Savo Orelj Arhive | Kikindski portal

Na mestu stradanja „Šljuke“: Kikinda odala poštu hrabrom revolucionaru

Tijana Despotovski February 13, 2026

Kod Opšte bolnice danas je obeležena godišnjica pogibije kikindskog revolucionara i studenta prava Koste Sredojeva „Šljuke“. Komemoraciju je organizovao SUBNOR Kikinda, uz polaganje venaca i odavanje pošte stradalim borcima.

Venac su položili direktorka bolnice Vesna Tomin i predstavnik SUBNOR-a Bela Terek, dok su skupu prisustvovali predstavnici organizacije, specijalnih jedinica policije, Opšte bolnice i Izviđačkog udruženja „Proka S. Plavi“ iz Kikinde.

Predsednik SUBNOR-a Savo Orelj podsetio je da je na tom mestu pre 82 godine tragično stradao Kosta Sredojev „Šljuka“, jedan od pokretača Velikokikindskog partizanskog odreda.

-Nakon napada na odred 4. avgusta 1941. na Simićevom salašu, Kosta Sredojev je nastavio ilegalni rad, delujući kao veza između partijske ćelije i partizanskog odreda. Bio među najtraženijim revolucionarima, ali se, uprkos tome, slobodno kretao gradom – naglasio je Orelj.

Članica SUBNOR-a Vesna Balaban istakla je da se svakog 13. februara odaje pošta palim borcima i revolucionarima koji su dali život za slobodu. Ona je podsetila da je Šljuka, rođen 1919. godine, aktivno učestvovao u ilegalnom radu — držao predavanja, prenosio pisma i delio letke — u nastojanju da probudi svest naroda o borbi za slobodu.

Organizatori su poručili da je negovanje kulture sećanja na stradale borce važno kako bi se razumelo vreme rata i očuvalo istorijsko pamćenje za buduće generacije.

T. D.

Venci i parastos za žrtve Krvavog januara

Tijana Despotovski January 9, 2026

Povodom 84 godine od stradanja nedužnih građana u takozvanom Krvavom januaru, u Kikindi su danas položeni venci i služen parastos na mestu sećanja. Okupljanju su prisustvovali predstavnici grada, boračkih organizacija, sveštenstvo i potomci stradalih.

Komemorativni skup održan je uz prisustvo većeg broja sugrađana, uprkos hladnom vremenu, a nakon verskog obreda prisutnima su se obratili predstavnici organizatora i zvaničnici. Parastos su služili sveštenici Srpske pravoslavne crkve Boban Petrović i Miroslav Bubalo.

Potresno svedočanstvo iznela je Anđelija Rankov, potomak stradalog Žarka Trećakovog, koja je podsetila na ličnu i porodičnu tragediju.

-Imala sam devet godina kada su mi ubili oca. Svakog devetog januara mi je teško. Nas troje dece je ostalo bez oca. Imao je samo 44 godine – rekla je Rankov.

U ime organizatora, predsednik SUBNOR-a Savo Orelj podsetio je na istorijski značaj događaja i okolnosti u kojima su građani stradali.

-Okupili smo se da obeležimo jedan od najtragičnijih događaja u istoriji našeg grada. Nedužni građani Kikinde i okoline stradali su bez krivice i suđenja od strane okupatora – izjavio je Orelj, dodajući da su njihova stradanja „ugrađena u temelje slobode koju danas živimo“.

Predsednik SUBNOR-a AP Vojvodine Jovo Baroševčić naglasio je da je sećanje na stradale deo šire borbe protiv zaborava.

-Na svirep način neprijatelj je pobio mlade ljude samo zato što su bili Srbi i rodoljubi. Istoriju moramo da učimo i da ne zaboravimo njihovu žrtvu – naglasio je Baroševčić.

Sveštenik Boban Petrović je u obraćanju istakao značaj lične i zajedničke odgovornosti u očuvanju uspomene na žrtve.

-Ako mi ne budemo poštovali druge, ni nas neće poštovati. Moramo pokazati našoj deci da se večne vrednosti ne smeju zaboraviti – poručio je on.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je da je obaveza zajednice da neguje kulturu sećanja i da žrtve fašističke okupacije ne smeju biti zaboravljene.

-Ovaj zid plača treba da bude svetilnik i spomenik našeg stradanja. Prošlo je 84 godine, a mi se ovde okupljamo svake godine da ovaj tragičan događaj ne bi bio zaboravljen – rekao je Bogdan, zahvalivši se potomcima stradalih i predstavnicima boračkih udruženja na očuvanju sećanja.

