Miris domaćih kolača, dečji smeh i veliko srce meštana obeležili su ovogodišnju „Kolačijadu“ u Banatskom Velikom selu. U parku pored novog igrališta, u nedelju, okupio se veliki broj meštana, a rezultat je više nego impresivan – prikupljeno je čak 97.430 dinara.
Manifestaciju su, u ime roditelja sela, organizovale Slavica Vujović i Ana Borovnica Bulajić, koje ovu lepu tradiciju neguju već godinama. Ovoga puta, promena lokacije pokazala se kao pun pogodak – više izlagača, više kolača i, što je najvažnije, više osmeha.
Sva sredstva imaju jasnu namenu: 40.000 dinara već je uloženo u drvenu kućicu za igralište, 20.000 dinara biće iskorišćeno za pesak, dok će ostatak novca biti usmeren u humanitarne svrhe – za pomoć Jasni Stokić iz Novog Miloševa.
Posebnu čar događaju dali su animatori iz Zrenjanina, koji su oduševili najmlađe – maskota zeca, igra i osmesi učinili su da ova „Kolačijada“ bude nezaboravna, kako za decu, tako i za roditelje.
Organizacija ovakvog događaja ne bi bila moguća bez podrške zajednice. Pomoć su pružili Udruženje žena „Orhideja“, Udruženje žena „Velikoselke“, Udruženje penzionera i Udruženje pčelara, dok su značajan doprinos dali i brojni donatori.
Ministarstvo za brigu o selu objavilo je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije kojim je u ovom trenutku opredeljeno 375 miliona dinara.
Novina je maksimalni iznos po kući koji je uvećan na 1,5 miliona dinara.
Kao i do sada pravo učešća na konkursu imaju punoletni državljani Republike Srbije, pojedinci, samohrani roditelji, bračni i vanbračni parovi, kao i mladi poljoprivrednici, koji nemaju nepokretnost u svom vlasništvu i koji žele da svoj dom stvore u nekom od sela širom Srbije.
Podnosioci prijave sami pronalaze seosku kuću sa okućnicom u bilo kom selu u zemlji, a zatim se javljaju lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se kuća nalazi, sa kojom dalje nastavljaju proceduru prijave na konkurs.
Javni konkurs je otvoren do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine.
Prema programu Ministarstva za brigu o selu, do 500 građana dobiće šansu da uzmu ključeve svog novog doma, i to uz bespovratnu pomoć do 1,5 miliona dinara. Naime, Ministarstvo za brigu o selu ove godine izdvaja čak 750 miliona dinara za subvencije za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom širom Srbije.
U odnosu na prošlu godinu, država je podigla maksimalan iznos po korisniku sa 1,2 na čak 1,5 miliona dinara, dok je ukupan budžet ostao isti. To znači — ko se prvi prijavi, njemu kuća!
Komentari na program mogu se dostaviti do 27. januara, nakon čega sledi i zvaničan konkurs.
Pravo da konkurišu imaju punoletni državljani Srbije do 45 godina starosti, i to kao pojedinci, samohrani roditelji, kao i bračni ili vanbračni partneri. Tržišnu vrednost kuće utvrđuje jedinica lokalne samouprave, samostalno ili u saradnji sa poreskim organima, geodetskom službom ili licenciranim proceniteljima.
Korisnici subvencije ne smeju prodati kuću narednih 10 godina, a nepokretnost u tom periodu mora biti osigurana.
Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedinicom lokalne samouprave na čijoj teritoriji se kuća nalazi. Opština izjavom potvrđuje da su podaci tačni i da kuća ispunjava sve uslove.
Nakon odobrenja Ministarstva, novac se uplaćuje lokalnoj samoupravi, koja potom zaključuje ugovor o prodaji sa prodavcem, uz prisustvo i podnosioca prijave, čime se obezbeđuje pravna sigurnost za sve strane.
Ministarstvo će po stupanju Uredbe na snagu raspisati javni konkurs na svojoj internet stranici. Prijave će se podnositi od narednog dana od dana objavljivanja konkursa, do utroška sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine.
Sredstva će se dodeljivati po redosledu pristiglih prijava, a konačna isplata biće moguća najkasnije do 30. novembra 2026. godine.
