sadnja

озелењавање

Око 450 украсних дрвенастих и жбунастих садница посађено је данас на потезу Старог језера у оквиру донаторске акције компаније Есситy из Аустрије. У садњи су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“, представници града и стручне службе за зеленило.

Акција је организована на делу између паркинга КСЦ „Језеро“ и моста према Старом језеру, са циљем попуњавања зелених површина и унапређења квалитета животне средине.

Ученици осмог разреда ове школе прикључили су се акцији у оквиру наставе екологије. Како је истакла наставница Александра Ћазић Киурски, ово није први пут да школа учествује у сличним активностима.

-Ученици су дошли да припомогну садњи нових младих садница како би оставили младом нараштају нешто у аманет. Они воде рачуна и о садницама у школском дворишту, а на часовима екологије и биологије уче како да се брину о животној средини. Веома су еколошки освешћени и расположени за овакве активности – навела је наставница.

Ученици истичу да им овакве акције значе и лично.

-Мислим да је важно да озеленимо град због кисеоника и јер је здраво. Није било напорно и баш је забавно, лакше него што сам мислила – рекла је ученица Уна Малогајски, додајући да планира да се и убудуће више ангажује.

Њен школски друг Немања Фејеш каже да често борави на Старом језеру и да му је важно да простор буде уређен:

-За мене овај пројекат значи много због кисеоника и зато што слободно време најчешће проводим овде.

Садња се реализује из донације компаније Есситy, а ово је друга година заредом да та компанија финансијски подржава озелењавање у Кикинди. Према речима Миодрага Радовановића, инжењера шумарства ЈП „Кикинда“, прошле године у Руском Селу засађен је парк на површини од два хектара.

-Ове године на ред је дошло попуњавање површина на Старом језеру које наши суграђани доста користе. Поред овог парка, трудимо се да попуњавамо све зелене површине у урбаном делу и околини села- навео је Радовановић.

Акцији је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, који је нагласио значај сарадње са донаторима.

-Ова донација вредна је око милион и осамсто хиљада динара. Посадили смо око 450 садница на радост ђака и наших суграђана. Циљ није само лепши изглед града, већ здравија средина за живот – поручио је градоначелник.

Т. Д.

садња-идјос-(2)

На излазу из Иђоша, према Мокрину у току је садња ветрозаштитног појаса. Око 5.700 младих стабала храста лужњака, липе, тополе, борова, дрена, јоргована биће засађено у више нивоа. Како напредује садња уверио се и градоначелник Младен Богдан, заједно са запосленима у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Ветрозаштитни појас у дужини од два километара који ниче значајан је за пољопривреднике, али и све нас с обзиром на то да се из године у годину трудимо да повећамо површине под шумама на територији града. Средства у износу од 9,8 милиона динара обезбедили су локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине којем желим да се захвалим што нас подржава  у свим великим пројектима. Подсетићу да поменуто Министарство финансира и изградњу фекалне канализације у насељу Стрелиште и Железнички Нови Ред – прецизирао је градоначелник Богдан и најавио да ће до краја године бити организовано низ акција у којима ће бити укључени најмлађи.

На општинским путевима другог реда и у претходном периоду засновани су ветрозаштитни појасеви, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Пошумљавају се и попуњавају површине у насељима и у атару. До краја године уредићемо партерне површине око вртића „Колибри у Микронасељу, Градски трг, попуњаваћемо школске шуме  које смо подизали заједно са основцима у протеклој деценији. Почели смо са Кикиндом, а завршили са Башаидом и тако обухватили сва насељена места. И у Новим Козарцима пошумићемо део површина. Осим деце, едукујемо и пољопривреднике, а пуно тога радимо и са ловцима – рекла је Мирослава Наранчић.

Извођач радова је расадник „Викумак“ из Иђоша, а власник Радивој Лагунџин истиче да је време за садњу идеално.

 

-Вишеструки је значај ветрозаштитних појасева. Смањују ударе ветра и ерозију земљишта, а шуме привлаче падавине и птице, највише грабљивице, које лове глодаре који штете усевима. Свакако су веома важни за биодиверзитет и здравију средину. Временске прилике су такве да је хладно са температурама у плусу и имали смо идеалан распоред падавина те су услови за овај посао одлични – сазнајемо од Лагунџина.

Садња ће бити завршена до 1. децембра.

А.Ђ.

 

 

сколска-сума-1

Јесења садња на територији града започела је крајем октобра када су посађене младице око дечијег игралишта код Спортског центра „Језеро“ у оквиру акције „Да сва деца расту“ удружења Деце са ахондроплазијом Србије. Управо период мировања је идеалан за садњу с обзиром на то да биљка има времена да током пролећа брже расте и развија се, сазнајемо од Мирославе Наранчић секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Ове сезоне у плану је ревитализација школских шума. У претходних десет година у граду и у свим селима никле су школске шуме о којима бригу воде ђаци који су заливали и неговали младице. На овај начин учили су како да очувамо стабла. Исто тако попуњаваћемо младицама простор при образовним установама, школске партере и зелене површине испред школа. Кугленим јавором биће попуњена улица Хајдук Вељкова, по завршетку изградње кишних канала у сливу Моравска уследиће садња у улицама Стерије Поповића и Ивана Јакшића, а нови изглед добиће и кружни ток на уласку у Башаид. Попунићемо и ветрозаштитне појасеве и слободних катастарских парцеле у ван грађевинском рејону у сарадњи са ЈП „Кикинда“ – навела је наша саговорница.

