sekretarijat za zaštitu životne sredine

ekologija

Поводом обележавања Светског дана рециклаже, у организацији Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, данас су додељене награде ученицима који су учествовали на видео-конкурсу посвећеном теми рециклаже.

На конкурс је пристигло око двадесет радова, а најуспешнији су били ученици Техничке школе „Михајло Пупин“ – Илија Крстеканић, Виола Чемере и Адриан Молнар, који су за своје видео-радове награђени од стране Секретаријата и компаније FCC.

Како истичу из Секретаријата, циљ конкурса био је да се код младих подстакне размишљање о значају заштите животне средине и правилног управљања отпадом.

– Када отпад посматрамо као ресурс, можемо да се запитамо какав је наш утицај на животну средину и колико свако од нас може да учини. Радимо на буђењу еколошке свести код младих, који све више показују интересовање за ове теме – истакла је Мирослава Наранчић.

 

У претходном периоду реализован је и низ едукативних активности. Од новембра прошле године организоване су бројне обуке и радионице у школама, вртићима и месним заједницама, са циљем да се грађани упознају са правилном употребом нових канти за селекцију отпада.

Према речима Невене Николић из компаније FCC, одзив грађана и деце улива оптимизам.

– Организовали смо око седамдесет едукација и реакције деце свих узраста дају нам наду да ће се у будућности још више радити на подизању свести о значају рециклаже. Примарна селекција отпада на месту настанка је почетак, али веома важан корак – нагласила је Николић.

Она је подсетила да је до сада подељено око 13.000 канти за рециклажу и упутила апел грађанима да се придржавају правила раздвајања отпада. У рециклажне канте треба одлагати искључиво чист материјал који може поново да се искористи, без остатака и контаминације, како би процес даље обраде био што ефикаснији.

Посебну вредност овог конкурса дали су сами ученици, који су кроз своје радове указали на стање у окружењу, али и на значај личне одговорности.

– Дуго смо снимали видео, шетали по граду и размишљали о томе одакле да почнемо, јер има много смећа. Ово је и једна врста критике, али и порука да морамо више да водимо рачуна о средини – каже ученик Адријан Молнар.

Он додаје да је кроз овај пројекат научио да је брига о животној средини важна не само за људе, већ и за животиње и птице.

Догађају су присуствовали и ученици Основне школе „Вук Караџић“, који су имали прилику да се упознају са значајем рециклаже и улогом коју сваки појединац има у очувању природе.

Обележавање Светског дана рециклаже у Кикинди још једном је показало да промена почиње од малих корака – од једне канте, једне навике и једне одлуке да се отпад не баца, већ правилно раздваја.

Т. Д.

 

planeta-zemlja

Поводом обележавања Дана планете Земље , 22. април Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој реализоваће низ активности. Тако ће у уторак од 10 часова бити организована акција уређења зелених површина на потесу Семлачке и Дистричке улице.

У среду, 23.априла је предавање запослених у поменутом Секретаријату на тему „Природне и заштићене вредности и врсте Кикинде“ за а ученике четвртих разреда основних школа предавање о значајним врстама у нашем граду. Наредног дана биће отворена изложба радова фото конкурса „Природа кроз мој објектив“.

„Колибријев воћни кутак“, у сарадњи са ПУ „Драгољуб Удицки“, биће реализован у петак, 25. Априла од 17 часова у дворишту вртића „Колибри“. Овом приликом деца, васпитачи и представници Секретаријата садиће патуљасте форме воћа.

 

Pasnjaci-velike-droplje-(2)

Министарство за заштиту животне средине определило је 2,8 милиона динара за пројекат „Учионица на Јарошу – подизање свести о заштити птица“, чија укупна вредност је четири милиона. Разлику неопходну за његово остваривање у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ обезбедиће Град Кикинда.

Са потпредседницом Владе и министарком заштите животне средине, Иреном Вујовић, уговор о реализацији пројекта потписала је, у име Града, Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Министарство је, за различите инфраструктурне пројекте на територијама заштићених подручја од националног значаја који се спроводе ради унапређења и подизања капацитета бисера природе под заштитом државе у 14 градова и општина, определило, по овом јавном конкурсу, око 97 милиона динара.

– Циљеви пројекта „Учионица на Јарошу – подизање свести о заштити птица“ су подизање свести и образовање заједнице о значају заштите и одржавања заштићеног подручја, опремањем и отварањем учионице на локацији Визиторског центра на Јарошу, заштита и одржавање станишта за најређе врсте птица, као што су велика дропља, крсташ, сива ветрушка, риђи мишар, ћурликовац, ритска сова и еја ливадарка, и смањење ризика од њиховог тровања спровођењем превентивних активности које ће омогућити њихову безбедност на и у околини Пашњака. Пројектом је планирано и успостављање сарадње са надлежним институцијама и заједницом ради праћења и заштите станишта и птица у региону – каже Мирослава Наранчић.