Za bespovratna sredstva mogu da se prijave državljani Srbije koji:
imaju najmanje tri godine neprekidno prijavljeno prebivalište do dana raspisivanja konkursa
nisu vlasnici ili suvlasnici nepokretnosti, osim poljoprivrednog zemljišta
u poslednjih pet godina nisu prodali niti kupili nepokretnost, osim poljoprivrednog zemljišta
Još pre šest decenija maštoviti novinari iz prestonice Polet su, zbog brojnih vrhunskih igrača koji su u njemu ponikli pa slavu stekli u velikim klubovima, nazvali – našom „Barcelonom“
Dvostruki ukrasni pridevski izraz, kao stilska figura, odavno je u upotrebi kada se, u besedi ili hroničarskim zapisima, pobliže slikovito predočavaju fudbalske vrednosti Poleta. Da li su uvreženi epiteti da se radi o našoj, ovdašnjoj, „Barceloni“ i da je maleno Nakovo „najfudbalskije selo na svetu“, s dovoljno pokrića? Ili je mit u pitanju?
S ovom dilemom susreće se prof. dr Jovica Trkulja u svojoj najnovijoj, ambiciozno urađenoj, knjizi posvećenoj čuvenom fudbalskom asu i dečačkom uzoru autorove generacije Bošku Bursaću, kojom se ujedno simbolički, perom, odužuje rodnom mestu. Svojevrsni mit o nakovačkoj fudbalskoj izuzetnosti za njega je zapravo poduhvat mladića sa margine pri nastojanju da savladaju (po)ratne frustracije i izbore se za vlastiti identitet, socijalizaciju, a ponajviše za sopstvenu afirmaciju. Trkulja se studiozno bavi genezom nakovačkih sportskih aktivnosti, pre svega fudbala. FK Grmeč, formiran 1946. godine, sedam godina kasnije preimenovan je u FK Polet.
Od tada u Nakovu počinje organizovano i sistematsko bavljenje sportom. Na fudbalskom temeljima u Nakovu, koje su postavili Božidar Mihaljev, Miloš Erdeljan i Konstantin Sekulić, nastavili su da delaju mesni prosvetari, a potom i direktori škole Čedo Torbica, Čedo Bajić i Živa Mirkov, zaduživši nastavnike fiskulture da tragaju za sportskim biserima. U svojevrsnoj misiji posebno su se izdvajali Obrad Rajić Žofi, Vlado Stamenković, Peter Laub, Miodrag Vojinović Vujko i Đuro Medić.
Za meštane „najfudbalskijeg sela na svetu“, kako su Nakovo pre otprilike šest decenija nazvali maštoviti poslenici prestoničke sedme sile, fudbal je bio više od igre. Tako veli Ratko Borovnica, nakon igračke karijere istaknuti fudbalski radnik, jedno vreme predsednik OFK Kikinde. Ovaj naš sagovornik bio je i prvi čovek Fudbalskog saveza Vojvodine i – poslednji vođa reprezentacije na utakmici sa Austrijom u Beču neposredno pred raspad SFRJ.
– Genetika poneta iz Bosanske Krajine i očigledna darovitost dečaka, beskrajna privrženost sportu uopšte, a fudbalu ponajviše, i marljivost nastavnog osoblja mesne osnovne škole bili su garancija našeg uspeha – naglašava Borovnica. – Zahvaljujući Poletu, koji je je nastupao uglavnom u Banatskoj i Vojvođanskoj ligi, Kikinda je 1976. godine stekla status drugoligaša.
RATKO BOROVNICA: „ĐUŠA MEDIĆ JE BIO ODLIČAN FUDBALER. LIČNOST SAVRŠENIH PSIHOFIZIČKIH OSOBINA, LIDER TIMA. SLOVI ZA NAJUNIVERZALNIJEG SPORTISTU NAKOVA SVIH VREMENA, A MOŽDA I KIKINDSKOG REGIONA. IZVANREDNO JE IGRAO KOŠARKU, ODBOJKU, STONI TENIS, BIO ODLIČAN GIMNASTIČAR…“.
Istorija Poleta satkana je od uzbudljivih, često dramatičnih događaja, vremenom neretko oplemenjivanih šaljivim dosetkama maštovitih meštana, pa kroz generacije prepričavanih. Još se, primera radi, pamti navijačka parola „Od Nakova pa do Šida svi poznaju Bokan Vida“. Borovnica pominje najuzornije klupske aktiviste. Vredni Vlado Trifunović je bio sekretar Poleta, a sem njega na toj dužnosti istakao se i preduzimljivi Jovan Brkljač Jodžo. Kikinđanin Miloš Erdeljan Džata najčuveniji je trener, jer se pod njegovom komandom Polet dokopao vojvođanskog ranga. Pohvale su vredni i Milojko Brkanlić, Radoslav Nikodinović Gedža, Dane Vukobrat, Vlado Stamenković, Neđo Lazarević, igrač i trener Stevo Mudrinić…
BOŠKO BURSAĆ
U pomenutoj knjizi Trkulje, s podnaslovom „Nakovačka fudbalska bajka“, iz hrpe vrednih fotografija izdvajamo snimak iz 1960. godine koji verno dočarava vreme fudbalskog zanosa i entuzijazma, čega odavno nema, jer sport nije ono što je nekada bio. Poduži potpis, autentičnosti radi, doslovce citiramo: „FK Polet, Nakovo 1960, tamni dresovi: Milojko Brkanlić, Radiša Egelja, Nikola Maljković, Ilija Egelja, Đuro Medić, Slavko Rosić Repac, Jovo Kovrlija Cigo, Vlado Trifunović, čuče: Dane Raca, Ljubiša Egelja, ??, Boško Bursać: dole: Nikola Repac. U belim dresovima fudbaleri iz B. Aranđelova“.
