радован влаховић

Radovan Vlahovic i Jovan Zivlak

Књижевнику Радовану Влаховићу, оснивачу и директору Банатског културног центра у Новом Милошеву у суботу је уручена награда Друштва књижевника Војводине за књигу године. Признање је добио за роман „Ноћни разговори са сестром“, први део „Триптиха о новозенитистима“. На свечаности у Новом Саду награду му је уручио Јован Зивлак, председник Друштва.

„…- не ради се о испредању једне сложене наративне целине, већ о скупу кратких, лирски обликованих фрагмената. Индивидуални интимни дијалог безименог приповедача са својом другом половином, сестром, с којом се више налази у духовном, него у телесном сродству… прожет је и референцама на дела, фигуре и ликове знаменитих светских и домаћих књижевника (Достојевског, Рембоа, Тракла, Паунда, Мицића, Црњанског и др.)… Његов гест отклона од будућности настаје из неприхватања идеологије напредовања к бољем; уместо тога он форсира циклични повратак ка архетипским темама и мотивима као што је онај женског принципа оличеног у фигури сестре… Мало је аутора на војвођанској књижевној сцени који умеју тако да „допричају“ живот на граници између сна и јаве“, наводи се, између осталог, у саопштењу жирија који су чинили Дамир Смиљанић, Јелена Марићевић Балаћ и Бранислав Живановић.

 

 

image description

Банатски културни центар из Новог Милошева изложиће своја издања на Сајму књига у Новом Саду који се одржава од 7. до 13. марта. Посетиоцима ће бити понуђено око 50 наслова објављених између два сајма.

Из БКЦ најављују да ће свој штанд имати у хали „Мастер“, као и да ће неколико нових наслова представити 7. и 12. марта на централној бини и на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Између два сајма издања су објављена у едицијама: Изабрана зенитистичка дела, Роман, Поезија, Проза, Есеји, Критике, Огледи, Историја/Колонистичка насеља, Прва књига, Преводи, Књижевност за децу…

Из продукције посебно издвајају капитални пројекат у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански” и уз подршку Покрајинске владе. У питању су „Изабрана зенитистичка дела” у осам томова.

На сајму ће бити представљена и дела награђена на конкурсима Центра: „Вунена времена“ Гојка Ђоге, „Фосфоресценције” Александра Арсенијевића, „Безбојни пламен“ Миливоја Попова, „Металингвистичка свест код деце предшколског узраста“ Дуње Бркин Трифуновић и „Шљакерај“ Светлане Савић.

Два „Новозенитистичка триптиха” оснивача БКЦ, Радована Влаховића, такође ће се наћи на штанду овог издавача: три романа – „Ноћни разговори са сестром”, „Дневник виртуелног заводника“ и „Господин Сневало“, и три књиге поезије – „Шта тражи Бекет у мом кревету?“, „Соба што ноћу светли“ и „Ја ћу се вратити“.

Нова висока признања ауторима, оснивачу и Центру

 

Вредна признања понела су два нова наслова. Награда Друштва књижевника Војводине за Књигу године припала је роману Радована Влаховића „Ноћни разговори са сестром”, док је „Печатом вароши сремскокарловачке” награђен Перица Марков за књигу песама „Огњиште”.

Банатски културни центар добио је прошле године престижно Покрајинско признање „Ференц Фехер” за изузетан допринос развоју културе. Оснивач, Радован Влаховић, награђен је Златном медаљом Председника републике за допринос књижевности.

Издавачка делатност Центра садржи више од 600 наслова у области књижевности, уметности, науке и публицистике, аутора из више од 20 држава, написаних на 15 језика.

 

3. Vahovici 25.11.2022

Банатски културни центар из Новог Милошева добитник је једног од највиших признања која се додељују у АП Војводини – Покрајинског признања „Ференц Фехер“ за посебан допринос развоју културе.

Оснивач и директор Банатског културног центра, књижевник Радован Влаховић, каже да је ово признање потврда да je пут који су прошли његова супруга Силвија и он, имао смисла.

