roditelji Архиве | Кикиндски портал

Град уз најмлађе: Подељено 109 беби пакета новим родитељима

Redakcija Kikindski April 27, 2026

У Свечаној сали Градске куће данас је уприличено уручење 109 беби пакета родитељима чије су бебе рођене током јануара, фебруара и марта ове године. Уз осмехе, по коју сузицу и прве родитељске бриге, овај догађај још једном је показао колико су подршка и пажња важни у првим месецима родитељства.

Међу присутнима била је и Марија Калочан, мајка двомесечне Софије, којој ово није прва додела пакета.

-Софија ми је друга беба. Ова врста подршке много значи, и прошли пут смо искористили све поклоне које смо добили – рекла је она.

Сличне утиске деле и други родитељи. За Далибора Попова, који је по први пут постао отац, овај тренутак има посебну тежину.

-Он је прва беба у нашој породици, тако да сад први пут добијамо поклон од града. Подршка нам много значи – казао је Далибор, док је у наручју држао малог Душана.

Посебну пажњу привукле су и близнакиње Софија и Миа Дунић, чија је мама уз осмех истакла да свака помоћ значи.

-Ово је први пут да добијамо подршку од града. Свака помоћ нам значи. Највише се радујемо столицама и радосницама – рекла је Марија Дунић.

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, честитао је родитељима и истакао значај оваквих мера.

-Посебно вам честитам што сте се у овим изазовним временима одлучили да будете родитељи. Ово је једна од мера коју спроводимо већ дуги низ година, а у наредном периоду планирамо и унапређење беби пакета, у складу са савременим потребама родитеља – поручио је градоначелник.

Чланица Градског већа, Мелинда Гомбар, нагласила је да је ово једна од најлепших активности које град реализује.

-Годишња вредност беби пакета износи око пет милиона динара, док је вредност појединачног пакета нешто више од 8.000 динара. Град континуирано улаже у популациону политику, јер је брига о деци и породици један од приоритета – истакла је она.

Поред материјалне помоћи, родитељи су са овог догађаја понели и оно најважније – осећај да у првим, често најизазовнијим данима родитељства, нису сами.

Т. Д.

„Колибријада“, трећа по реду, у знаку бајки: „Аладинова променада“

Aleksandra Djuran March 25, 2026

Наступом свих малишана из вртића „Колибри“ отворена је трећа „Колибријада“. Деца и васпитачи су родитеље и госте поздравили химном вртића након чега су маме и тате заједно са својом децом учествовали у радионицама организованим у радним собама.

-„Колибријада“ је јединствена манифестација у нашем граду и циљ јој је да прослави сарадњу са породицом – истакла је руководилац вртића „Колибри“ васпитачица Александра Лудајић. – Деца сваке године одлуче која је тема овог догађаја, а ове године то је „Аладинова променада“. Све су започели предшколци који су реализовали пројекат „Папир нам шушка, папир нам говори“.

Аладин, васпитач у „Колибрију“ Предраг Поповић, провео је децу и родитеље кроз 10 различитих радионица на тему најпознатијих бајки.

-Правили смо чаробне ћилиме, истраживали смо пут до блага, славићемо симбол среће који представља Аладинова лампа. У манифестацији је учествовало 190 деце са својим родитељима. Током читаве године, кроз разне садржаје, деца радо уче о бајкама, а манифестација је ту да наш рад представимо.

На самом крају организована је дискотека на отвореном, у дворишту вртића, уз ватромет којем су се највише обрадовала деца.

А.Ђ.

SOS линије за помоћ: подршка мајкама и родитељима доступна телефоном

Redakcija Kikindski March 14, 2026

У Србији постоји више телефонских линија за психолошку и саветодавну помоћ које су намењене родитељима, мајкама, деци и особама које се суочавају са различитим животним проблемима. Ове SOS линије пружају подршку у тренуцима када је разговор са стручним лицем или обученим саветником потребан, а често су бесплатне и доступне без заказивања.

Једна од таквих је SOS линија за маме, коју је покренула невладина организација „Центар за маме“. Реч је о телефону за емоционалну подршку мајкама који је доступан сваког дана у одређеном термину. Линија је намењена женама које се суочавају са изазовима родитељства, осећајем усамљености, несигурности или притиском који често прати период након порођаја.

Према подацима које је раније објавио „Центар за маме“, постпорођајну тугу, познату као baby blues, у првим месецима после порођаја може да доживи и до 80 одсто породиља. Истраживања показују и да се значајан број мајки осећа усамљено или има осећај кривице и посрамљености због својих емоција.

Поред линије намењене мајкама, у Србији постоји више националних SOS бројева за различите облике подршке.

