sednica skupštine grada Kikinde Arhive

Rebalans budžeta pred odbornicima

Aleksandra Djuran September 28, 2023

Predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan za sutra (petak) u 10 sati zakazao je 32. sednicu. Odbornici će razmatrati donošenje Odluke o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada Kikinde za ovu godinu sa projekcijama na 2024. i 2025. Rebalansom se, budžet usklađuje sa dosadašnjom realizacijom i uvećava za dva procenta za oko 76 miliona dinara, tako da će iznosti nešto manje od četiri milijarde dinara.

Na dnevnom redu je i donošenje Odluke o davanju saglasnosti na drugu izmenu i dopunu programa poslovanja Javnog preduzeća za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“ za tekuću godinu, kao i donošenje Odluke o davanju saglasnosti na drugu izmenu programa korišćenja sredstava subvencije iz budžeta grada. Donošenje odluka o davanju saglasnosti na izmene i dopune programa poslovanja JP „Toplana“, o izmenama i dopunama Plana detaljne regulacije Bloka 31 u Kikindi, o donošenju izmena i dopuna Plana generalne regulacije centralnog dela grada, o usvajanju Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost Grada za od 2024. do 2026. godine, ali i donošenje Odluke o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost Grada i o načinu obrazovanja, zadacima i načinu rada Saveta za rodnu ravnopravnost, takođe će se naći pred odbornicima.

Odluka o prenosu osnovnih sredstava bez naknade i rešenja o davanju saglasnosti na cenovnik usluga Zoohigijenske službe, kao i rešenja o davanju saglasnosti na cene usluga daljinskog grejanja „Toplana“ biće deo sutrašnjeg zasedanja lokalnog parlamenta. Odbornici će se izjašnjavati i o donošenju rešenja o stavljanju van snage rešenja o prenosu nepokretnosti odnosno građevinskog zemljišta i objekta iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu Grada bez naknade, o donošenju rešenja o davanju saglasnosti na upotrebu grba Grada Miodragu Macuri u humanitarnoj akciji pomoći Nacionalnom udruženju dece obolele od raka, kao i o donošenju rešenja o davanju saglasnosti na upotrebu imena Kikinde firmi „VTV“ doo Subotica u nazivu radio stanice. Razmatraće se i rešenja o razrešenju i imenovanju članova pojedinih nadzornih i školskih odbora.

Nebojša Jovanov je novi član Gradskog veća, odbornici usvojili izveštaje o radu mesnih zajednica

Jelena Trifunović April 13, 2023

Izbor novog člana Gradskog veća i usvajanje izveštaja o prošlogodišnjem radu i poslovanju mesnih zajednica obeležili su današnju sednicu gradske skupštine. Sednica je počela potvrđivanjem mandata odborniku Željku Radakoviću (SNS) iz Mokrina koji je seo u skupštinsku klupu umesto Srđana Sivčeva. Sivčev, dosadašnji šef naprednjaka u lokalnoj skupštini, u februaru je podneo ostavku zbog prelaska na mesto direktora u Istorijskom arhivu.

Predlog gradonačelnika Nikole Lukača da Nebojša Jovanov (SNS) bude izabran za novog člana Gradskog veća, podržala je skupštinska većina. Jovanov stupa na novu dužnost nakon što je njegov prethodnik Miroslav Dučić podneo ostavku zbog preuzimanja funkcije načelnika Severnobanatskog okruga.

Nebojša Jovanov je diplomirani industrijski menadžer. Svojih 25 godina radnog iskustva sticao je u naftnoj industriji na širokom spektru poslova, nakon toga u automobilskoj industriji, a zatim u trgovini i ugostiteljstvu. Od 2021. godine je član kabineta gradonačelnika Kikinde. Aktivno se bavio vaterpolom deset godina, u VK „ŽAK”. Govori engleski jezik- predstavio je gradonačelnik u obraćanju.

Nebojša Jovanov, novi član Gradskog veća

-Predložio sam Nebojšu Jovanova Veću i Skupštini. Mislim da će kvalitetno i odgovorno ispunjavati sve zadatke i da ćemo dobiti kvalitetnog člana tima Gradskog veća, da zajedno kreiramo bolju budućnost u Gradu Kikindi. Predanost i marljivost ga delegiraju, radio je zajedno sa bivšim članom Gradskog veća na terenu, dobro je upoznat sa svim principima u radu koje sprovodimo- naglasio je Lukač.

Povodom izveštaja o radu i poslovanju mesnih zajednica u protekloj godini, resorni član Gradskog veća Ljuban Sredić ukazao je da su ukupna sredstva iznosila više od 104 miliona dinara, i da su u najvećoj meri iz gradskog budžeta. Sredić je rekao da bi pojedini saveti mesnih zajednica trebalo više da se angažuju da privuku sredstva iz drugih izvora.

