регионална привредна комора кикинда Архиве

Посета делегације Бања Луке Кикинди у оквиру Дана Републике Српске: Боље привредно повезивање два града

Aleksandra Djuran September 27, 2025

Представници Бања Луке били су гости Кикинде у оквиру манифестације Дани Републике Српске. Под слоганом „Пут саборности“ организована је у 13 градова у Србији. Делегацију у саставу Борислав Максимовић, саветник за културу у Представништву Републике Српске у Србији, Александар Љубоја, директор Подручне привредне коморе Бања Лука и Зоран Берак, секретар за трговину и туризам у бањалучкој комори, у свом кабинету примио је градоначелник Младен Богдан.

-Наш циљ је јачање свих веза, а пре свега привредних – казао је Александар Љубоја, директор Подручне привредне коморе Бања Лука. – Кикинда је интересантна јер има компаније које су компатабилне са делом привредних друштава у Републици Српској. У разговору са колегом из Привредне коморе истакнуто је да постоји могућност заједничког наступа на трећим тржиштима, пре свега у Румунији и Мађарској. Поједина роба могла би заједнички да производи, а оно што нама недостаје је грађевински материјал, конкретно цреп, који би поново могао да нађе тржиште код нас. Увозимо га са свих меридијана, али не и из Кикинде. Наша комора покрива 55 одсто територије у Републици Српској и око 600.000 становника гравитира ка Бања Луци. Имамо и неколико општина који су највећи извозници у Босни и Херцеговини.

Градоначелник Богдан додао је да је међусобна сарадња и јачање веза између Републике Српске и Србије важна за обе државе. На овај начин чувају се идентитет, историја, култура и обичаји.

-Привредно повезивање нам је важно и интензивно ћемо радити на томе. Наши гости позвали су нас на привредни форум који се сваке године организује у Бања Луци. Добили смо могућност, да заједно са Регионалном привредном комором и привредним друштвима, представимо све потенцијале Кикинде и да наши пријатељски односи постану још бољи. Радо ћемо се одазвати јер је ово прилика да представимо град и да се још боље повежемо. Сарадња две привредне коморе биће значајна за обе државе, јер нам је жеља да развијамо наше фирме и доводимо нова предузећа – навео је први човек града.

Поред градоначелника са састанку су присуствовали и Маријана Мирков, чланица Градског већа и Тибор Хорват, директор кикиндске Регионалне привредне коморе.

-Подручна привредна комора из Бања Луке покрива пет градова и 16 општина и велики број привредних друштава. Сигуран сам да би наш грађевински материјал нашао своје место на овом тржишту, јер је некада, током златних времена, највеће тржиште фабрике „Тоза Марковић“ била управо Република Српска. Верујем да би у блиској будућности могао да се поново повећа извоз у Бања Луку. Као Регионалној привредној комори која је једна од најмањих у систему Србије, биће нам част да започнемо сарадњу са бањалучком комором – прецизирао је Хорват.

У оквиру Дана Републике Српске приказани су програми из Бања Луке, Бијељине, Источног Сарајева, Доње Градине, Требиња, Пала и Приједора.

А.Ђ.

Пољопривредници се све одговорније односе према отпаду: Акција еколошког збрињавања у Кикинди

Igor Crnogorac July 22, 2025

У циљу очувања животне средине и јачања еколошке свести код пољопривредних произвођача, данас је на шест пунктова у Кикинди и у околним селима спроведена акција прикупљања амбалажног отпада од пестицида и хемијских средстава за заштиту биља. Акцију је организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града у сарадњи са Пољопривредном стручном службом Кикинда и Регионалном привредном комором Севернобанатског управног округа.

Један од пунктова био је код некадашње сточне пијаце у Кикинди, где су акцију обишли и градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Ђорђе Тешин, као и представници стручних служби.

– Овакве активности организујемо други пут, с циљем да пољопривреднике информишемо и подстакнемо на правилно одлагање амбалажног отпада. Ова врста отпада је изузетно опасна – период његове разградње је до сто година, а често завршава на њивама, у каналима и на дивљим депонијама. Садржај у оваквом отпаду је у концентрованом саставу и оштећује животну средину и здравље људи и будућих поколења – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка ресорног Секретаријата.

