сат

crkva-sat

После више од деценије ћутања, сат на торњу храма Светог оца Николаја поново мери време – тачно у секунду. Оно што је некада био само детаљ на силуети града, поново је постао живи сведок свакодневице и тихи чувар ритма Кикинђана.

Идеја о обнови родила се, како каже старешина храма, јереј Мирослав Бубало, из једноставне жеље – да сат поново проради.

– Неколико људи је питало да ли би могао поново да ради и ми смо кренули од те идеје. Захваљујући знању и прилагодљивости инжињера Николин Зорана, нашли смо решење – истиче Бубало.

Иако је сат годинама био ван функције, није био покварен. Напротив – његов стари механизам, који потиче из 1908. године, био је очуван и исправан, али захтеван за одржавање.

– То је био класичан механички сат на тегове. На сваких двадесет сати морао је неко да га навија, а уз промене температуре долазило је до одступања у времену. Требало га је стално подешавати – објашњава дипломирани инжењер електротехнике Зоран Николин.

Управо је та сложеност довела до тога да сат временом стане. Генерације које су га одржавале више нису биле ту, а покушаји импровизације покојног Паје Спајића више нису били делотворни.

Пре две године почиње нова прича. Идеја је била јасна – сачувати дух старог механизма, али га прилагодити савременим условима.

– Хтели смо да задржимо што више оригиналног механизма, а да људска интервенција буде минимална. Стари механизам смо сачували као историјску вредност, а нови систем смо уградили тако да сат функционише поуздано – каже Николин.

Данас сат ради уз помоћ електромеханичког система и компјутерског управљања. Опремљен је сензорима који омогућавају аутоматску корекцију времена.

– Сваког пуног сата он сам себе проверава и коригује. Ако дође до одступања, враћа казaљке на тачно време. Зато је сада прецизан у секунду – додаје Николин.

Пројекат није био једноставан. Поред техничких изазова, било је потребно осмислити систем који истовремено мери време, управља механизмом, покреће звона и све то без „судара“ у раду.

-Најкомпликованије је били електрично-механичко прилагођавање, ту сам имао драгоцену помоћ колеге Њари Ервина који нам је урадио моделовање за 3Д штампу пластичних делова, као и колеге Бранислава Поповића који је то после у својој радионици прилагодио заједно са мном. Ту је учествовао и Драгиша Марков који је одрадио неке делове. Помогли су црквењак Златко Рауковић и Владимир Блажић који радио на моделовању реплике сата – објaшњава Николин – То је релативно сложен систем који обавља више операција одједном. Било је потребно много тестирања и подешавања.

У раду је учествовало више сарадника, од инжењера до мајстора, али и људи из цркве који су помогли у реализацији. Ипак, како са осмехом каже отац Бубало, највећи трошак није био новац.

– Финансијски није било захтевно. Рад је највише коштао, а за остало је ту Тему – наводи он.

Иако су у почетку мислили да обнову нико неће ни приметити, десило се супротно. Грађани су почели да обраћају пажњу.

– Људи су приметили да сат ради. Чак су се јављали и да кажу да им је драго. Некада је овај сат био веома важан – по његовој звoњави људи су знали колико је сати – подсећа Бубало.

Данас сат поново обавља ту улогу. На сваких петнаест минута оглашава се звоном, баш као некада, подсећајући на време када је управо црквени торањ био главни оријентир у свакодневном животу.

Преостало је још да се механички подесе три од четири бројчаника, јер неки од њих и даље касне неколико минута. Али и то је, како кажу, питање времена – и мало храбрости, јер је потребно попети се на висину од око 25 метара, где се конструкција љуља на ветру.

До тада, једно је сигурно – време се вратило на своје место.

А са њим и један важан део духа Кикинде.

Т. Д.

sat-pomeranje

Прелазак на летње рачунање времена у 2026. години десиће се у ноћи између суботе и недеље, 28. и 29. марта, када се казаљке померају са два на три сата ујутру. Тиме губимо један сат сна, али добијамо дуже и светлије дане, што је и главна сврха ове промене.

У Србији, као и у већем делу Европе, летње рачунање времена почиње последње недеље у марту, док се на зимско време прелази последње недеље у октобру. Због тога се тачан датум мења сваке године, а 2026. године то је 29. март.

Идеја о летњем рачунању времена настала је како би се боље искористила природна дневна светлост. Још 1784. године Бенџамин Френклин је разматрао ову могућност, док је конкретнији предлог дао новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон 1895. године. Практична примена започела је 1916. током Првог светског рата, када су Немачка и Велика Британија увеле ову меру ради уштеде енергије, пре свега угља. Убрзо су их следиле и друге земље, укључујући Русију и Сједињене Америчке Државе. На простору бивше СФРЈ летње рачунање времена уведено је 27. марта 1983. године.

error: Content is protected !!