SOS линије у Србији:

Национална SOS линија за жене жртве насиља: 0800 222 003
SOS линија мреже „Жене против насиља“: 0800 300 339
SOS линија Аутономног женског центра: 0800 100 007
Национална дечја линија: 116111
Родитељски телефон: 0800 007 000
Национална линија за превенцију самоубиства: 011-7777-000
Центар за емоционалну подршку и превенцију самоубиства „СРЦЕ“: 0800 300 303

Стручњаци истичу да овакве линије могу бити први корак ка решавању проблема, јер омогућавају разговор са особом која ће саслушати и помоћи да се пронађу наредни кораци или упутити на друге институције и службе ако је потребна додатна помоћ.

Иако су ове услуге доступне на нивоу целе Србије, оне могу бити посебно значајне за родитеље у мањим срединама, где је приступ психолошкој подршци често ограничен.

За родитеље и мајке из Кикинде и Севернобанатског округа, ови телефони представљају могућност да у сваком тренутку добију савет или подршку – без обзира на то где живе.

Извор: BBC на српском

Кад гнездо утихне: како родитељи пролазе кроз синдром празног гнезда

Redakcija Kikindski December 30, 2025

Одлазак деце из родитељског дома често се описује као природан след догађаја, али за многе мајке и очеве тај тренутак уме да донесе неочекивано дубоку празнину. Кућа постаје тиша, дани дужи, а родитељи се изненада суочавају с питањем: шта сада, кад су сви разлози за бригу и свакодневне обавезе нестали? Управо тај период преласка и прилагођавања назива се синдромом празног гнезда.

Специјализанткиња медицинске психологије, Јована Давидхази, објашњава да је овај синдром у основи очекивана фаза у животном циклусу сваке породице.

-То је природан процес навикавања на новонасталу ситуацију, а родитељи кроз њега пролазе лакше или теже зависно од личних и породичних околности – рекла је наша саговорница.

У мањим срединама, попут Кикинде, деца најчешће одлазе у веће градове због образовања или посла, па је тај осећај губитка често појачан јер физичка удаљеност постаје стварна препрека свакодневним контактима.

-Колико ће синдром бити изражен, зависи од тога какав су однос родитељи изградили са дететом и колики део свог идентитета су везали за родитељску улогу – напоменула је Давидхази.

Феномен губитка улоге је кључан. Ако је родитељство било централни део нечијег живот, тешко је пронаћи нову сврху када деца оду. Мајке су често теже погођене јер су у већини случајева биле више укључене у свакодневне потребе детета, али и очеви пролазе кроз сличан процес, само га теже изражавају.

Синдром празног гнезда може имати симптоме који личе на депресију: туга, осећај безвредности, забринутост и страх од будућности. Ипак, како објашњава психолошкиња, у питању је пролазна фаза која се с временом ублажава.

-За разлику од депресије, ови симптоми не оптерећују особу до те мере да не може да функционише. Ако туга и безвољност трају дуже од шест месеци и почну да утичу на свакодневни живот, тада говоримо о могућем развоју психичког поремећаја и то је тренутак када треба потражити стручну помоћ – саветовала је наша саговорница.

Родитељима који пролазе кроз овај период Давидхази предлаже да одржавају блиске односе са својом децом, чак и ако живе далеко. Важно је да се контакти не прекину – позиви поруке, заједнички планови, то све помаже да се одржи повезаност. Исто тако кључно је да родитељи поново пронађу себе у свакодневним активностима.

-Посветите се послу, хобијима, пријатељима, свом партнеру. Заједничка подршка унутар брачног односа може много олакшати прилагођавање новој породичној динамици – истакла је психолошкиња.

Синдром празног гнезда, дакле, није болест – то је доказ да су родитељи одрадили свој посао, да су деци дали корене и крила. Иако тај тренутак уме да заболи, он истовремено отвара простор за ново поглавље живота, у којем родитељи поново могу да открију себе, своје жеље и свој мир. У породицама где су породичне везе посебно јаке, то није крај – то је само другачији облик блискости, сазрео и тих, али једнако вредан.

Др Ивана Пантић о вакцинацији деце: Некада смо се плашили болести, данас се плашимо заштите

Redakcija Kikindski November 29, 2025

Вакцинација је једно од највећих достигнућа савремене медицине и темељ заштите јавног здравља. Ипак упркос деценијама доказаних користи и искорењеним болестима, поверење у вакцине у последњим годинама је нарушено. О разлозима због којих родитељи у Србији понекад оклевају да вакцинишу дете, разговарали смо са др Иваном Пантић, специјалисткињом педијатрије у Дому здравља Чока.

-Већина родитеља у Србији и даље савесно вакцинише своју децу, али поверење у вакцине јесте ослабило. То се нарочито примећује код младих родитеља који информације најчешће траже на интернету – каже др Пантић.

Родитељи у већим срединама, чешће су изложени контрадикторним информацијама са интернета, док у мањим местима обично постоји приснији однос са лекаром, што доприноси поверењу.

– АНОВА анализом утврђено је да су разлике између група статистички значајне (p=0,022): родитељи који се о вакцинама претежно информишу преко интернета мање су задовољни објашњењима која добијају од лекара од оних који информације добијају директно у Дому здравља. То јасно говори да лекар мора да остане први и главни извор информација, а не друштвене мреже и непроверени сајтови – објашњава др Пантић.

