rebalans

stanislava-hrnjak

АП Војводина упркос изазовима задржава развојни курс, уз повећања буџета у кључним секторима – пољопривреди, здравству и привреди, наводи председница посланичке групе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане“ Станислава Хрњак у разговору за „Комуну“

На последњој седници Скупштине Аутономне Покрајине Војводине највише пажње јавности изазвао је ребаланс буџета, који је, како је истакла Станислава Хрњак, председница посланичке групе Српске напредне странке, био нужан корак због смањених прихода од пореза на добит, али и показатељ одговорне и транспарентне финансијске политике.

– Основни разлог за овај ребаланс јесте смањење прихода од пореза на добит, што је последица економских околности и проблема са Нафтном индустријом Србије – нагласила је Хрњак. – Према званичним подацима, НИС је у 2023. години остварио нето добит од 42 милијарде динара, док је у 2024. добит пала на 23 милијарде, а у првој половини ове године послују са минусом од 3,6 милијарди динара. Управо зато смо морали да ускладимо буџет са реалним кретањима.

Она је одбацила наводе да је буџет Војводине „преполовљен“, оценивши такве тврдње као нетачне и злонамерне.
– Истина је да су из буџета искључени само трансфери који су се односили на образовање, јер се средства сада директно уплаћују крајњим корисницима из републичког буџета. Покрајина више није посредник, али буџет није смањен, већ рационализован – појаснила је.

Према подацима које је изнела, буџет за 2025. годину износи 66,93 милијарде динара, што је за 2,5 одсто мање у односу на претходну годину, али уз већи ниво оперативних средстава.
– У овој финансијској години оперативна средства износе 55,3 милијарде динара, што је више него 2024. године када су била 54 милијарде. То је доказ да Војводина наставља да финансира развојне програме, упркос успореном расту изазваном спољним факторима, Без обзира на покушаје обојене револуције, рушење и блокаде односно штету коју је то неминовно нанело Србији и АП Војводини, види се даљи раст – рекла је Хрњак.

Она је подсетила да је 2016. године, када је Српска напредна странка преузела покрајинску администрацију, укупан буџет износио 61 милијарду динара, од чега је оперативни део био свега 25 милијарди.


– Данас је тај износ више него удвостручен. Имамо 120 одсто више оперативних средстава него тада, што говори о снажном развоју и стабилности покрајинских финансија – истакла је Хрњакова.

Посебно је нагласила секторе који су добили већа средства у ребалансу.
– Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство сада располаже са 1,2 милијарде динара више у односу на првобитни план за 2025. годину. У области здравства буџет је увећан за 117,5 милиона динара, привреда је добила додатних 130 милиона, а култура и информисање 118 милиона – навела је. – Буџет за пољопривреду сада износи преко 13 милијарди динара, што је чак шест милијарди више него у време када је тим ресором управљала претходна власт.

Осврнувши се на ток седнице, председница посланичке групе СНС оценила је да је део опозиције показао „дилетантизам и политичку неозбиљност“, јер су посланици напустили салу након што је председавајућа одузела реч једном од говорника.
– Уместо аргумената, видели смо перформансе, лупање пословником о клупе и увреде. То није политички дијалог, већ злоупотреба институције – истакла је.

У наставку је подсетила на период када је „покрајинска власт била у рукама оних који су затворили фабрике и угасили два фонда и две банке због корупције“.

– У време када је Бојан Пајтић био председник Владе Војводине, из буџета је нестало 64 милијарде динара кроз фиктивне фондове за развој и непостојеће „нове технологије”. Данас ти исти људи говоре о корупцији и криминалу. Али грађани не заборављају ко је затварао фабрике и остављао људе без посла. Да не помињем Статут који су донели и чију је већину одредби Уставни суд оценио као неуставне или катастрофалну реформу судства где су на својим општинским одборима бирали судије. Очигледно да не могу да се одвоје од аутопројекције– указује наша саговорница.

