Predstavnici Banja Luke bili su gosti Kikinde u okviru manifestacije Dani Republike Srpske. Pod sloganom „Put sabornosti“ organizovana je u 13 gradova u Srbiji. Delegaciju u sastavu Borislav Maksimović, savetnik za kulturu u Predstavništvu Republike Srpske u Srbiji, Aleksandar Ljuboja, direktor Područne privredne komore Banja Luka i Zoran Berak, sekretar za trgovinu i turizam u banjalučkoj komori, u svom kabinetu primio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Naš cilj je jačanje svih veza, a pre svega privrednih – kazao je Aleksandar Ljuboja, direktor Područne privredne komore Banja Luka. – Kikinda je interesantna jer ima kompanije koje su kompatabilne sa delom privrednih društava u Republici Srpskoj. U razgovoru sa kolegom iz Privredne komore istaknuto je da postoji mogućnost zajedničkog nastupa na trećim tržištima, pre svega u Rumuniji i Mađarskoj. Pojedina roba mogla bi zajednički da proizvodi, a ono što nama nedostaje je građevinski materijal, konkretno crep, koji bi ponovo mogao da nađe tržište kod nas. Uvozimo ga sa svih meridijana, ali ne i iz Kikinde. Naša komora pokriva 55 odsto teritorije u Republici Srpskoj i oko 600.000 stanovnika gravitira ka Banja Luci. Imamo i nekoliko opština koji su najveći izvoznici u Bosni i Hercegovini.
Gradonačelnik Bogdan dodao je da je međusobna saradnja i jačanje veza između Republike Srpske i Srbije važna za obe države. Na ovaj način čuvaju se identitet, istorija, kultura i običaji.
-Privredno povezivanje nam je važno i intenzivno ćemo raditi na tome. Naši gosti pozvali su nas na privredni forum koji se svake godine organizuje u Banja Luci. Dobili smo mogućnost, da zajedno sa Regionalnom privrednom komorom i privrednim društvima, predstavimo sve potencijale Kikinde i da naši prijateljski odnosi postanu još bolji. Rado ćemo se odazvati jer je ovo prilika da predstavimo grad i da se još bolje povežemo. Saradnja dve privredne komore biće značajna za obe države, jer nam je želja da razvijamo naše firme i dovodimo nova preduzeća – naveo je prvi čovek grada.
Pored gradonačelnika sa sastanku su prisustvovali i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća i Tibor Horvat, direktor kikindske Regionalne privredne komore.
-Područna privredna komora iz Banja Luke pokriva pet gradova i 16 opština i veliki broj privrednih društava. Siguran sam da bi naš građevinski materijal našao svoje mesto na ovom tržištu, jer je nekada, tokom zlatnih vremena, najveće tržište fabrike „Toza Marković“ bila upravo Republika Srpska. Verujem da bi u bliskoj budućnosti mogao da se ponovo poveća izvoz u Banja Luku. Kao Regionalnoj privrednoj komori koja je jedna od najmanjih u sistemu Srbije, biće nam čast da započnemo saradnju sa banjalučkom komorom – precizirao je Horvat.
U okviru Dana Republike Srpske prikazani su programi iz Banja Luke, Bijeljine, Istočnog Sarajeva, Donje Gradine, Trebinja, Pala i Prijedora.
A.Đ.
Jedan od punktova bio je kod nekadašnje stočne pijace u Kikindi, gde su akciju obišli i gradonačelnik Mladen Bogdan, član Gradskog veća Đorđe Tešin, kao i predstavnici stručnih službi.
– Ovakve aktivnosti organizujemo drugi put, s ciljem da poljoprivrednike informišemo i podstaknemo na pravilno odlaganje ambalažnog otpada. Ova vrsta otpada je izuzetno opasna – period njegove razgradnje je do sto godina, a često završava na njivama, u kanalima i na divljim deponijama. Sadržaj u ovakvom otpadu je u koncentrovanom sastavu i oštećuje životnu sredinu i zdravlje ljudi i budućih pokolenja – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka resornog Sekretarijata.
Ona je podsetila da se ambalaža pravilno odlaže trostrukim ispiranjem, bušenjem, zatim pakovanjem u džambo vreće, nakon čega se, po obaveštenju iz Sekretarijata, predaje ovlašćenim operaterima. Poljoprivrednici za to dobijaju potvrdu koja postaje deo dokumentacije u eAgraru.
Prema rečima Mladena Đurana, direktora Poljoprivredne stručne službe, interesovanje raste u odnosu na prethodnu godinu, ali je potrebno još edukacije i motivacije.
Jedan od učesnika, poljoprivrednik Orestije Rankov, podržao je inicijativu i ukazao na njen značaj iz ugla prakse.
Kako je naglašeno, ovakve akcije biće nastavljene i u narednom periodu, uz podršku nadležnih institucija i u saradnji sa poljoprivrednicima, radi odgovornog upravljanja otpadom i očuvanja životne sredine.
– Kikindske firme su se, prošle godine, suočile sa izazovima kakve nisu imale ni 80-ih i 90-ih godina. Ipak, privreda je sasvim dobro reagovala – kaže predsednik RPK u Kikindi, Tibor Horvat. – Izvoz je, prošle godine bio manji jer nije bilo metanola i sirćetne kiseline koje smo ranije izvozili u vrednosti od gotovo 80 miliona evra. Ipak, spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za oko 30 miliona evra.
– Porastao je izvoz delova gasnih turbina za sto procenata, delova za motorna vozila za 24 procenta. Fabrika „Toza Marković“ je, u odnosu prvih devet meseci 2021, prošle godine do oktobra zabeležila porast od 64 procenta i godišnju proizvodnju od 35 miliona komada crepa. Uz to, „Šoletovi“ kontejneri za čvrste materijale čine 40 odsto izvoza. I Livnica automobilska industrija je, takođe, povećala proizvodnju – kaže Horvat.
