секретаријат за заштиту животне средине поњопривреду и рурални развој Архиве

Пољопривредници се све одговорније односе према отпаду: Акција еколошког збрињавања у Кикинди

Igor Crnogorac јул 22, 2025

У циљу очувања животне средине и јачања еколошке свести код пољопривредних произвођача, данас је на шест пунктова у Кикинди и у околним селима спроведена акција прикупљања амбалажног отпада од пестицида и хемијских средстава за заштиту биља. Акцију је организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града у сарадњи са Пољопривредном стручном службом Кикинда и Регионалном привредном комором Севернобанатског управног округа.

Један од пунктова био је код некадашње сточне пијаце у Кикинди, где су акцију обишли и градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Ђорђе Тешин, као и представници стручних служби.

– Овакве активности организујемо други пут, с циљем да пољопривреднике информишемо и подстакнемо на правилно одлагање амбалажног отпада. Ова врста отпада је изузетно опасна – период његове разградње је до сто година, а често завршава на њивама, у каналима и на дивљим депонијама. Садржај у оваквом отпаду је у концентрованом саставу и оштећује животну средину и здравље људи и будућих поколења – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка ресорног Секретаријата.

Она је подсетила да се амбалажа правилно одлаже троструким испирањем, бушењем, затим паковањем у џамбо вреће, након чега се, по обавештењу из Секретаријата, предаје овлашћеним оператерима. Пољопривредници за то добијају потврду која постаје део документације у еАграру.

Према речима Младена Ђурана, директора Пољопривредне стручне службе, интересовање расте у односу на претходну годину, али је потребно још едукације и мотивације.

– Ово је важан корак у унапређењу еколошке праксе у пољопривреди. Очекујемо да ће број учесника наставити да расте, а уколико у будућности ова активност постане услов за остваривање субвенција, то ће додатно подстаћи пољопривреднике да се укључе – рекао је Ђуран.

Један од учесника, пољопривредник Орестије Ранков, подржао је иницијативу и указао на њен значај из угла праксе.

– Годинама сам чувао амбалажу јер нисам имао решење за њено безбедно одлагање. Мислим да је ово прави потез. У просеку имамо 4,5 литре оваквог отпада по хектару годишње, а у нашој општини је под културама 40 до 50 хиљада хектара. Значи, ово није занемарљива количина.

Како је наглашено, овакве акције биће настављене и у наредном периоду, уз подршку надлежних институција и у сарадњи са пољопривредницима, ради одговорног управљања отпадом и очувања животне средине.

С. В. О.

Почиње прикупљање амбалажног отпада у пољопривреди

Igor Crnogorac јул 18, 2025

Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града већ другу годину организује акцију сакупљања амбалажног отпада од средстава за заштиту биља и других хемијских препарата. Ове године акција ће се спровести у сарадњи са Пољопривредном стручном службом и Регионалном привредном комором у Кикинди, на иницијативу Секретаријата за заштиту животне средине.

– Обавештења су већ истакнута у месним заједницама. Посебно смо информисали пољопривреднике који имају велике количине амбалаже – рекла је секретарка Секретаријата Мирослава Наранчић. – Дато је и упутство: амбалажа мора бити очишћена троструким испирањем, пробушена да се не би поново користила, и правилно одложена до дана преузимања.

Како наводи, на основу утрошених средстава и врсте амбалаже, процењује се да се у Војводини годишње генерише више стотина хиљада отпадних пластичних боца различитог састава, запрљаности и величине.

– Већина оваквог отпада заврши на депонијама, у каналима или измешан са комуналним отпадом. Ове материје долазе у додир и са човеком и са живим светом и имају веома штетне ефекте – упозорава она. – Оваква амбалажа слабо се разграђује, загађује земљиште, воду и ваздух, и зато је изузетно важно да се сакупи и правилно збрињава.

Контролу уклањања амбалажног отпада врше инспектори за заштиту животне средине. О поштовању обавеза воде се записници, а у случају непоступања – следе прекршајне пријаве.

РАСПОРЕД САКУПЉАЊА ОПАСНЕ АМБАЛАЖЕ

Сакупљање ће се обавити у уторак, 22. јула, по следећем распореду: Мокрин (Стовариште „Суботички“, пут за Иђош) – 08:00, Иђош – 08:45, Кикинда – 09:15, Наково – 10:15, Руско Село (иза Ресторана „Баја“) – 11:15 и Башаид (Вашариште) – 12:00 сати.

С. В. О.

Почиње сузбијање амброзије на јавним површинама – обавезу да је уклањају имају и власници пољопривредних површина и парцела

Igor Crnogorac јул 13, 2025

Локална самоуправа у Кикинди и ове године предузима мере за сузбијање амброзије – штетне коровске биљке која угрожава здравље људи и утиче на пољопривредну производњу. Већ скоро две деценије ове активности се спроводе током вегетацијске сезоне, на мапираним површинама утврђеним мониторингом, а уклањање се врши механичким путем – кошењем, наводи Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града Кикинде.