Радови на локацији подразумевају инсталирање соларних панела, комплетне електро опреме, као и постављање видео-надзора, набавку аутоматске пумпе за воду ради несметаног приступа текућој води, и комплетне рачунарске опреме и опреме за предавања, објашњава Мирослава Наранчић и напомиње да је ово подручје и у просторном обухвату Еколошки значајног подручја „Пашњаци велике дропље“ еколошке мреже Републике Србије које је и међународно значајно подручје за биљке – IPA (Important Plant Area), међународно и национално значајно подручје за птице – IBA (Important Bird Area), као и Емералд подручје (међународна еколошка мрежа за очување дивље флоре и фауне и природних станишта).

„Пашњаци велике дропље“ проглашени су Специјалним резерватом природе 1997. године. Простиру се на територији општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Центар за посетиоце “Јарош” изграђен је у близини северне границе истоименог дела подручја, недалеко од Мокрина.

С. В. О.

Pale-grane

У улици Генерала Драпшина, коју краси „зелени тунел“ америчког копривића, прошле седмице одломио се део стабла испред зграде у којој је Гинеколошка амбуланта, и још на два места испред приватних кућа, али, на срећу, нико није повређен и није изазвана материјална штета. Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, одмах су реаговали и одломљени делови стабала су уклоњени.

У случајевима када се грана одломи и падне, надлежне екипе, понекад и уз асистенцију Полиције и Ватрогасне јединице, предузимају хитно санирање, отклањање евентуалне штете и обезбеђивање инсталација, објашњава секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

– Функција дрворедних биљака врло је сложена, а користи које имају становници су бројне и значајне. Надлежни органи са стручним службама, свакодневним обиласком и радом на терену утврђују приоритете на основу стања стабала и препоручених мера неге – каже Наранчићева.

Она додаје да је, за ову годину, планирано и генерално орезивање уличног дрвореда, који је под контролом Института за низијско шумарство из Новог Сада.

– Последњих неколико година било је ломљења грана, па и делова стабала, чак и њиховог изваљивања из кореновог система, а узроци су различити. Степен толерантности врста је различит, нека стабла су врло осетљива, и изразито им сметају микроклиматске промене. Као и човек, и зеленило је подложно стресу услед временских промена, обилних падавина, изразитих суша, и снажних олујних ветрова –  напомиње Мирослава Наранчић.

Амерички копривић у улицама Генерала Драпшина, делу Браће Татић и улице Краља Петра Првог, како је објаснила, веома је специфичан због старости, масивне грађе, велике висине и разгранатости хабитуса, због чега се дешавају падови масивних грана.

С. В. О.

eko maskenbal 6

„Еколошки маскенбал“ деце из кикиндских вртића данас се прикључио манифестацији „Поздрав пролећу“. На Градски трг стигли су маскирани у еко-костиме и са важним задатком – да суграђане подсете како се чува природа.

Лена Удицки је стигла са другарима из вртића „Мендо“.

– Обукла сам хаљину од кесица коју су направиле тета и мама. Кесице не смеју да се бацају по улици.

Елена додаје да је њој мама направила хаљину од новина.

– Направио сам костим од рециклаже јер сада учимо о рециклажи – објашњава Вук.

„Еколошки маскенбал“ део је „Еко-недеље“ коју организује Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Наш трг је данас модна писта за прелепе креације од еколошких материјала. Деца ће шетњом показати колико је важно бринути о животној средини – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

У име локалне самоуправе, манифестацију је подржала Мелита Гомбар, ресорна чланица Градског већа.

– Град Кикинда подржава овакве манифестације и надам се да ћемо подстаћи наше суграђане да брину о очувању животне средине и да заједно учествујемо у стварању боље будућности за све.

Малишани су, у карневалској колони, прошетали до Градске куће. Суграђанима су делили еколошке поруке које су сами правили. Затим су, испред Културног центра, уживали у наступу кантаутора Банета Росића и његове летеће гитаре.

Ekološki maskenbal 2

Поводом обележавања два значајна датума, Дана заштите од буке (20. април) и Дана планете земље (22. април), Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града и ове године одржава „Еко-недељу“.

Низ активности за децу и младе, од предшколаца до средњошколаца, одржаће се од 18. до 21. априла.

– Активности започињемо мерењем буке у Школској радионици Ливнице. Са стручњацима из Завода за јавно здравље и ученицима Техничке школе, са смера возачи, измерићемо буку у овој радној средини – каже Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Еколошки програми настављају се у среду, изложбом ликовних радова млађих основаца на тему „Моје природно окружење“ која ће бити отворена у Културном центру тачно у подне.

