Мирис домаћих колача, дечји смех и велико срце мештана обележили су овогодишњу „Колачијаду“ у Банатском Великом селу. У парку поред новог игралишта, у недељу, окупио се велики број мештана, а резултат је више него импресиван – прикупљено је чак 97.430 динара.
Манифестацију су, у име родитеља села, организовале Славица Вујовић и Ана Боровница Булајић, које ову лепу традицију негују већ годинама. Овога пута, промена локације показала се као пун погодак – више излагача, више колача и, што је најважније, више осмеха.
Сва средства имају јасну намену: 40.000 динара већ је уложено у дрвену кућицу за игралиште, 20.000 динара биће искоришћено за песак, док ће остатак новца бити усмерен у хуманитарне сврхе – за помоћ Јасни Стокић из Новог Милошева.
Посебну чар догађају дали су аниматори из Зрењанина, који су одушевили најмлађе – маскота зеца, игра и осмеси учинили су да ова „Колачијада“ буде незаборавна, како за децу, тако и за родитеље.
Организација оваквог догађаја не би била могућа без подршке заједнице. Помоћ су пружили Удружење жена „Орхидеја“, Удружење жена „Великоселке“, Удружење пензионера и Удружење пчелара, док су значајан допринос дали и бројни донатори.
Министарство за бригу о селу објавило је Конкурс за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије којим је у овом тренутку опредељено 375 милиона динара.
Новина је максимални износ по кући који је увећан на 1,5 милиона динара.
Као и до сада право учешћа на конкурсу имају пунолетни држављани Републике Србије, појединци, самохрани родитељи, брачни и ванбрачни парови, као и млади пољопривредници, који немају непокретност у свом власништву и који желе да свој дом створе у неком од села широм Србије.
Подносиоци пријаве сами проналазе сеоску кућу са окућницом у било ком селу у земљи, а затим се јављају локалној самоуправи на чијој територији се кућа налази, са којом даље настављају процедуру пријаве на конкурс.
Јавни конкурс је отворен до утрошка опредељених средстава, а најкасније до 1. новембра 2026. године.
Према програму Министарства за бригу о селу, до 500 грађана добиће шансу да узму кључеве свог новог дома, и то уз бесповратну помоћ до 1,5 милиона динара. Наиме, Министарство за бригу о селу ове године издваја чак 750 милиона динара за субвенције за куповину сеоских кућа са окућницом широм Србије.
У односу на прошлу годину, држава је подигла максималан износ по кориснику са 1,2 на чак 1,5 милиона динара, док је укупан буџет остао исти. То значи — ко се први пријави, њему кућа!
Коментари на програм могу се доставити до 27. јануара, након чега следи и званичан конкурс.
Право да конкуришу имају пунолетни држављани Србије до 45 година старости, и то као појединци, самохрани родитељи, као и брачни или ванбрачни партнери. Тржишну вредност куће утврђује јединица локалне самоуправе, самостално или у сарадњи са пореским органима, геодетском службом или лиценцираним проценитељима.
Корисници субвенције не смеју продати кућу наредних 10 година, а непокретност у том периоду мора бити осигурана.
Подносиоци пријаве конкуришу заједно са јединицом локалне самоуправе на чијој територији се кућа налази. Општина изјавом потврђује да су подаци тачни и да кућа испуњава све услове.
Након одобрења Министарства, новац се уплаћује локалној самоуправи, која потом закључује уговор о продаји са продавцем, уз присуство и подносиоца пријаве, чиме се обезбеђује правна сигурност за све стране.
Министарство ће по ступању Уредбе на снагу расписати јавни конкурс на својој интернет страници. Пријаве ће се подносити од наредног дана од дана објављивања конкурса, до утрошка средстава, а најкасније до 1. новембра 2026. године.
Средства ће се додељивати по редоследу пристиглих пријава, а коначна исплата биће могућа најкасније до 30. новембра 2026. године.