– Према Уредби о мерама за сузбијање коровске биљке амброзије, у обавези да је уништавају су сви: власници и корисници пољопривредних површина, управљачи путевима и каналима, грађани на грађевинским парцелама и у својим баштама, као и на јавним површинама испред својих објеката – подсећа Наранчићева.

Мониторинг и механичко кошење ове године планирани су на приближно 20 хектара у граду и насељеним местима. Кампања ће започети средином јула, а завршиће се почетком августа.

– Свест код грађана се значајно променила. Пре 20 година готово да нисмо знали шта је амброзија. Тек смо се упознавали са њеним утицајем на здравље и принос усева. Она црпи влагу са пољопривредних површина и веома се лако шири, па је важно уништавати је – прво због здравља људи, затим и због заштите пољопривредног земљишта – истиче она.

Иако је, по Уредби, дозвољено и хемијско уништавање, у Кикинди се већ годинама примењује искључиво механички начин, као безбеднији.

– Циљ нам је да спречимо амброзију да се развије и баци полен – наглашава Наранчићева.

Амброзија је једногодишња биљка која најчешће ниче на запуштеном грађевинском и необрађеном пољопривредном земљишту, поред путева, канала и пруга. Једна биљка може да произведе од 500 до чак 3.000 семена, која остају клијава и до 40 година, а полен може да се шири и до 100 километара унаоколо. Сматра се да амброзија производи више од милијарду поленских зрна, а њен полен садржи чак 52 алергогена једињења. Цвета од средине јула до септембра, а изазива тегобе код око 10 одсто људи – узрочник је 75 одсто свих поленских алергија.

У току је ремонт јавних чесама

Igor Crnogorac август 31, 2024

Поједине јавне чесме у граду нису у функцији. Поводом питања грађана и спекулација о томе да ли чесме престају да раде због фабрике воде, разговарали смо са секретарком Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославом Наранчић.

– Поједине јавне чесме су ван функције, у току је годишњи ремонт, припрема система. Изградњом фабрике воде чесме неће престати да раде, грађани ће, као и до сада, моћи на њима да се снабдевају водом – рекла је Мирослава Наранчић за Кикиндски портал.

Како је истакла, Завод за јавно здравље редовно проверава исправност воде и нема бојазни од тога да чесме неће радити или да систем за пречишћавање у њима није у функцији.

С. В. О.

Од Покрајине 12 милиона за уклањање дивљих депонија у Башаиду, Банатској Тополи и Кикинди

Igor Crnogorac август 29, 2024

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине определио је Граду 12 милиона динара за уклањање отпада на сметлиштима у насељеним местима Башаид, Банатска Топола и Кикинда.

Уговор о додели бесповратних средстава по конкурсу, са покрајинским секретаром Немањом Ерцегом, у Покрајинској влади потписала је секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, Мирослава Наранчић.

На овогодишњем конкурсу ресорног секретаријата опредељено је укупно 50 милиона динара за пројекте уклањања дивљих депонија и за санацију и рекултивацију деградираних површина у: Кикинди, Зрењанину, Новом Саду, Белој Цркви, Оџацима, Житишту, Сремским Карловцима и Беочину.

Ерцег је, овом приликом, истакао значај подршке локалним самоуправама да збрину нелегални, најчешће комунални отпад из домаћинстава, и да реше проблем дивљих депонија.

„Годинама уназад радимо на решавању овог проблема и до сада је издвојено више стотина милиона динара за уклањање дивљих депонија“, казао је Ерцег додајући да је, од 600 дивљих депонија, тај број данас преполовљен.

Одложено прскање комараца

Igor Crnogorac јун 23, 2024

За суботу, 22. јун најављен третман одраслих комараца са земље у насељеним местима на територији града Кикинде , одложен је због неповољних временских услова.

Третман је померен за наредну недељу, чим се стекну услови за ефектан учинак, и грађани ће о томе бити благовремено обавештени, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

У КЦ одржана радионица на тему климатских промена

Igor Crnogorac март 25, 2024

Радионица у оквиру Уницефовог пројекта WАСХ (Wатер, Санитатион анд Хyгиене – вода, санитација/јавно здравље и хигијена) одржана је данас у Културном центру. Пројекат у Србији спроводи Стална конференција градова и општина, у сарадњи са локалним установама у одабраним градовима.

– Наш задатак је да отворимо дискусију о томе како климатске промене утичу на водоснабдевање, санитацију, хигијену и здравље деце и младих и како они могу да утичу на доношење одлука у овој области – објаснио је Миодраг Глушчевић, програмски директор за урбани развој, животну средину и комуналне делатности у Сталној конференцији.

Партнери у пројекту у Кикинди су Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града, у сарадњи са Јавним предузећем „Кикинда“, Заводом за јавно здравље, Црвеним крстом и Гимназијом, чији представници су учествовали на радионици.

– У сарадњи са Сталном конференцијом већ смо спровели анкету на ову тему и данас ћемо представити резултате – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата и додала да је циљ пројекта да се млади ангажују, да се чује њихово мишљење.