Komemoracija povodom Krvavog januara u Kikindi organizuje se svake godine i ima za cilj da podseti javnost na stradanje civila tokom Drugog svetskog rata, kao i na značaj očuvanja istorijskog pamćenja u lokalnoj zajednici.

Prvi put obeleženo stradanje sugrađana u bombardovanju Kikinde 1944. godine

Tijana Despotovski November 22, 2025

Prvi put u istoriji Kikinde obeleženo je stradanje sugrađana u bombardovanju železničke stanice i naselja Bedem 22. novembra 1944. godine. Venac je danas u 11 časova položen ispred spomen ploče četrnaestorici železničara poginulih u Narodnooslobodilačkoj borbi, njima u čast i u znak sećanja na 51 sugrađanina koji su izgubili živote tog dana.

Polaganju venca prisustvovalo je dvadesetak članova SUBNOR-a Kikinda, dva potomka stradalih i jedan očevidac događaja. Venac je položio Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a i pokretač inicijative da se ovaj datum po prvi put zvanično obeleži. Pokrenuta je i inicijativa da se u holu Železničke stanice postavi posebna spomen-ploča posvećena žrtvama bombardovanja.

T. D.

Godišnjica formiranja 13. Vojvođanske udarne brigade: Odali počast borcima za slobodu

Jelena Trifunović October 14, 2025

U znak poštovanja prema borcima koji su se pre osamdeset i jednu godinu iz ovih krajeva uputili u borbu za slobodu, obeležena je godišnjica formiranja 13. Vojvođanske udarne brigade. Upravo 14. oktobra 1944. godine, u varoši koja je već disala duhom oslobođenja, nastala je jedna od najznačajnijih jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

Profesor Milovan Ćurčić podsetio je da su okosnicu brigade činili iskusni borci partizanskih odreda iz Kikinde i okolnih mesta, kojima su se pridružili brojni mladi i stariji dobrovoljci.

– Prema podacima iz knjige Đorđa Momčilovića, brigada je brojala 2.872 borca i odmah po formiranju ušla u sastav Korpusa narodne odbrane Jugoslavije, dobivši posebne zadatke na teritoriji Vojvodine. Brigada je u Kikindi prošla obuku za složene operacije, a zadatak joj je bio obezbeđenje važnih objekata i zaštita imovine građana. Krajem oktobra 1944. po naređenju Glavnog štaba, dobila je zadatak da u Banatu očisti teren od fašističkih snaga, a potom je prešla u Suboticu, radi obezbeđenja granice i vojnih objekata. U završnim operacijama oslobođenja Bačke i u čuvenoj Batinskoj bici kod Bezdana, borci 13. brigade dali su izuzetan doprinos. Mnogi su stradali, a brojni posle rata odlikovani medaljama za zasluge – rekao je Ćurčić.

Predsednik kikindskog SUBNOR-a Savo Orelj podsetio je da je brigada nastala od dobrovoljaca iz severnog i srednjeg Banata, pored Kikinde i okoline – iz Srpske Crnje, Vojvode Stepe, Karađorđeva, Kumana, Melenaca, Dragutinova, Čoke i drugih mesta.
– Najmlađi učesnik imao je svega 14 godina, Milan Pecej iz Vojvode Stepe, a među najstarijima bili su braća Vuković iz Ruskog Sela, veterani Prvog svetskog rata. Brigada je bila mešovitog nacionalnog sastava – Srbi, Mađari, Rumuni, Slovenci i drugi borili su se rame uz rame, bez podela. Posle kratke obuke jedinice su upućivane na različite zadatke: jedna u Petrovgrad, druga ka Srpskoj Crnji radi obezbeđenja granice, treća u Suboticu i na mađarsku teritoriju. Pripadnici brigade učestvovali su u čišćenju terena od neprijateljskih bandi i u razotkrivanju špijunskih grupa koje su delovale nakon oslobođenja- – naveo je Orelj.

Svečanost u Kikindi bila je prilika da se još jednom oda počast hrabrim ljudima koji su u teškim vremenima izneli borbu za slobodu. Njihovo delo podseća da je cena mira bila visoka, ali da su temelji dostojanstva upravo u požrtvovanosti onih koji su za slobodu dali sve.