Она је подсетила да се амбалажа правилно одлаже троструким испирањем, бушењем, затим паковањем у џамбо вреће, након чега се, по обавештењу из Секретаријата, предаје овлашћеним оператерима. Пољопривредници за то добијају потврду која постаје део документације у еАграру.

Према речима Младена Ђурана, директора Пољопривредне стручне службе, интересовање расте у односу на претходну годину, али је потребно још едукације и мотивације.

– Ово је важан корак у унапређењу еколошке праксе у пољопривреди. Очекујемо да ће број учесника наставити да расте, а уколико у будућности ова активност постане услов за остваривање субвенција, то ће додатно подстаћи пољопривреднике да се укључе – рекао је Ђуран.

Један од учесника, пољопривредник Орестије Ранков, подржао је иницијативу и указао на њен значај из угла праксе.

– Годинама сам чувао амбалажу јер нисам имао решење за њено безбедно одлагање. Мислим да је ово прави потез. У просеку имамо 4,5 литре оваквог отпада по хектару годишње, а у нашој општини је под културама 40 до 50 хиљада хектара. Значи, ово није занемарљива количина.

Како је наглашено, овакве акције биће настављене и у наредном периоду, уз подршку надлежних институција и у сарадњи са пољопривредницима, ради одговорног управљања отпадом и очувања животне средине.

С. В. О.

Стручни скуп у Привредној комори – да што већи број домаћих привредника буду „чуваркуће“

Igor Crnogorac April 5, 2023

Како доћи до жига „чуваркућа“, како пронаћи партнера у иностранству и користити портал „Е-услуге“, биле су неке од тема данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди. На петом стручном скупу под називом „Привредна комора Србије – ваш пословни партнер“, привредницима из региона говорили су стручњаци из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Коморе.

– Главна тема је пројекат „Стварано у Србији“ који је покренула ПКС како би што већем броју домаћих произвођача дала могућност коришћења жига „чуваркућа“. Осмишљен је ради унапређења домаће производње и односи се на све гране привреде. Средства из пројекта остају у нашој земљи, улажу се у образовање и привреду. За ове произвођаче радимо и кампању – све „чуваркуће“ су део нашег маркетинга – рекла је Тијана Поповић из ПКС.

Пројекат и жиг представљени су у јуну 2020. године. До сада је аплицирало 86 привредних субјеката, а Савет Коморе доделио је право коришћења жига за 905 производа.

У нашем округу, знак „чуваркућа“ имају само две фирме из Кањиже: произвођач опеке и црепа „Wienerberger“ и „Тисамед“. За сада, овај знак не користи ниједна фирма из Кикинде, каже Поповић.

– „Тоза Марковић“ може бити потенцијални „чуваркућа“, а позивамо и све остале фирме да нам се пријаве, свима ћемо радо изаћи у сусрет и помоћи им у аплицирању.

Члан Савета за одлучивање о праву коришћења колективног жига „Чуваркућа“ ПКС, председник удружења потрошача Кикинда, Дарко Цвијан, сматра да Кикинда има дугу традицију у прехрамбеној индустрији и да је то правац у којем би требало да се иде.

– Према подацима којима располажемо, произвођачи су, по добијању жига „чуваркућа“ забележили раст продаје за 20 одсто. ПКС је направила добру кампању и протежирала такве производе. На свим сајмовима жиг „чуваркуће“ се истиче међу осталим производима. За овај знак аплицирала је и фабрика „Jaffa“, али има доста привредника који су незапажени, иако успешно раде. Уколико би се одлучили да аплицирају, сигурно је да би побољшали пословање. За мале индивидуалне произвођаче овај знак је добра одскочна даска. Они су и привилеговани у односу на веће компаније, имају бенефите за добијање жига. Посебно се то односи на произвођаче ракије и вина – каже Цвијан.

На данашњем скупу у Кикинди, привредницима су представљене и Дигитална академија ПКС, као и смернице како постати део највеће SME мреже (Европске мреже предузетништва) у којој смо, по броју издатих сертификата, лидери у региону.