На питање одакле уопште потиче сумња у вакцине, др Пантић истиче да проблем не настаје само из неинформисаности, већ из начина на који се данас шире информације.

-Друштвене мреже имају огроман утицај. Непроверене тврдње шире се много брже на интернету од проверених научних чињеница. Антиваксерски покрети користе страх и неизвесност, а медији понекад, несвесно, додатно доприносе ширењу панике бомбастичним насловима – тврди др Пантић.

У свом истраживању спроведеном на територији општине Чока, приметила је да су родитељи најмлађе деце показивали највиши степен конспиративних уверења, нарочито када је реч о ММР вакцини.

-Родитељи најмлађе деце чешће имају негативнији однос према вакцинацији. Они су мање задовољни информацијама које добијају од лекара, несигурнији су у своје знање о вакцинама и склонији уверењу да вакцине крију неку „скривену опасност“. Те разлике нису случајне, већ су статистички значајне – незадовољство информацијама (p=0,011), несигурност у знање (p=0,014) и уверење у скривену опасност вакцина (p=0,002).

Као важан налаз издвојила се и повезаност материјалног статуса породице и уверења о вакцинама. Анализа је показала да родитељи са нижим приходима значајно чешће изражавају конспиративне ставове, посебно када је реч о тврдњама да се „прикрива штетност вакцина“, а та разлика је статистички потврђена (p=0,025). Управо због тога, истиче др Пантић, породице слабијег материјалног стања треба да буду у фокусу циљане едукације, како би добиле јасне, проверене и разумљиве информације.

Кад је реч о врстама, најчешће се одлаже ММР вакцина, која штити од малих богиња, заушака и рубеле.

-Разлог су дезинформације о наводној повезаности ММР вакцине са аутизмом, што је научно потпуно оповргнуто. Реакције на вакцину које се јављају код деце су углавном благе и пролазне, за разлику од компликација самих болести које могу бити озбиљније – каже наша саговорница.

Најчешће заблуде које педијатри чују односе се управо на наводну повезаност вакцина и аутизма, али и на страх да ова врста заштите „слаби имуни систем“ или уверење да понеке болести више нису опасне.

-Све тврдње су научно оповргнуте. Вакцине не слабе, већ јачају имунитет. Болести против којих се вакцинишемо сада су ретке управо захваљујући имунизацији – наглашава др Пантић.

Када родитељи изразе страх од нуспојава, наша саговорница труди се да разговор буде искрен и отворен.

-Објасним им да су озбиљне нуспојаве изузетно ретке и да су користи неупоредиво веће. Понекад им испричам пример из праксе јер поверење се не гради само кроз прописивање, већ кроз разумевање – истиче др Пантић.

У Србији је вакцинација законски обавезна, што др Пантић сматра оправданом мером.

-Иако се на први поглед може чинити да то ограничава слободу избора, у овом случају одбијање вакцине не угрожава само појединца, већ и заједницу. Због тога је законска регулатива неопходна. Дугорочно, међутим, циљ не треба да буде принуда, већ развој свести: да родитељи схвате да је вакцинација чин бриге и солидарности. Некада су људи страховали од болести, а данас, парадоксално, од заштите. Улога лекара је да мост поверења поново изгради – разговором, разумевањем и чињеницама – објашњава наша саговорница.

„Микијева олимпијада“ промовише спорт и фер плеј

Aleksandra Djuran May 28, 2024

Вртић „Мики“ био је домаћин прве „Микијеве олимпијаде“ која је окупила родитеље и децу. Осмишљена су занимљива спортска такмичења у којима су сви били победници, а циљ је био дружење и учествовање у заједничким активностима.

-Родитељи малишана који похађају Предшколску установу укључени су у многобројне активности своје деце путем радионица, одласка на излет, током израде разних предмета. Наши вртићи четири године уназад примењују нове основе програма и жеља нам је да маме и тате постану креатори и реализатори васпитно-образовног рада заједно са васпитачима. „Микијева олимпијада“ осмишљена је да се сви учимо фер плеју и да се и родитељи и деца такмиче – сазнали смо од Снежане Команов, руководилац објекта вртића „Мики“.

Игре је осмислио Дејан Ивановић, сарадник за физичко који је напоменуо да је циљ дружења уједно и подсетник за родитеље да заједно са децом свакодневно упражњавају спортске активности јер деца тако најбоље уче.

-У овом узрасту преплићу се сензитивни периоди за развој разних моторичких способности и чинимо све да их деца искористе најбоље могуће кроз свакодневне активности у вртићу и ван њега. Сигуран сам да ће креативни родитељи унапредити и направити ове игре још интересантнијим – рекао је Ивановић.

Учествовали су малишани осам васпитних група заједно са својим мамама и татама. Овом приликом показана је олимпијска застава коју су направила деца, изложене су маскоте, а додељени су и пехари, које су, такође, израдила деца уз помоћ васпитача.

А.Ђ.