Kikindski SUBNOR obeležio sećanje na revolucionarku Lidiju Aldan

Igor Crnogorac April 6, 2023

Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) baštini najsvetliju revolucionarnu tradiciju sa naših prostora. I ove godine članovi su obeležili godišnjicu smrti kikindske revolucionarke Lidije Aldan polaganjem venca na njenu bistu u dvorištu nekadašnje Četvrte mesne zajednice koja je nosila njeno ime.

Na današnji dan 1941. godine, bez objave rata napadnuta je Jugoslavija. Prema nekim procenama, tog dana bilo je dve hiljade žrtava, podsetio je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a. Godinu dana kasnije, 5. aprila, svoj život tragično je izgubila kikindska heroina, Lidija Aldan. Minutom ćutanja na današnjem skupu odata je počast poginulima.

Lidija Aldan, revolucionarka, sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) rođena je 1921. godine u Jekaterinodaru, danas Krasnodaru, u Rusiji. Sa porodicom je došla u Kikindu, gde je pohađala osnovnu školu i Gimnaziju.

– Porodica Aldan živela je u Ulici Đure Jakšića 3, gde je Lidija, već kao šesnaestogodišnjakinja, okupljala naprednu omladinu Kikinde. Svi su kasnije postali članovi KPJ. Među prvim revolucionarima bili su i Olga Udicki, Vlada Bogaroški, Božidar Jovičin, Slobodanka Acigan i Radovan Brančić. U krugu svojih prijatelja Lidija Aldan bila je poštovana i spremna da pomogne proletarijatu. Njena opredeljenost, odanost Partiji i nesebičnost, uticali su na to da postane vođa omladinskog pokreta u Kikindi. Zbog revolucionarnog rada, izbačena je iz Gimnazije. Njen prvi veliki zadatak bilo je formiranje Mesnog komiteta SKOJ-a u kojem je izabrana za sekretara – rekla je Mira Stupar, potpredsednica Četvrtog mesnog odbora SUBNOR-a u Kikindi.

U toku rata Lidija Aldan je bila zadužena za kurirsku službu i održavanje veza između partizanskih odreda, a zatim i za rad ilegalne štamparije i formiranje skojevskih grupa u južnom Banatu. Na tom položaju je i otkrivena od strane okupatora.

Kako bi izbegla hapšenje, izvršila je samoubistvo hicem iz pištolja, 5. aprila 1942. godine u mestu Ferdin (danas Novi Kozjak), kod Alibunara. Osnovna škola u ovom mestu nosila je njeno ime do početka 2000-tih.

Godišnjicu njene smrti svake godine obeležava kikindski SUBNOR. Od ove godine, kaže Mira Stupar, ova organizacija, koja ima više od 300 članova, aktivirala je rad mesnih odbora, koji samostalno organizuju prigodne skupove u znak sećanja na heroje poginule za slobodu i ideju boljeg života budućih generacija.

Godišnjica Udruženja veterana Posebne jedinice policije

Jelena Trifunović February 6, 2023

Udruženje veterana Posebne jedinice policije (PJP) formirano je 2020. godine sa sedištem u Beogradu, dok svaki grad u Srbiji koji je u svom sastavu imao pripadnike ove jedinice ima svoju lokalnu bazu. Godišnjicu osnivanja obeležili su 2. februara.

-Okupili smo se u prostorijama SUBNOR-a Kikinde kako bismo obeležili ovaj dan sa krovnom organizacijom SUBNOR-a i bratskim udruženjem 72. specijalne brigade, 63. padobranske brigade i ujedno promovisali sekciju veterana PJP koja funkcioniše pri SUBNOR-u Kikinda. Okuplja 52 veterana pripadnika PJP sa ciljem da negujemo sećanje na poginule i ranjene pripadnike kikindske PJP, pomažemo njihovim porodicama i pružamo podršku i pomoć svim našim borcima. Poginulo je devet, a ranjeno 17 pripadnika- rekao je predsednik sekcije PJP Nikola Marjanović.

Komandant Obrad Stevanović predvodio je jedinicu od osnivanja pa do njenog rasformiranja. Pripadnici kikindske PJP učestvovali su u svim borbenim operacijama tokom devedetih godina, a naročito se isticali u borbama protiv albanskih terorista 1998. i 1999. godine tokom NATO agresije na prostoru Kosova i Metohije.

Veteranima Posebnih jedinica policije podršku je pružio gradski odbor SUBNOR-a, pomogao im u formiranju sekcije, a tokom prošle godine posetili su porodice poginulih pripadnika i odali im počast.