Најлепши програм за најмлађе биће поново Еколошки маскенбал на којем ће  предшколци представити своје еко-костиме. Карневалска поворка биће на Градском тргу у четвртак у 10 сати.

Последњег дана, у петак, у Културном центру, од 10 сати, ученици петог разреда основних школа имаће прилику да покажу своје знање из екологије.

Dan voda 4

Поводом Светског дана заштите вода, данас је, у Основној школи „Јован Поповић“, за ученике четвртог разреда одржано предавање о значају и очувању воде као природног ресурса.

Ово је редовна активности коју сваке године предузимају Завод за јавно здравље (ЗЗЈЗ) и Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.

– Вода је, поред ваздуха, основни ресурс за сва жива бића. У последњих 70 година воде се интензивно загађују, а знамо да  на планети, од укупне количине, имамо само три одсто слатке воде, оне која је погодна за пиће – каже др Сања Брусин-Белош, начелница Центра хигијене и хумане екологије у ЗЗЈЗ.

Буђење еколошке свести веома је важно, нарочито код најмлађих, рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

– Скрећемо пажњу на значај воде као ресурса, на загађење и подземних и површинских вода и на факторе који утичу на то. Један од највећих загађивача је човек који, такође и својим неделовањем у заштити природе, чини велику штету – рекла је Мирослава Наранчић.

Два одељења четвртог разреда са занимањем су пратила предавање.

– Не сме да се баца за смеће, морамо да имамо здраву воду за пиће. Вода нам је неопходна за живот – каже Леонора Крнић.

Ана Пудар је имала и решење за боље очување природе.

– Морамо да заштитимо воду јер је она један од најважнијих услова за живот, то смо учили и у школи. Требало би стално кажњавати оне који бацају смеће и тако је  загађују.

Светски дан заштите вода обележава се од 1992. Ове године нагласак је на загађењу вода, отпадних али и свих других. О хитном решавању кризе у вези са водом и њеном санитарном исправнишћу говориће се и на првој конференцији Уједињених нација о водама у последњих 46 година, која почиње данас.

По резолуцији УН, шести циљ одрживог развоја је санитарна исправност воде, која треба да се постигне до 2030. године.

Ulica 2

Садња нових шума и попуњавање дрвореда у граду редовна је активност Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. У току је јесења и зимска садња која траје до марта, и у току које ће бити засађено 17 хиљада нових стабала, каже за Кикиндски портал секретарка Секретаријата Мирослава Наранчић.

– Сади се на површинама у атару, на шумским основама, где је могуће заснивање нових засада. Попуњавамо и ветрозаштитне појасеве, као и дрвореде у градским улицама. Током целе године разматрамо предлоге који стижу из месних заједница и удружења која желе да уреде своју средину и, свуда где је то могуће, излазимо у сусрет – каже Наранчићева.

Сади се на подручјима Сајана, Банатског Великог Села, Руског Села и Мокрина, а у граду се попуњавају дрвореди у улицама: Јована Јовановића Змаја, Србобранска, Милоша Остојина и у Масариковој. У Улици јоргована на Стрелишту засадићемо јорговане – рекла нам је Наранчићева. – Трудимо се да нова садња буде равномерно заступљена. Грађанима су се свиделе црвенолисне форме које смо, пре десетак година, донели на наше улице – црвене шљиве, каталпе, келреутерије.

Садња и одржавање поверавају се, уговорима, расадницима, а земљиштем на шумској основи управља ЈП „Кикинда“. Ловачко удружење Кикинда добило је на одржавање пет километара ветрозаштитног појаса на свом ловном подручју. Ловци су тражили овај посао јер тако могу и да подижу станишта за дивљач.

Иако је садња повећана у последњих седам година, овај посао захтева много труда и време.

– Неопходно је пет година интензивне неге и бриге о новим садницама, и у том периоду чак неколико пута радимо замену и обнову садних врста – због оштећења која учине неодговорни пољопривредници, али и дивљач.

При крају је и први круг појекта Града „Школске шуме“. Десета школска шума биће засађена на јесен ове године у Башаиду, а затим се садња наставља, додавањем по распореду, у свим селима и у граду.

 

Удомите новогодишње јелке и остварите попуст на саднице

 

Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поручују суграђанима да ће, уколико немају где да засаде јелку са бусеном, после празника моћи да је однесу у Расадник „Доријат“ и да добију попуст на куповину саднице.

– Када јелка проведе више од месец дана у затвореном простору, она доживи шок на спољној температури. Зато стручни људи треба да се побрину о њиховом стању и да их здраве засаде. Грађани су питали да ли могу да их засаде сами, на пример на Старом језеру. Наш одговор је да је то наш посао и са Расадником „Доријат“ имамо договор о таквој садњи – каже Мирослава Наранчић.

Детаљније информације о овом поступку Секретаријат ће саопштити у току јануара.

 

 

 

 

error: Content is protected !!