-Najveći deo novca koriste za rad udruženja, to je u proseku 30 odsto ukupnih sredstava. Slede tekuća i investiciona održavanja objekata, i finansiranje plata zaposlenih i nadoknada za lica angažovana po privremenim i povremenim poslovima, uglavnom iz komunalne delatnosti. Na kraju prošle godine u mesnim zajednicama je bilo 19 zaposlenih, 16 lica je zaposleno na neodređeno vreme, tri na određeno, 22 radnika na privremenim i povremenim poslovima. Sredstva su u odnosu na prethodnu godinu veća za 10 odsto. Da bi se dobila kompletna slika, moraju se pomenuti i investicije u puteve, poljske puteve, i druge delatnosti.

-U investicije u objekte uloženo je oko 43 miliona iz budžeta grada, republike, pokrajine i drugih fondova. Konkretno 16,3 miliona je uloženo u Bašaidu za nastavak radova na kapeli, 11,4 miliona u Mokrinu za čišćenje deponije, u Ruskom Selu 8,4 miliona za rekonstrukciju objekta FK Crvena zvezda i za predškolsku ustanovu, u Banatskoj Topoli 6,5 miliona za kupovinu objekta Doma kulture. U putnu mrežu uloženo je 28 miliona dinara u svim mesnim zajednicama, Treba pomenuti i deo novca koji se usmerava na poljske puteve i otresišta, u Sajanu smo imali završetak poljskog puta između Sajana i Iđoša- rekao je Sredić.

Izveštaje o radu i poslovanju mesnih zajednica predstavili su predsednici Saveta Nedeljko Cimeša, Dušan Marjanović, Dejan Ivanović, kao i odbornici Milana Đurđević i Aleksandar Aćimov.

-Jako smo zadovoljni što je posle 17 godina Dom kulture otkupljen, nadamo se da ćemo ga vremenom rekonstruisati i privesti nameni. Povećan nam je budžet, pre toga smo godinama imali minimalni buddžet. Ogradili smo igralište i u centru sela popravili kišnu kanalizaciju- rekao je Nedeljko Cimeša, predsednik Saveta MZ Banatska Topola.

Predsednik Saveta MZ Rusko Selo Dušan Marjanović, između ostalog, ukazao je da je urađeno pet kilometara puta od Kikinde ka Ruskom Selu i Novim Kozarcima.

-Put je bio u katastrofalnom stanju. Nadam se da će ove godine da se nastave radovi kako bi se kompletan put završio. Hvala na borbi i zalaganju da dobijemo taj put- rekao je Marjanović.

Na primedbe Ladislava Tomića, odbornika opozicije iz DSS, da su ulaganja u selima mala, odgovorio je predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan ističući da su budžeti mesnih zajednica značajno veći nego u prethodnom periodu.

-Da ne pominjemo period od 2008. do 2012. kada su sela bila potpuno zapostavljena i skrajnuta. Kada neko hoće da izokrene stvari i kaže kako mladi sada odlaze, to nije tako. Mladi sela odavno napuštaju , taj trend postoji pedesetak godina. Mi se borimo za to da mladi imaju podsticaj i želju da ostanu i da se vrate na selo- zaključio je Bogdan i pozvao odbornike da podrže izveštaje.

–

Metla”

Budžet Kikinde u 2023. godini 3,47 milijardi dinara

Jelena Trifunović December 20, 2022

Odbornici skupštine Grada usvojili su na današnjoj sednici budžet za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, koji je planiran u visini od 3,47 milijardi dinara. Za novu investiciju- postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima planirano je kreditno zaduženje od 95 miliona dinara.

Gradonačelnik Nikola Lukač rekao je da je budžet domaćinski i skrojen u skladu sa realnim mogućnostima.

-Kikinda ide napred, u dobrom pravcu, i bolje je mesto za život i rad nego pre deset godina. Kvalitet života u Kikindi se popravio i treba da bude još na višem nivou. Pomenuću neke od projekata koje radimo: fabrika vode, investicija od 11 miliona evra, ide svojim tokom, biće do kraja iduće godine, početkom 2024. treba da se završi. Krenućemo da radimo četiri postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u četiri sela, početkom 2024.godine na red stižu i ostale mesne zajednice. U toku je rekonstrukcija magistralnog voda, plato ispred pijace će se raditi posle sanacije vodovodne mreže. Za industrijsku zonu Rasadnik 70 miliona smo dobili iz republike, nastavak je izgradnja rasvete za šta nam je pokrajina opredelila 54 miliona. Pregovaramo sa šest ili sedam potencijalnih investitora da dođu i otvore od 100 do 500 novih radnih mesta.