-Ove godine našim planom i programom obuhvatili smo i sekciju PJP kako bi intezivirali aktivnosti usmerene na njih i radili zajedno na promociji ove herojske jedinice koja je ponos ovog grada i pružili pomoć njihovim borcima. Čast mi je kao neko ko je bio deo oružanih snaga i sad kao predsednik SUBNOR-a Kikinde da kikindski PJP budu sastavni deo SUBNOR-a, a njihovi borci naši članovi- istakao je predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Savo Orelj.

Nisu zaboravili nekadašnji praznik: SUBNOR obeležio 29. novembar

Jelena Trifunović November 29, 2022

Obeležavanje nekadašnjeg praznika, 29. novembra, upriličili su članovi SUBNOR-a u mesnom odboru u Banatskom Velikom Selu. Tom prilikom dodeljene su i zahvalnice istaknutim članovima velikoselskog odbora ove boračke organizacije: posthumno Đuri Dotliću, sekretaru MO Branku Marčeti, Miodragu Obradoviću i savetu Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo.

– Nekadašnji Dan Republike bio je ponos i tradicija zasnovan na NOB-u i drugom zasedanju AVNOJ-a. Tradicija da se ovaj dan u ime Gradskog odbora SUBNOR-a Kikinda obeležava u Mesnom odboru u Banatskom Velikom Selua, nastavila se i ove godine uz prigodnu večeru i obraćanje predsednika velikoselskog odbora Dragana Brankovića i predsednika Gradskog odbora SUBNOR-a Save Orelja koji je i uručio zahvalnice istaknutim članovima velikoselskog odbora- navode u kikindskom SUBNOR-u.

Posle završetka Drugog svetskog rata 1945. godine, 29. novembar se slavio kao Dan Republike i bio je jedan od najvećih praznika u Jugoslaviji. Raspadom SFRJ prestaje obeležavanje ovog praznika koji je zvanično ukinut tek 2002. godine odlukom Savezne skupštine SRJ.

Veteranima Posebnih jedinica policije uručene medalje

Jelena Trifunović November 8, 2022

Za zasluge u odbrani Savezne Republike Jugoslavije od 1998. oo 2000. godine, Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. uručilo je medalje „Đeneral Božidar Janković- Osvećeno Kosovo” članovima Udruženja veterana Posebnih jedinica policije : Nikoli Marjanoviću iz Kikinde, Miloradu Jakiću iz Kule i Borisu Ladišiću iz Novog Sada.

-Policajac sam od 1984.godine, danas u penziji. Učestvovao sam u svim dejstvima na Kosovu i Metohiji, proveo dana i dane sa kolegama na terenu. Nažalost, iz Policijske uprave Kikinda poginulo je devet ljudi, a petnaest je ranjeno. Bivši sam pripadnik Posebnih jedinica policije od osnivanja do raspuštanja 2002. godine. Udruženje veterana PJP je mlado udruženje, osnovano pre tri godine. Ovo priznanje mi mnogo znači- iskren je sugrađanin Nikola Marjanović.

Medalje su uručene u prostorijama Gradskog odbora SUBNOR-a. Udruženje veterana Posebnih jedinica policije je kolektivni član te boračke organizacije.

-Njihovi članovi su i članovi SUBNOR-a. Uskoro ćemo i osnovati sekciju Posebnih jednica policije. To su veterani učesnici u odbrani Savezne Republike Jugoslavije na Kosovu. Nagrađenima sam i poručio da su oni Obilići dvadesetog veka- istakao je Savo Orelj, predsednik gradskog odbora SUBNOR-a.

Medalje „Đeneral Božidar Janković-Osvećeno Kosovo” uručio je Petar Jovanović, zamenik predsednika Udruženja veterana PJP. Udruženje je osnovano sa ciljem očuvanja sećanja na postojanje ove jedinice, kao i njene poginule, nestale, preminule i penzionisane pripadnike, brige o porodicama članova, ali i u cilju negovanja tradicije PJP, prikupljanja i publikovanja istorijske građe i saradnje sa srodnim organizacijama.

-Priznanje je novoustanovljeno, dobili su ga zaslužni pojedinci koji su ga zavredeli svojim radom i pomaganjem stanovništvu. Uručićemo ga još i Nebojši Kraljeviću iz Zrenjanina- napomenuo je Jovanović.