Српска напредна странка наставиће да води одговорну политику у интересу грађана.
– Ми смо представници народа и чувари стабилности ове земље. Настављамо путем који је утемељио председник Александар Вучић – путем рада, напретка и очувања Србије. Ми другу земљу немамо и нећемо дозволити да је било ко руши и гази – поручила је Станислава Хрњак, председница посланичке групе СНС у Скупштини АП Војводине.

КАПИТАЛНА УЛАГАЊА БЕЗ ЗАСТОЈА

Хрњакова је нагласила да ниједан важан капитални пројекат није обустављен.
– Улагања у инфраструктуру, здравствене установе, школе и комуналне пројекте настављају се према планираној динамици. Преко Управе за капитална улагања обезбеђујемо да ниједна локална самоуправа не буде запостављена. Покрајина има одличну сарадњу са свих 45 јединица локалне самоуправе, и тај континуитет ћемо одржати – поручила је.

ПРЕДСЕДНИЦА ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ

Станислава Хрњак, поред тога што је на челу Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди, изабрана је за председницу посланичке групе „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“ у Скупштини АП Војводине. Ова посланичка група има 62 посланика.

Тако сада Кикинђани предводе две највеће посланичке групе у Србији – у Београду и у Новом Саду. Суграђанин Миленко Јованов у другом је мандату шеф посланичке групе СНС у Народној скупштини.

Хрњаковој је ово други мандат у покрајинском парламенту. До сада је била заменица председника посланичке групе СНС. Председница је Одбора за здравство, социјалну политику, рад, демографску политику и друштвену бригу о деци и чланица Одбора за прописе и Одбора за образовање и науку.

Ј. Црногорац

 

 

 

 

gradska-kuca-(2)

Међу најважнијим тачкама 12. седнице Скупштине града заказане за среду у 10 сати је доношење Одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету за 2025. годину са пројекцијама за 2026. и 2027. годину. Ребалансом буџета у градску касу биће уврштена средства за реконструкцију ОШ „Фејеш Клара“, за шта је у овој години од стране Покрајине одобрено 100 милиона динара.

На дневном реду биће биће и доношење решења о престанку функције члану Градског већа. Александар Аћимов, у већу задужен за спорт и омладину, поднео је оставку.

На место директора Центра за стручно усавршавање уместо Дејана Карановића ком је престао мандат биће именована Мирјана Степанов, професорка разредне наставе–мастер учитељ из Мокрина.

Марку Ракину, престаје дужност в.д. директора Културно-спортског центра „Језеро“ Кикинда, због истека мандата на који је именован. На ову дужност, на годину дана, биће именован Драган Пецарски, професор физичког васпитања и спорта.

Како је и Срђану Сивчеву, истекао мандат вршиоца дужности директора Историјског архива на његово место биће именована Катарина Ковачевић Јанковић, дипломирани социолог и мастер менаџер људских ресурса из Кикинде, иначе запослена у Архиву.

Јасмина Орашанин, дипломирани економиста из Кикинде биће именована на место в.д. директорице Туристичке организације пошто је Јасмини Миланков, истекао мандат.

Челну позицију у Народном музеју, након досадашње директорке Лидије Милашиновић, преузеће Милош Пушара, мастер историчар из Кикинде, иначе запослен у Музеју. Предложено је да буде именован за  в.д. директора ове установе културе, на период од годину дана.

sednica-fcc-poskupljenje-(2)

Једанаеста седница градске скупштине заказана је за данас, 31. јул, у 10 сати, а на дневном реду је 41 тачка. Одборници ће разматрати извештаје о прошлогодишњем раду и пословању девет сеоских месних заједница, као и извештаје о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Народне библиотеке „Јован Поповић“, Културног центра Кикинда, Народног музеја Кикинда, Народног позоришта Кикинда, Историјског архива Кикинда, ЦЛПУ Тера, Спортског центра „Језеро“, Туристичке организације, Центра за стручно усавршавање.

