukupno 188 požara, od kojih je 125 bilo na otvorenom prostoru. Površina koja je bila zahvaćena ovim požarima je 1013 hektara. U istom periodu prošle godine registrovano je ukupno 229 požara i to 186 na otvorenom prostoru.

Ukoliko dođe do požara potrebno je što pre obavestiti vatrogasnu službu na broj telefona 193.

Sektor za vanredne situacije će u narednom periodu, zajedno sa drugim linijama rada Ministarstva unutrašnjih poslova, nadležnim inspekcijskim službama republičkog i lokalnog nivoa, pojačati nadzor i obilazak terena radi pronalaženja neodgovornih građana koji ne poštuju zakonske odredbe i njihovog procesuiranja, a sve u cilju smanjenja broja požara na otvorenom prostoru i povećanja bezbednosti naših građana.

Sastanak predstavnika lokalnih samouprava Okruga: za bolju bezbednost učesnika u saobraćaju

Igor Crnogorac December 12, 2024

Sinhronizovane aktivnosti lokalnih samouprava radi bolje bezbednosti u saobraćaju bile su tema danas održane sednice Saveta Severnobanatskog upravnog okruga (SBUO) u Čoki.

– Bezbednost u saobraćaju u fokusu je svih lokalnih samouprava koje pripadaju Okrugu, a mi, kao Grad, moramo da budemo stožer i primer u podizanju svesti sugrađana o značaju pravilnog ponašanja u saobraćaju, kao i da u tome pomognemo drugim lokalnim samoupravama – rekao je gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan.

Prema statistici, iznesenoj na sednici, bezbednost u saobraćaju malo je lošija ove u odnosu na prethodnu godinu, ali je na nivou 2021. i 2022. godine, naveo je gradonačelnik.

– Ipak, u narednom periodu moramo što više da radimo na edukaciji svih učesnika u saobraćaju, treba da se oforme posebni operativni timovi na nivou Saveta u svim lokalnim samoupravama Severnobanatskog okruga i da se prati strategija Agencije za bezbednost u saobraćaju. Najvažnije je da zaštitimo najugroženije grupe, a to su deca – da ne bude nijedno poginulo dete do 2030. godine, što je osnovni cilj, kao i da se obrati pažnja na najstarije učesnike u saobraćaju, da se, kroz programe, aktivnosti i mere apeluje da se poštuju propisi, da njihovo nepoštovanje u celom društvu bude sagledano kao nepoželjno, što je posebno važno za mlade vozače. U Kikindi su, kao najugroženija grupa, prepoznati biciklisti – naveo je Bogdan i dodao da je Grad već sproveo nekoliko aktivnosti u saradnji sa Agencijom i Institutom za bezbednost u saobraćaju sa ciljem edukacije biciklista, ali i drugih učesnika u saobraćaju koji ih ugrožavaju. Sledeća akcija gradskog Saveta je već sutra, kada će, kao i ranijih godina, u vrtićima biti podeljena buster-sedišta za decu u automobilima, najavio je Bogdan.

Nebojša Jovanov, načelnik SBUO, ocenio je da je sastanak bio izuzetno produktivan i da su dogovorene koordinisane aktivnosti.

– Akcenat je stavljen na najugroženije kategorije: pešake, bicikliste, motocikliste i starije osobe, kao i na edukaciju dece – rekao je Jovanov. – Mi već sprovodimo i obuke poljoprivrednika koje daju rezultate jer je sada problem nedovoljne osvetljenosti poljoprivrednih mašina mnogo manji. Jedan od projekata je i uređenje zona škola, u skladu sa strategijom da nijedno dete ne strada u saobraćaju.

Sednici su prisustvovali i Miroslav Dučić, član Gradskog veća, predstavnici MUP-a, i Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije.

– Naša strategije nalaže i da se prepolovi broj teško povređenih i poginulih u odnosu na 2019. godinu. Predstavnici lokalnih samouprava su izneli svoje probleme, a mi podržavamo sve aktivnosti koje su iznesene na današnjoj sednici. Na teritoriji ovog okruga primećeno je da su ugroženi učesnici u saobraćaju biciklisti, a da su poseban problem vozači poljoprivrednih mašina i traktora koji ne uklanjaju blato sa točkova i kolovoza – istakao je Ilić.

On je izneo i podatke da je u saobraćajnim nezgodama sa nastradalima u 40 odsto slučajeva uticajni faktor bilo pogrešno izvođenje radnje, u 13 odsto – brzina kretanja i u 12 odsto slučajeva alkoholisanost vozača.