Nakovu je, predočava Borovnica, poniklo oko 30 prvoligaških i drugoligaških igrača. Prvi je slavu stekao Milanko Ćuk u dresovima Crvene zvezde i Proletera, odigravši za omladinsku selekciju Jugoslavije 18 mečeva. Na spisku uspešnih još su: Boško Bursać (Rijeka, Zagreb i Vitese u Holandiji), Jovan Kovrlija (Proleter, olimpijski reprezentativac), Dane Raca (Proleter i Trepča), Dušan Egelja (Proleter i OFK Kikinda, olimpijski reprezentativac) Milan Majstorović (OFK Beograd i Kipar), Trivo Ivetić (OFK Beograd i Danska), Zdravko Borovnica (Crvena zvezda, Francuska, B reprezentativac SFRJ), Milan Babić (Partizan, Crvena zvezda i kruševački Napredak),Đuro Medić (Vojvodina, OFK Kikinda), Vladimir Mudrinić (Crvena zvezda, Vojvodina), Dragoljub Bursać (Proleter, Rijeka, OFK Beograd i Sutjeska), D… Bursać Ćita (Proleter, Kikinda), Dušan Rosić, Vid Bokan (Crvena zvezda, 17 puta omladinski reprezentativac SFRJ), Slavko Borovnica (OFK Kikinda, Vrbas), Stevo Mudrinić (OFK Kikinda), Nedeljko Plemić (OFK Kikinda), Borislav Ćuk (OFK Kikinda), Nedeljko Lukač (Partizan, Proleter, Napredak), Milan Kovrlija (OFK Kikinda, Vojvodina – šampionski tim), Kojo Drezgić (OFK Kikinda), Radovan Bursać (OFK Kikinda, Proleter), Dragan Radujko (Proleter, OFK Kikinda),Mirko Bucalo (Proleter), Miladin Trkulja (Mladost Apatin), Uroš Bobić (OFK Kikinda), Saša Kresoja (OFK Kikinda), Miroslav Grbić (OFK Kikinda, Mladost Bački Jarak)… Stevo Bobić je igrao za Jugal iz Australije. Nema šta, spisak za ponos.
TRENERSKA SVITA
U Nakovu su prve fudbalske korake načinili treneri: Jovan Kovrlija, koji je bio šef stručnog štaba Proletera, Vojvodine, Kikinde i Bečeja, a njegov rođeni brat Milan Kovrlija vodio je OFK Kikindu i Srem iz Sremske Mitrovice. Đurađ Kresoja trenirao je OFK Kikindu i Prijepolje, a Vladimir Mudrinić Zlatibor.
SUMORNA SUTRAŠNJICA
Polet je dugo bio sportski kolektiv za primer u svakom pogledu. Već duže vreme nije tako. Proredile su se nakovačke đačke klupe, novorođeni mališani za godinu dana mogu se nabrojati na prste jedne ruke, pa se tim, koji je u skoro najnižem rangu, popunjava momcima iz Kikinde. Budućnost fudbala u selu s jedva dve hiljade duša sumorna je.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je da je u pripremi državni program koji predviđa do 10.000 evra bespovratnih sredstava za pokretanje privrednih aktivnosti namenjen mladima u Srbiji koji žele da ostanu na selu. Isto tako ovaj program biće namenjen i onima koji žele da iz gradova odu na selo, tako da će uz kuću moći da dobiju i pomoć za pokretanje posla.
Krkobabić je rekao da će oni sami birati privredne aktivnosti kojima će se baviti. Kao primer naveo da će to biti podsticajna sredstva za otvaranje prodavnica, apoteka, različite zanatske radnje (vulkanizerske, za popravku poljoprivrednih mašina…), obnovu starih zanata kako bi to bilo u funkciji etno turizma. Kako je precizirao, očekuje da će prijavljivanje za ovaj program početi do polovine godine.