Скупштина ће гласати и о извештајима о раду и пословању у 2024. години Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите, ванинституционалне заштите Геронтолошког центра и Црвеног крста Кикинда. Такође, на дневном реду су и одлуке о усвајању годишњих извештаја о пословању јавних предузећа, „Кикинда“, „Топлане“ и „Аутопревоза“ за 2024. годину, укључујући и извештаје независних ревизора.

На данашњој седници биће разматрана и Одлука о изменама и допунама одлуке о буџету града за 2025. са пројекцијама за 2026. и 2027. годину.

Одборници ће се изјашњавати и о изменама програма коришћења средстава субвенције за јавна предузећа „Кикинда“ и „Топлана“, и давању сагласности на Статуте Библиотеке и Музеја.

На дневном реду су и Одлука о радном времену угоститељских, занатских и трговинских објеката, Одлука о мерама за заштиту од буке на територији Града Кикинде, Одлука о регресираном и бесплатном превозу, Одлука о условима и начину стицања права на плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање за самосталне уметнике, Одлука о изради измена и допуна плана генералне регулације североисточног дела Кикинде, Одлука о изради плана детаљне регулације за подручје изградње соларних електрана „Nicco“ и „Greenco energija“ у катастарској општини Иђош и доношење плана детаљне регулације соларне електране „Negawatt solar“ на територији града Кикинде.

Stasa

Буџет АП Војводине сада износи 122,9 милијарди динара након што је на протеклој седници покрајинске скупштине у уторак усвојен ребаланс. Чак 45,5 милијарди опредељено је за капитална улагања. Повећање буџета је последица раста привреде, а значајно је то што први пут покрајински буџет износи више од 7 одсто одрепубличког буџета, указује Станислава Хрњак, покрајинска посланица и председница Градског одбора СНС Српске напредне странке.

– Текући приходи буџета премашили су оних седам процената дефинисаних Уставом Републике Србије. На укупан буџет то је и више, 7,7 одсто. За капитална улагања иде три седмине износа, што је врло важно истаћи. Ако погледате период од 2016. до 2023. године видећете да је ова покрајинска администрација на челу са Српском напредном странком имала у континуитету повећање буџета, осим, у једној прилици 2020. године када је један ребаланс ишао наниже и то услед епидемије короне.. Битна чињеница је, такође, да смо ми и у претходном периоду имали 65 одсто трансферних средстава. У овом тренутку од безмало 123 милијарде, 56 милијарди је трансферних средстава, а све остало практично иде у капитални део буџета који је јасан показатељ озбиљног привредног раста- прецизира Станислава Хрњак.

Ребалансом је буџет увећан за 6,2 милијарде динара. У поређењу са почетним буџетом за 2023. годину, који је износио 108,5 милијарди динара, његов обим повећан је за преко 13 одсто, односно за 14,4 милијарде динара.

– Само у овој години, имали смо два ребаланса, оба са повећањем, на шта највише указује раст прихода од пореза на добит што говори о томе да је привреда стабилна и растућа. Видели сте да и током ове године постоји озбиљна подршка покрајинске владе, и кроз комуналну инфраструктуру, улагања у образовање, спорт, културу и друге пројекте. Буџет Војводине осликава стварно стање на територији АП Војводине и озбиљан напредак наше земље и на то смо веома поносни- истиче наша саговорница.

На протеклој седници донето је и више покрајинских скупштинских одлука о доношењу просторних планова и заштити природних добара, међу којима је и Просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута IV реда гранични прелаз са Мађарском Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран -Бечеј – Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Наково).

ИЗ ПОКРАЈИНЕ ЗА КИКИНДУ

Међу најзначајнијим актуелним пројектима који се финансирају из покрајинске касе је свеобухватна реконструкција водоводне мреже. Треба поменути и мини- постројења у селима, којa ће такође бити изграђена захваљујући покрајинским средствима. Постављање јавне расвете у новој индустријској зони, радови у више основних и средњих школа, предстојећа обимна реконструкција ОШ „Фејеш Клара”- само су неки од пројеката које значајним износима подржава Покрајинска влада.

error: Content is protected !!