– Takođe, treba stalno isticati da upotreba pojasa može da spasi život: 80 odsto poginulih na zadnjem sedištu nije bilo vezano, a pojas nije koristilo stotinu poginulih vozača, i to samo u prošloj godini – naveo je Ilić. – Putno-pružni prelazi su, takođe, veliki problem. Prema našim podacima, u 95 odsto slučajeva saobraćajne nezgode na ovim mestima izazvane su ljudskim faktorom. Poslednjim izmenama zakona precizirano je da je vozač dužan da se zaustavi pre pružnog prelaza kako bi se uverio da li je bezbedno da prođe. Tehnički faktor, takođe, može da doprinese saobraćajnoj nezgodi na prelazu, ali u mnogo manjoj meri.

Stana Đember, predsednica Opštine Čoka, napomenula je da je njihovo Radno telo za bezbednost u saobraćaju iniciralo ovaj sastanak.

– Hteli smo da razmenimo iskustva o bezbednosti u saobraćaju. Naša opština sarađuje sa Agencijom za bezbednost u saobraćaju, već smo imali niz aktivnosti, ali je potrebno da edukujemo građane i da na tome zajedno rade sve lokalne samouprave Okruga kako bismo, što više, poboljšali sigurnost sugrađana – rekla je Stana Đember.

Na sastanku je zaključeno da će sve opštine i Grad zajedno sprovoditi strategiju, kako bi se broj stradalih na putevima kontinuirano smanjivao.

S. V. O.

Sastanak o sprečavanju korupcije, lobiranju i finansiranju političkih aktivnosti

Aleksandra Djuran November 7, 2024

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, prisustvovao je sastanku direktora Agencije za sprečavanje korupcije Republike Srbije Dejana Damnjanovića sa predstavnicima lokalnih samouprava Srednjobanatskog i Severnobanatskog upravnog okruga. Skup je organizovan u Zrenjaninu.

-Ovakvi sastanci za nas predstavnike lokalnih samouprava značajni su jer možemo direktno da čujemo preporuke u vezi sa postupanjem prema Agenciji za sprečavanje korupcije i da na licu mesta dobijemo odgovore na dileme koje imamo od strane direktora agencije, kojem se u ime Grada Kikinde zahvaljujem na pruženoj podršci i savetima. Razmena iskustava između lokalnih samouprava je važna, kao i stalna komunikacija sa Agencijom zbog upoznavanja sa procedurama izrade potrebnih planova i poštovanja preporuka. Naša lokalna samouprava je ažurana u dostavljanju svih potrebnih izveštaja Agenciji i tako će biti i u narednom periodu – istakao je Mladen Bogdan.

Izlažući pojedinostima Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o lobiranju, Dejana Damnjanović je ostalog rekao da su sastanaci organizovani i na teritoriji drugih okruga te da je razgovarano sa 60 predstavnika lokalnih samouprava, uz očekivanje da rezultat bude smanjen broj prijava, prekršaja ili kršenja zakona.

-Ova tri zakona imaju ozbiljan broj nadležnosti koje pripadaju Agenciji. Mi vodimo računa kako se funkcioneri odnose prema svom poslu i insistiramo da njihov rad bude javan i transparentan – naveo je Damnjanović.

Srednjebanatski okrug je sedamnaesti upravni okrug u kome je održan sastanak ove vrste sa ciljem da bliže upoznava predstavnike lokalnih samouprave sa temama iz oblasti prijave imovine i prihoda javnih funkcionera, sukoba interesa, novog ciklusa izrade planova integriteta, obuke o etici i integritetu, lobiranja, obaveza političkih subjekata.

Kao i na prethodnim sastancima, i ovom prilikom je otvorena diskusija, razmenjena su iskustava učesnika, što je u skladu sa nastojanjem Agencije da se saradnja sa lokalnim samoupravama permanentno unapređuje i postiže cilj usmeren ka sprečavanju korupcije.

A.Đ.

Povoljno stanje bezbednosti: U januaru registrovano manje krivičnih dela

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Stanje bezbednosti na području Policijske uprave u januaru ove godine, bilo je povoljno, ocenjuju u Policijskoj upravi Kikinda. Prioritet u radu bila je prevencija prekršaja i krivičnih dela, očuvanje stabilnog javnog reda i mira i potpuna zaštita života, lične i imovinske sigurnosti građana Severnobanatskog okruga.

Na području Policijske uprave u Kikindi, u januaru 2024. godine, registrovano je 124 krivičnih dela što je smanjenje od 17,88 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Iz oblasti opšteg kriminala je registrovano 108 krivičnih dela ili 14,96 procenata manje, iz oblasti privrednog kriminala, otkriveno je 12 krivičnih dela što je za za dva manje u odnosu na isti mesec lane, dok je u oblasti visokotehnološkog kriminala evidentirano je jedno krivično delo i iz ekološkog kriminala tri krivična dela.