Избор врста усклађен је са новонасталим климатским променама, а води се рачуна и да буду прилагођене као урбано зеленило. Тако су уведене нове садне врсте попут каталпе, келреутерије, ликвидамбар, као и жбунасте и куглене форме.

-План садње прави се током лета. Важно је ускладити површину, локацију, састав тла са функцијом зеленила, врстом, колоритом ради естетског изгледа партера. Суграђани су, сигурна сам приметили да црвенолисна шљива улепшава улице Војводине Путника, Јована Јовановића Змаја, простор Старог језера и то је само једна од врста која својим богатством доприноси декоративности уличних дрвореда – додала је Мирослава Наранчић.

Кикинда је један од најобушемљенијих градова у Војводини са свега 1,16 процента пошумљености. Пре деценије под шумама смо имали испод једног процента. Мирослава Наранчић наводи да је то вишедеценијски посао који мора добро да се испланира.

А.Ђ.

 

 

1712310620334

Садња, на потесу око радионице НИС-а, на раскрсници код Мотела „Ловац“, организована је на иницијативу ватрогасне јединице компаније НИС,  уз подршку локалне самоуправе. Игор Лазић, руководилац ватрогасне јединице НИС-а у Кикинди истакао је да је посао 17 запослених да води рачуна о противпожарној  сабирних станица, заштити нафтних поља и бушотина.

-Наша идеја је да уредимо запуштени простор који се налази у непосредној близини наше машинске радионице. Пошто смо простор очистили од смећа о шибља и припремили земљиште, решили смо да, заједно са градском управом,  заснујемо парк. Наша одговорност биће да саднице редовно заливамо и чувамо јер нам је циљ да остане нешто будућим поколењима од ове ватрогасне јединице – рекао је Лазић.

На парцели су засновани храст, каталпа, јасен, јоргован и жбунасте форме, а акцији су присуствовали члан Градског већа Небојша Јованов и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине . Ускоро ће бити завршен пролећни садни период који је специфичан по иницијативама компанија, удружења, али и самих грађана.

-Удружење грађана из Мокрина засадило је 2.024 саднице, оплемењен је и уређен потес око игралишта у Синђелићевој улици, компанија ДДОР прикључила се садњи у граду. Почев од краја претходне године до краја овог садног периода подигнут је и попуњавана ветрозаштитни појас од Мокрина до Падеја са 4.400 садница, а са 800 младица попунили смо Бочарски друм. Акцијама се прикључују деца и млади који на овај начин уче да чувају своје окружење – навела је Мирослава Наранчић.

У садњи су учествовали чланови Клуба волонтера компаније НИС из Кикинде, Београда, Зрењанина, Новог Сада и запослени у поменутом градском Секретаријату.

А.Ђ.

1фц47098-7е03-4бе6-бццф-2цфб4цд38ф60

Школска шума, десета по реду, никла је у Башаиду. Ученици ОШ „1.октобар“ са својим учитељима и наставницима уз помоћ запослених у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој и председника Савета Месне заједнице Бојана Микалачког посадили су 150 стабала.

-Заједно са другарима посадили смо праву шуму коју ћемо неговати и чувати. Драго ми је што смо стабла посадили управо у овом делу села јер се у близини налази игралиште где често проводимо време –  истакла је Леонеса Тотај, ученица седмог разреда.

Међу онима који су посадили своје дрво је и Милош Вукобрат, ученик четвртог разреда.

-Да би стабло нарасло треба му сунца и да се залива. Дрва нам требају због кисеоника и како би имали што чистији ваздух. Заједно са другарима чуваћу нашу Школску шуму – рекао нам је Милош Вукобрат.

Наставница хемије и координатор секције за заштиту животне средине „Еко јуниори“ Невена Месарош Оличков, додала је да су и ранијем периоду ђаци водили рачуна о средини која их окружује.

-Радујем се што еколошком акцијом завршавамо прво полугодиште. Поред ученика, који су чланови секције, придружили су се и остали ђаци у школи. Ово је прави начин да научимо децу колико је важно свако дрво и свака биљка у природи, и свако од њих добиће прилику да се повеже са животном средином – напоменула је Невен Месарош Оличков.

За школску шуму изабран је део села коју мештани називају Дударница односно Титов гај који ће красити стабла јасена, јавора, црвенолисне форме, украсно жбуње и борови.

-Поносни смо на чињеницу да све месне заједнице и Град имају по једну школску шуму о којима рачуна воде ученици. Стабла расту заједно са децом која на овај начин уче да саде, да чувају и заливају дрва. Сматрали смо да је ово најбољи начин да се код њих подигне свест о томе колико је важно да сачувамо природу која нас окружује – прецизирала је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

До краја године биће завршено подизање ветрозаштитног појаса на потесу Мокрин – Млака  у дужини од осам километара који су помогли локална самоуправа и Министарство за заштиту животне средине. На поменутој локацији засновано је више од четири хиљаде садница пољског јасена. Завршава се и партерна садња око СЦ „Језеро“, Техничке школе и игралишта у Синђелићевој улици. Са садњом ће се наставити одмах након празника када ће бити уређен део око Нове индустријске зоне и сам улазак у град.