За бесповратна средства могу да се пријаве држављани Србије који:
имају најмање три године непрекидно пријављено пребивалиште до дана расписивања конкурса
нису власници или сувласници непокретности, осим пољопривредног земљишта
у последњих пет година нису продали нити купили непокретност, осим пољопривредног земљишта
Још пре шест деценија маштовити новинари из престонице Полет су, због бројних врхунских играча који су у њему поникли па славу стекли у великим клубовима, назвали – нашом „Барцелоном“
Двоструки украсни придевски израз, као стилска фигура, одавно је у употреби када се, у беседи или хроничарским записима, поближе сликовито предочавају фудбалске вредности Полета. Да ли су уврежени епитети да се ради о нашој, овдашњој, „Барцелони“ и да је малено Наково „најфудбалскије село на свету“, с довољно покрића? Или је мит у питању?
С овом дилемом сусреће се проф. др Јовица Тркуља у својој најновијој, амбициозно урађеној, књизи посвећеној чувеном фудбалском асу и дечачком узору ауторове генерације Бошку Бурсаћу, којом се уједно симболички, пером, одужује родном месту. Својеврсни мит о наковачкој фудбалској изузетности за њега је заправо подухват младића са маргине при настојању да савладају (по)ратне фрустрације и изборе се за властити идентитет, социјализацију, а понајвише за сопствену афирмацију. Тркуља се студиозно бави генезом наковачких спортских активности, пре свега фудбала. ФК Грмеч, формиран 1946. године, седам година касније преименован је у ФК Полет.
Од тада у Накову почиње организовано и систематско бављење спортом. На фудбалском темељима у Накову, које су поставили Божидар Михаљев, Милош Ердељан и Константин Секулић, наставили су да делају месни просветари, а потом и директори школе Чедо Торбица, Чедо Бајић и Жива Мирков, задуживши наставнике фискултуре да трагају за спортским бисерима. У својеврсној мисији посебно су се издвајали Обрад Рајић Жофи, Владо Стаменковић, Петер Лауб, Миодраг Војиновић Вујко и Ђуро Медић.
За мештане „најфудбалскијег села на свету“, како су Наково пре отприлике шест деценија назвали маштовити посленици престоничке седме силе, фудбал је био више од игре. Тако вели Ратко Боровница, након играчке каријере истакнути фудбалски радник, једно време председник ОФК Кикинде. Овај наш саговорник био је и први човек Фудбалског савеза Војводине и – последњи вођа репрезентације на утакмици са Аустријом у Бечу непосредно пред распад СФРЈ.
– Генетика понета из Босанске Крајине и очигледна даровитост дечака, бескрајна приврженост спорту уопште, а фудбалу понајвише, и марљивост наставног особља месне основне школе били су гаранција нашег успеха – наглашава Боровница. – Захваљујући Полету, који је је наступао углавном у Банатској и Војвођанској лиги, Кикинда је 1976. године стекла статус друголигаша.
РАТКО БОРОВНИЦА: „ЂУША МЕДИЋ ЈЕ БИО ОДЛИЧАН ФУДБАЛЕР. ЛИЧНОСТ САВРШЕНИХ ПСИХОФИЗИЧКИХ ОСОБИНА, ЛИДЕР ТИМА. СЛОВИ ЗА НАЈУНИВЕРЗАЛНИЈЕГ СПОРТИСТУ НАКОВА СВИХ ВРЕМЕНА, А МОЖДА И КИКИНДСКОГ РЕГИОНА. ИЗВАНРЕДНО ЈЕ ИГРАО КОШАРКУ, ОДБОЈКУ, СТОНИ ТЕНИС, БИО ОДЛИЧАН ГИМНАСТИЧАР…“.
Историја Полета саткана је од узбудљивих, често драматичних догађаја, временом неретко оплемењиваних шаљивим досеткама маштовитих мештана, па кроз генерације препричаваних. Још се, примера ради, памти навијачка парола „Од Накова па до Шида сви познају Бокан Вида“. Боровница помиње најузорније клупске активисте. Вредни Владо Трифуновић је био секретар Полета, а сем њега на тој дужности истакао се и предузимљиви Јован Бркљач Јоџо. Кикинђанин Милош Ердељан Џата најчувенији је тренер, јер се под његовом командом Полет докопао војвођанског ранга. Похвале су вредни и Милојко Брканлић, Радослав Никодиновић Геџа, Дане Вукобрат, Владо Стаменковић, Неђо Лазаревић, играч и тренер Стево Мудринић…
БОШКО БУРСАЋ
У поменутој књизи Тркуље, с поднасловом „Наковачка фудбалска бајка“, из хрпе вредних фотографија издвајамо снимак из 1960. године који верно дочарава време фудбалског заноса и ентузијазма, чега одавно нема, јер спорт није оно што је некада био. Подужи потпис, аутентичности ради, дословце цитирамо: „ФК Полет, Наково 1960, тамни дресови: Милојко Брканлић, Радиша Егеља, Никола Маљковић, Илија Егеља, Ђуро Медић, Славко Росић Репац, Јово Коврлија Циго, Владо Трифуновић, чуче: Дане Раца, Љубиша Егеља, ??, Бошко Бурсаћ: доле: Никола Репац. У белим дресовима фудбалери из Б. Аранђелова“.
