Саво Орељ Архиве | Кикиндски портал

На месту страдања „Шљуке“: Кикинда одала пошту храбром револуционару

Tijana Despotovski Фебруарy 13, 2026

Код Опште болнице данас је обележена годишњица погибије кикиндског револуционара и студента права Косте Средојева „Шљуке“. Комеморацију је организовао СУБНОР Кикинда, уз полагање венаца и одавање поште страдалим борцима.

Венац су положили директорка болнице Весна Томин и представник СУБНОР-а Бела Терек, док су скупу присуствовали представници организације, специјалних јединица полиције, Опште болнице и Извиђачког удружења „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Председник СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је да је на том месту пре 82 године трагично страдао Коста Средојев „Шљука“, један од покретача Великокикиндског партизанског одреда.

-Након напада на одред 4. августа 1941. на Симићевом салашу, Коста Средојев је наставио илегални рад, делујући као веза између партијске ћелије и партизанског одреда. Био међу најтраженијим револуционарима, али се, упркос томе, слободно кретао градом – нагласио је Орељ.

Чланица СУБНОР-а Весна Балабан истакла је да се сваког 13. фебруара одаје пошта палим борцима и револуционарима који су дали живот за слободу. Она је подсетила да је Шљука, рођен 1919. године, активно учествовао у илегалном раду — држао предавања, преносио писма и делио летке — у настојању да пробуди свест народа о борби за слободу.

Организатори су поручили да је неговање културе сећања на страдале борце важно како би се разумело време рата и очувало историјско памћење за будуће генерације.

Т. Д.

Венци и парастос за жртве Крвавог јануара

Tijana Despotovski Јануарy 9, 2026

Поводом 84 године од страдања недужних грађана у такозваном Крвавом јануару, у Кикинди су данас положени венци и служен парастос на месту сећања. Окупљању су присуствовали представници града, борачких организација, свештенство и потомци страдалих.

Комеморативни скуп одржан је уз присуство већег броја суграђана, упркос хладном времену, а након верског обреда присутнима су се обратили представници организатора и званичници. Парастос су служили свештеници Српске православне цркве Бобан Петровић и Мирослав Бубало.

Потресно сведочанство изнела је Анђелија Ранков, потомак страдалог Жарка Трећаковог, која је подсетила на личну и породичну трагедију.

-Имала сам девет година када су ми убили оца. Сваког деветог јануара ми је тешко. Нас троје деце је остало без оца. Имао је само 44 године – рекла је Ранков.

У име организатора, председник СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је на историјски значај догађаја и околности у којима су грађани страдали.

-Окупили смо се да обележимо један од најтрагичнијих догађаја у историји нашег града. Недужни грађани Кикинде и околине страдали су без кривице и суђења од стране окупатора – изјавио је Орељ, додајући да су њихова страдања „уграђена у темеље слободе коју данас живимо“.

Председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић нагласио је да је сећање на страдале део шире борбе против заборава.

-На свиреп начин непријатељ је побио младе људе само зато што су били Срби и родољуби. Историју морамо да учимо и да не заборавимо њихову жртву – нагласио је Барошевчић.

Свештеник Бобан Петровић је у обраћању истакао значај личне и заједничке одговорности у очувању успомене на жртве.

-Ако ми не будемо поштовали друге, ни нас неће поштовати. Морамо показати нашој деци да се вечне вредности не смеју заборавити – поручио је он.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је обавеза заједнице да негује културу сећања и да жртве фашистичке окупације не смеју бити заборављене.

-Овај зид плача треба да буде светилник и споменик нашег страдања. Прошло је 84 године, а ми се овде окупљамо сваке године да овај трагичан догађај не би био заборављен – рекао је Богдан, захваливши се потомцима страдалих и представницима борачких удружења на очувању сећања.

Комеморација поводом Крвавог јануара у Кикинди организује се сваке године и има за циљ да подсети јавност на страдање цивила током Другог светског рата, као и на значај очувања историјског памћења у локалној заједници.

Први пут обележено страдање суграђана у бомбардовању Кикинде 1944. године

Tijana Despotovski Новембер 22, 2025

Први пут у историји Кикинде обележено је страдање суграђана у бомбардовању железничке станице и насеља Бедем 22. новембра 1944. године. Венац је данас у 11 часова положен испред спомен плоче четрнаесторици железничара погинулих у Народноослободилачкој борби, њима у част и у знак сећања на 51 суграђанина који су изгубили животе тог дана.

Полагању венца присуствовало је двадесетак чланова СУБНОР-а Кикинда, два потомка страдалих и један очевидац догађаја. Венац је положио Саво Орељ, председник СУБНОР-а и покретач иницијативе да се овај датум по први пут званично обележи. Покренута је и иницијатива да се у холу Железничке станице постави посебна спомен-плоча посвећена жртвама бомбардовања.