Теме су биле и повезивање са привредницима из дијаспоре и коришћење портала „е-услуге“. На скупу су учествовали и партнери ПКС из компаније „Cofase Srbija“ који су представили алате за проналажење пословних партнера ради унапређења пословања.

Кикиндска привреда добро поднела енергетску и кризу са сировинама

Igor Crnogorac January 22, 2023

Упркос енергетској кризи и порасту цена енергената и сировина, кикиндска привреда бележи повећање укупне спољнотрговинске размене, а индикован је и развој појединих сегмената, показују подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа са седиштем у Кикинди.

– Кикиндске фирме су се, прошле године, суочиле са изазовима какве нису имале ни 80-их и 90-их година. Ипак, привреда је сасвим добро реаговала – каже председник РПК у Кикинди, Тибор Хорват. – Извоз је, прошле године био мањи јер није било метанола и сирћетне киселине које смо раније извозили у вредности од готово 80 милиона евра. Ипак, спољнотрговинско пословање било је у плусу за око 30 милиона евра.

Укупна спољна трговина, у првих десет месеци 2022. године била је 275 милиона евра – извоз је био у вредности од преко 152 милиона евра, а увоз 122 милиона, односно извоз је био 25 одсто већи од увоза. Иако МСК није извозио, други произвођачи надоместили су, једним делом, ту разлику.

– Порастао је извоз делова гасних турбина за сто процената, делова за моторна возила за 24 процента. Фабрика „Тоза Марковић“ је, у односу првих девет месеци 2021, прошле године до октобра забележила пораст од 64 процента и годишњу производњу од 35 милиона комада црепа. Уз то, „Шолетови“ контејнери за чврсте материјале чине 40 одсто извоза. И Ливница aутомобилска индустрија је, такође, повећала производњу – каже Хорват.

Важно је напоменути да је извоз био реално већи јер у овај збир не улазе биланси „Тиса аутомотива“, „Гордона“ и, једним делом, „Банинија“ јер су седишта ових фабрика у другим општинама.

Чока – апсолутни рекордер

Привреда у општини Чока покрила је, прошле године, увоз извозом за чак 340 процената. Више од 15 милиона евра било је спољнотрговинско пословање ове општине до новембра 2022. године.

Читав округ направио много боље резултате прошле године него 2021. Спољнотрговинско пословање било је преко 837 милиона евра, од тога 462 милиона евра била је вредност извоза; биланс је у плусу за више од 87 милиона евра.

Седница Парламента привредника, BLIKPRODUKT (4)

Награде за успешне привреднике и фирме

Jelena Trifunović November 24, 2022

У Регионалној привредној комори у Кикинди, на свечаној седници Парламента привредника у среду, уручене су награде привредницима и привредним друштвима за остварене пословне резултате у години на измаку.

У категорији привредних друштава, награђени су „Блик продукт“ ДОО Кикинда у сектору индустрије и, у сектору услуга, Јавно предузеће за комуналну инфраструктуру и услуге Кикинда.

Награда за регионалног лидера отишла је у руке Драгана Драгана, директора ДОО „Агросеме“ и Милана Суботичког, директора и власника ДОО „Суботички“ из Кикинде.

Додељене су и јубиларне награде Привредне коморе Србије за 2022.годину. За 30 година успешног рада добили су их: Трговинско производно предузеће „Шоле“, Привредно друштво за производњу и продају лековитог биља „Мента“ из Чоке, Друштво за производњу, трговину и услуге „Марков“ из Кикинде, „Еталон“ из Кикинде и Грађевинско предузеће „Пемир“, такође из Кикинде.

За две деценије успешног пословања, јубиларне награде уручене су кикиндским фирмама: Заштитној радионици за радно оспособљавање и запошљавање инвалида „Лира“, Друштву за производњу и услуге „ЈЈ Хера“ и Производно-трговинском предузећу „Биовет“.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера за 2021. годину припала је Витомиру Бјелановићу, директору и сувласнику фирме „Бел кемикалс“ из Банатског Великог Села.