rebalans Arhive | Kikindski portal

Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe SNS u Skupštini AP Vojvodine: Pokrajinski budžet ostaje razvojni uprkos izazovima

Jelena Trifunović October 26, 2025

AP Vojvodina uprkos izazovima zadržava razvojni kurs, uz povećanja budžeta u ključnim sektorima – poljoprivredi, zdravstvu i privredi, navodi predsednica poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane“ Stanislava Hrnjak u razgovoru za „Komunu“

Na poslednjoj sednici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine najviše pažnje javnosti izazvao je rebalans budžeta, koji je, kako je istakla Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe Srpske napredne stranke, bio nužan korak zbog smanjenih prihoda od poreza na dobit, ali i pokazatelj odgovorne i transparentne finansijske politike.

– Osnovni razlog za ovaj rebalans jeste smanjenje prihoda od poreza na dobit, što je posledica ekonomskih okolnosti i problema sa Naftnom industrijom Srbije – naglasila je Hrnjak. – Prema zvaničnim podacima, NIS je u 2023. godini ostvario neto dobit od 42 milijarde dinara, dok je u 2024. dobit pala na 23 milijarde, a u prvoj polovini ove godine posluju sa minusom od 3,6 milijardi dinara. Upravo zato smo morali da uskladimo budžet sa realnim kretanjima.

Ona je odbacila navode da je budžet Vojvodine „prepolovljen“, ocenivši takve tvrdnje kao netačne i zlonamerne.
– Istina je da su iz budžeta isključeni samo transferi koji su se odnosili na obrazovanje, jer se sredstva sada direktno uplaćuju krajnjim korisnicima iz republičkog budžeta. Pokrajina više nije posrednik, ali budžet nije smanjen, već racionalizovan – pojasnila je.

Prema podacima koje je iznela, budžet za 2025. godinu iznosi 66,93 milijarde dinara, što je za 2,5 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, ali uz veći nivo operativnih sredstava.
– U ovoj finansijskoj godini operativna sredstva iznose 55,3 milijarde dinara, što je više nego 2024. godine kada su bila 54 milijarde. To je dokaz da Vojvodina nastavlja da finansira razvojne programe, uprkos usporenom rastu izazvanom spoljnim faktorima, Bez obzira na pokušaje obojene revolucije, rušenje i blokade odnosno štetu koju je to neminovno nanelo Srbiji i AP Vojvodini, vidi se dalji rast – rekla je Hrnjak.

Ona je podsetila da je 2016. godine, kada je Srpska napredna stranka preuzela pokrajinsku administraciju, ukupan budžet iznosio 61 milijardu dinara, od čega je operativni deo bio svega 25 milijardi.

– Danas je taj iznos više nego udvostručen. Imamo 120 odsto više operativnih sredstava nego tada, što govori o snažnom razvoju i stabilnosti pokrajinskih finansija – istakla je Hrnjakova.

Posebno je naglasila sektore koji su dobili veća sredstva u rebalansu.
– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo sada raspolaže sa 1,2 milijarde dinara više u odnosu na prvobitni plan za 2025. godinu. U oblasti zdravstva budžet je uvećan za 117,5 miliona dinara, privreda je dobila dodatnih 130 miliona, a kultura i informisanje 118 miliona – navela je. – Budžet za poljoprivredu sada iznosi preko 13 milijardi dinara, što je čak šest milijardi više nego u vreme kada je tim resorom upravljala prethodna vlast.

Osvrnuvši se na tok sednice, predsednica poslaničke grupe SNS ocenila je da je deo opozicije pokazao „diletantizam i političku neozbiljnost“, jer su poslanici napustili salu nakon što je predsedavajuća oduzela reč jednom od govornika.
– Umesto argumenata, videli smo performanse, lupanje poslovnikom o klupe i uvrede. To nije politički dijalog, već zloupotreba institucije – istakla je.

U nastavku je podsetila na period kada je „pokrajinska vlast bila u rukama onih koji su zatvorili fabrike i ugasili dva fonda i dve banke zbog korupcije“.

– U vreme kada je Bojan Pajtić bio predsednik Vlade Vojvodine, iz budžeta je nestalo 64 milijarde dinara kroz fiktivne fondove za razvoj i nepostojeće „nove tehnologije”. Danas ti isti ljudi govore o korupciji i kriminalu. Ali građani ne zaboravljaju ko je zatvarao fabrike i ostavljao ljude bez posla. Da ne pominjem Statut koji su doneli i čiju je većinu odredbi Ustavni sud ocenio kao neustavne ili katastrofalnu reformu sudstva gde su na svojim opštinskim odborima birali sudije. Očigledno da ne mogu da se odvoje od autoprojekcije– ukazuje naša sagovornica.