-Sređujemo Staro jezero i kanalsku mrežu. U narednoj godini očekujemo početak izgradnje novog Centra za socijalni rad. Brza saobraćajnica Sombor-Kikinda ide svojim tokom, sve činimo da krenu radovi i od Nakova, kao i da granični prelaz proradi 24 časa. Kanalizaciju u ŽNR i na Strelištu smo preprojektovali kako bi se zadovoljili novi standardi. U završnoj smo fazi za ritejl park, upotpunjujemo sadržaje za mlade sugrađane, i to su nam nova radna mesta. Imamo projekat za Dispanzer za žene, međutim Dom zdravlja poseduje svoj prostor koji ćemo u narednom periodu adaptirati. Radi se i projekat novog Doma zdravlja. Uskoro, u februaru, nastavljaju se radovi u bolnici, završava se prva faza. Radićemo dečja igrališta u selima i gradu. Za kružni tok u Bašaidu smo izdvojili 20 miliona- istakao je gradonačelnik Lukač i zahvalio se pokrajinskoj i republičkoj administraciji na podršci.

Za tekuću potrošnju u budžetu je opredeljeno 2,77 milijardi dinara, dok je 698 miliona dinara što je 20 odsto budžeta, namenjeno investicionim ulaganjima, obrazložila je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

– Subvencije su smanjene za 27 miliona u odnosu na 2022, jer nema subvencije za Toplanu i pijacu. Subvencija za JP Kikinda iznosi 146 miliona-od čega je najviše sredstava za putnu infrastrukturu, a 22 miliona dobija Autoprevoz- 20 miliona za pokriće tekućih rashoda (energente i rezervne delove), a 2 miliona za nabavku autobusa. Sve ono što je započeto treba da se nastavi- logika je kojom smo se rukovodili prilikom planiranja investicija. Za rekonstrukciju vodovodne infrastrukture planirano je više od 245 miliona dinara, 19 miliona za kanalizacionu, preko 160 miliona za putnu infrastrukturu, preko 30 miliona za škole. Rekonstrukcija sistema za prečišćavanje pijaće vode u selima je nova investicija. Investicija je vredna, po proceni, 240 miliona, od čega je naše učešće 80 miliona plus 15 miliona za preprojektovanje postojeće dokumentacije. To je tih 95 miliona koji će biti pokriveni iz kredita. Mesne zajednice koje će prve biti deo ove investicije su Iđoš, Mokrin, Banatsko Veliko Selo, Nakovo. Svugde imamo sređenu projektno-tehničku dokumentaciju i pitanja legalizacije, osim u Bašaidu- rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Bogdan: Uravnotežen budžet

Predsednik skupštine grada Mladen Bogdan istakao je da je budžet za 2023. godinu uravnotežen i dobro planiran.

-Razgovarali smo sa sugrađanima i došli do toga šta su prioriteti. U budžetu se posvećuje pažnja razvojnim projektima i infrastrukturi, a sa druge strane nismo zanemarili socijalno odgovornu komponentu jer nastavljamo sa dosadašnjim merama i programima, a uvodimo i nove. Obraćamo pažnju na sve, ovaj budžet je ne samo odraz odgovorne politike i brige o građanima, već i slika politike rasta i razvoja grada- rekao je Bogdan.

Tešin (SPS): Razvojni budžet

Đorđe Tešin, šef odborničke grupe SPS istakao je da je iz godine u godinu prisutan pozitivan trend rasta udela investicionih ulaganja u gradskom budžetu.

-Ovo je umereno razvojni budžet ako ćemo da budemo baš konzervativni, a ako ćemo da budemo optimistični, mogu da kažem da imamo razvojni budžet. Treba uzeti u obzir i društveno-ekonomske faktore koji nas okružuju, a nisu povoljni za planiranje i investicije. U budžetu početno stanje od 100 miliona pokriva kreditno zaduženje, prihodovna strana je utemeljena u praksi. SPS će podržati predlog budžeta – jasan je bio socijalista Tešin.

Odbornik LSV Miroslav Grujić je stava da je trebalo više novca opredeliti za investicije i pohvalio to što je selima usmereno više sredstava.

Načelo opreza i načelo prioriteta dominiraju pri planiranju i opredeljivanju budžetskih sredstava, tako se ponašaju odgovorni ljudi koji znaju šta hoće, a svakom dinaru u budžetu zna se put, rekla je Milica Tripinović Popov, odbornica SNS.