Dodeljena priznanja nazvana su po istaknutom srpskom generalu i vojnom ministru Božidaru Jankoviću (1849-1920). Bio je jedan od najsposobnijih oficira srpske vojske, učesnik Srpsko-turskih ratova, Srpsko-bugarskog rata, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Gradski odbor SUBNOR-a na obeležavanju Dana oslobođenja Beograda

Jelena Trifunović October 23, 2022

Kako bi se poklonili senima žrtava, odali počast zaslužnim precima i uveličali obeležavanje važnog datuma, predstavnici Gradskog odbora SUBNOR-a, na poziv SUBNORA-a Savski Venac učestvovali su u obeležavanju Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.

Delegaciju kikindskog odbora SUBNOR-a činili su Savo Orelj, predsednik, Mileva Ćojanović, predsednica aktiva žena i članice Ljuba Luka i Nina Stepančev.

– Vence i sveće na mesto pogibije 28 Crvenoarmejaca 20 oktobra 1944.godine, položile su boračke organizacije iz Srbije, Hrvatske- Splita i Vukovara,BiH- Istočno Sarajevo, Crne Gore-Bijelo Polje, kao i predstavnici Ruske ambasade. Nadahnuto obraćanje savetnika ruskog ambasadora Olega Stupina i predsednice SUBNOR-a Savski venac Olge Stojiljković-Trifunović o danima oslobođenja, žrtvama i pobedi, nikog nisu ostavili ravnodušnim. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upriličio je prijem za predsednika SUBNOR-a Srbije,generala Vidosava Kovačevića i njegove najbliže saradnike, i u razgovoru iskazao je priznanje za rad i dao punu podršku SUBNOR-u, najbrojnijih boračkoj organizaciji, u daljim aktivnostima na očuvanju tekovina NOR-a i negovanju antifašizma- kaže predsednik gradskog odbora SUBNOR-a Savo Orelj.

Dodaje da su se domaćini svojski potrudili da prisutne delegacije uspostave dogovor o budućoj prekograničnoj saradnji, u cilju negovanja tekovina antifašizma i kulture sećanja.

– Organizatori su se potrudili da obeležavanje uveličaju bogatim kulturno-umetničkim programom na Trgu republike Naša delegacija imala je čast i da da izjave za Dnevnik RTS-a i Večernje novosti. Pečat događaju dala je svečana Akademija u prostorijama opštine Savski venac Zahvaljujemo se Gradskoj upravi što nam je omogućila da učestvujemo u obeležavanju Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu- zaključuje Orelj.

Obeležena godišnjica formiranja 13. Vojvođanske brigade

Jelena Trifunović October 14, 2022

Polaganjem venaca na spomenik 13. Vojvođanskoj udarnoj brigadi, obeleženo je 78 godina od njenog formiranja. Brigada je imala pet bataljona sa po dva voda i tri odeljenja, a formirana je od dobrovoljaca sa područja srednjeg i severnog Banata. U borbama je poginulo više od 20 pripadnika.

-Brigada je obavljala veoma bitne zadatke kao što su očuvanje granice, vitalnih objekata, pruga, ustanova, ali je učestvovala i u borbama protiv stranih agenata i diverzantskih grupa. Iako su se Nemci povlačili pred vojskom Crvene armije, s vremena na vreme bi ubacivala grupe koje su bile namenjene da poljuljaju moral i zadaju poslednje očajničke poraze. Veliku ulogu pripadnici brigade imali su u KNOJ-u, koji je služio u čišćenju terena – ispričao je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a čiji je otac Stevan bio pripadnik ove borbene jedinice.

Vence su položili predstavnici SUBNOR-a i drugih boračkih organizacija i u ime Grada Kikinde Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine i Dragiša Mihajlović, načelnik Gradske uprave.

Najmlađi borac je imao 15 godina

13. Vojvođanska udarna brigada je formirana 14. oktobra 1944. godine u Kikindi. U početku je imala oko 2.000 boraca, ali je taj broj vremenom narastao na 5.000. Komandant brigade bio je Marko Tanurdžić Šiptar, borac iz Srema koji je posle Bosne prekomandovan u Banat.

Najmlađi u brigadi bio je petnaestogodišnji Mijo Varošanec, rođen u hrvatskom Međumurju. Iz logora su ga oslobodili pripadnici Crvene armije i doveli u Vojvodinu. Mijo je želeo što pre da se priključi partizanima. U brigadi je bio kurir. Brigada je imala je zadatak da bude druga linija odbrane i čuva pozadinu fronta u završnoj operaciji za oslobođenje zemlje.

Саво Орељ