Т. Д.

Годишњица формирања 13. Војвођанске ударне бригаде: Одали почаст борцима за слободу

Jelena Trifunović Оцтобер 14, 2025

У знак поштовања према борцима који су се пре осамдесет и једну годину из ових крајева упутили у борбу за слободу, обележена је годишњица формирања 13. Војвођанске ударне бригаде. Управо 14. октобра 1944. године, у вароши која је већ дисала духом ослобођења, настала је једна од најзначајнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије.

Професор Милован Ћурчић подсетио је да су окосницу бригаде чинили искусни борци партизанских одреда из Кикинде и околних места, којима су се придружили бројни млади и старији добровољци.

– Према подацима из књиге Ђорђа Момчиловића, бригада је бројала 2.872 борца и одмах по формирању ушла у састав Корпуса народне одбране Југославије, добивши посебне задатке на територији Војводине. Бригада је у Кикинди прошла обуку за сложене операције, а задатак јој је био обезбеђење важних објеката и заштита имовине грађана. Крајем октобра 1944. по наређењу Главног штаба, добила је задатак да у Банату очисти терен од фашистичких снага, а потом је прешла у Суботицу, ради обезбеђења границе и војних објеката. У завршним операцијама ослобођења Бачке и у чувеној Батинској бици код Бездана, борци 13. бригаде дали су изузетан допринос. Многи су страдали, а бројни после рата одликовани медаљама за заслуге – рекао је Ћурчић.

Председник кикиндског СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је да је бригада настала од добровољаца из северног и средњег Баната, поред Кикинде и околине – из Српске Црње, Војводе Степе, Карађорђева, Кумана, Меленаца, Драгутинова, Чоке и других места.
– Најмлађи учесник имао је свега 14 година, Милан Пецеј из Војводе Степе, а међу најстаријима били су браћа Вуковић из Руског Села, ветерани Првог светског рата. Бригада је била мешовитог националног састава – Срби, Мађари, Румуни, Словенци и други борили су се раме уз раме, без подела. После кратке обуке јединице су упућиване на различите задатке: једна у Петровград, друга ка Српској Црњи ради обезбеђења границе, трећа у Суботицу и на мађарску територију. Припадници бригаде учествовали су у чишћењу терена од непријатељских банди и у разоткривању шпијунских група које су деловале након ослобођења- – навео је Орељ.

Свечаност у Кикинди била је прилика да се још једном ода почаст храбрим људима који су у тешким временима изнели борбу за слободу. Њихово дело подсећа да је цена мира била висока, али да су темељи достојанства управо у пожртвованости оних који су за слободу дали све.

Кикиндски СУБНОР обележио сећање на револуционарку Лидију Алдан

Igor Crnogorac Април 6, 2023

Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) баштини најсветлију револуционарну традицију са наших простора. И ове године чланови су обележили годишњицу смрти кикиндске револуционарке Лидије Алдан полагањем венца на њену бисту у дворишту некадашње Четврте месне заједнице која је носила њено име.

На данашњи дан 1941. године, без објаве рата нападнута је Југославија. Према неким проценама, тог дана било је две хиљаде жртава, подсетио је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а. Годину дана касније, 5. априла, свој живот трагично је изгубила кикиндска хероина, Лидија Алдан. Минутом ћутања на данашњем скупу одата је почаст погинулима.

Лидија Алдан, револуционарка, секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) рођена је 1921. године у Јекатеринодару, данас Краснодару, у Русији. Са породицом је дошла у Кикинду, где је похађала основну школу и Гимназију.

– Породица Алдан живела је у Улици Ђуре Јакшића 3, где је Лидија, већ као шеснаестогодишњакиња, окупљала напредну омладину Кикинде. Сви су касније постали чланови КПЈ. Међу првим револуционарима били су и Олга Удицки, Влада Богарошки, Божидар Јовичин, Слободанка Ациган и Радован Бранчић. У кругу својих пријатеља Лидија Алдан била је поштована и спремна да помогне пролетаријату. Њена опредељеност, оданост Партији и несебичност, утицали су на то да постане вођа омладинског покрета у Кикинди. Због револуционарног рада, избачена је из Гимназије. Њен први велики задатак било је формирање Месног комитета СКОЈ-а у којем је изабрана за секретара – рекла је Мира Ступар, потпредседница Четвртог месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

У току рата Лидија Алдан је била задужена за курирску службу и одржавање веза између партизанских одреда, а затим и за рад илегалне штампарије и формирање скојевских група у јужном Банату. На том положају је и откривена од стране окупатора.