U januaru je 11 lica uhvaćeno u izvršenju krivičnog dela, a od ukupno 43 registrovana krivična dela sa nepoznatim izvršiocem, rasvetljeno je 48,84 odsto krivičnih dela. Podneto je 11 krivičnih prijava zbog sumnje da su izvršena krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga. Registrovano je i pet krivičnih dela nasilja u porodici i izrečeno je ukupno 49 hitnih mera od kojibg je 36 privremenih mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi i 13 privremeno udaljenje mogućeg učinioca iz stana. Registrovano je 40 krivičnih dela protiv imovine i to: 20 krađa, 19 teških krađa i jedna prevara.

Na teritoriji Severnobanatskog okruga u januaru 2024. godini nije bilo narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, niti težih oblika ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti građana. Broj registrovanih prekršaja u januaru ove godine je 21, što je manje za 34,37 odsto u odnosu na isti period 2023. godine.

U oblasti bezbednosti saobraćaja u januaru 2024. godine evidentirano je ukupno 25 saobraćajnih nezgoda, što je manje za 3,85 procenata u odnosu na 2023. godinu. U saobraćajnim nezgodama nije bilo poginulih, šest osoba zadobilo teške i 12 osoba lake telesne povrede. Otkriveno je ukupno 835 prekršaja po saobraćaju. U kontroli saobraćaja otkriveno je 85 prekršaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, 311 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila, 134 prekršaja zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 5 prekršaja zbog upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje i tri prekršaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

U januaru 2024. godine, prema stranim državljanima preduzete su 393 mere, dok je u istom periodu 2023. godini prema stranim državljanima preduzeta 231 mera. Tokom januara realizovano je 16 dislokacija iregualrnih migranata, gde je ukupno dislocirano 76 migranata iz. „divljih kampova“ i smešteno u regularne prihvatne centre KIRS-a.

Iz Policijske uprave podsećaju vlasnike oružja, koji nisu zamenili stare obrasce oružanih listova za oružane listove sa čipom, da su u obavezi da to učine do 5. marta ove godine. Takođe, apeluju na građane da koriste mogućnost elektronskog zakazivanja termina za izradu dokumenata, putem Euprave.gov.rs, kao i uslugu onlajn zamene vozačke dozvole.

Stanje u inspekcijskim službama je alarmantno – sledi promena zakona

Igor Crnogorac March 24, 2023

Stanje i inspekcijskim službama u Srbiji veoma je teško i neophodna je izmena Zakona o inspekcijskom nadzoru. Ovo je najvažniji zaključak Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor na sednici održanoj u Palati Srbije u Beogradu.

Sednici, kojom je predsedavao ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović, prvi put su prisustvovali i načelnici okruga, kaže za „Kikindski portal“ načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić.

– Konstatovali smo da je stanje teško, složeno, da je starosna struktura inspektora nepovoljna – prosečna starost je 59 godina. Nema ih dovoljno – naš okrug godinu je započeo sa 24, a završiće je sa samo 17 inspektora. Poređenja radi, na početku 2011. godine bilo ih je 46. Teško se zapošljavaju novi kadrovi jer procedure za dobijanje dozvole traju i do godinu dana, a da biste dobili samostalnog inspektora, potrebne su i tri godine – objašnjava Dučić.

On dodaje da su problem i plate, kao i uslovi rada i neprijatne situacije na terenu.

– Dešava se da inspektori odlaze nakon primanja u radni odnos. Problem je motivisati ljude sa završenim Medicinskim ili Veterinarskim fakultetom da se zaposle kao inspektori.Ipak, u Severnobanatskom upravnom okrugu, u 2022. godini inspekcijske službe su obradile 10.070 predmeta.

– To ne znači da su svi predmeti i zaključeni, ali podaci pokazuju da ih je toliko obrađeno – kaže Dučić.

Na sednici u Palati Srbija ministar Martinović preneo je da je premijerka Ana Brnabić upoznata sa situacijom i da je aktivno uključena u praćenje stanja.Analizirani su predlozi i data mišljenja o godišnjim planovima inspekcijskih nadzora republičkih inspekcija za 2023. godinu. Razmatrani su i izveštaji o radu za prošlu godinu, kontrolne liste i donesen je novi poslovnik o radu.

Novina je, kaže Dučić, formiranje radne grupe za praćenje, usklađivanje i vršenje inspekcijskog nadzora u neprofitnim organizacijama.

Ministar Martinović najavio je aktivno učešće svih načelnika upravnih okruga u radu Koordinacione komisije i jačanje veze Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa njima.