Уницефов пројекат обухвата пет градова у Војводини: Нови Сад, Суботицу, Сомбор, Сремску Митровицу и Кикинду. Како кажу организатори из Сталне конференције, досадашњи утисци су да су млади веома укључени, да разумеју како климатске промене утичу на свакодневни живот, имају одличне идеје и веома су заинтересовани да помогну.

Радионица за ђаке поводом Европског дана паркова

Igor Crnogorac мај 24, 2023

Ђаци из ОШ „Вук Караџић“ данас су учестовали у еколошкој радионици под називом „Упознај Велики парк“. Поводом Европског дана паркова за њих је ову активност организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.

Запослени у Секретаријату децу су упознали са лепотама и природним вредностима градског парка који постоји 127 година.

– Деца израђују једниствене разгледнице од плодова и листића. Причамо им о врстама које имамо у парку, а то је укупно 40 врста дрвећа са око 700 стабала – 29 врста лишћара и 11 врста четинара – рекла је секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

Ученици другог разреда са нама су поделили своје утиске о Великом парку.

– Врло често долазим овде да се надишем чистог ваздуха – каже Лука Бубуљ.

Његовој другарици Лари Стијак такође се свидео данашњи излет.

– Допада ми се што има пуно дрвећа и чист је ваздух.

Мања Иличић и Душко Жигић научили су како како се брине о околини.

– Животна средина се чува тако што бацамо смеће у канту, а не где стигнемо – каже Мања.

– Овде добијамо највише кисеоника док шетамо и зато треба да чувамо природу и да не бацамо смеће – објаснио нам је Душко.

Алекси Кнежевићу допада се природа у Бландашу.

– Лепо ми је што има много лепих биљака, има много људи и јако је леп ваздух овде.

Акција се наставља сутра, прикупљањем електричног и електронског отпада из школа „Фејеш Клара“ и „Милош Црњански“ и из кикиндске библиотеке. Ово је, иначе, редовна активност Секретаријата у којој специјализоване фирме откупљују електрични и електронски отпад и, заузврат, школама уплаћују донације за куповину нових уређаја.

Пример управљања отпадом у Кикинди представљен на конференцији на Копаонику

Igor Crnogorac март 13, 2023

Градска управа Кикинда постиже запажене резултате у управљању отпадом. За протеклих осам година, број дивљих депонија је, са 27, сведен на осам, на подручју града и околних места. То је био разлог да представници Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој буду позвани да се активно укључе у рад конференције под називом „Безбедност и здравље на раду са здравствено-медицинског и техничко-безбедносног аспекта екологије и заштите од пожара“.

Конференција је одржана прошле седмице на Копаонику, у организацији ХСЕ Центра (Хеалтх, Сафетy & Енвиронмент – здравље, безбедност и животна средина). Кикинда је била једина локална самоуправа међу представницима надлежног министарства, здравствених установа и универзитета из Србије и Црне Горе.

Рад под називом „Управљање отпадом на нивоу локалне самоуправе“ представили су аутори – секретарка Секретаријата, Мирослава Грујић, Едвин Тот и Драган Грујић.

– Указана нам је велика част да представимо начин на који се наша локална средина бави уклањањем отпадом. Кикинда је један од првих и малобројних градова у Србији који се управљањем отпадом активно бави од 2007. године. Ми смо међу првим локалним самоуправама у Србији које имају Регионалну депонију и активно раде на смањењу броја дивљих депонија у свим насељеним местима – каже Мирослава Наранчић.

ХСЕ Центар окупља стручну јавност и представнике власти ради размене искустава, унапређивања струке и представљања примера добре праксе на конференцијама које организује од 2019. године. Представници кикиндског Секретаријата до сада су, у раду конференција, на позив, учествовали други пут.

Изложба ђачких ветрењача – промоција обновљивих извора енергије

Igor Crnogorac март 13, 2023

Изложба ветрењача од рециклираног материјала које су правили ученици нижих разреда 12 основних школа са територије града, отворена је данас у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. На конкурс, расписан поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, 5. марта, стигло је више од 200 радова.

– Акцију смо спровели како бисмо скренули пажњу на заборављене, обновљиве изворе енергије: енергију ветра, сунца и воде, што су и енергије будућности. Ветрењачу смо изабрали јер она симболише производњу хране у давним временима. Због јако великог одзива, а уз то имамо и групне и појединачне радове, још увек нисмо осмислили начин награђивања, али свакако ћемо се трудити да обрадујемо поклонима што већи број деце – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Изложбу је подржала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, која је и присуствовала отварању.

Сара, Анђела и Ивана, ученице трећег разреда школе „Вук Караџић, данас су са другарима из одељења дошле на отварање изложбе. Сара и Анђела су и ауторке радова за које кажу да их није било тешко напрвити, а од материјала су користиле картон, колаж-папир и фолију.

Марко и Стефан из Школе „6. октобар“ испричали су нам чему служе ветрењаче и рекли да им се највише свиђају оне највеће, које „личе на праве“.

Наредних дана и ђаци осталих основних школа посетиће изложбу и са својим учитељима причати о обновљивим изворима енергије.