Како би избегла хапшење, извршила је самоубиство хицем из пиштоља, 5. априла 1942. године у месту Фердин (данас Нови Козјак), код Алибунара. Основна школа у овом месту носила је њено име до почетка 2000-тих.

Годишњицу њене смрти сваке године обележава кикиндски СУБНОР. Од ове године, каже Мира Ступар, ова организација, која има више од 300 чланова, активирала је рад месних одбора, који самостално организују пригодне скупове у знак сећања на хероје погинуле за слободу и идеју бољег живота будућих генерација.

Годишњица Удружења ветерана Посебне јединице полиције

Jelena Trifunović Фебруарy 6, 2023

Удружење ветерана Посебне јединице полиције (ПЈП) формирано је 2020. године са седиштем у Београду, док сваки град у Србији који је у свом саставу имао припаднике ове јединице има своју локалну базу. Годишњицу оснивања обележили су 2. фебруара.

-Окупили смо се у просторијама СУБНОР-а Кикинде како бисмо обележили овај дан са кровном организацијом СУБНОР-а и братским удружењем 72. специјалне бригаде, 63. падобранске бригаде и уједно промовисали секцију ветерана ПЈП која функционише при СУБНОР-у Кикинда. Окупља 52 ветерана припадника ПЈП са циљем да негујемо сећање на погинуле и рањене припаднике кикиндске ПЈП, помажемо њиховим породицама и пружамо подршку и помоћ свим нашим борцима. Погинуло је девет, а рањено 17 припадника- рекао је председник секције ПЈП Никола Марјановић.

Командант Обрад Стевановић предводио је јединицу од оснивања па до њеног расформирања. Припадници кикиндске ПЈП учествовали су у свим борбеним операцијама током деведетих година, а нарочито се истицали у борбама против албанских терориста 1998. и 1999. године током НАТО агресије на простору Косова и Метохије.

Ветеранима Посебних јединица полиције подршку је пружио градски одбор СУБНОР-а, помогао им у формирању секције, а током прошле године посетили су породице погинулих припадника и одали им почаст.

-Ове године нашим планом и програмом обухватили смо и секцију ПЈП како би интезивирали активности усмерене на њих и радили заједно на промоцији ове херојске јединице која је понос овог града и пружили помоћ њиховим борцима. Част ми је као неко ко је био део оружаних снага и сад као председник СУБНОР-а Кикинде да кикиндски ПЈП буду саставни део СУБНОР-а, а њихови борци наши чланови- истакао је председник Градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

Нису заборавили некадашњи празник: СУБНОР обележио 29. новембар

Jelena Trifunović Новембер 29, 2022

Обележавање некадашњег празника, 29. новембра, уприличили су чланови СУБНОР-а у месном одбору у Банатском Великом Селу. Том приликом додељене су и захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора ове борачке организације: постхумно Ђури Дотлићу, секретару МО Бранку Марчети, Миодрагу Обрадовићу и савету Месне заједнице Банатско Велико Село.

– Некадашњи Дан Републике био је понос и традиција заснован на НОБ-у и другом заседању АВНОЈ-а. Традиција да се овај дан у име Градског одбора СУБНОР-а Кикинда обележава у Месном одбору у Банатском Великом Селуа, наставила се и ове године уз пригодну вечеру и обраћање председника великоселског одбора Драгана Бранковића и председника Градског одбора СУБНОР-а Саве Ореља који је и уручио захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора- наводе у кикиндском СУБНОР-у.

После завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у Југославији. Распадом СФРЈ престаје обележавање овог празника који је званично укинут тек 2002. године одлуком Савезне скупштине СРЈ.

Ветеранима Посебних јединица полиције уручене медаље

Jelena Trifunović Новембер 8, 2022

За заслуге у одбрани Савезне Републике Југославије од 1998. оо 2000. године, Удружење ратних добровољаца 1912-1918. уручило је медаље „Ђенерал Божидар Јанковић- Освећено Косово” члановима Удружења ветерана Посебних јединица полиције : Николи Марјановићу из Кикинде, Милораду Јакићу из Куле и Борису Ладишићу из Новог Сада.

-Полицајац сам од 1984.године, данас у пензији. Учествовао сам у свим дејствима на Косову и Метохији, провео дана и дане са колегама на терену. Нажалост, из Полицијске управе Кикинда погинуло је девет људи, а петнаест је рањено. Бивши сам припадник Посебних јединица полиције од оснивања до распуштања 2002. године. Удружење ветерана ПЈП је младо удружење, основано пре три године. Ово признање ми много значи- искрен је суграђанин Никола Марјановић.

Медаље су уручене у просторијама Градског одбора СУБНОР-а. Удружење ветерана Посебних јединица полиције је колективни члан те борачке организације.