Srpska napredna stranka nastaviće da vodi odgovornu politiku u interesu građana.
– Mi smo predstavnici naroda i čuvari stabilnosti ove zemlje. Nastavljamo putem koji je utemeljio predsednik Aleksandar Vučić – putem rada, napretka i očuvanja Srbije. Mi drugu zemlju nemamo i nećemo dozvoliti da je bilo ko ruši i gazi – poručila je Stanislava Hrnjak, predsednica poslaničke grupe SNS u Skupštini AP Vojvodine.

KAPITALNA ULAGANJA BEZ ZASTOJA

Hrnjakova je naglasila da nijedan važan kapitalni projekat nije obustavljen.
– Ulaganja u infrastrukturu, zdravstvene ustanove, škole i komunalne projekte nastavljaju se prema planiranoj dinamici. Preko Uprave za kapitalna ulaganja obezbeđujemo da nijedna lokalna samouprava ne bude zapostavljena. Pokrajina ima odličnu saradnju sa svih 45 jedinica lokalne samouprave, i taj kontinuitet ćemo održati – poručila je.

PREDSEDNICA POSLANIČKE GRUPE

Stanislava Hrnjak, pored toga što je na čelu Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi, izabrana je za predsednicu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ u Skupštini AP Vojvodine. Ova poslanička grupa ima 62 poslanika.

Tako sada Kikinđani predvode dve najveće poslaničke grupe u Srbiji – u Beogradu i u Novom Sadu. Sugrađanin Milenko Jovanov u drugom je mandatu šef poslaničke grupe SNS u Narodnoj skupštini.

Hrnjakovoj je ovo drugi mandat u pokrajinskom parlamentu. Do sada je bila zamenica predsednika poslaničke grupe SNS. Predsednica je Odbora za zdravstvo, socijalnu politiku, rad, demografsku politiku i društvenu brigu o deci i članica Odbora za propise i Odbora za obrazovanje i nauku.

J. Crnogorac

Zaseda Gradska skupština: Odbornici o rebalansu budžeta i kadrovskim promenama

Jelena Trifunović September 23, 2025

Među najvažnijim tačkama 12. sednice Skupštine grada zakazane za sredu u 10 sati je donošenje Odluke o izmenama i dopunama odluke o budžetu za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu. Rebalansom budžeta u gradsku kasu biće uvrštena sredstva za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“, za šta je u ovoj godini od strane Pokrajine odobreno 100 miliona dinara.

Na dnevnom redu biće biće i donošenje rešenja o prestanku funkcije članu Gradskog veća. Aleksandar Aćimov, u veću zadužen za sport i omladinu, podneo je ostavku.

Na mesto direktora Centra za stručno usavršavanje umesto Dejana Karanovića kom je prestao mandat biće imenovana Mirjana Stepanov, profesorka razredne nastave–master učitelj iz Mokrina.

Marku Rakinu, prestaje dužnost v.d. direktora Kulturno-sportskog centra „Jezero“ Kikinda, zbog isteka mandata na koji je imenovan. Na ovu dužnost, na godinu dana, biće imenovan Dragan Pecarski, profesor fizičkog vaspitanja i sporta.

Kako je i Srđanu Sivčevu, istekao mandat vršioca dužnosti direktora Istorijskog arhiva na njegovo mesto biće imenovana Katarina Kovačević Janković, diplomirani sociolog i master menadžer ljudskih resursa iz Kikinde, inače zaposlena u Arhivu.

Jasmina Orašanin, diplomirani ekonomista iz Kikinde biće imenovana na mesto v.d. direktorice Turističke organizacije pošto je Jasmini Milankov, istekao mandat.

Čelnu poziciju u Narodnom muzeju, nakon dosadašnje direktorke Lidije Milašinović, preuzeće Miloš Pušara, master istoričar iz Kikinde, inače zaposlen u Muzeju. Predloženo je da bude imenovan za v.d. direktora ove ustanove kulture, na period od godinu dana.

Zaseda Skupština Grada: Na dnevnom redu rebalans budžeta, izveštaji mesnih zajednica, javnih preduzeća i ustanova

Jelena Trifunović July 31, 2025

Jedanaesta sednica gradske skupštine zakazana je za danas, 31. jul, u 10 sati, a na dnevnom redu je 41 tačka. Odbornici će razmatrati izveštaje o prošlogodišnjem radu i poslovanju devet seoskih mesnih zajednica, kao i izveštaje o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Narodne biblioteke „Jovan Popović“, Kulturnog centra Kikinda, Narodnog muzeja Kikinda, Narodnog pozorišta Kikinda, Istorijskog arhiva Kikinda, CLPU Tera, Sportskog centra „Jezero“, Turističke organizacije, Centra za stručno usavršavanje.