Накову је, предочава Боровница, поникло око 30 прволигашких и друголигашких играча. Први је славу стекао Миланко Ћук у дресовима Црвене звезде и Пролетера, одигравши за омладинску селекцију Југославије 18 мечева. На списку успешних још су: Бошко Бурсаћ (Ријека, Загреб и Витесе у Холандији), Јован Коврлија (Пролетер, олимпијски репрезентативац), Дане Раца (Пролетер и Трепча), Душан Егеља (Пролетер и ОФК Кикинда, олимпијски репрезентативац) Милан Мајсторовић (ОФК Београд и Кипар), Триво Иветић (ОФК Београд и Данска), Здравко Боровница (Црвена звезда, Француска, Б репрезентативац СФРЈ), Милан Бабић (Партизан, Црвена звезда и крушевачки Напредак),Ђуро Медић (Војводина, ОФК Кикинда), Владимир Мудринић (Црвена звезда, Војводина), Драгољуб Бурсаћ (Пролетер, Ријека, ОФК Београд и Сутјеска), Д… Бурсаћ Ћита (Пролетер, Кикинда), Душан Росић, Вид Бокан (Црвена звезда, 17 пута омладински репрезентативац СФРЈ), Славко Боровница (ОФК Кикинда, Врбас), Стево Мудринић (ОФК Кикинда), Недељко Племић (ОФК Кикинда), Борислав Ћук (ОФК Кикинда), Недељко Лукач (Партизан, Пролетер, Напредак), Милан Коврлија (ОФК Кикинда, Војводина – шампионски тим), Којо Дрезгић (ОФК Кикинда), Радован Бурсаћ (ОФК Кикинда, Пролетер), Драган Радујко (Пролетер, ОФК Кикинда),Мирко Буцало (Пролетер), Миладин Тркуља (Младост Апатин), Урош Бобић (ОФК Кикинда), Саша Кресоја (ОФК Кикинда), Мирослав Грбић (ОФК Кикинда, Младост Бачки Јарак)… Стево Бобић је играо за Југал из Аустралије. Нема шта, списак за понос.
ТРЕНЕРСКА СВИТА
У Накову су прве фудбалске кораке начинили тренери: Јован Коврлија, који је био шеф стручног штаба Пролетера, Војводине, Кикинде и Бечеја, а његов рођени брат Милан Коврлија водио је ОФК Кикинду и Срем из Сремске Митровице. Ђурађ Кресоја тренирао је ОФК Кикинду и Пријепоље, а Владимир Мудринић Златибор.
СУМОРНА СУТРАШЊИЦА
Полет је дуго био спортски колектив за пример у сваком погледу. Већ дуже време није тако. Проредиле су се наковачке ђачке клупе, новорођени малишани за годину дана могу се набројати на прсте једне руке, па се тим, који је у скоро најнижем рангу, попуњава момцима из Кикинде. Будућност фудбала у селу с једва две хиљаде душа суморна је.
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић најавио је да је у припреми државни програм који предвиђа до 10.000 евра бесповратних средстава за покретање привредних активности намењен младима у Србији који желе да остану на селу. Исто тако овај програм биће намењен и онима који желе да из градова оду на село, тако да ће уз кућу моћи да добију и помоћ за покретање посла.
Кркобабић је рекао да ће они сами бирати привредне активности којима ће се бавити. Као пример навео да ће то бити подстицајна средства за отварање продавница, апотека, различите занатске радње (вулканизерске, за поправку пољопривредних машина…), обнову старих заната како би то било у функцији етно туризма. Како је прецизирао, очекује да ће пријављивање за овај програм почети до половине године.