– Учинило је да заборавимо сва оспоравања која су нас пратила у настојању да се остваримо као прва приватна породична институција културе у нашој земљи и у региону. Такође, чини да истрајемо и издржимо, и морално и материјално, а надасве уметнички, са ћерком Сенком и сином Николом, на путу стварања у свету јединствене породичне креативне индустрије која има дубоко утемељење у нашем личном стваралаштву и у традицији нашег народа и културе, а исто тако и у традицијама европских и светских култура, и да их дефинишемо кроз концепт банатизације, као Банатски културни центар – изјавио је Влаховић.

Поред признања у културној делатности, додељене су награде у областима:  привреде, образовања, спорта, равноправности полова, људских и мањинских права. Највише покрајинско признање, „Михајло Пупин“, припало је оперском певачу Жељку Лучићу.

Награде су уручене у петак, 25. новембра, у Српском народном позоришту, на Свечаној академији којом су обележене 104 године од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

 

После две године паузе због пандемије корона вируса, највећа и једна од најзначајнијих културних манифестација поново окупља љубитеље писане речи.65. Међународни сајам књига у Београду почео је 23. и трајаће до 30. октобра, под слоганом „Пoвратак написаних”. Међу бројним излагачима из земље и иностранства, „Партизанска књига” из Кикинде представља тридесет нових издања из претходне две године, каже књижевник и оснивач ове издавачке куће Срђан Срдић.

-Специфичан случај је то што је Румунија специјалан гост сајма, а ми имамо четири румунска аутора, од којих су сви гости сајма. Реч је о Аугустину Купши који је био и у Кикинди да промовише књигу, затим Вероника Никулеску која је својевремено учествовала на Фестивалу кратке приче, потом Раду Павел Гео и Козмин Перца. Сво четворо били су на Кикинда схорту. Имамо серију програма и представљање њихових књига и савремене румунске књижевности у оквирима програма сајма. Представљамо и финалну годину великог европског пројекта који се зове „Cutting it short“ који промовише савремену европску кратку причу и две овогодишње књиге- „Зечје остврво“ Елвире Наваро и „Русвај“ пољског писца Миколаја Гринберга. Уз сва ова издања, представљамо и два посебно значајна и нова- књигу Хајнриха Бела, немачког нобеловца која никада до сада није била преведена на српски „Сабрано ћутање доктора Муркеа“ и и нови роман Саше Савановић „Ново сада“, уједно и њен први роман за Партизанску књигу- каже Срдић.

Велики број посетилаца Сајма сведочи о томе да су жељни књиге и сусретања, читаоци и писци, културни и јавни радници, сматра Радован Влаховић, писац и директор БКЦ. Међу новим насловима на штанду овог издавача су и ауторова два „Новозенитистичка триптиха” – три романа и три књиге поезије.

–  Издања БКЦ-а између два сајма објављена су у едицијама Банат, Есеји, Критике, Огледи, Историја, Колонистичка насеља, Прва књига, Поезија, Проза, Роман, Преводи, Књижевност за децу. Из протекле продукције посебно се издвајају два капитална пројекта у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански”: „Изабрана дела Богдана Чиплића” и „Изабрана зенитистичка дела” . БКЦ је између два сајма реализовао више конкурса за награде које подразумевају објављивање књиге: Награда „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис, Конкурс „Прва књига” (сваке године објављује се три до пет наслова младих аутора по конкурсу у сарадњи са Градом Кикинда) и Књига добитника Грамате Песничке републике (добитници Драгослав Михајловић, Братислав Милановић, Гојко Ђого)-каже Влаховић.

-Када је реч о конкурсу са Градом Кикинда, управо чекамо књигу поезије Светлане Савић „Шљакерај“ која треба да стигне из штампарије, а друге две ће изаћи до краја године. У Едицији Банат објављене су изабране песме за одрасле Раше Попова. У едицији Колонистичка насеља објављено је шест књига аутора и уредника Милана Мицића  –истиче Влаховић и додаје да је „после највећих верских празника, Ускрса, Божића и слава, значајан овај празник писане речи“.

Цена појединачне улазнице на Сајам књига  је 300 динара, групне улазнице су 200 ( подразумева групу од најмање 20 особа). Цена паркинга по сату је 150 динара. Улазак деце до осам година је бесплатан. Радним данима штандове можете да обилазите од 10 до 20 сати, док је од 28. до 30. октобра радно време до 21 час.

 

 

 

 

error: Content is protected !!