Skupština će glasati i o izveštajima o radu i poslovanju u 2024. godini Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, vaninstitucionalne zaštite Gerontološkog centra i Crvenog krsta Kikinda. Takođe, na dnevnom redu su i odluke o usvajanju godišnjih izveštaja o poslovanju javnih preduzeća, „Kikinda“, „Toplane“ i „Autoprevoza“ za 2024. godinu, uključujući i izveštaje nezavisnih revizora.

Na današnjoj sednici biće razmatrana i Odluka o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.

Odbornici će se izjašnjavati i o izmenama programa korišćenja sredstava subvencije za javna preduzeća „Kikinda“ i „Toplana“, i davanju saglasnosti na Statute Biblioteke i Muzeja.

Na dnevnom redu su i Odluka o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata, Odluka o merama za zaštitu od buke na teritoriji Grada Kikinde, Odluka o regresiranom i besplatnom prevozu, Odluka o uslovima i načinu sticanja prava na plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinosa za zdravstveno osiguranje za samostalne umetnike, Odluka o izradi izmena i dopuna plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde, Odluka o izradi plana detaljne regulacije za područje izgradnje solarnih elektrana „Nicco“ i „Greenco energija“ u katastarskoj opštini Iđoš i donošenje plana detaljne regulacije solarne elektrane „Negawatt solar“ na teritoriji grada Kikinde.

Pokrajinski budžet pokazatelj privrednog rasta: Više od trećine za kapitalna ulaganja

Jelena Trifunović September 4, 2023

Budžet AP Vojvodine sada iznosi 122,9 milijardi dinara nakon što je na protekloj sednici pokrajinske skupštine u utorak usvojen rebalans. Čak 45,5 milijardi opredeljeno je za kapitalna ulaganja. Povećanje budžeta je posledica rasta privrede, a značajno je to što prvi put pokrajinski budžet iznosi više od 7 odsto odrepubličkog budžeta, ukazuje Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica i predsednica Gradskog odbora SNS Srpske napredne stranke.

– Tekući prihodi budžeta premašili su onih sedam procenata definisanih Ustavom Republike Srbije. Na ukupan budžet to je i više, 7,7 odsto. Za kapitalna ulaganja ide tri sedmine iznosa, što je vrlo važno istaći. Ako pogledate period od 2016. do 2023. godine videćete da je ova pokrajinska administracija na čelu sa Srpskom naprednom strankom imala u kontinuitetu povećanje budžeta, osim, u jednoj prilici 2020. godine kada je jedan rebalans išao naniže i to usled epidemije korone.. Bitna činjenica je, takođe, da smo mi i u prethodnom periodu imali 65 odsto transfernih sredstava. U ovom trenutku od bezmalo 123 milijarde, 56 milijardi je transfernih sredstava, a sve ostalo praktično ide u kapitalni deo budžeta koji je jasan pokazatelj ozbiljnog privrednog rasta- precizira Stanislava Hrnjak.

Rebalansom je budžet uvećan za 6,2 milijarde dinara. U poređenju sa početnim budžetom za 2023. godinu, koji je iznosio 108,5 milijardi dinara, njegov obim povećan je za preko 13 odsto, odnosno za 14,4 milijarde dinara.

– Samo u ovoj godini, imali smo dva rebalansa, oba sa povećanjem, na šta najviše ukazuje rast prihoda od poreza na dobit što govori o tome da je privreda stabilna i rastuća. Videli ste da i tokom ove godine postoji ozbiljna podrška pokrajinske vlade, i kroz komunalnu infrastrukturu, ulaganja u obrazovanje, sport, kulturu i druge projekte. Budžet Vojvodine oslikava stvarno stanje na teritoriji AP Vojvodine i ozbiljan napredak naše zemlje i na to smo veoma ponosni- ističe naša sagovornica.

Na protekloj sednici doneto je i više pokrajinskih skupštinskih odluka o donošenju prostornih planova i zaštiti prirodnih dobara, među kojima je i Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IV reda granični prelaz sa Mađarskom Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran -Bečej – Kikinda – granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo).

IZ POKRAJINE ZA KIKINDU

Među najznačajnijim aktuelnim projektima koji se finansiraju iz pokrajinske kase je sveobuhvatna rekonstrukcija vodovodne mreže. Treba pomenuti i mini- postrojenja u selima, koja će takođe biti izgrađena zahvaljujući pokrajinskim sredstvima. Postavljanje javne rasvete u novoj industrijskoj zoni, radovi u više osnovnih i srednjih škola, predstojeća obimna rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara”- samo su neki od projekata koje značajnim iznosima podržava Pokrajinska vlada.