-Њихови чланови су и чланови СУБНОР-а. Ускоро ћемо и основати секцију Посебних једница полиције. То су ветерани учесници у одбрани Савезне Републике Југославије на Косову. Награђенима сам и поручио да су они Обилићи двадесетог века- истакао је Саво Орељ, председник градског одбора СУБНОР-а.

Медаље „Ђенерал Божидар Јанковић-Освећено Косово” уручио је Петар Јовановић, заменик председника Удружења ветерана ПЈП. Удружење је основано са циљем очувања сећања на постојање ове јединице, као и њене погинуле, нестале, преминуле и пензионисане припаднике, бриге о породицама чланова, али и у циљу неговања традиције ПЈП, прикупљања и публиковања историјске грађе и сарадње са сродним организацијама.

-Признање је новоустановљено, добили су га заслужни појединци који су га завредели својим радом и помагањем становништву. Уручићемо га још и Небојши Краљевићу из Зрењанина- напоменуо је Јовановић.

Додељена признања названа су по истакнутом српском генералу и војном министру Божидару Јанковићу (1849-1920). Био је један од најспособнијих официра српске војске, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата.

Градски одбор СУБНОР-а на обележавању Дана ослобођења Београда

Jelena Trifunović Оцтобер 23, 2022

Како би се поклонили сенима жртава, одали почаст заслужним прецима и увеличали обележавање важног датума, представници Градског одбора СУБНОР-а, на позив СУБНОРА-а Савски Венац учествовали су у обележавању Дана ослобођења Београда у Другом светском рату.

Делегацију кикиндског одбора СУБНОР-а чинили су Саво Орељ, председник, Милева Ћојановић, председница актива жена и чланице Љуба Лука и Нина Степанчев.

– Венце и свеће на место погибије 28 Црвеноармејаца 20 октобра 1944.године, положиле су борачке организације из Србије, Хрватске- Сплита и Вуковара,БиХ- Источно Сарајево, Црне Горе-Бијело Поље, као и представници Руске амбасаде. Надахнуто обраћање саветника руског амбасадора Олега Ступина и председнице СУБНОР-а Савски венац Олге Стојиљковић-Трифуновић о данима ослобођења, жртвама и победи, никог нису оставили равнодушним. Председник Србије Александар Вучић уприличио је пријем за председника СУБНОР-а Србије,генерала Видосава Ковачевића и његове најближе сараднике, и у разговору исказао је признање за рад и дао пуну подршку СУБНОР-у, најбројнијих борачкој организацији, у даљим активностима на очувању тековина НОР-а и неговању антифашизма- каже председник градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

Додаје да су се домаћини својски потрудили да присутне делегације успоставе договор о будућој прекограничној сарадњи, у циљу неговања тековина антифашизма и културе сећања.

– Организатори су се потрудили да обележавање увеличају богатим културно-уметничким програмом на Тргу републике Наша делегација имала је част и да да изјаве за Дневник РТС-а и Вечерње новости. Печат догађају дала је свечана Академија у просторијама општине Савски венац Захваљујемо се Градској управи што нам је омогућила да учествујемо у обележавању Дана ослобођења Београда у Другом светском рату- закључује Орељ.

Обележена годишњица формирања 13. Војвођанске бригаде

Jelena Trifunović Оцтобер 14, 2022

Полагањем венаца на споменик 13. Војвођанској ударној бригади, обележено је 78 година од њеног формирања. Бригада је имала пет батаљона са по два вода и три одељења, а формирана је од добровољаца са подручја средњег и северног Баната. У борбама је погинуло више од 20 припадника.

-Бригада је обављала веома битне задатке као што су очување границе, виталних објеката, пруга, установа, али је учествовала и у борбама против страних агената и диверзантских група. Иако су се Немци повлачили пред војском Црвене армије, с времена на време би убацивала групе које су биле намењене да пољуљају морал и задају последње очајничке поразе. Велику улогу припадници бригаде имали су у КНОЈ-у, који је служио у чишћењу терена – испричао је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а чији је отац Стеван био припадник ове борбене јединице.

Венце су положили представници СУБНОР-а и других борачких организација и у име Града Кикинде Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

Најмлађи борац је имао 15 година

13. Војвођанска ударна бригада је формирана 14. октобра 1944. године у Кикинди. У почетку је имала око 2.000 бораца, али је тај број временом нарастао на 5.000. Командант бригаде био је Марко Танурџић Шиптар, борац из Срема који је после Босне прекомандован у Банат.

Најмлађи у бригади био је петнаестогодишњи Мијо Варошанец, рођен у хрватском Међумурју. Из логора су га ослободили припадници Црвене армије и довели у Војводину. Мијо је желео што пре да се прикључи партизанима. У бригади је био курир. Бригада је имала је задатак да буде друга линија одбране и чува позадину фронта у завршној операцији за ослобођење земље.